Svetski dan voda obeležava se svake godine 22. marta. Taj dan je usvojen rezolucijom UN-a u decembru 1992. godine. Već od 1993. godine ovaj dan je počeo da se obeležava i vremenom značaj ovog dana je počeo da raste.
Ovim danom Ujedinjene nacije žele da podsete na važnost zaštite voda i na nedostatak vode za piće u mnogim krajevima sveta. Takođe od 2005. do 2015. se obeležava decenija voda tako da Svetski dan voda ima poseban značaj tokom ovih godina.
Ovogodišnje obeležavanje ovog dana je pod sloganom “Otpadne vode”.
Gradonačelnik grada Požarevac Bane Spasović je na današnjoj svečanosti izjavio da je veliki značaj da Požarevac ima zdravu pijaću vodu i da i dalje postoje problemi.
Grad Požarevac je iz budžeta izdvojio 404 miliona dinara za rešavanje problematike pijaće vode, podzdemnih voda i zaštite i kanalisanja atmosferskih voda. Za reversnu osmozu lokalna samouprava će subvencionisati sa 48 miliona dinara. Oko 160 miliona dinara je izdvojeno za izgradnju fekalne kanalizacije, dok je za zaštitu od atmosferskih voda izdvojeno 128 miliona dinara. Prvi put za monitoring sistema koji beleži gubitke vode izdvojeno je 15 miliona dinara. Prošle godine za zaštitu vodotokova drugog reda izdvojeno je 40 miliona, a za sanaciju starog rečnog korita Mlave 50 miliona dinara. Gradonačelnik Bane Spasović je još rekao da se nikako ne sme stati u ovom poduhvatu, već da je potreban još odgovorniji pristup za očuvanje vode i pozvao da svi zajedno učinimo sve što možemo za očuvanje vode da “sutra” se ne bi radilo ono što se mora i ono što je neophodno.
Nakon toga je i Generalna skupština Ujedinjenih Nacija 2012. donela odluku da se Međunarodni dan šuma obeležava svake godine 21. marta, na dan prolećne ravnodnevnice na severnoj hemisferi, odnosno na dan jesenje ravnodnevnice na južnoj hemisferi.
Prema saopštenju Zavoda za zaštitu prirode Srbije, „Šuma i energija“ je tema ovogodišnjeg obeležavanja Dana šuma, budući da je energija dobijena iz šuma najveći izvor obnovljive energije koji se koristi širom sveta i čini oko 40 odsto snabdevanja iz obnovljivih izvora.
Posađeno drveće i šume u gradovima, kako objašnjavaju iz Zavoda, omogućavaju smanjenje troškova za struju, spuštajući temperaturu od dva do čak osam stepeni Celzijusa, čime smanjuju potrebu za korišćenjem rashladnih uređaja i do 30 odsto, ukoliko je strateški sađeno u urbanim područjima.
Podaci Zavoda za zaštitu prirode pokazuju da Srbija spada u srednje šumovite zemlje sa prosečnom pokrivenošću šumskom vegetacijom.
Srbija trenutno ima 30 odsto površine pod šuma, a nacionalnom Strategijom pošumljavanja teži se da se taj procenat podigne na oko 42 odsto do 2050. godine.
Ukupna površina pod šumama u Srbiji je 2.254.000 hektara, od čega je 53 odsto državnih šuma, a 47 odsto privatnih.
U šumama Srbije prisutno je 49 vrsta drveća, od čega je 40 lišćarskih, a devet četinarskih.
Juče je gradonačelnik grada Požarevca Bane Spasović najavio da će komunalna inspekcija vršiti kontrole i kažnjavati nesavesne građane i organizacije koje zagađuju zelene površine. Dok će se preko Javnih radova angažovati lica koja će čistiti zelenilo i koje će generalno unaprediti higijenu u gradu i okolini. Takođe ove godine će se čistiti divlje deponije na teritoriji Grada Požarevca, intenzivnije nego prethodnih godine.
