U Srbiji će danas biti sunčano i toplo, sa najvišom dnevnom temperaturom do 35 stepeni.
Vetar će biti slab i umeren jugoistočni, na jugu Banata i u donjem Podunavlju jak, povremeno sa olujnim udarima. Najniža temperatura od 16 do 23 C, na jugu Banata oko 25 C, a najviša dnevna od 31 do 35 C, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
U Požarevcu će biti sunčano i toplo. Vetar umeren, povremeno jak jugoistočni. Najniža temperatura oko 19 C, najviša dnevna oko 32 C.
Sećanje na leto koje su obeležili Bodiroga i Rebrača, i reprizu pesme po kojoj je Atina mali grad, a Grci…dobro, nećemo sad o tome.
Kada kažemo reči “košarka” i “Atina”, na šta prvo pomislimo? Većina nas će verovatno prvo mislima odlutati do “leta ljubavi” 1995, Đorđevićevih trojki Litvancima, Danilovićevog postera na Sabonisu, Paspalja koji podiže trofej i Hrvata kojima je naređeno s vrha da nema potrebe da slušaju “Hej, Sloveni” (što je dovelo do košarkaške anateme koja je i dalje na snazi). Ovaj turnir, ovaj srednji prst ostatku Evrope sa jasnom porukom “ne može nam UN ništa, jači smo od sankcija”, jedna je od najomiljenijih uspomena svakog Srbina koji je bio dovoljno star da to isprati na TV prijemnicima (ili uživo za one srećnije).
O toj “prvoj Atini” ispisano je mnogo legendi i ispevano mnogo junačkih narodnih pesama. U godinama koje su za nama, saznali smo šta je Danilović mislio kad se nasmešio posle onog zakucavanja, šta je Đorđević šapnuo Litvancima na klupi, kako su se Srbi i Hrvati družili tamo gde bezbednjaci nisu mogli da ih opaze i sve što ide uz to.
Ali, u naletu svih tih emocija, ljudi pomalo i zaborave da je posle “prve Atine” došla i druga, i to tri godine kasnije. Na današnji dan, devetog avgusta 1998, reprezentacija SR Jugoslavije postala je prvak sveta u košarci – po prvi put otkako se tako zove, i ukupno po četvrti put u svojoj istoriji.
SP 1998, sa kojeg su se naši košarkaši vratili ovenčani zlatnom medaljom, se nekako izgubilo u svom tom legendarnom diskursu. Drugi pohod na Atinu našao se u “sendviču” između onog prvog, atlantskog srebra i trojke Hrvatima sa jedne, i kaznenom ekspedicijom iz Istanbula i čuda u Indijanapolisu sa druge strane. U Atini 1998. nisu pobeđeni Amerikanci, niko nije dobio 40 u finalu, nismo tukli Hrvate niti smo bili suludo dominantni kao 2001. u Stambolu. Ako sagledamo neki “wow” faktor, turnir u Atini bio je jedan običan, redovni pohod koji se završio titulom svetskog prvaka. Drugim rečima, da se desio Francuzima napisali bi već tri knjige o njemu. Za nas? Stanje redovno.
Turnir je imao prilično žestoku uvertiru i na nacionalnom, i na internacionalnom nivou. “Plavi” selektora Željka Obradovića krenuli su u Grčku u sastavu u kojem su povrede, oproštaji i tehnikalije izdiktirali određene promene. Tako je Saša Danilović zbog zahtevnog hirurškog zahvata bio primoran da odsustvuje sa turnira, dok je Zoran Savić objavio reprezentativnu penziju nakon uspešnog EP u Barseloni.
Obradović i Đorđević, jul 1998. godine
Jugo-Grci, među kojima su bili tada jedan od najboljih centara Evrope Dragan Tarlać, te izuzetno perspektivni Predrag Stojaković, Milan Gurović i drugi, su još uvek bili pod administrativnom blokadom igranja – Grci su stopirali njihov nastup za našu reprezentaciju zbog dvojnih pasoša i FIBA će u našu korist presuditi tek godinu dana kasnije. Aleksandar Đorđević i Nikola Lončar jesu bili u sastavu, ali su obojica bili roviti i njihov povratak bio je pod znakom pitanja.
Vlade Divac, koji nije igrao u Barseloni, je takođe bio sprečen da učestvuje na turniru zbog jednog od glavnih događaja košarkaške 1998 – obustave rada u NBA iliti “lok-auta”. Sindikat NBA igrača spustio je roletnu za sve zaposlenike najjače lige na svetu, pa je tako Vlade morao da gleda “mundobasket” sa TV ekrana. Ono bitnije, međutim, bilo je i saznanje da na to isto svetsko prvenstvo neće otputovati najbolji svetski košarkaši iz Amerike – drugim rečima, lov na zlato bio je otvoren, i barem četiri ekipe su se isprofilisale kao jednaki favoriti.
Grčka je imala izuzetno dobre igrače, i jedan izuzetno veliki problem. Igrači su bili Jorgos Sigalas, Nikos Ikonomu, Eftimis Rencijas, Fragiskos Alvertis, Dimitri Papanikolau – sve izuzetni profesionalci u svojim klubovima sa mnogo iskustva. Problem se zvao “Jugoslavija” – naši košarkaši su rutinski gasili grčke nade svakog leta, što je povremeno umelo da eskalira i do diplomatskih obračuna. Heleni su se nadali da će 1998. biti drugačije, i zaista, na papiru barem su bili jači nego ikad, a bio je tu i prisutan motiv osvete za ono što se desilo pre tri godine na Evrobasketu.
Na kraju, tu smo bili i mi. Nad našom glavom visio je oreol nepobedivosti – dva uzastopna evropska zlata, te olimpijske igre u kojima smo priznali nadmož samo Amerikancima, kojih ovaj put neće biti u tom vanzemaljskom sastavu. Kadrovske probleme naše selekcije smo već opisali, ali daleko da je tu falilo kvaliteta.
Oslonac naše ekipe bila je osovina Dejan Bodiroga – Željko Rebrača. Ovaj prvi je u datom momentu bio jedan od najboljih igrača Evrope, atipični (za ono vreme) krilni igrač koji je pokrivao i sve bekovske pozicije i imao fantastičnu kontrolu lopte i pregled igre. Ovaj drugi je bio košarkaška verzija Konana Varvarina, klasični centar sazidan od mišića sa nezaustavljivim fejd-avej šutem i nepremostiv bedem u odbrani.
