Promena svesti i navika svih građana Srbije, uz neprestanu podršku države u regulatornom i finansijskom pogledu, pravi je put ka energetskoj efikasnosti, zaklјučak je stručne tribine Balkanmagazina „Energetska (ne)efikasnost u Srbiji – neophodnost i izazovi“, održane 3. jula u saradnji sa „Elektroprivredom Srbije“ i Ministarstvom rudarstva i energetike.
Potreba je da energetska efikasnost postane životni stil svih građana jer se malim promenama navika doprinosi očuvanju životne sredine, energetskoj nezavisnosti i ublažavanju klimatskih promena. Najveći prostor za uštedu energije, a prema nekima i novi izvor energije, kako se gleda na energetsku efikasnost, nalazi se u sektoru objekata.
Oko 75 odsto svih zgrada u Srbiji čine stambene zgrade, od kojih je 85 odsto energetski neefikasno. Dušan Ignjatović, vanredni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, rekao je da su veliki problem energetske neefikasnosti zgrade zidane pre osamdesetih godina prošlog veka.
− Rasipaju energiju, odnosno energetski su vrlo neefikasne privatne kuće, a najveći broj stambenih zgrada u Srbiji su kuće. Propisan nivo energetske efikasnosti od 75 kWh po kvadratnom metru godišnje daleko je od 200 kWh po kvadratnom metru, koliko sada troše mnoge kuće u Srbiji. Ne ispunjavamo ni osnovne uslove energetske efikasnosti. Istraživanje koje je sprovedeno na više od 6.500 stambenih objekata rezultira podatkom da više od 25 odsto građana u zimskom periodu zagreva do 25 metara kvadratnih životnog prostora, iako stambeni objekti u kojima žive imaju u proseku i trostruko više. Uz podatak da veliki broj starijih, ali i novoizgrađenih kuća, nema fasadu ni izolaciju, ima energetski neefikasnu stolariju, govori nam da je dugačak put do energetske efikasnosti pred nama – kaže Ignjatović.
Najveći broj stambenih zgrada izgrađen je pre više decenija, u vreme kada propisi o energetskoj efikasnosti nisu bili zastuplјeni.
− Sektor zgradarstva, sa 36 odsto ukupne potrošnje energije u Srbiji, najveći je potrošač, veći od industrije, koja troši 29 procenata, saobraćaja sa 23 procenta i ostalih sektora koji troše 12 odsto energije. Postojeći propisi, iako su moderni, nisu dovolјno dobri. Nјima je u energetsku efikasnost objekata obračunata samo energija potrebna za grejanje, a potrebno je uvrstiti i energiju neophodnu za hlađenje, ventilaciju, zagrevanje vode i rasvetu. Pozitivno je uvođenje energetskih pasoša za objekte, ali je neophodna bolјa kontrola. Za uspeh energetske efikasnosti u Srbiji neophodna je veća ekonomska moć stanovništva, a ne samo povećanje svesti o važnosti štednje energije – zaklјučila je Jovanka Atanacković, pomoćnik ministra u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Društveno odgovorna preduzeća, poput EPS-a, dobar su uzor i podrška uspostavlјanju i unapređenju energetske efikasnosti u našoj zemlјi. Sistem energetskog menadžmenta primer je na koji način se može doći do znatne uštede energije.
− Ušteda od jednog kWh na svakih 50 dinara sredstava uloženih u projekte energetske efikasnosti u objektima javnog sektora rezultati su Zakona o efikasnom korišćenju energije i Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti. Procenjeno je da bi dalјim ulaganjem uštede u javnom sektoru mogle da budu i do 123 miliona evra na godišnjem nivou. Da su u pitanju velike uštede, vidi se iz podatka da je za unapređenje svih zgrada javnog sektora u energetski efikasnije potrebno oko 1,2 milijarde evra, dok su troškovi utrošene energije u ovim objektima oko 270 miliona evra godišnje – rekao je Stevica Deđanski, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike.
Iz Skupštine Srbije poručuju da sarađuju s poslanicima Evropskog parlamenta i razmenjuju iskustva iz oblasti energetske efikasnosti i slede dobre primere.
– U saradnji s Nemačkom agencijom za međunarodnu saradnju GIZ, uspeli smo da obezbedimo energetske pasoše za zgrade parlamenta, Vlade Republike Srbije i Palatu Srbije, čime je ostvarena ušteda energije od 30 odsto – rekla je Aleksandra Tomić, predsednica Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije.
Veliki doprinos razvoju energetske efikasnosti daje Univerzitet u Beogradu. Branko Glavonjić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, kaže da loša ekonomska situacija i stare loše navike doprinose činjenici da građani nisu štedlјivi ni kada koriste bazne energente. Istraživanje sprovedeno na domaćinstvima koja kao osnovni energent za grejanje koriste drvo dalo je zaklјučak da skoro nijedno ne koristi ovaj energent u potpunosti na pravilan način.
Osim promene navika, koja zahteva vreme, i buđenja svesti o zaštiti životne sredine uštedom energenata, građanima je potreban praktičan primer ekonomske uštede i dobitka putem energetske efikasnosti. Na tom putu najviše se očekuje od države, koja mora naći načine za dugoročno finansiranje projekata potrebnih za unapređenje energetske efikasnosti.
Uz malo pažnje do uštede
Nabavka ogrevnog drveta na kraju grejne sezone za narednu, umesto neposredno pre početka grejne sezone, donosi uštedu od 16 do 22 odsto u količini drveta koje se utroši tokom grejne sezone. Ušteda od samo pola kubnog metra ogrevnog drveta godišnje po domaćinstvu sačuvala bi oko milion stabala šume svake godine.
Energetski intenzitet
Ukoliko se kao merilo energetske efikasnosti uzme energetski intenzitet, koji predstavlјa odnos utrošene energije i bruto domaćeg proizvoda neke zemlјe, može se reći da je energetski intenzitet Srbije dva do tri puta veći nego u susednim zemlјama, članicama EU. Energetski intenzitet Srbije čak je četiri do pet puta veći nego što je u najrazvijenijim državama EU, što govori o tome da je prostor za pobolјšanje veliki.