Zaposleni prijemno urgentne službe Opšte bolnice Požarevac dobili su nove uniforme.
Direktor bolnice dr Danko Nikolić je 9. marta 2017. uručio nove uniforme zaposlenima. U pitanju su 40 uniformi koje je donirala firma Movie kitchen catering iz Vrčina.
Glumačke svečanosti posvećene su bardu jugoslovenskog glumišta Milivoju Živanoviću. Ovogodišnji festival nosi podnaslov „Klasicima s ljubavlju“ jer je on svoje najznačajnije uloge ostvario upravo u klasičnoj pozorišnoj umetnosti.
„Svake godine se trudimo da ono što je imidž festivala ima pravi odziv i kod selektora, stručne publike i kulturne javnosti, a naravno i kod naših gledalaca, jer zadovoljiti kulturne potrebe gledalaca je osnovni cilj. Nadamo se da je uzlazna linija ovog festivala, zasluga i realnost mnogih faktora. Pre svega, mogu da kažem, da je jedan niz sjajnih i velikih ljudi selektora učinio da ovaj festival stigne do određenih stepenika, i da ima mogućnost da iskorači dalje“, rekao je Dragi Ivić direktor Centra za kulturu Požarevac.
Kako je rekao selektor festivala Nebojša Bradić festival, da su ponuđene predstave, ono što će u punom smislu zanimati posetioce i učesnike festivala, ali i da će ponuditi pregršt kvalitetnih i izvanrednih glumačkih ostvarenja, što jeste i smisao Glumačkih svečanosti „Milivoje Živanović“.
„Ove svečanosti slave glumca i lepo su zaokružene svim onim događajima koje prate festival, od predstava, pratećih manifestacija i atmosfere koja se kreira u Požarevcu, koji tada postaje na jedan poseban način predstavno mesto kulture. Verujem, da u ovom repertoaru imamo dovoljan broj glumačkih ostvarenja koja su se dogodila na srpskim pozorišnim scenama u proteklom periodu, rekao je Bradić.
Besedu o glumcu govoriće Svetlana Bojković dramska umetnica.
Festival će 1. aprila, otvoriti predstava „Narodna drama“ Narodnog pozorišta Beograd.
Naredne večeri, odnosno 2. aprila sledi predstava „Ivanov“, A.P. Čehov u produkciji Narodnog pozorišta Beograd. Ostvarenje „Aveti“ Henrik Izben u produkciji BITEF Teatra, Budva grad teatra, MESS Sarajevo i Hartefakt fonda biće predstavljeno 3. aprila. U požarevačkom Centru za kulturu a u produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta, 4. aprila gledaćemo predstavu „Pod žrvnjem“, a 5. aprila publika će imati priliku da pogleda i predstavu Aleksandra Popovića „Mrešćenje šarana“ u produkciji Ateljea 212.
Završne večeri festivala, van konkurencije biće izvedena predstava „Pasivno pušenje“ Nebojše Romčevića, u režiji Egona Savina i u produkciji Zvezdara teatra.
Glumac večeri, biraće se nakon svake predstave. Ove godine u stručnom žiriju su profesor dr Milovan Zdravković, Ana Sofrenović dramska umetnica i Miša Janketić dramski umetnik, a statueta Milivoja Živanovića, rad vajara Jovana Soldatovića biće uručena pobedniku festivala.
Prateći program
– 1. aprila u 12 sati, u Maloj sali biće priređena predstava za decu “Basne”, dok će u 19:30 sati, u Holu biti otvorena izložba fotografija “Petar Kralj, uloge u pozorištu i na radiju”.
– 2. aprila, od 19 sati, planirana je promocija novog broja časopisa “Scena”, časopisa za pozorišnu umetnost u izdanju Sterijinog pozorja.
– 4. aprila u 19 sati, planiran je film “Vreme Mire Stupice” Milana Šarca
– 5. aprila, biće priređeno predstavljanje knjige “Tragedija inicijacije ili nepostojani princ” Ivana Medenice.