Finale je, baš kao i mnoga naša finala, bilo legendarno. Odlično su krenuli Rusi, kojima je u prvih dvadeset i pet minuta manje-više sve “ulazilo”. Sjajno je igrao levoruki šuter Igor Kudeljin, koji je retko kada natezao sa same linije tri poena – njegov specijalitet bio je uzimanje šuteva sa barem metar iza iste (drugim rečima, bio je ispred svog vremena, heh), a podršku mu je pružao i odlični Panov. Iako smo do te tačke već navikli da Željko Obradović preferira da se prvo poigra sa ručkom pre nego što ga pojede, nervoza je bila itekako primetna kada su Rusi u jednom momentu stigli i do dvanaest poena razlike.
A onda je ponovo isplivao na površinu taj najveći kvalitet naše reprezentacije te ere – odbrana, odbrana, odbrana i odbrana. Uz izuzetno disciplinovanu igru u defanzivi, kao i pravovremeno postignute poene, Jugoslavija stiže do izjednačenja. Pri rezultatu 50-50, Đorđević postiže svoje prve poene na utakmici šutem za tri poena i uvodi meč u završnu klackalicu.
Ključni trenuci odigrali su se na minut do kraja. Đorđević je pogodio dva bacanja za vođstvo od 57-56, a u sledećem napadu viđena je jedna od najepskijih defanzivnih sekvenci u istoriji srpske košarke. Panov je odlično prošao po desnom krilu, ušao ispod obruča i nakon finte polaganje, prilikom kojeg je na udvajanju navukao i Željka Rebraču, ostavio loptu Mihajlovu. Ovaj se odlučio da poentira zakucavanjem, ali ga je u tome sprečio upravo Rebrača, koji se posle doskoka kao na federima vinuo sve do obruča i atraktivnom blokadom vratio Mihajlova na matična podešavanja.
THE Block. foto : N. Paraušić // MNPress
Nakon što su “plavi” osigurali posed lopte, Rusi su faulirali Milenka Topića i poslali ga na liniju penala. Najbolji igrač srpskog šampiona bio je siguran u prvom pokušaju, a kod drugog je ponovo intervenisao svemoćni Rebarac. Posle Topovog promašaja, dugajlija iz Prigrevice je nekako između dvojice ruskih košarkaša uhvatio skok u napadu i poentirao za četiri poena razlike. Nekoliko sati kasnije, kada je SOS kanal snimao kadrove raspojasanih Beograđana koji su slavili svetsko zlato na ulicama prestonice, jedan momak je ovih Rebračinih trideset sekundi opisao kao “malu školu košarke”. Ni dan danas ne mogu da nađem bolju sintagmu za ono čemu smo tada prisustvovali.
Retko je ko umeo da zaprži Željku Obradoviću u penal završnicama, a ni ova nije bila izuzetak. Kada se po poslednji put te večeri oglasila sirena, na semaforu je stajalo 64-62 i veliko slavlje je moglo da počne. Pre nego što smo svi izašli iz svojih domova da uz pesmu proslavimo novo odličje naših idola, stigli smo da pogledamo i dodelu medalja i mitski trenutak u kojem Milenko Topić ne peva “Hej, Sloveni”. Zašto i kako manje je bitno, ali ova epizoda ostavila je traga na navijače Crvene Zvezde, koji su cele naredne sezone sa tribina vikali “Topić himnu nije pevao”. Uzmemo li obzir da je krilatica Severa tih godina bila “Zvezda, Srbija, nikad Jugoslavija”, jasno vam je da je to bio kompliment najvišeg ranga. Inače, titulu MVP-ja turnira poneo je Dejan Bodiroga – ne volim da sitničarim, ali zaista, i dalje mi nije jasno zašto taj individualni trofej nije osvojio Rebrača.
Aleksandar Đorđević sa zastavom
Dok su naši košarkaši paralelno sa nama slavili u klubu “Privilege” na Glifadi, mi smo na ulicama Beograda ponovo proživljavali svaki minut Mundobasketa i uživali u vraćenoj kruni svetskoga prvaka. Nismo tada znali da će nas za nekih devet meseci bombardovati, niti smo znali šta nas u budućnosti čeka. Meni je svakako bilo savršeno svejedno – imao sam osamnaest godina, i osećao sam se neviđeno privilegovanim zbog činjenice da sam svakog leta u isto vreme na istom mestu dočekivao dvanaest Bogova srpskog košarkaškog Olimpa.
Gledajući unazad, bilo je to nešto potpuno magično i za današnje prilike pomalo i neverovatno. Svet bi stajao kada bi se igrali letnji veliki turniri – svi smo disali kao jedan, živeli i umirali sa svakom trojkom i svakim zicerom. I uvek bi se sve završavalo onako kako smo mi hteli – pobedom, trofejima, slavljem i A1 sa “Letim, Sanjam, Dišem”. Uzevši u obzir da se malo toga tih godina zapravo završavalo onako kako smo mi hteli, ne može se zapostaviti koliku je ulogu u očuvanju nacionalnog mentalnog zdravlja odigrao upravo sport pod obručima. Jer nekako je bilo lakše istrpeti celu sezonu ako bi znali da vas na leto čeka još jedan doček ispred Narodne Skupštine.
Reprezentacija Jugoslavije iz 1998. nije, dakle, imala superbriljantnog Đorđevića kome je plamen sevao iz desnice u finalu. Nije imala ni ludo inspirisanog Milana Gurovića, ni košarkašku poeziju koju su pisali sastavi sa Rađom, Kukočem, Draženom, Paljom i Divcem, ni hladnokrvnost Kiće, Praje i Moke i ostalih. Ukratko – nisu plenili nekom fantastičnom košarkaškom lepotom.
Ali, ti “plavi” bili su zato čvršći od čelika, grizli su i tukli u odbrani, i bili pravi simbol balkanskog “survivora” sa kraja devedesetih. Bili su odraz u ogledalu naroda koji ih je iznedrio, tvrdoglavi i ubeđeni da hoće, i mogu da budu najbolji na svetu.
I bili su. Bravo šampioni, i hvala vam još jednom.
