U utorak 21. marta u 19 sati, u Narodnom muzeju Veliko Gradište biće otvarena izložba “Vizija duše izraelskih umetnika“.
Organizatori izložbe su Narodni muzej Veliko Gradište i Udruženje likovnih umetnika “Đura Jakšić“ iz Požarevca.
Izveštaj, program i plan
1. Razmatranje Završnog izveštaja o funkcionisanju odbrane od grada na teritoriji Radarskog centra „Petrovac“ u toku 2016. godine,
2. Razmatranje Izveštaja o radu Predsednika opštine i Opštinskog veća opštine Malo Crniće u 2016. godini,
3. Razmatranje Izveštaja o radu Štaba za vanredne situacije opštine Malo Crniće u 2016. godini,
4. Razmatranje Izveštaja o radu Opštinske uprave opštine Malo Crniće u 2016. godini,
5. Razmatranje Izveštaja o radu Turističke organizacije opštine Malo Crniće u 2016. godini,
6. Razmatranje Izveštaja o radu Centra za kulturu opštine Malo Crniće za 2016.godinu,
7. Razmatranje Izveštaja Centra za socijalni rad o ostvarivanju proširenih prava i oblika socijalne zaštite građana opštine Malo Crniće za 2016.godinu,
8. Razmatranje Izveštaja o izvršenju budžeta opštine Malo Crniće za period januar – decembar 2016. godine,
9. Razmatranje Izveštaja o radu Biblioteke „Srboljub Mitić“ Malo Crniće u 2016.godini,
10. Razmatranje Izveštaja o radu Doma zdravlja Malo Crniće za 2016.godinu,
11. Razmatranje Godišnjeg finansijskog izveštaja o radu Veterinarske stanice Malo Crniće D.O.O za 2016. godinu,
12. Razmatranje Izveštaja o radu Osnovne škole „Draža Marković Rođa“ Smoljinac u 2016. godini,
13. Razmatranje Godišnjeg finansijskog izveštaja Osnovne škole „Milisav Nikolić“ Boževac za 2016.godinu,
14. Razmatranje Izveštaja o radu, rezultatima i realizaciji finansijskog plana Osnovne škole „Moša Pijade“ Malo Crniće za 2016. godinu,
15. Razmatranje Godišnjeg finansijskog izveštaja Osnovne škole „Đura Jakšić“ Toponica, za 2016. godinu,
16. Razmatranje Godišnjeg plana rada Opštinskog štaba za vanredne situacije opštine Malo Crniće za 2017. godinu,
17. Rezmatranje Operativnog plana za odbranu od poplava na vodotocima II reda na teritoriji opštine Malo Crniće,
18. Razmatranje Aneksa-2 Lokalnog plana akcije za izbeglice, interno raseljena lica i povratnike po readmisiji u opštini Malo Crniće, migrante u potrebi bez utvrđivanja statusa i tražioca azila (LPA) za period od 2017 – 2020. godine,
Odluka
19. Odluka o izmenama Odluke o Opštinskom pravobranilaštvu opštine Malo Crniće,
20. Odluka o vršenju eksterne revizije Završnog računa budžeta opštine Malo Crniće za 2016. godinu,
21. Odluka o izmeni i dopuni Odluke o pribavljanju i raspolaganju stvarima u javnoj svojini opštine Malo Crniće,
22. Odluka o izmenama i dopunama Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine opštine Malo Crniće,
23. Odluka o prestanku mandata člana Opštinskog veća opštine Malo Crniće,
Rešenja
24. Rešenje o razrešenju člana Školskog odbora OŠ „Đura Jakšić“ Toponica,
25. Rešenje o imenovanju člana Školskog odbora OŠ „Đura Jakšić“ Toponica,
26. Rešenje o razrešenju direktora Centra za socijalni rad Malo Crniće,
27. Rešenje o imenovanju direktora Centra za socijalni rad Malo Crniće,
28. Rešenje o razrešenju člana Komisije za komasaciju,
29. Odbornička pitanja
Molim sve pozvane da prisustvuju sednici Skupštine opštine i poštuju zakazano vreme.
Tri naša člana su oborila lične rekorde.Vitaminka Zrnić 2h 20min,
Ivan Milovanović 1h 34min i Mališa (naša trkačka gromada) Kovačević 1h 33min. Veliko BRAVO za njih.
Što se ostalih tiče, idejni vodja Dragan Milić 2h 20min, Boban Stojićević 1h 56min, Slobodan Jotić 2h 16min i Mihajlo Gajić 1h 52min.
Maraton tim Požarevac imao je i učesnike na upola kraćoj deonici. Tanja Ilić 1h 07min i Tomislav Janković 1h 03min.
-Divna organizacija, divni ljudi, ravna staza. Bravo za Kovačicu, kaže Mihajlo Gajić iz požarevačkog tima i dodaje:
-Odlazak u Kovačicu na polumaraton je putovanje koje je po prvi put organizovano u vidu grupnog putovanja naših članova, što daje svemu ovome pravi smisao.
Radujemo se novim avanturama. Idemo dalje! Pozdrav od svih nas.
Građani koji nisu upisani u birački spisak ili koji nisu izvršili promene u biračkom spisku mogu podneti zahtev za upis u birači spisak ili za promenu u biračkom spisku u kancelariji broj 23 u Gradskoj upravi Grada Požarevca u vremenu od 08,00 – 20,00 časova do 30. marta 2017. godine. Zahtev se podnosi LIČNO.
Kancelarija 23 radiće 30. marta do ponoći. Svi zahtevi biće prosleđeni Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Podaci o tome da li je neko upisan u birački spisak ili nije mogu se jednostavno proveriti na linku: https://birackispisak.mduls.gov.rs/javniportal/
– Ceo svoj radni vek proveo sam u “Zabeli” i penzionisao se 1. januara 2006. Dve godine kasnije krenuo sam na prvu dužu vožnju biciklom, na relaciji Mađarska – Slovenija – Italija. Vožnja je mogla da traje samo 20 dana, jer je to bilo vreme sankcija, pa su vize imale toliko vremensko ograničenje – priseća se Rajko.