Zajedničkom akcijom šalje se poruka da i kao pojedinci možemo preduzeti nešto kako bismo ublažili posledice klimatskih promena i skrenuli pažnju na posledice prekomerne potrošnje ograničenih prirodnih resursa (više informacija na wwf.rs i earthhour.org).
Odluke, aktivnost ili neaktivnost ljudske vrste tokom sledeće decenije odrediće sudbinu celokupnog živog sveta planete Zemlje. Širom sveta, biodiverzitet i prirodna staništa nestaju brže nego ikad. Glavni razlog za to je ljudski faktor – neracionalno korišćenje prirodnih resursa brže nego što se oni mogu obnoviti, kao i zagađivanje i menjanje prirodnih staništa i menjanje klime čitave planete.
Misija WWF-a (World Wide Fund For Nature – Svetska organizacija za prirodu) je da zaustavi degradaciju životne sredine na našoj planeti i izgradi budućnost u kojoj će ljudi živeti u harmoniji sa prirodom.
Počevši od 2009. godine kada je prvi put organizovana u Srbiji, broj gradova i opština koje podržavaju akciju neprestano raste. Globalnoj akciji se 2016. godine u Srbiji pridružilo 85 gradova i opština, a na globalnom nivou skoro 7.000 gradova iz 178 zemalja iz svih krajeva sveta.
Pored podrške u kojoj će seisključiti rasveta na jedan sat (od 20:30 do 21:30 sati), u akciju se možete uključiti i tako što ćete aktivno učestvovati i promovisati akciju i organizovati neki prigodan događaj. Javna preduzeća i ustanove kao i škole u opštini veliko gradište isključiće dekorativnu rasvetu na svojim zgradama dok će opština, pored gašenja osvetljenja na zgradi, isključiti i rasvetu u gradskom parku i na šetalištu “V. P. Carevca“ pored Dunava.
Akciju ove godine podržava Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, Gradska uprava Grada Beograda – Sekretarijat za zaštitu životne sredine, Gradska uprava Novog Sada, kao i brojne organizacije civilnog društva i kompanije stoga verujemo da će akcija „Sat za našu planetu 2017“ biti još uspešnija od prethodnih.
On je uhapšen u jednom od autobusa koji je od Mladenovca saobraćao ka Beogradu, a kod njega je u čarapi pronađen veći paket težine 100 grama marihuane.
Sumnja se da je Z. G. nudio na prodaju drogu učenicima srednjih škola koji su autobusom iz Mladenovca putovali za Beograd i Aranđelovac, a kada su oni to odbili, da bi ih pridobio, drogu im je nudio i besplatno.
Njemu je određeno zadržavanje, nakon čega će uz krivičnu prijavu biti sproveden nadležnom tužilaštvu u Beogradu.
Lider naprednjaka Aleksandar Vučić ima ubedljivo najveću podršku birača, sa više od 50 odsto onih koji bi na predsedničkim izborima glasali za njega, na drugom mestu je Saša Janković sa 12 odsto, treći Beli Preletačević sa 11 odsto, a slede Vuk Jeremić i Vojislav Šešelj, koji imaju oko sedam odsto podrške, kaže direktor ”Ipsos stratedžik marketinga” Srđan Bogosavljević.
Prema istraživanjima te agencije, podrška kandidatu vladajuće koalicije ipak je malo manja u odnosu na prethodne izbore, a podaci pokazuju da bi izlaznost trebalo da bude malo veća nego na prethodnim izborima, negde oko 3,9 miliona glasača.
Bogosavljević je za televiziju N1 rekao da Vučić ima ogromnu prednost od samog početka, budući da je pre 11 meseci vladajuća koalicija dobila više od 61 odsto glasova, te istice da ta podrška ne moze dramatično da padne.