Magistralni put na deonici od Male Krsne do Golupca, u dužini od 70 kilometara, dakle i značajan deo Đerdapske magistrale, trebalo bi da bude proširen još jednom trakom, što bi znatno doprinelo unapređenju putne privrede ovog dela Srbije, uz brojne benefite u mnogim oblastima.
Gradonačelnik Požarevca Bane Spasović, prilikom obilaska radova na asfaltiranju puta do Viminacijuma, izazvao je veliku pozornost javnosti izjavama koje potkrepljuju ovu tvrdnju.
Foto: Grad Požarevac
Spasović je potvrdio da se radi o odluci Vlade Republike Srbije da gradi treću traku na magistralnom putu od naplatne rampe Požarevac do Golupca, u dužini od 70 kilometara. On je rekao da je to dobra vest za Požarevac i čitav ovaj kraj i da je on tu informaciju dobio na sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Izgradnjom ove trake biće omogućen brži, bezbedniji i lakši pristup Požarevcu, što je od velikog značaja za sve potencijalne domaće i strane investitore, zaključio je Spasović. Navodno, doneta je odluka na Vladi da se pristupi proširenju magistralnog puta na deonici između Male Krsne i Golupca koji bi, kako se već duže spekuliše u javnosti, trebalo da dobije treću traku. Spasović potvrđuje i nameru da se u narednim godina izvrši rekonstrukcija i proširenje čitave magistrale do Kladova.
Za dalji ekonomski razvoj Braničevskog okruga i istočne Srbije, pre svega industrije i turizma, nužno je da se obnovi drumska i železnička infrastruktura i izgrade nove saobraćajnice. Infrastrukturni projekti u energetici, ali i pokretanje industrije u istočnoj Srbiji sigurno su doveli do toga, da donedavno otpisana pruga Beograd –Prahovo ponovo postane važna.
Petlja kod naplatne rampe
Uveliko se već radi obnavljanje 90 kilometara pruge između Požarevca i Majdanpeka. Ranije su najavljeni radovi na delu pruge između Jajinaca i Male Krsne, a pre nekoliko dana usledila je najava rekonstrukcije 12 kilometara pruge između Male Krsne i Požarevca.
Dokumentacija za godinu dana
Podsećanja radi, prilikom posete Požarevcu u junu ministarka Zorana Mihajlović je najavila da će Požarevac biti povezan sa auto-putem novom brzom saobraćajnicom ili auto-putem. Ona je tada potvrdila i da je u planu rekonstrukcija Đerdapske magistrale do Kladova u dužini od 164 kilometra, gde je cilj da se do sredine 2019. godine završi projektna dokumentacija.
Tradicionalna i jedna od najpoznatijih manifestacija u Braničevskom okrugu, a i šire je Stiško poselo.
Stiško poselo 2017
25. avgusta u Zaovi se održava 11. po redu „Stiško poselo“, etno festival hrane i folklora, manifestacija koja na specifičan način predstavlja turističke potencijale Stiga, Mlave i Homolja.
Podsetimo, Zaova je najposećenije izletište u opštini Malo Crniće. Netaknuta priroda privlači izletnike kako opštine Malo Crniće, tako i izletnike susednih opština jer ceo kompleks pruža dosta interesantnih sadržaja kao što su manastir iz XIV veka, restoran, veštačko jezero smešteno u blizini i više izvora koji su po verovanju meštana lekoviti.
Stiško poselo 2017
PROGRAM:
08:30 Takmičenje u spremanju gulaša
10:00 Takmičenje u spremanju riblje čorbe
11:00 Udruženja žena- izložba tradicionalnih jela
13:00 Kulturno umetnička društva
14:15 Proglašenje pobednika
14:45 Merima Njegomir – koncert
16:00 Kulturno umetnički program
-Folklorni ansambl i KUD-ovi opštine Malo Crniće
-Plesni studio „Amadeus“
-Sofija Perić, Pinkova zvezdica
-Plesni klub „Bolero“
-Izbor za MIS Stiškog posela Voditelji: Suzana Mančić i Miša Ćirić
Tri devojke na bini i pregršt energije su ono što vam ne dopušta da skrenete pogled sa bine kada su Girls, Boys & Toys na njoj i to će vam reći svi koji su nas ikada slušali.
Moćni vokali i odlična svirka su ono što vas očekuje uz GBT rock&house exravaganza, ali i najnoviji pop, MTV, VH1 hitovi.
U selu Šuvajiću, preko Peka prvi put je urađen most od betona, do sada je to bio drveni koji je bio zabranjen za korišćenje, ali su ga meštani prelazili po navici. Ovaj prelaz je značajan jer skraćuje put do Golupca i Đerdapske magistrale, piše RTS.
Da scena na mostu u filmu „Ko to tamo peva” nije izmišljena, decenijama je potvrđivao most preko Peka u Šuvajiću kod Golupca. Samo su meštani imali dovoljno hrabrosti da ga prelaze, ostali bi se jednostavno okretali kada ga vide. Izgradnji stabilnog betosnkog mosta obradovali su se svi.
Stari most u Šuvajiću
„Olakšali meštanima sela da lakše dođu do svojih imanja, da ne obilazimo na tuđe mostove, jer zadužili smo ovo.”
„U starim godinama sam dočekao most”,kažu meštani.
„Dosta ljudi živi u inostranstvu, u Beogradu. Dolaze, vraćaju se, obilaze vikendom. Kada dođu, ljudi su imali problema i cepali automobile na ove daske. Ja se nadam da sada neće imati takvih problema”, kaže Miodrag Živojinović predsednik MZ Šuvajić.
Golubac je i turističko mesto. Osim što je sigurniji, važno je i što je put do najšireg dela Dunava i Golubačke tvrđave sada i kraći za 15 kilometara.
„Značajan je za opštinu Veliko Gradište i Golubac jer povezuje te opštine, povezuje dva regionalna puta koja idu sa jedne i druge strane Peka. Najbliža je veza istočne Srbije i svih mesnih zajednica Golubac prema većim centrima”, ističe Nebojša Mijović predsednik Opštine Golubac.
Sredstva za izgradnju mosta, u visini od 20 miliona dinara, izdvojena su iz budžeta Opštine Golubac.