Oduševljen svojom avanturom koja mu je omogućila da upozna nove ljude i predele, i narednih godina je nastavio drumska krstarenja, prelazeći godišnje u proseku 16.000 kilometara.
– Najduže tura bila je 2012. godine, kada sam želeo da se provozam obalom Atlantika. Ukupno sam prešao 8.760 kilometara, vozeći od Azurne obale do Osla, a onda i do Estonije i Litvanije – priča ovaj neumorni biciklista.
Iako na putovanja ide sam, Rajko nijednom nije doživeo neku neprijatnost.
– U Albaniji, u Skadru, nosio sam dres Srbije i niko me nije uvredio. Odlično sam prošao i u Hrvatskoj. Tamo sam jednom, u prolazu, zamolio jednog Hrvata da mi napuni dve flaše vodom, a on je iz kuće izneo flašu svog domaćeg vina, da me počasti – priča Janković. Kaže da mu je jedino bilo nezgodno u Mađarskoj, jer su ga pogrešno usmeravali i nisu hteli da komuniciraju na engleskom, već samo na mađarskom, koji on ne zna.
foto D.Novaković
Sa stanovišta jednog bicikliste, najviše je oduševljen Holandijom, jer su tamo sve saobraćajnice prilagođene dvotočkašima, a staze za njih postoje i uz puteve, ali i u podzemnim tunelima ispod vodenih površina.
– Holanđani imaju najbolju infrastrukturu za bicikliste, a Norvežani su najtolerantniji u saobraćaju i kod njih sam se odlično proveo, jedino što su im vremenske prilike loše – kaže Rajko.
Svoja biciklistička putovanja ovaj Požarevljanin redovno ovekoveči foto-Aparatom. U nizu fotografija na kojima su živopisni prirodni predeli i turističke atrakcije, nalazi se i jedna koja je zastrašujuća. Nju je Rajko napravio stojeći na samoj ivici litice iznad fjorda u Prekestulenu, u Norveškoj, na visini od 604 metra.
Pošto na svojim krstarenjima spava u vreći pod šatorom, koji razapne negde pored puta, Rajko troši malo novca, samo za hranu i osveženje.
– U svim zemljama cene su za oko 30 odsto niže nego kod nas, pa kupujem u marketima. U proseku, moji ukupni troškovi na putovanjima iznose 10 evra dnevno – objašnjava Rajko.
Čim od svoje penzije opet bude uštedeo neku sumu, ponovo će na drumove Evrope, a jedan od zacrtanih ciljeva mu je Portugalija, koju do sada nije stigao da obiđe.
PLANINARENjE
Osim biciklizmom, Rajko se bavi i planinarenjem. Uspeo se na mnoge vrhove, među kojima su i oni na Triglavu u Sloveniji. Sada se sprema na osvajanje Šar-Planine, u društvu s planinarima iz Beograda. – Gde god ima mesta, prijavim se i krećem, pa tako smenjujem dva svoja zadovoljstva, biciklizam i planinarenje – pojašnjava Rajko.
Albanija,Foto FB
FOTO-ALBUM O GRADOVIMA
ZAHVALjUJUĆI biciklizmu, posetio je mnogobrojne evropske metropole i gradove: Pariz, Amsterdam, Barselonu, Ženevu, Cirih, Beč, Bratislavu, Minhen, Sanremo, Kan, Sen Trope, Đenovu, Trst…., i sačinio impresivan foto-album. Po okončanju svog biciklističkog staža, možda od foto-zapisa napravi zanimljivu izložbu.
Sjajni plej CSKA trenutno je prvi igrač Evrope i sigurno najbolji asistent.
Svojim nepogrešivim dodadavanjima iz nedelje u nedelju oduševljava košarkašku javnost, i predvodi moskovsku ekipu, koja je obezbedila plasman u Top 8 fazu Evrolige.
Teodosić, koji je rođen 19. marta 1987. godine u Valjevu, tokom karijere nastupao je za FMP Železnik, kratko je igrao u Borcu iz Čačka, afirmisao se u Olimpijakosu, a već šestu godinu sa uspehom nastupa za CSKA, sa kojim je prošle sezone stigao i do trofeja u Evroligi.
Već godina sa uspehom predvodi reprezentaciju Srbije sa kojom je osvojio srebrne medalje na Evropskom prvenstvu 2009. u Poljskoj, na Svetskom šampionatu 2014. u Španiji, kao i na Olimpijskim igrama u Riju prošlog leta.
Teo, srećan rođendan, majstore, i neka ti se ispuni sve što si hteo!
Zahvaljujući Beogradskom irskom festivalu, glavni grad Srbije u petak se pridružio globalnoj proslavi najpoznatijeg irskog praznika – Dana Svetog Patrika.
Tokom sumraka je nekoliko gradskih lokacija bilo osvetljeno irsko-zelenim svetlom (Most na Adi, Palata Albanija, Ambasada Kanade, hotel Moskva), a festival je tim povodom organizovao i foto konkurs za najlepšu fotografiju.
Proslava je krenula već od prepodneva kada se u baru Smokvica (Molerova 33) u slavljeničkoj atmosferi služio irski doručak uz obavezan “dres kod” – zelenu garderobu.
Pljeske, ćevapčići, gurmanluci sa roštilja, šopska salata, pečene paprike, pivo… Uobičajeni meni srpskih restorana. Samo što se ova jela odnedavno služe usred Južne Koreje, u Seulu! Beograđanin Novak Mandić je (32), sa grupom mladih iz Srbije, u delu Seula koji važi za najinternacionalniji, Itevan, otvorio jedini restoran srpske kuhinje u ovom delu Azije, koji nosi naziv naše prestonice.
– Stalno se trudimo da promovišemo našu zemlju, da je predstavimo Korejcima kroz hranu, muziku i naš jezik, kao i da ih pozovemo da nas posete i nauče nešto o ovom delu sveta – kaže Novak za “Novosti”. – Imamo slike Beograda, mapu Srbije, knjige i brošure o našoj zemlji, a ceo prostor je opremljen tako da asocira na srpsku kafanu. Uglavnom slušamo naše radio-stanice.