Navodeći da treba uračunati i oko jedan odsto nevažećih listića, ako i činjenicu da 11 odsto ispitanika kaže da ne znaju za koga će glasati, Bogosavljević kaže da je moguće da bude drugog kruga, ali da ta verovatnoća nije velika.
Kaže i da su na početku kampanje Janković i Jeremić imali najviše podrške, oko 14 ili 15 odsto, a da su ti brojevi počeli da padaju kada su se pojavili drugi kandidati, koji su njima oduzimali glasove, a ne Vučiću ili Šešelju.
“Ovi rezultati mogu da se promene do kraja kampanje”, dodao je Bogosavljević, ali ako su procenti jedan ili dva razlike, a jedino je neizvesno da li će se Vučić održati na iznad 50 odsto.
Prema njegovim rečima, nisu zabeležena velika pomeranja u glasovima izazvana optužbama na račun Nataše Jeremić, supruge Vuka Jeremića.
“Premijer se izvinio i ne vidim da će biti pomeranja. Oni koji su bili za Vučića ostaće za Vučića, oni koji su protiv, ostaće protiv”, kazao je.
Bogosavljević je rekao i da u Srbiji nema 6.800.000 birača, već oko 5.200.000 do 5.500.000, jer više od milion birača nije prisutno.
Dosadašnji izborni predmeti kao što su čuvari prirode, svakodnevni život u prošlosti, hor i orkestar – za njih će biti vannastavne školske sekcije, ukoliko bude prihvaćen novi predlog nastavnog plana za starije razrede osmoletki.
Na zahtev Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, za nepuna četiri meseca, iznedrio je promenjen i osavremenjen plan nastave za drugi ciklus osnovnog obrazovanja.
“Informatiku kao obavezan predmet uveli smo u petom razredu sa jednim časom nedeljno sa sadržajima oslonjenim na program izbornog predmeta informatika i računarstvo koji je prošle godine usvojio Nacionalni prosvetni savet. Predmet tehničko i informatika postaće tehnika i tehnologija”, kaže pomoćnik direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Gordana Mijatović.
Ona dodaje da je iz bivšeg tehničkog i informatike izbrisan informatički deo, jer informatika i računarstvo postaju zaseban predmet.
“Praznina je dopunjena sadržajima kojima se podstiče razvoj preduzetništva kao međupredmetne kompetencije čime je osavremenjena nastava tehnike i tehnologije”, dodaje ona.
Mijatović kaže da će fizičko vaspitanje prerasti u fizičko i zdravstveno vaspitanje.
“Savremena varijanta fizičkog i zdravstvenog vaspitanja zauzeće dva časa nedeljno u rasporedu”, dodaje ona.
Izabrani sport, sadašnji treći čas fizičkog, prelazi u vannastavne aktivnosti. Na njegovo mesto ulazi informatika, tako da dece neće imati više časova nego sada, uveravaju nadležni.
“Uvode se obavezne fizičke aktivnosti van redovne nastave koje bi, da su u rasporedu, zauzimale čas i po nedeljno, odnosno 54 časa godišnje”, kaže Mijatović.
Jedan od većih problema za njih je što na teritoriji Požarevca ne postoje pedagoški asistenti koji bi olakšali i ubrzali učenje dece sa Daunovim sindromom u školama i vrtićima.
Iz gradske uprave poručuju da će personalni asistenti u Požarevcu početi sa radom od septembra, i da su sredstva već izdvojena. Međutim, o pedagoškim, još uvek se ne govori. Ako se to ostvari, roditeljima dece sa Daunovim sindromom, pomoglo bi i da po tuđu negu i pomoć ne moraju redovno na šaltere.
Nevenka Gajić iz udruženja osoba sa Daunovim sindromom “Osmi dan”, kaže da im predstavlja veliki problem što moraju svake godine da dokazuju stanje svoje dece kako bi produžili dobijanje tuđe nege i pomoći, a njihovo stanje ne može da se promeni.