U Srbiji je do sada od virusa Zapadnog Nila umrlo devet osoba, a registrovana su 102 slučaja obolevanja, saopštio je danas Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
ako se navodi, preminuli od virusa Zapadnog Nila su sa Južnobackog područja (tri), iz Beograda (pet) i jedan iz Južnobanatskog okruga.
Slučajevi oboljevanja od tog virusa su zabeleženi u Beogradu (44), Južnobačkom okrugu (22), Južnobanatskom (18), Zapadnobačkom (6), Srednjebanatskom (4) i po dva u Sremskom, Podunavskom, Severnobanatskom i Braničevskom okrugu.
Podseća se da je infekcija virusom Zapadnog zvanično prvi put registrovana u Srbiji krajem jula 2012. godine i navodi da je od tada do 2017. prijavljeno 574 slučaja, a umrla 61 osoba.
Groznica Zapadnog Nila je virusno oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komaraca. Glavni prenosilac je Culedž pipiens, vrsta komarca koja je odomaćena i kod nas.
Glavni “rezervoar” zaraze su različite vrste ptica u kojima se virus održava, dok je čovek slučajni, odnosno tzv. slepi domaćin, jer se infekcija virusom Zapadnog Nila sa njega dalje ne prenosi.
U Veliko Gradište, u subotu 4. avgusta, stigla je 63. TID kajakaška regata 2018.
Ove godine, oko 140 učesnika, kojih je najviše bilo iz Nemačke, Austrije, Holandije, Slovačke, Mađarske, Bugarske, Rumunije, Švajcarske, Francuske i naravno Srbije, bili su gosti ove opštine.
U gradskom parku, pažnju prolaznika privuklo je šarenilo šatora sa obeležjima različitih zastava iz čitavog sveta. Za sve učesnike bila je organizovana večera – pasulj “Gradištanac“, čime je ujedno najavljena i manifestacija posvećena ovom kulinarskom specijalitetu koja će se u gradskom parku održati 11. avgusta.
Foto: TOVG
Najveća i najduža rečna regata na svetu traje 75 dana i za to vreme prevesla se preko 2.450 kilomatara rekom Dunav. Regata je veoma popularna u svetu i pored učesnika iz podunavskih zemalja ima ih i sa drugih kontinenata. Svake godine, poslednjeg vikenda juna, regata kreće iz nemačkog grada Ingolštadta, a završava se početom septembra u luci Sveti Đorđe u Rumuniji na obali Crnog mora.
Organizator TID-a kroz Srbiju je Kajakaški savez Srbije uz podršku Turističke organizacije i opštine Veliko Gradište u ovoj lokalnoj samoupravi.
Danas u Srbiji sunčano i tropski toplo. Tokom dana ponegde se očekuje razvoj oblačnosti i ređa pojava pljuskova sa grmljavinom, uglavnom u planinskim predelima.
Duvaće slab do umeren jugoistočni vetar, u košavskom području povremeno i jak. Minimalna temperatura od 17 do 23°C, maksimalna dnevna od 31 do 35°C.
Do ponedeljka biće sunčano, samo se ponegde u brdsko-planinskim predelima očekuje lokalni razvoj oblačnosti. U petak tropski toplo, sa temperaturom do 35°C. Za vikend se očekuje blagi pad temperature, ali će i dalje biti toplo sa temperaturom u većini predela oko i iznad 30°C. U utorak krajem dana možemo očekivati naoblačenje i osveženje sa pljuskovima, grmljavinom i padom temperature.
Danas u Požarevcu kao i u većem delu Srbije – sunčano i tropski toplo. Duvaće umeren do pojačan jugoistočni vetar. Minimalna temperatura 21°C, maksimalna dnevna 33°C. Do ponedeljka će u glavnom gradu biti sunčano i veoma toplo. Maksimalna temperatura u petak do 34°C. Za vikend će se temperature kretati oko 30°C, a u utorak u toku noći kiša i pad temperature. Vetar će biti u skretanju na severozapadni.
Žuto upozorenje na vetar
Udari vetra≥ 17 m/s (≥60km/h)
UTICAJ: Moguće štete na pokretnoj i nepokretnoj imovini, problemi u transportu i saobraćaju (zanošenje automobila na putevima), štete na šumama, drveću u parkovima i individualnom drveću ( lomljenje manjih i tanjih grana), problemi u građevinarstvu – naročitu u radu sa kranovima, indirektna opasnost od povređivanja ljudi i životinja, otežava već tešku situaciju ( šumski i drugi požari, ekološka katastrofa, ometanje akcija spašavanja). Uticaji se odnose na dobro i redovno održavane objekte tvrde građe, zdravo drveće i slično.
Žuto upozorenje za ekstremno visoku temperaturu
Maksimalna temperatura≥ 32°C
UTICAJ: Nepovoljni vremenski uslovi za hronične bolesnike, lica pod terapijom, medicinskom kontrolom ili meteoropate, naročito ako ovi uslovi potraju nekoliko uzastopnih dana. Povoljni vremenski uslovi za pojavu šumskih i drugih požara.
Zbog hitnih radova na dalekovodu 09.08.2018. godine, od 9:00 do 13:00 časova, bez električne energije ostaju potrošači u ulici Đure Đakovića i to: Market Parket, Forma Ideale, Auto centar Toplica, Di Mark, benzinska stanica Mol i restoran Vitez.
Rok za prijavu na Javni poziv za dodelu pomoći pri kupovini 150 seoskih kuća u okviru Regionalnog stambenog programa, Stambeni program u Republici Srbiji, Potprojekat 8 produžen do 20.avgusta 2018. godine, navodi se u saopštenju Grada Požarevca.
Na današnji dan 1832. godine rođen je srpski pisac i slikar Đura Jakšić, najizrazitiji predstavnik romantizma u srpskoj književnosti i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka.
Pisao je lirsku, rodoljubivu, satiričnu, socijalnu i epsku poeziju. Slikarstvo je učio u Segedinu, Temišvaru, Pešti, Bečkereku (sada Zrenjanin), Beču i Minhenu. Potom je bio učitelj i predavao je crtanje u Kragujevcu, Požarevcu i Jagodini.