Ekipu koja radi u restoranu ne čine samo Srbi. Šef kuhinje je Igor iz Mladenovca, njegov pomoćnik Stefan (28), a deo kulinarskog tima čini i nekoliko Korejaca, dok je sastav konobara internacionalan.
– U Seul sam došao vođen avanturističkim duhom i željom da upoznam Aziju i istočnjačku kulturu. Posle svetskog prvenstva u fudbalu u Južnoafričkoj Republici rešio sam da se ne vratim u Beograd, već da nastavim svoje azijsko iskustvo u Koreji. Najpre sam predavao engleski jezik, a zatim sam, inspirisan fudbalom, otvorio dečju fudbalsku akademiju na engleskom, koja je prerasla u jednu od najvećih u Seulu.
Za Novakom, došao je i njegov najbolji prijatelj, Nemanja Milić, s kojim je osnovao firmu “Srpski pirati”. Rešili su da se oprobaju u turizmu, pa su prvo otvorili hostel SP Guesthouse, a zatim i drugi Itaewon Inn. Na kraju i restoran “Beograd”, koji je došao kao logičan korak, jer imali su gde da žive, samo je još nedostajalo mesto gde će uživati u ukusima doma, hiljadama kilometara daleko od Srbije. Još desetak mladih ljudi iz naše zemlje u naredne tri godine pridružilo se Novakovu u ideji da grade svoje snove u Južnoj Koreji.
– Na meniju su ćevapi, mešano meso, rolovano belo, punjeno belo, pljeskavica, šopska salata, pečene paprike sa lukom, a domaći hleb i kiflice pripremamo svaki dan u našim pećnicama – priča Novak. – Sve što inače srećemo u gotovo svakoj srpskoj kafani svrstali smo u naš meni.
A Korejci, kako kaže, vole sve da isprobaju, ali najredovniji gosti najčešće biraju ćevape i punjeno belo meso uz salatu od pečenih paprika. Veće grupe biraju naše čuveno mešano meso. Mnogi se, međutim, vraćaju zbog hleba, jer je on u Koreji svojevrsna atrakcija, specifična namirnica na koju nikako nisu navikli i čak ne znaju da li se jede uz ručak, pre njega, ili posle. Oni umesto hleba uglavnom jedu pirinač.
– Gosti su raznovrsni, najviše nam dolaze Korejci, ali ima puno i stranaca koji ovde rade ili su u prolazu – priča naš sagovornik. – Strancima ukus našeg roštilja uglavnom prija i svi koji dođu uglavnom se vraćaju, dok Korejci umeju da prokomentarišu kao da je slanije nego što su navikli. Ipak, uz pivo, priznaju, dobro ide.
POPUST ZA SRBE
– Posebno nas raduje što nam gotovo svake nedelje dođu i gosti iz Srbije – kaže Novak. – Još nam češće navraćaju putnici sa raznih krajeva Balkana. Tu su i naši ljudi koji žive i rade u inostranstvu i koji se oduševe kada shvate da će u Seulu jesti ćevape, koje ko zna otkad nisu okusili. A da se zna, svi naši ljudi koji se zapute u Seul imaju 50 odsto popusta na smeštaj u našim hostelima.
ŠTAPIĆI UMESTO VILjUŠKE
– Nedavno nam je u restoran došao par koji je bio zbunjen što smo im servirali jelo uz viljušku i nož, pa su tražili da im donesemo štapiće – priča Novak.
– Morali smo da im objasnimo da će štapićima teško moći da jedu pljeskavicu ili punjeno belo meso i da ih mi u Srbiji nikada ne koristimo. Ipak, nama je uvek najzanimljivije kada dođu korejski studenti koji uče srpski jezik pa pokušaju da razgovaraju s nama. Uvek se mnogo postide i počnu da mešaju sve moguće padeže, pa bude baš simpatično.
Nova novčanica, sa portretom boginje Evrope, lika iz grčke mitologije, ima unapređene bezbednosne karakteristike kako bi se otežalo falsifikovanje i prozor koji postaje transparentan kada se okrene ka svetlu, prenosi agencija Rojters.
Osim toga, zaštitno obeležje na novčanicama je samaragdna brojka, koja, kad se novčanica nagne, menja boju iz smaragdnozelene u tamnoplavu.
Ovo je četvrta novčanica koja doživljava promenu od uvođenja jedinstvene valute u EU 2002. godine nakon što su izgled promenile banknote od 5,10 i 20 evra.
Evropska centralna banka je već u maju 2013. godine zamenila novčanicu od pet evra, u septembru 2014. godine apoen od 10 evra i u novembru 2015. godine novčanicu od 20 evra.
Apoen od 50 evra je najčešće upotrebljavan od svih apoena u evrima. Više od osam milijardi novčanica u opticaju su apoeni od 50 evra, što čini 45 odsto od ukupnih apoena u opticaju.
Čarls Edvard Anderson „Čak“ Beri bio je gitarista, pevač i tekstopisac, koji se smatra jednim od pionira rokenrol muzike. Sa pesmama kao što su „Maybellene“ (1955), „Roll Over Beethoven“ (1956), „Rock and Roll Music“ (1957) i „Johnny B. Goode“ (1958), Čak Beri je razvio i uveo ritam i bluz u glavne elemente rokenrola, sa tekstovima koji se fokusiraju na tinejdžerski život i korištenje gitarskih soloa napravio je veliki uticaj na kasniju rok muziku.
https://youtu.be/ZFo8-JqzSCM
Rođen u porodici srednje klase u Sent Luisu (Misuri), Beri se od ranih godina zanimao za muziku, a prvi javni nastup imao je u Gimnaziji Samner. Za vreme srednje škole je odslužio zatvorsku kaznu od 1944. do 1947. zbog oružane pljačke. Nakon što je pušten na slobodu, oženio se i zaposlio u automobilskom postrojenju. Početkom 1953. na njega su uticali gitarski rifovi bluz gitariste T-Boun Vokera, koje je on izvodio sa Džoni Džonson Triom. Do raspada je došlo kada je on otputovao u Čikago u maju 1955. i sreo Madi Votersa, koji mu je predložio da kontaktira Leonarda Česa iz Čes rekordsa. Sa Česom je snimio pesmu „Maybellene“ – Berijevu obradu kantri pesme „Ida Red“ – koja je prodana u više od milion primeraka, i dostigla prvo mesto na Bilbordovoj Ritam i bluz listi. Krajem pedesetih Beri je postao zvezda sa nekoliko snimljenih hitova i pojavljivanjima u filmu pod svojim imenom. Takođe je osnovao i svoj noćni klub u Sent Luisu, nazvan Berry’s Club Bandstand. Ali u januaru 1962. Beri je opet morao na odsluženje trogodišnje zatvorske kazne zbog toga što je tajno prevozio 14-godišnju djevojku preko saveznih granica.
