Ljudi koriste istu imejl adresu za „Fejsbuk“, „Instagram“ i druge društvene mreže. Međutim, šta se dešava ako vam hakeri „ukradu“ imejl adresu? Kako da zaštitite svoj nalog?

Velika tema današnjice je zaštita podataka o ličnosti i zaštita privatnosti. Ne kaže se bez razloga da su podaci „nafta 21. veka“. U takvoj situaciji svako bi trebalo da se zapita na koji način vodi brigu o sopstvenim podacima, naglašava gost Jutarnjeg programa, Radomir Lale Marković, autor serijala E-jutro.

„Nedavno sam izgubio novčanik i nisam imao gotovo nikakvih problema. Blokirao sam kartice, a svi su me pitali da nisam slučajno nosio šifre u novčaniku. Naravno da nisam. Ali, da sam izgubio telefon, imao bih mnogo veći problem, jer kad neko dođe u posed vašeg telefona, dobija pristup vašim nalozima i onda nastaju problemi“, navodi gost Jutarnjeg programa.

Jako je bitno da ljudi shvate da su sami odgovorni za način na koji će zaštititi svoju imejl adresu ili šifre koje poseduju, napominje Marković. Postoje tri obavezne stavke. Prvo, potrebno je pažljivo odabrati šifru. Ako je moguće pitati i nekog stručnjaka za savet. Dobra lozinka treba da sadrži slova, mala i velika, brojeve i neke znakove interpukcije.

Druga jako važna stvar je da se vodi računa gde se ta šifra upisuje. Posebno je važno ne prihvatati mogućnost koju nudi pretraživač da zapamti lozinku.

„Ako prihvatite da pretraživač zapamti lozinku, to je kao da ste je napisali na majicu i idete po gradu. Tu opciju svakako preskočite“, naglašava Lale Marković.

Pristup imejl adresi omogućava hakerima i pristup brojnim društvenim mrežama, privatnoj i poslovnoj prepisci, pa čak i informacijama o finansijama. Većina ljudi poseduje Džimejl adresu jer ima Android uređaj. Postavlja se pitanje koliko su sigurni servisi kao što je Džimejl ili Jahu.

„Ti servisi su pružili razne mogućnosti zaštite. Jedan od njih je i Gugl ‘sekjuriti ček-ap’, što se preporučuje svima da urade. To je jedan set bezbednosnih protokola. Gugl vas vodi kroz taj proces kako treba da se zaštitite. Čak i ako izgubite šifru, pošto imate rikaveri imejl adresu preko koje možete da promenite lozinku“, objašnjava Lale Marković.

U Evropskoj uniji finansijske kuće koriste i sekjuriti ki, mali USB uređaj koji služi za identifikaciju korisnika. I Džimejl podržava ovakve uređaje.

„To koriste velike finansijske i državne institucije. Time se postiže apsolutna sigurnost, ali teško da će obični građani doći u situaciju da na taj način zaštite svoje podatke. Ali, umesto toga, dobro je na Guglu iskoristiti i opciju ‘fajnd maj divajs’. On će preko dži-pi-esa pronaći uređaj, a vi preko laptopa možete da ga uključite da zvoni. Mojim kolegama je uspelo da pronađu tako svoj telefon“, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, Lale Marković.

KOMENTARIŠI