Po prirodi je bio nemirna i buntovna ličnost pa je često napuštao službe ali je i otpuštan. Pisao je s romantičarskim patosom pesme o slobodi i stihovane lirske ispovesti. Njegove pesme “Na Liparu”, “Ponoć”, “Mila”, “Padajte braćo”, “Otadžbina”, “Ja sam stena”, “Noć u Gornjaku” spadaju u vrh srpske romantičarske poezije. Napisao je drame u stihovima “Seoba Srbalja”, “Jelisaveta, kneginja crnogorska” i “Stanoje Glavaš” kao i oko 40 pripovedaka.
Foto: Urban City
Uprkos tome što je imao porodicu, osnovno obeležje njegovog života bilo je boemstvo. Kafanski svet bilo je njegovo prirodno okruženje.
Bista Đure Jakšića u istoimenom stambenom naselju u Požarevcu na postamentu tako je okrenuta da gleda na prostor gde je bila kafana „Poslednji groš“ (danas benzinska pumpa).
Foto: YouTube Zoran M. Stokić / printskrin
U toj kafani je Đura dočekivao mnoge zore, neretko odlazeći kući sa nekoliko novih stihova. Naravno tu je i bukvalno ostavljao poslednji groš koji je imao! Kafana je, legenda kaže, po dijalogu između gazde i Đure dobila ime – „Poslednji groš”.
Četvrta generacija, model E39, se proizvodio od 1995. – 2003. godine kao limuzina te od 1997-2004. kao karavan. Jedan je od najuspešnijih BMW-ovih modela, prodat u preko 1,45 milijona primeraka.
Informacije o testiranom modelu: BMW E39 – 520d (136 ks – 5 brzina – manuelni ) – 2002. godiste – Maksimalna brzina: 206 km/h – Ubrzanje 0-100 km/h: fabrički 10,6 s – 280 Nm/2850 rpm – Potrosnja (vlasnik): prosek 6,8 L (grad: 8,3 – otvoreno: 5,5).
Nije tačno da su sindikati tražili povećanje minimalca za 5.000 dinara, već za 11.000, rekao je Duško Vuković, potpredsednik Samostalnog sindikata Srbije.
On je gostujući u Jutarnjem programu TV Prva rekao da su tražili da radni sat bude plaćen 209 dinara.
“Bio sam iznenađen i sa ovih 5.000 dinara, a sa ovim sam zapanjen“, kaže na to Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca.
Prema njegovim rečima, sindikati i treba da traže povećanje, ali moraju da budu realni koliko je to moguće, da ne bi cela država „bila na minimalcu“.
Kako je rekao, prvo mora da se poveća mogućnost naše privrede, kao što je rast BDP da bi mogli da povećavamo zarade. Posebno, jer, objašnjava, veći minimalac traži i povećanje ostalih zarada.
Kao predstavnik poslodavaca ističe da su spremni da prihvate bilo koji iznos uz određenu kompenzaciu kao što je na primer, povećavanje neoporezivog dela zarade.
“Ne razumem logiku nekih poslodavaca da se povećava minimalac samo na osnovu rasta BDP. Moramo da pružimo radnicima i neku vrstu zadovoljstva“, kaže Vujović.
To je moguće, kaže i kroz određenu poresku politiku:
“Onaj ko prima minimalac ne treba uopšte da plaća porez, ali onaj koji ima preko 200.000 ne sme da plati samo 10 odsto“.
I Atanacković je saglasan da ne bi trebalo da se oporezuje minimalna zarada.
Kako kaže Vuković, sindikat smatra da je relano povećanje od minimalca i navode da se neće braniti da je tako.
“Da li je moguće da vi stalno živite u nekoj krizi, ako podaci govore da rastemo. Izašli smo iz teških političkih i ekonomskih vremena, trebalo bi da živimo bolje, ljudi više nisu spremni da primaju malo“, kaže on.
Ukoliko se ne dogovore predstavnici sindikata i poslodavaca, odluku o minimalcu onda donosi država, i to je do sada obično bila praksa.
Jeromonah Petar i monah Teofil, koji su u akustičnoj verziji izveli hit grupe Iron Maiden “Wasting Love”, postali su apsolutni hit na internetu širom regiona, a video spot u produkciji portala Headliner.rs za samo tri dana na YouTube-u pogledalo je skoro 70.000 ljudi.
Snimak kako dva monaha iz manastira Tuman, kod Golupca, na akustičnim gitarama izvode hit legendarnih metalaca prenela je većina relevantnih portala u regionu, a njihova odluka da obrade baš pesmu grupe Iron Maiden izazvala je brojne reakcije u komentarima na portalima i na YouTube-u. I dok jedni hvale njihov originalan i hrabar način da duhovnost i pravoslavlje i na ovaj način približe mladim generacijama, ima i tvrdokornijih stavova, odnosno onih koji veruju da su na taj način odstupili od pravoslavnog i monaškog duha.
Jasno je, međutim, da je pozitivan stav prema njihovom potezu i ovoj zaista neobičnoj odluci u velikoj meri prevladao, i da je većina onih koji su pogledali spot dobro razumela reči igumana manastira Tuman, Dimitrija, koji je rekao da je “sve što je Bog dao čoveku samo po sebi usmereno na dobro, pa samim tim i muzika”.
Možda najjednostavnije objašnjenje ovog fenomena koji je prodrmao region dao je jedan od korisnika YouTube-a, koji je u komentaru imao jasnu poruku za one koji bez argumenata “sude” ocu Petru i ocu Teofilu:
“Za ‘sudije’: Cane (frontmen Partibrejkersa) kaže: ‘Rokenrol je popularna muzika, muzika našeg doba. Da sam rođen u Prvom srpskom ustanku bio bih guslar’. Dakle muzika je samo izraz, način, sredstvo izražavanja. Bog vas neće pitati koju ste muziku slušali, već da li ste pomogli bližnjem i da li ste živeli po Jevanđelju.”
Za one koji još možda nisu imali prililiku da čuju, ovako monasi iz Tumana sviraju “Wasting Love”:
U Žagubici je i dalje na snazi vanredna situacija. Skoro nedelju dana posle poplava, i dalje se uklanja mulj, a uništeno je pokućstvo.
Komisije su obišle sve pogođene poplavom u Žagubici. Oštećeno je 250 domaćinstava, odnosno 400 stambenih i 200 pomoćnih objekata. Mnoge kuće su prizemne, pa danima ljudi ne mogu da žive u njima, piše RTS.
Oko sto volontera je svakodnevno na terenu. Odneto je više od 100 kamiona mulja, a sa muljem i čitavo pokućstvo. Ostali su samo goli zidovi i beton.