Nakon izlaska iz zatvora 1963. Beri je snimio još nekoliko hitova, kao što su „No Particular Place To Go“, „You Never Can Tell“, i „Nadine“, ali oni nisu postigli uspeh njegovih pesama iz pedesetih.
Beri je bio među prvim muzičarima koji su ušli u Rokenrol kuću slavnih na njenom otvaranju 1986. Beri je uključen na nekoliko Rolingstounovih lista „Najveći svih vremena“, kao npr. kada je postavljen na peto mesto na njihovoj listi 100 najvećih umetnika svih vremena iz 2004.
http://www.bbc.com/news/world-us-canada-39318602
Rejting Ljubiše Preletačevića Belog, izmišljenog lika u predsedničkoj trci, izazvao je pravu pometnju u izbornim štabovima rivala iz redova opozicije! Kandidati su juče dobili najnovija istraživanja javnog mnjenja, po kojima se Preletačević probio na drugo mesto, iza Aleksandra Vučića.
Prema tim rezultatima, ispod Preletačevića, to jest Luke Maksimovića (26), nalazi se Vuk Jeremić, zatim Saša Janković, pa Vojislav Šešelj, a daleko ispod su ostali kandidati.
Vrag odneo šalu
Istraživači javnog mnjenja s kojima smo juče razgovarali procenjuju da neverovatan trend rasta Preletačevićeve popularnosti može da se pretvori u podršku od čak 10 do 13 odsto.
– Juče su svi bili u šoku kad su videli da je vrag odneo šalu i da je Preletačević bukvalno niotkuda izbio na drugu poziciju. Najveća pometnja nastala je u štabovima Vuka Jeremića i Saše Jankovića, jer je sada Beli bliži drugom krugu, a ne oni – otkriva naš izvor.
Urednik NSPM Đorđe Vukadinović uveren je da Preletačević može da napravi darmar.
– Naša istraživanja ga trenutno mere na više od šest odsto. Ako se ovim tempom nastavi rast, Preletačević može da napravi ozbiljan rusvaj na izborima – ocenjuje Vukadinović.
Impozantan rezultat
Sličnu procenu dao je i izvršni direktor agencije „Faktor plus“ Vladimir Pejić, koji kaže da Beli može da osvoji od pet do deset odsto glasova.
O svetu i večnosti Svete Gore Atonske i manastira Hilandara, svetlopisac i umetnik po volji Božjoj, đakon Dragan Tanasijević kazivao je nesvakidašnju priču dopunjujući je fotografijama koje su se nizale u nisku bescen bisera srpske duhovnosti. Za sat i po vremena, koliko je trajalo Đakonovo predavanje, mnogobrojna publika je, iz slajda u slajd, iz reči u reč, mogla na neobičan način da zakorači u Vrt Presvete Bogorodice Atonske i oseti istu blagodat koju je Đakon osećao pri svakom boravku na Svetoj Gori.
Kao da su iz svake fotografije mogli čuti reči: „Svedočim rečju i fotografijom istinski susret sa Bogom i večnu istinu da je Hristos Put, Istina i Život!“ Tako potpisuje svoje fotografije đakon Dragan S. Tanasijević koji je publici darivao bezbroj istina i svedočanstava o Srpskoj Crkvi i srpskom rodu u našem vremenu.
Sa lakoćom vrsnog predavača – a đakona Dragana retko možemo da vidimo u toj ulozi – poblika je hodila svetogorskim stazama do kapije manastira Hilandara, obilazili su manastir sa svih strana, posmatrao svetinju iz vrta, sa hridina, sa brda…
Ulazili su u Hilandar i divili se svemu što tamo srpi rod ima, a što je đakon zabeležio fotografijom koja ostaje za sva pokoljenja.
Mnogobrojna publika mogla je da vidi kako je manastir Hilandar izgledao sedamdesetih godina prošlog veka, pre požara, videli je manastirsku trpezariju, monahe i podvižnike, danas blaženopočivšeg proigumana Mojsija… Prelamale su se fotografije, crno-bele, one u boji. Iz svetlopisa đakona Dragana slušali su šum mora, dodirnuli najmanje zrno peska na peščanoj obali pristaništa Svete Gore. Čudesna loza Nemanjićka, koja pomaže da blagodaću Božjom mnoga deca dođu na svet, kazivala je svoju priču, svoj viševekovni život; da – tako se čita fotografija, jer ona se ne mora samo gledati, ona je poseban svet i čita je svako za sebe onako kako je i doživljava.
Đakon Dragan S. Tanasijević je iz svog bogatog opusa, posebnog duhovno-umetničkog stvaralaštva, preneo samo deo rukom i okom zapisanih dela Gospodnjih i lepote koju nam je On podario.
Misionarsko predavanje đakona Tanasijevića sa pažnjom je pratilo mnoštvo naroda, a kao muzička zavesa u daljini sve vreme se čulo svetogorsko pojanje!
Za potrebe Srpske Pravoslavne Crkve đakon Dragan S. Tanasijević godišnje uradi između 40.000 i 70.000 svetlosnih zapisa. Od 31. marta 2008. godine radi u Informativnoj službi Srpske Pravoslavne Crkve; u čin đakona rukopoložen je u Sabornoj crkvi u Beogradu na praznik Svetoga Prokopija, 21. jula 2008. godine.