Udruženje “Osmi dan” ima dvanaest članova iz Braničevskog okruga, i svake godine, taj broj raste.
Na poslednjoj sednici Skupštine grada Požarevca odbornici su usvojili Program lokalnog ekonomskog razvoja čime se Grad Požarevac pridružio malobrojnoj grupi sredina u Srbiji koje imaju ovaj dokument. Zašto nam je potreban LER, koja je njegova osnovna svrha i da li će Požarevac imati snage i mogućnosti da ostvari sve ciljeve postavljene u Programu, pitanja su koja smo postavili zameniku gradonačelnika Požarevca Saši Pavloviću.
– Lokalni ekonomski razvoj je proces promena, pa tako treba shvatiti i ovaj Program. Reč je o dokumentu sa konkretnim ciljevima koji su dugoročni i doprinese ekonomskom razvoju Grada i stvaranju povoljnog poslovnog okruženja.Donošenje ovog akta je pokazatelj da rukovodstvo Grada, javni i privatni sektor prepoznaju probleme u privrednom okruženju i žele da rešavaju te probleme kako bi nam Grad, sa jačom privredom postao konkurentniji. Samim tim imaćemo i bolji životni standard u našoj zajednici. Hoćemo da prepoznamo lokalnog privrednika, da mu pomognemo, da ga ojačamo na tržištu i naravno da rešavamo problem nezaposlenosti nudeći lokalne podsticaje onima koji obavljaju ili žele da obavljaju svoju delatnost na teritoriji Grada Požarevca. Krajnja namera je da ovim Programom pozitivno utičemo na kreiranje lokalnog finansijskog i administrativnog okvira za dalji razvoj privrede Grada Požarevca.
Koje su to osnovne mere predviđene ovim Programom?
– Program definiše instrumente dodele državne pomoći kao što su: Subvencije, davanje građevinskog zemljišta u svojini Grada sa umanjenjem ili bez naknade, davanje poslovnih objekata u svojini Grada u zakup ili bez naknade, infrastrukturno opremanje zemljišta u svojini Grada sa umanjenjem ili bez naknade, obezbeđivanje sredstava za nabavku opreme neophodne za proširenje kapaciteta ili započinjanje proizvodnje, odricanje od nekih lokalnih prihoda Grada.
Predviđene su tri osnovne mere: podsticanje zapošljavanja koja se već realizuje u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje-Filijalom Požarevac, i nove mere: privlačenje investitora i podsticanje konkurentnosti.
Za realizaciju ovog Programa neophodna su sredstva. Za početak koliko je planirano?
– Moram da napomenem da Program LER-a u Srbiji imajuju samo tri lokalne samouprave: Grad Požarevac, Grad Čačak i Opština Ćuprija i obzirom na to da je 2017. godina za naš Grad eksperimentalna, rebalansom ćemo izdvojiti 17.000.000,00 dinara, to je predlog Gradskog veća Požarevca.
Koje su to ciljne grupe na koje se Program odnosi?
– Program je namenjen domaćim i stranim investitorima, malim i srednjim preduzećima i investitorima pod uslovom da imaju registrovanu delatnost na teritoriji Grada Požarevca. Posebno nam je želja i težnja da se ovim Programom podstaknu investicije lokalnih preduzeća u novu proizvodnju i nove delatnosti. Programom se stimuliše i uključivanje požarevačke privrede kao dobavljača ili podizvođača u nekoj fazi proizvodnog procesa.
Šta nam možete reći o uslovima i kriterijumima za ostvarivanje podsticajnih mera.
– Zainteresovani poslovni subjekti, uz prethodno određenu konkursnu dokumentaciju, obavezno dostavljaju biznis plan i pismo o namerama u kome se moraju jasno analizirati kriterijumi kvaliteta investicionog projekta. Postoji lista obaveznih kriterijuma ispunjenosti.
Mera privlačenja investitora je povezana sa brojem zaposlenih, tako da ulaganje rezultira neto povećanjem broja zaposlenih u poređenju sa prosečnim brojem zaposlenih datog privrednog subjekta.