Domovi, dvorišta i ulice uništeni su do neprepoznavanja.
Žagubica, Foto: Igor Germanović / Facebook
“Traktor komšijin mi je slučajno spasao život. Da nisam mogao da preplivam. Pet metara, nema više da dođem do žene. Ja sam morao da sedim u traktoru dok je bujica nailazila. Vrata, balvani, sve je bilo na vratima. Da je bilo noću, ne bi ostali živi”, kaže Staniša Dunić.
“To su se izlivale septičke jame, seoski je kraj – uginulo je dosta životinje. U kući apsolutno nije ništa za upotrebu”, priča Danijela Perić.
Pripadnici vatrogasne jedinice već su evakuisali ljude, kada je komandir Radiša Simeonović shvatio da je voda stigla i do njegove kuće u kojoj su spavale sedmogodišnje ćerke.
“Verujte, ne znam ni ja sam kako sam stigao do kuće, ali znao sam da moram da stignem da spasim svoje devojčice”, kaže Radiša.
Mnogi ne mogu da se vrate u svoje kuće. Decu meštani mogu da ostave u vrtiću, a u javnoj kuhinji mogu da jedu svi koji nemaju više ni noževe ni viljuške zbog poplave.
Sada struju imaju svi, osim pojedinaca za koje bi to bio rizik.
Prema prvim analizama voda je hemijski ispravna. Sutra se očekuju bakteriološki rezultati.
Pored domaćinstava, uništena su i dva ribnjaka. Uginulo je oko 100 tona pastrmke.
U pomoć su pritekli i pripadnici Vojske Srbije, a njih je danas obišao i ministar odbrane Aleksandar Vulin. “Što god je Vojska Srbije veća, opremljenija i brojnija, život u Srbiji je mirniji i lokalno stanovništvo gde god je u problemu može da računa na svoju vojsku”, rekao je ministar.
Predsednik opštine Žagubica Safet Pavlović zahvalio je vojsci na pomoći.
“Zatražili smo pomoć i od Vojske Srbije i u rekordnom roku na teren je stiglo 30 vojnika iz garnizona Zaječar, koji sa našim volonterima, saniraju posledice svega što nas je zadesilo”, rekao je Pavlović.
Kada se Tisnica izlila promenila je izgled dvorišta, domova i ulica. Voda je odnela kompletne identitete ljudi. Medicinsku dokumentaciju, lična dokumenta, uspomene. Voda je trajno promenila ono što su oni bili.
Željko Vasić je na svojoj zvaničnoj facebook stranici objavio nastupe za avgust, a među njima je i nastup u Požarevcu, koji je zakazan za sredu 29. avgust, a tačna satnica biće saopštena naknadno.
Zavničan logo 55. LjKI
Željko Vasić je debitovao na domaćoj muzičkoj sceni 2000. godine na festivalu Sunčane skale pesmom “Žena kao ti”.
2003. godine Željko ponovo nastupa na pomenutom festivalu numerom “Pratiš me u stopu” i osvaja treće mesto. Već sledeće godine izdavačka kuća BK Sound objavljuje njegov prvi studijski album, maxi singl INTRO sa 4 pesme koji je prodat u više hiljada primeraka.
Potvrdu svoje popularnosti i kvaliteta Željko Vasić je za album INTRO dobio već naredne 2005. godine kada je na BEOVIZIJI nagrađen za najbolje debitantsko izdanje. Usledile su i brojne nagrade i priznanja najeminentnijih domaćih televizijskih i radio stanica.
Nakon nekoliko meseci studijskog rada, krajem 2006. godine Željko Vasić je objavio novi singl SAMO MOJA, pesmu koja je kao naslovna numera najavila njegov drugi studijski, ali i prvi standardni album. Album se u prodaji pojavio u junu 2008. godine za izdavačku kuću Goraton. Sa aktuelnog CD-a Željko je publici predstavio čak 5 video klipova (Samo moja, Kad si s njim, Ne trebaš mi, Sva od sna, Ne verujem ja).
Krajem godine stigla je i definitivna potvrda kvaliteta Željka Vasića, koji je zahvaljujući jednom od najprodavanijih izdanja u 2008. poneo titulu Pop pevača godine na Radijskom festivalu. Na manifestaciji Beogradski pobednik, održanoj u februaru mesecu, Željko Vasić je osvojio nagradu za najboljeg pop pevača i najbolji pop album u protekloj godini.
Dok su se nizale nagrade, koncerti i uspesi, Željko je istovremeno i vredno radio na novim pesama koje su ostavile veliki trag u srpskoj pop muzici.
U maju 2016. izdavačka kuća Pop music objavila je album “Nema dalje” i DVD sa koncerta Željka Vasića iz Sava Centra.
Ista prodavnica, isti proizvod, samo različita zemlja i potpuno drugačija cena, a skoro po pravilu, u Srbiji uvek viša.
Kamatica je, na licu mesta, upoređivala identične proizvode u Srbiji i Nemačkoj, a zaključak je da se neki proizvodi u Nemačkoj mogu kupiti i za tri puta manje novca nego kod nas. Ta razlika se najviše vidi u proizvodima namenjenim bebama i maloj deci.
Upoređujući cene velikih inostranih lanaca uočili smo da su najveće razlike u cenama kod hrane za bebe starije od četiri meseca. Dok je kod nas, u zavisnosti od vrste hrane, teglica koštala i do 219 dinara, u Nemačkoj je hrana tog istog proizvođača 0,75 centi ili u našoj valuti, 90 dinara. Dečje sokove u Nemačkoj mame plaćaju u proseku 0,75 centi (90 dinara), dok su kod nas na sniženju 149, a redovna cena je čak 179 dinara. Dodatne potrepštine poput pumpica u našim prodavnicama koštaju 6.000 dinara dok je isti taj proizvod u nemačkim radnjama svega 29,95 evra.
„Jak uvoznički lobi, ogromne marže i država koja ništa ne radi, to su tri osnovna razloga zašto su cene kod nas, u istom lancu prodavnica, veće nego u bogatijim zemljama. Trgovci su se ovde samo uklopili, vide da koliku god cenu stave, sve im prolazi“,smatra Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Prema procenama ove organizacije, trgovačke marže kreću se od 40 pa sve do 140 procenata i ne postoji zdrava konkurencija.