Fotografijom se bavi od 1973. godine, a izlaže od 1978. godine.
Zvanje majstora fotografije stekao je 1982. godine, kao i diplomu mašinskog inžinjera; status samostalnog umetnika stiče 1991. godine; zvanje istaknutog umetnika fotografije dobija 2002. godine. Veći deo radova su mu postali sastavni deo privatnih i muzejskih zbirki u našoj zemlji i svetu.
U dosadašnjoj bogatoj biografiji ima više od 880 kolektivnih i 56 samostalnih izložbi, više od 90 nagrada i 130 priznanja, diploma i zahvalnica i brojne fotografije sa putovanja po Francuskoj, Nemačkog, Engleskoj, studijskih putovanja, među kojima su Korzika, Sveta Gora, Cejlon, Jerusalim… Objavio je i više fotomonografija: Približavanje Hilandaru, Čuvari svetinje – manastir Visoki Dečani, Portreti 1994.-2005., Patrijarh Pavle – svetlopisi 1994.- 2007 i još mnoge druge.
Uža specijalnost su mu portreti. Pozirala su mu trojica srpskih patrijaraha (danas blaženopočivši patrijarsi German i Pavle, kao i sadašnji Patrijarh, Njegova Svetost g. Irinej), članovi dinastije Karađorđević, članovi SANU, kao i mnoge ličnosti iz kulturnog, umetničkog, , društvenog i političkog života Srbije.
U drugom izvlačenju učestvuje više od pet miliona koverata. Evo ko je dobio nagrade:
STAN U BEOGRADU:
Zorica Spasić iz Blaca
Dobitnici “fijata 500L” su:
1. Velimir Milojičić iz Kule
2. Milijana Peković iz Sivca
3. Mirjana Bukvić iz Bačke Palanke
4. Anica Radonjić iz Trstenika
5. Saša Ilić iz Vranja
6. Miroslav Novčić iz Ćuprije
Dobitnici dva letovanja u Grčkoj su:
1. Ratko Raditović iz Kraljeva
2. Stojkov Milica iz Aleksandrova.
Nagradno putovanje u Pariz osvojila je:
Savka Jonev iz Beograda
Putovanje u Njujork dobila je:
Cicka Katarina iz Kovačice
U drugom izvlačenju učestvuje više od pet miliona koverata.
Za izvlačenje koverti zaduženi su predsednica Ženskog košarkaškog kluba Crvena zvezda i bivša košarkašica, Nataša Kovačević, reprezentativka Srbije u streljaštvu Andrea Arsović, kao i poznati glumci iz serije “Vojna akademija”, Tijana Pečenčić i Radovan Vujović, koji su takođe podržali Godinu borbe protiv sive ekonomije, saopštilo je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.
U direktnom televizijskom prenosu biće dodeljeni dvosoban stan u Beogradu u Ulici braće Jerković 51,18 metara kvadratnih, sa polisom osiguranja imovine, zatim 12 automobila FIAT 500 L, Petodnevno putovanje u Njujork za dve osobe, sa obezbeđenim avionskim prevozom i polisom putnog osiguranja…
Među nagradama je i četvorodnevno putovanje u Pariz za dve osobe, sa avionskim prevozom, polisom putnog osiguranja i kartama za jedan meč Rolan Garosa, kao i dva putovanja u Grčku za dve osobe, u trajanju od 10 dana, sa obezbeđenim autobuskim prevozom i polisom putnog osiguranja.
Izvlačenje ostalih nagrada takođe će biti obavljeno u studiju RTS-a i biće prenošeno putem live stream-a, a reč je o odmorima, prenosivim računarima, frižiderima, mobilnim telefonima, televizorima, beloj tehnici…
U drugom izvlačenju moći će da učestvuju samo fiskalni računi i slipovi koji su pristigli na adresu navedenu na namenskoj koverti do 17. marta do 23 časa i 59 minuta.
Koverte koje su na vreme stigle i nisu izvučene, učestvuju u narednim izvlačenjima, koja su zakazana za 25. i 31. mart i građani mogu da šalju dodatne koverte sve do 30. marta do 23 časa i 59 minuta.
Ukupna vrednost nagradnog fonda iznosi više od 135 miliona dinara, sa uračunatim porezom na dodatu vrednost, a izvlačenje svih nagrada nadziraće petočlana Komisija nagradne igre “Uzmi račun i pobedi”.
Kako je saopštilo ranije Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u drugom izvlačenju učestvuje više od pet miliona koverata.
Saopšteno je da je su građani poslali više od pet miliona koverata sa fiskalnim računima i slipovima za učešće u nagradnoj igri “Uzmi račun i pobedi” i nalaze se u specijalno pripremljenom bazenu u Studiju 8 RTS-a u Košutnjaku.
Radnici Pošte Srbije juče su preneli 473.789 pošiljki iz Glavnog poštanskog centra u Zemunu i one su deponovane u bazen dimenzija 23×12 metara, u kome se već nalazilo oko 4,5 miliona koverti.
Kao i prilikom prve primopredaje koverata, prevoz koverata do studija RTS-a je obezbeđivao MUP Srbije.
Sve do poslednjeg izvlačenja 31. marta koverte će obezbeđivati službeno obezbeđenje RTS-a i biće pod stalnim video nadzorom.
SREĆNICA DOBILA KLJUČEVE
Državni sekretar u Miistarstvu za državu upravu i lokalnu samoupravu Željko Ožegović je uručio ključeve od stana prvoj dobitnici stana u Beogradu Marini Grković iz sela Mesarci, kod Vladimiraca, u okviru nagradne igre “Uzmi račun i pobedi”. “Tajac je bio kada je izvučena koverta i kada smo videli prezime”, rekla je Grković u studiju RTS-a. Ožegović je rekao da je predaja nagrade trenutak kada se snovi pretvaraju u realnost.
Predstavljanje kandidata za predsednika Srbije počinje danas na Drugom programu RTS-a prema redosledu predsednickih kandidata na glasačkom listiću na izborima za predsednika Srbije, objavio je javni servis.
