Evropski parlament trebalo bi 12. septembra da se izjasni o ovom zahtevu, odnosno da uvaži pravo izdavača, uključujući novinske agencije, da im internet pretraživači i vebsajtovi plate za sadržaj.
Direktori 18 evropskih novinskih agencija, uključujući Tanjug, potpisali su inicijativu za izmenu zakona o autorskim pravima, s ciljem da se Fejsbuk i Gugl obavežu da deo prihoda plate novinskim agencijama čiji sadržaj sada besplatno koriste.
Evropski parlament trebalo bi 12. septembra da se izjasni o ovom zahtevu, odnosno da uvaži pravo izdavača, uključujući novinske agencije, da im internet pretraživači i vebsajtovi plate za sadržaje koje koriste.
Kako se navodi u tekstu inicijative, koji je formulisao Frans pres, pod nazivom “Budućnost slobodne štampe je u rukama poslanika EU”, navodi se da će se u EP u Strazburu za devet dana glasati o nacrtu zakona koji treba da doprinese ispravljanju neravnoteže kada je reč o tome da ””internet moćnici”” praktično kradu sadržaje štampanih medija i novinskih agencija kako bi ostvartili prihode od reklama.
To je, kako se ocenjuje u tekstu inicijative, situacija koja uništava nezavisne medije.
Izmenama zakona oštro se protive Fejsbuk i Gugl, koji vode kampanju zasnovanu na lažnoj tezi da je reč o ograničavanju slobodnog pristupa internetu.
Sloboda pristupa se, međutim, ne dovedi ni u kakvu sumnju, navodi se u inicijativi.
Naime, kako objašnjavaju evropske novinske agencije, Fejsbuk i Gugl besplatno koriste ogromnu količinu vesti i priloga štampanih medija i agencija i na tom sadžaju privlače što veći broj oglašivača.
Oni tako dobijaju toliki deo reklamnog kolača da uspostavljaju monopol, ostvarujući 80 odsto prihoda od oglašavanja na internetu u 2017, sa izuzetkom Kine.
Prema predloženoj izmeni zakona oni će morati da dele jedan deo prihoda sa autorima sadržaja.
U inicijativi novinskih agencija, uključujući Tanjug, ukazuje se na činjenicu da postojeći zakon datira iz vremena kada Gugl, Fejsbuk, Jutjub i pametni telefoni nisu ni postojali.
Kako se navodi, štampani mediji i agencije ulažu veliki novac u proizvodnju vesti i njihovi novinari, ponekad uz velike rizike, sprovode poduhvate kako bi došli do sveobuhvatnog i tačnog izveštaja.
Oni moraju da izdvoje značajna sredstava za poslovanje onlajn.
Kako prodaja novina opada tako je njihova jedina nada u prihodima sa interneta, međutim tamo na delu vide “velike igrače” koji ubiraju plodove njihovog rada besplatno i lišavajući ih prihoda.
Rezultata toga je siromašenje čitave industrije, drastičan pad prihoda od reklama u štampanim medijima….
Ponašanje velikih internet igrača predstavlja opasnost i po potrošače i po demokratiju, navodi se u tekstu.
“Da li titani interneta mogu da obezbede kompenzacije medijima, a da ne traže od ljudi da plaćaju pristup internetu, kako oni inače tvrde da bi morali? Odgovor je jasan – da”, navodi se u tekstu.
Fejsbuk je u 2017. prijavio prihod od 40 milijardi dolara, sa profitom od 16 milijardi, Gugl 110 milijardi prihoda, od toga profit 12,7 milijardi i ko može da kaže da oni nisu u mogućnosti da pošteno plate za sadržaj koji koriste, zaključuje se u tekstu.
“U interesu slobode štampe u Evropi, i očuvanja demokratskih principa, poslanici EP treba da izguraju tu reformu”, poručuju direktori evropskih novinskih agencija.