„Dokle god imate nekoga iz Privredne komore Srbije ko kaže da trgovci već sada rade sa niskim maržama i da dolazak novih velikih trgovačkih lanaca neće doneti i niže cene, šta uopšte možemo da očekujemo? Zašto bi taj trgovac uopšte spustio cene, kad vidi šta mu državni zvaničnici poručuju?“, kaže Goran Papović za Kamaticu. On još i dodaje da se najbolje vidi kolike su trgovačke marže ako se zna kolika je cena proizvođača, a onda pogleda ona u prodavnici, a tu su razlike najčešće veoma velike.
Prosečna zarada u Srbiji je oko 50.000 dinara (416 evra), dok je u Nemačkoj oko 2.000 evra. U razlici između te dve sume staje i pitanje – kako je moguće u zemlji sa nižim platama prodavati skuplje proizvode, nego u državi u kojoj su plate veće i do četiri puta?
„Ekonomskog opravdanja nema, ali cene se formiraju slobodno, kod nas se koristi maksimalna profitna stopa, a to je u redu i za državu, jer ona tako uzima veći PDV i puni budžet“, priča Petar Bogosavljević, iz Pokreta za zaštitu potrošača Srbije. On još i dodaje da bi udruženja potrošača možda i mogla nešto da poprave kada bi bila ujedinjena, a tvrdi da su neka od njih i paradržavne institucije.
Da lanac prodavnica koji smo mi posetili nije usamljen kada su razlike u cenama u pitanju, potvrđuje i primer robne kuće koja se bavi prodajom nameštaja i stvari za domaćinstvo.
Tako na primer, za podne obloge za baštu ili terasu u Srbiji će potrošači morati da izdvoje 3.085 dinara za metar kvadratni, dok isti taj proizvod nemački kupac plaća 19,99 evra po metru kvadratnom, ili 2.399 dinara.
Deveti pesnički susreti „Ramski sutoni“, održani su u selu Ram, 4. avgusta 2018. godine.
Manifestaciju je otvorio zamenik predsednika opštine Slađan Marković i gost-besednik, Biljana Milovanović Živak, profesor srpske književnosti i jezika i pesnikinja.
Foto: Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“
Za ovogodišnju manifestaciju prijavilo se 107 pesnika iz svih krajeva Srbije, ali i iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Republike Srpske, Crne Gore, Bugarske, Velike Britanije i Australije.
Foto: Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“
U prelepom ambijentu karavan-saraja, predstavilo se preko trideset pesnika, a muzički štimung dao je ansambl „Novi zvučni talas“. Organizatori ovogodišnje manifestacije „Ramski sutoni“ su Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“, opština Veliko Gradište i Mesna zajednica Ram.
Gradonačelnik Grada Požarevca Bane Spasović sa predsednikom Skupštine Grada Požarevca Bojanom Ilićem obišao je početak radova na asfaltiranju puta ka arheološkom lokalitetu Viminacijum.
Gradonačelnik Grada Požarevca Bane Spasović je rekao da je ova investicija vredna preko 27 miliona dinara a da se radovi finasiraju preko EPS-a.
Foto: Grad Požarevac
Asfaltiraće se 1.200 metara puta od skretanja za arheološki park kod TE Drmno do samog ulaza na lokalitet Viminacijum. Planirana je zamena asfalta u debljini od 4 cm, na celoj deonici. Na deonici parking prostora TE Drmno vrši se kompletna zamena kolovozne konstrukcije i asfalta. Na ovoj deonici vrši se iskop i izrada gornjih nosećih slojeva od kamena. Asfalt se izvodi u dva sloja ukupne debljine 11 cm. Planira se prikupljanje i odvod atmosferske vode sa kolovoza i propuštanje ispod trupa objektima za odvodnjavanje.
Foto: Grad Požarevac
Ukupna površina asfalta je preko 9.200 metara kvadratnih.
Foto: Grad Požarevac
Spasović je još dodao da će ovo doprineti turističkoj ponudi Grada Požarevca i omogućiće kvalitetniji pristup Viminacijumu koji posećuje veliki broj turista, a u septembru nas očekuje i veliki svetski skup arheologa.
Foto: Grad Požarevac
Na piatnje novinara o odluci Vlade Republike Srbije da gradi treću traku na magistralnom putu od naplatne rampe Požarevac do Golupca, u dužini od 70 kilometara, gradonačelnik Spasović je rekao da je to dobra vest za Požarevac i čitav ovaj kraj i da je on tu informaciju dobio na sastanku sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem. Izgradnjom ove trake biće omogućen brži, bezbedniji i lakši pristup Požarevcu što je od velikog značaja za sve potencijalne domaće i strane investitore zaključio je Spasović.
U utorak, 07.08.2018. počeli su radovi na delu regionalnog puta Kisiljevo-Biskuplje.
Konkretno se izvode radovi na propustu, izlazak iz Kisiljeva.
Odvijanje saobraćaja je naizmenično, a propuštanje se vrši preko jedne trake.
Mole se građani da se pridržavaju saobraćajne signalizacije na putu, navodi se u saopštenju opštine Veliko Gradište.
Ovogodišnje 55. Ljubičevske konjičke igre održavaju se od 31. avgusta do 2. septembra. Posle svečanog defilea na bini na Trgu oslobođenja nastupiće Željko Joksimović, objavljeno je juče iz “Minacord” produkcije.
Za sada se ne zna tačno vreme početka koncerta, kao ni zvanična informacija ostalih muzičkih programa u okviru 55. LjKI, koje treba da budu saopštene uskoro.
Da podsetimo, praznik Požarevljana, svih ljubitelja konjičkog sporta i konjičkih veština, održava se početkom septembra od 1964. Tada se simbolično otvaraju kapije Požarevca i počinje Međunarodna turističko – sportska manifestacija „Ljubičevske konjičke igre“.
Zavničan logo 55. LjKI
Od svečanog defilea učesnika do završnog nadmetanja višebojaca na prepunom stadionu sve „ključa“ od silne želje za pobedom i bodrenjem svojih favorita.
Zbog hitnih radova na dalekovodu 09.08.2018. godine, od 9:00 do 13:00 časova, bez električne energije ostaju potrošači u ulici Đure Đakovića i to: Market Parket, Forma Ideale, Auto centar Toplica, Di Mark, benzinska stanica Mol i restoran Vitez.