U terminu od 20 do 20:50 sati večeras će se predstaviti kandidat Grupe građana “Za Srbiju bez straha” Saša Janković, od 21 do 21:50 kandidat Grupe građana “Moramo bolje” Vuk Jeremić, a od 22 do 22:50 kandidat “Narodnog slobodarskog pokreta” Miroslav Parović.
U nedelju 19. marta predstaviće se kandidat Grupe građana “Dosta je bilo” Saša Radulović, od 20 do 20:50 sati, zatim Luka Makismović, kandidat Grupe građana “Ljubiša Preletačeivć Beli, Beli – samo jako” od 21 do 21:50 sati i Aleksandar Vučić koga je predložila koalicija SNS, SPS, SDPS, JS, PUPS, Pokret Snaga Srbije, SVM i to u terminu od 22 do 22:50.
Sledeće sedmice, u subotu 25. marta predstaviće se kandidat Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović, od 20 do 20:50 sati, zatim kandidat SRS Vojislav Šešelj od 21 do 21:50 i Aleksandar Popović kandidat DS S-a od 22 do 22:50.
U nedelju 26. marta od 20 do 20:50 sati predstaviće se kandidat Grupe građana “Za zdravu Srbiju – Milan Stamatović” Milan Stamatović i kandidat LSV-a od 21 do 21:50 Nenad Čanak.
Na mestu spomeničkog kompleksa je u toku Drugog svetskog rata streljano oko 3.000 simpatizera NOP-a i zarobljenih partizana. Mesto na kome počivaju njihovi posmrtni ostaci obeleženo je spomenikom izvedenim u formi zida, sa puščanim udubljenjima i partizanskim simbolima koji obeležavaju streljanje žrtava. U okviru spomen-parka nalazi se i kosturnica boraca Crvene armije, palih oktobra 1944. godine na području od Rudne glave do Mladenovca.
Pri vrhu brda se nalazi spomenik „Zvezda“.
U okviru ovog parka se nalazi veliki broj stabala retkih biljnih vrsta i sitnih životinjica. Sa pojedinih delova brda vidi se gotovo cela panorama Požarevca.
Video: You Tube kanal Sky Video
Danas, 18.03.2017. održana je sedma Džipijada u ataru sela Bare u blizini Požarevca.
Donatori su bračni par Vesna i Josef Macak iz Beča.
Bračnom paru Macak su se uz prisustvo medija zahvalili direktor Opšte bolnice Petrovac na Mlavi dr Saša Milojević, a ispred lokalne samouprave zamenik predsednika opštine Petrovac na Mlavi, gospodin Goran Ristić.
Okupljenima su se obratili osnivač Exita Dušan Kovačević, poznati muzičar Rambo Amadeus, hrvatski sociolog Boris Jokić, legenda jugoslovenskog fudbala Dževad Prekazi, osnivač Miksera Ivan Lalić. Tom prilikom je obeleženo i 25 godina od formiranja velike antiratne grupe Rimtutituki koju su činili članovi grupa EKV, Patribrejkers i Električni orgazam, a na početku tribine puštena je video poruka Caneta i Gileta.
Cane i Gile – Mir, brate, mir:
Osnivač Exita Dušan Kovačević uveren je da bi rat bio sprečen da je krajem 80tih iko pomislio da do njega može da dođe i ukazao na to da ne treba ponavljati greške iz prošlosti. „Ljudi željni normalnog suživota iz svih krajeva regiona moraju da se ujedine i budu veoma glasni kako bi pokazali i političarima i celokupnoj javnosti da su oni većina, te da svaki glas koji poziva na nove sukobe sklone na marginu javnog i političkog života“. 
Rambo Amadeus je skrenuo pažnju da pogrešno koristimo frazu “na ovim prostorima” i da živimo na jednom zajedničkom kulturnom prostoru, te da koristimo jedan zajednički jezik. Na pitanje zašto na Evroviziji susedi u regionu daju jedni drugima najviše poena, odgovorio je da političari i mediji ne mogu da utiču na osećanja većine koja glasa za normalan život. Popularni muzičar je istakao i da ratova 90-ih ne bi bilo da smo imali internet, jer bi se tad normalni ljudi lakše i bolje povezali i ne bi dozvolili manjini da sa njima upravlja, stvarajući im utisak da je to mišljenje većine.
Publika u Mikser hausu konstantnim aplauzima je pozdravila hrvatskog sociologa i vođu tzv. “Kurikularnih reformi” Borisa Jokića, koji je pokretač masovnih protesta za unapređenje obrazovanja u Hrvatskoj koji su okupili preko 100.000 ljudi. „Kada ne znaju šta bi napravili sa sadašnjošću ili budućnošću, onda političke ili kvazi elite na ovim prostorima puštaju maglu. Jedino što imaju je pustiti prošlost kao maglu, onda vas ona zalepi i vi onda ne razmišljate šta bi trebalo biti danas, a tek šta bi trebalo biti sutra.“ Jokić je rekao da postoji mnogo organizacija koje se bave temama od pravog značaja, te da „Exit radi na preduslovima da na ovim prostorima bude mir, a to je da povezuje mlade ljude, da se oni se upoznaju i druže i vide da su mnogo sličniji nego različiti, ali i da poštuju međusobnu različitost“. Dževad Prekazi rekao je da bi se ovakve manifestacije trebale češće dešavati. „Mladi nikako ne smeju da kroče putem devedesetih. Treba gajiti ljubav i iskrenost, jer sa mržnjom se ne rađa niko“ istakao je on i kazao da „mladi moraju da vide svetliju budućnost, ali da za nju treba da se bore.“
Govornicima na tribini se na poziv domaćina Ivana Lalića iz publike pridružio i jedan od glavnih simbola petooktobarskih promena bubnjar Dragoljub Đuričić. On je ponovio tezu iz Fabrike kako „jedino EXIT nije izneverio njegov petooktobarski bubanj“ i pozvavši prisutne da budu slobodni da izraze ono što misle, predložio je da „Tiha balkanska većina“ promeni ime u „Glasna balkanska većina“ što je propraćeno aplauzom. Tribina se završila simboličnom porukom: „Mir, brate, mir!“ iz pesme “Slušaj ‘vamo” velike antiratne rokenrol grupe Rimtutituki.
Prokopavanje i čišćenje potoka u dužini od oko 700 metara urađeno je u sklopu Operativnog plana za odbranu od poplava na vodama II reda za teritoriju opštine Veliko Gradište. U planu je i nastavak radova u selu Doljašnica, na potoku Plandište gde je do sada, u dva navrata, očišćeno oko dva kilometra potoka.
Takođe, i u naselju Đurakovo-Popovac očišćeno je preko 200m Đurakovačkog potoka, a u selu Tribrode izvedeni su radovi na osposobljavanju oko 800 metara drenažnog kanala.
Ujutru i pre podne u severnim krajevima zemlje, a od sredine dana i u centralnim i istočnim povremeno će padati kiša, dok će na jugu i jugoistoku veći deo dana biti suvo i toplo sa sunčanim intervalima.
Tokom noći ka nedelji u svim krajevima se očekuje kiša, a na visokim planinama sneg. Vetar će biti slab i umeren, zapadni i jugozapadni, uveče i noću u pojačanju i skretanju na severozapadni.
U Požarevcu će biti pretežno oblačno, pre podne suvo, a od sredine dana povremeno kiša. Više padavina se očekuje tokom noći. Duvaće slab i umeren vetar, jugozapadni, tokom noći u skretanju na severozapadni. Najniža temperatura biće osam, najviša dnevna 16 stepeni.
U nedelju će u Srbiji biti pretežno oblačno, mestimično sa kišom, na visokim planinama sa snegom, uz pojačan severozapadni vetar.
Od ponedeljka se očekuje promenljivo oblačno vreme, uglavnom suvo sa sunčanim intervalima i toplo sa temperaturom iznad prosečnih vrednosti. Krajem sedmice će povremeno padati kiša uz manji pad temperature.
Biometeorološka prognoza za subotu, 18. mart 2017:
Biometeorološke prilike mogu relativno nepovoljno uticati na hronično obolele osobe. Kardiovaskularnim bolesnicima i astmatičarima se savetuje izvestan oprez. Pospanost i glavobolja su moguće meteoropatske reakcije. Preporučuje se adekvatno odevanje, kao i povećana pažnja u saobraćaju.
Bajkovita priča ispričana na neobičan način provešće vas kroz duhovite delove predstave do iznenadnih i neočekivanih obrta.
Ulaz za predstavu je slobodan.
Kulturni centar „Vlastimir Pavlović Carevac“
Zbog rekonstrukcije NN mreže u Požarevcu su planirana isključenja.
Ponedeljak, 20.03.2017. od 09 do 14 časova deo ulice 27. aprila od pruge do broja 40 i 37.
Utorak, 21.03.2017. od 09 do 14 časova Vojvode Milenka i Alekse Šantića.
Konferencija za medije održana je danas, 17. marta 2017. u prostorijama Turističke organizacije Grada Požarevca, gde je najavljeno održavanje 7. Džipijade. Početak Džipijade je u 9 časova. Na konferenciji su se obratili Jelena Vukazić, direktorka Turističke organizacije Grada Požarevca, Slobodan Vasić organizator, kao Slađan Stojićević i Dobrica Živanović iz Off Road Club-a Stig 4×4.
Na ovogodišnjoj sedmoj džipijadi učestvovaće oko 150 vozila, a voziće se u tri kategorije: Turist, soft i hard.
Gradonačelnik grada Požarevca Bane Spasović će sa svojim saradnicima sutra oko 13 časova posetiti 7. Džipijadu u Barama.
Pogledajte u video prilogu kako je to izgledalo prošle godine na održavanju 6. Džipijade:
Kako je objavljeno na sajtu REM-a, spot je zabranjen jer krši Zakon o oglašavanju kojim se precizira da “oglasna poruka ne sme da sadrži izjave ili vizuelno predstavljanje koje se može smatrati uvredljivim”.
Po navodima REM-a, spot predsedničkog kandidata zabranjen je bez obzira što je u konkretnom slučaju skandiranje potpuno individualizovano.
REM je naveo da je na osnovu reakcija jednog broja nevladinih organizacija koje se bave zaštitom prava LGBT populacije, utvrdio da se u predizbornom spotu predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića na samom kraju spota u šest navrata čuje uzvikivanje sa stadiona: “Vučiću, pederu!”.
Kako je precizirano, takvim sadržajem je povredjena odredba člana 6. stav 3. Zakona o oglašavanju.
U spotu, posetioci kafića nazdravljaju i kažu: “U to ime!”, u pozadini se čuju sporni uzvici, dok predsednički kandidat uz osmeh odmahuje glavom, a gosti u kafiću uzvikuju “Eee!”.
Pružaocima medijskih usluga se zato nalaže da u roku od 24 sata obustave emitovanje navedenog spota, a svako dalje emitovanje predstavlja osnov za izricanje mera u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, piše u saopštenju REM-a.
Pritužbe REM-u podnela je organizacija “Da se zna”, 3. marta zbog emitovanja spota na Jutjub kanalu SNS-a, a 13. marta zbog emitovanja spota istog dana u 8.45 na RTS 1.
Prema rečima predsednika Gradske opštine Kostolac Ivana Savića ovo je poslednja faza toplifikacije sela Petka. Za ovu namenu opredeljeno je bilo 57.133.000 dinara, ali preko javnih nabavki najpovoljniji ponuđač, od četiri koliko ih je bilo, je dao ponudu od 46.106.000 dinara (ušteda 11 miliona dinara). U ovoj fazi se uvodi toplifikacija za 140 domaćinstava. Rok za završetak radova je 60 dana a sredstva su dobijena iz budžetskog fonda za zaštitu životne sredine. Do sada u proteklih šest godina kolko se radi toplifikacija u ovom mestu utrošeno je oko 2,5 miliona evra.