NARODNI MUZEJ POŽAREVAC organizuje izložbu slika “Na krilima” Desanke Stanojević u četvrtak, 9. avgusta sa početkom u 19 časova u Galeriji savremene umetnosti u Požarevcu.
Na pametnim telefonima držimo dosta važnih i potencijalno osetljivih podataka. Vrebaju ih hakeri koji u Google Play i App Store podvaljuju lažne aplikacije. Evo saveta kako možete da ih prepoznate i zaštitite se.
Držite se proverenih “prodavnica” aplikacija
Ovo je osnovna mera opreza. Nabavkom aplikacija izvan službenih i proverenih kanala izlažete se drastično većem riziku, pa bi s aplikacijom mogli da pokupite virus ili neki zlonamerni softver. App Store, Google Play i drugi možda nisu savršeni, ali se bar trude da provere aplikacije pre nego što ih puste u opticaj, piše TPortal.
Čitajte recenzije aplikacija
Pre nego što preuzmete aplikaciju svakako pročitajte šta su drugi rekli o njoj. Nemojte da se zadržavate na nekoliko prvih, već prokopajte i malo dublje za svaki slučaj.
Hakeri, naime, znaju da angažuju ljude koji će da pišu hvalospeve njihovim malwareom zaraženim softverskim podacima. Pripazite pritom i na slične nazive, kao i na to da li je aplikacija zaista, ono za šta se predstavlja.
Čitajte opise aplikacija
Polupismen i loše napisan prateći tekst može da bude znak upozorenja da sa aplikacijom koju opisuje nešto ne štima. Isto važi i ako je opis vrlo oskudan – hakeri ne troše puno vremena na to.
Proverite razvojne programere
Ne samo što treba da budete sumnjičavi prema nazivu, već svakako obratite pažnju i na to ko je izdao aplikaciju. Ako se zove Messenger ne znači nužno da je reč Facebook-ovom Messengeru. Hakeri računaju kako nećete da budete dovoljno mudri i oprezni da biste proverili koji su razvojni programeri izdali aplikaciju. Dokažite im suprotno.
Proverite web odredište razvojnog programera
Našli ste aplikaciju koja vam se sviđa, ali ne znate ništa o autorima? Web je vaš prijatelj! Potražite ih i saznajte više o njima. Imaju li službenu web stranicu? Da li je ta stranica zaštićena enkripcijom (adresa počinje s https://)? Imaju li stranicu na Wikipediji? Jesu li im dali recenziju u nekom većem mediju? Ako je odgovor negativan na sva navedena pitanja, postanite sumnjičavi.
Da li su snimci ekrana nekvalitetni?
Slično kao i kod opisa aplikacija – ako su snimci ekrana, kojima je aplikacija ilustrovana, lošijeg kvaliteta, veće su šanse da imate posla s lažnjakom. Hakerima je lakše da ukradu tuđe screenshotove nego da prave svoje.
Koliko je puta aplikacija preuzeta?
Proverite koliko je puta aplikacija preuzeta. Reč je o gruboj proceni, ali daće vam kakvu-takvu sliku o tome da li imate posla sa autentičnim softverom ili ne. Što je broj veći, to bolje. Međutim, to funkcioniše samo na Google Play-u, zato što Apple ne objavljuje takve podatke na App Store-u.
U sklopu svog redovnog programa, tokom „Kulturnog leta“ Grada Požarevca, Sportsko rekreativna Asocijacija je u nedelju, u centru grada organizovala „Trku za mame!“.
„Trka za mame“ je osmišljena kao zabavno sportsko-rekreativno takmičenje u kome su se mališani nadmetali u vožnji bicikala, rolera ili trotineta kroz zanimljiv i zahtevan poligon. Po tri najuspešnija takmičara u svom godištu, osvojila su majice za mame, dar Karate Kluba “Požarevac 92“.
Foto: Privatna arhiva
Ovo zanimljivo sportsko druženje je okupilo zaista veliki broj naših sugrađana i njihovih gostiju koji su se, družili, takmičili i navijali za svoje favorite. Deca su se pokazala kao veliki majstori vožnje na „nožni“ pogon i zaista je bilo pravo uživanje posmatrati ih kako sa velikim uzbuđenjem i entuzijazmom prolaze kroz teške prepreke. Najveće ovacije su dobili naši najmlađi takmičari od samo jedne godine starosti, koji su na svojim trotinetima uz podršku i navođenje roditelji u potpunosti savladali predviđen test. Postavilo se pitanje – „Da li su prvo prohodali ili su provozali“?
U svakom slučaju, još jedna uspešno organizovana akcija Asocijacije, naišla je na veliko zadovoljstvo naših sugrađana, koji su se već navikli na sportska druženja petkom i nedeljom od 8 uveče, kod kružnog toka.
Zbog izvođenja radova na mreži, bez vode će biti potrošači Na Tulbi – ulica Bože Dimitrijevića (sa bočnim ulicama) – od Tabane do Novog groblja u periodu od 13:00 do 14:00 časova.
Javno komunalno preduzeće „Dunav Veliko Gradište“ obaveštavamo javnost da je počev od 06.08.2018. godine počeo sa radom sistem javnog vodovoda u naselju Kurjače, tzv. Stiški vodovod, sa probnim radom u periodu od 06.08.2018. do 31.08.2018. godine.
U toku probnog rada sistema voda se neće naplaćivati, a od 01.09.2018. godine voda će se naplaćivati po ceni od 65 dinara + PDV 10% za m3 (1000 litara).
Pozivaju se korisnici koji su se priključili na vodovodnu mrežu da u periodu probnog rada troše vodu iz javnog voda u što većoj meri, izuzev za piće i ishranu koja se ne preporučuje zbog radova na hlorisanju sistema cevovoda u toku probnog rada.
U utorak 07.08.2018. godine zbog redovne zamene mernih uređaja bez napajanja električnom energijom ostaće korisnici u ulici Nosilaca Albanskih spomenica br. 7 u vremenu od 08:30 do 13:30.
U utorak 07.08.2018. godine zbog redovnog godišnjeg remonta 10 kV dalekovoda bez napajanja električnom energijom ostaće korisnici na požarevačkom putu u vremenu od 9:00 do 14:00.