Gradonačelnik Grada Požarevca Bane Spasović je istakao da će sredstva koja su uštedeli biti vraćena za nove investicije u Gradskoj opštini Kostolac. On je još dodao da ovo nije jedina investicija u selu Petka zato što je prošle godine za asfaltiranje izdvojeno 3,5 miliona dinara i urađeno je 350 metara asfalta, ove godine će se asfaltirati za još 5 miliona dinara.
Urađen je i atarski put prema groblju u dužini od 1350 metara a konkurisaće se i ove godine kod ministarstva poljoprivrede za još sredstava za uređenje atarskih puteva. Zamenjena je stolarija na Domu kulture u vrednosti od 500.000 dinara. Sve ovo je dokaz da Grad Požarevac i ova vlast ne odvaja gradska od seoskih naselja što je bilo obećano i tako će se nastaviti ubuduće u svim mestima.
Gradonačelnik Grada Požarevca Bane Spasović je istakao da je u planu sređivanje trkačke staze, uređenja prostora na hipodromu i osvetljenje za noćne trke, i zatim je još dodao:
„Pohvalio bi sadašnji Upravni odbor KD Knez Mihajlo koji kada je postavljen zatekao je dug od 4 miliona dinara a sada je u plusu od 1.400.000 dinara, što govori da se odgovornim poslovanjem mogu ostavriti dobri rezultati. Ako nastave sa dobrim poslovanjem biće u mogućnosti da i sami sprovode investicije a grad će im pomoći još više. Grad Požarevac kao jedan od svojih osnovnih ciljeva naveo je ulaganje u turizam. Da to nisu samo reči možete videti danas na delu ali i tokom čitave godine podižemo sve manifestacije na viši nivo. Dosta je ulagano u Ergelu Ljubičevo i tako će se nastaviti i dalje. Juče smo takođe najavili otvaranje turističko poslovnog centra Udruženja pčelara Grada Požarevca na prostoru Ljubičeva što će dodatno obogatiti našu turističku ponudu.“
Direktor KD Knez Mihailo Aleksandar Milenković zahvalio se lokalnoj samoupravi na podršci i pomoći, zatim je najavio da će ove godine imati četiri trkačka dana, dva za Ljubičevske konjičke igre i 2. maja i 7. jula, za ova dva dana preko Komisije za sport opredeljeno je 1.200.000 dinara.
Evropska računarska diploma je međunarodno priznata potvrda informatičke pismenosti koja garantuje vlasniku poznavanje rada na računaru prema ECDL normi.
Nacionalna služba za zapošljavanje, tokom prethodne godine, započela je novi ciklus osnovne informatičke obuke prema ECDL standardu, koja se realizuje iz sredstava EU, kroz projekat „Pomoć teže zapošljivim grupama“.
Polaznici obuke su lica koja se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, ispostave u Kostolcu, i to osobe koje su na evidenciji duže od godinu dana, lica Romske nacionalnosti i mlađa od 30 godina. Sertifikate je primilo osmoro polaznika, koji su bili u prilici da kroz 90 časova prođu gradivo za 7 modula ECDL-a.
Sertifikate je uručio direktor Tehničke škole sa domom učenika „Nikola Tesla“, dr Goran Nestorović, naglasivši da će škola nastaviti saradnju i učestvovati u svim projektima koje Nacionalna služba za zapošljavanje bude sprovodila u saradnji sa lokalnom samoupravom.
Ivan Savić, predsednik Gradske opštine Kostolac, podsetio je da je ovo samo jedan od načina da se građanima pomogne pri zapošljavanju, a da je već učinjen znatan pomak otvaranjem Džob kluba. Savić je čestitao polaznicima uspešno završenu obuku i istakao da je jedan od prioriteta u narednom periodu realizovanje ciljeva koji omogućavaju da se uz podršku Nacionalne službe za zapošljavanje ostvari smanjenje nezaposlenosti na teritoriji Gradske opštine Kostolac.
Direktorka Nacionalne službeza zapošljavanje Filijale u Požarevcu, Sonja Mirić,izrazila je zadovoljstvo povodom dodele sertifikata polaznicima ECDL, koji su zahvaljujući obuci stekli nove veštine i koje će im olakšati zapošljavanje.
Nenad Maslać,profesor informatike, računarstva i programiranja u Tehničkojškoli, koji je inače obuku i vodio, ovom prilikom je rekao da su polaznici pokazali izuzetnu motivisanost i spremnost tokom trajanja obuke.
Obuku ECDL je sprovela Nacionalna služba zazapošljavanje, u saradnji sa Tehničkomškolom sa domom učenika “Nikola Tesla” i Gradskom opštinom Kostolac, a u okviru projekta EU „Pomoć teže zapošljivim grupama”, kroz koji Evropska unija pruža finansijsku pomoć od 6,5 miliona evra za unapređenje mera aktivne politike zapošljavanja.
Tišanović je naveo da je porodici roda, koje su se smestile na ovom mestu, porušeno gnezdo čime je ugrožen njihov povratak i leženje. Građani su, ujedno, dali predlog za konstrukciju gnezda kao i lokaciju na kojoj bi trebalo da bude postavljeno kako ga nesavesni sugrađani ne bi ponovo uništili. Želja im je, kažu, da takvih gnezda bude još kako bismo vratili rode u naš grad.
Stub sa zaštićenim gnezdom podigli su radnici Elektromorave – RJ Veliko Gradište, a u montaži je pomogla Mesna zajednica Veliko Gradište.
Veliko Gradište sada spremno čeka rode!
Sadašnja kod Bubanj potoka dugo je služila kao najveća i najprometnija naplatna rampa u zemlji, međutim već od ovog proleća ona odlazi u istoriju. Izmeštanje naplatne stanice Bubanj potok je dugo planirani projekat, a nova pozicija preduslov je u sklopu naredne faze izgradnje Beogradske obilaznice. Naime, na lokaciji današnje naplatne rampe u Bubanj potoku nalaziće se velika petlja sa kombinovanim železničkim i putnim ukrštanjem Obilaznice i autoputa Beograd-Niš, prenosi renomirani portal Beobuild.