Uslov je da investicija i novootvorena radna mesta moraju opstati na području Grada najmanje pet godina, ukoliko je u pitanju proizvodna delatnost, a tri godine u slučajevima usluga i malih privrednih subjekata.
Korisnik sredstva koji koristi podsticaj iz Programa nakon dostizanja pune zaposlenosti isplaćuje zaradu koja je najmanje za 20% veća od minimalne zarade u Republici Srbiji. Inače, visina pomoći je do 50% u odnosu na opravdane troškove početnog investicionog ulaganja.
Čuli smo koje su osnovne mere predviđene Programom, a koje su to konkretne mere u pitanju?
– U prvom redu to je mera privlačenja investitora. Njena realizacija obezbeđuje se u Odluci o budžetu pojedinačno za svaku kalendarsku godinu i u direktnoj je vezi sa brojem novozaposlenih lica odnosno visina podsticaja zavisi od broja onih koje privredni subjekat upošljava.
Mera podsticanja konkurentnosti pod tržišnom ili proizvodnom inovacijom podrazumeva inovativno proizvodno ili tržišno rešenje koje se prvi put primenjuje na područiju Srbije ili najmanje prvi put na teritoriji Grada. Zatim, može se dodeliti i subvenciju u vidu sufinansiranja delimičnog razvoja i primene proizvodne ili tržišne inovacije, ukoliko se kroz biznis plan dokaže direktna isplativost inovativnog rešenja.
Podsticaj poslovnom subjektu može biti i za podršku razvoja zadruga, klastera i drugih oblika udruživanja sa ciljem zajedničkog nastupa na trećim tržištima ili kod dominantnog kupca kroz sufinansiranje dela troškova koji nastaju kao rezultat rada različitih oblika udruživanja. Ovo samo ukoliko je kroz biznis plan i analizu troškova i koristi nedvosmisleno dokazano da bez zajedničkog nastupa nije moguće ostvariti plasman robe na trećim tržištima ili kod dominantnog kupca. Ova mera može trajati najduže godinu dana.
Poslovnom subjektu se može dodeliti i podsticaj za sufinansiranje troškova sticanja međunarodnih sertifikata sa ciljem omogućavanja izlaska domaćih kompanija na inostrana tržišta, ukoliko se odgovarajućim biznis planom i analizom dokaže isplativost takvog ulaganja. Iznos ovog sufinansiranja je do 50% direktnih troškova sertifikacije.
Koji su mehanizmi za dodelu podsticajnih sredstava?
– Postupak dodele sredstava zahteva pre svega obrazovanje kompetentne Komisije od strane Skupštine grada Požarevca, koja će imati predsednika i šest članova. Ona daje predloge za dodelu sredstava u skladu sa usvojenom Odlukom o budžetu grada Požarevca i Programom. Komisija je dužna da izradi Pravilnik za ocenjivanje pristiglih zahteva.
Odluku o dodeli sredstava donosi Gradsko veće na osnovu predloga Komisije.
I mehanizam praćenja trošenja sredstava biće zasnovan na komisijskom radu obrazovanjem kompetentne Komisije za nadzor, koja će vršiti kontrolu i obilazak pravnih lica-dobitnika sredstva. Ukoliko je načinjen prekršaj u trošenju odobrenih sredstava, ova komisija daje mišljenje i predlog mera. Komisiju za nadzor čine predsednik i četiri člana, a osniva je Gradsko veće.
Napominjem, u radu obe komisije učestvovaće kompetentni stručni kadrovi bez obzirana političku/stranačku opredeljenost, jer su za efektivno funkcionisanje rada ovih komisija potrebni stručni ljudi, rekao je na kraju razgovora za naš list zamenik gradonačelnika Požarevca Saša Pavlović.
Mere za privlačenje investitora
U Programu LER-a posebna pažnja usmerena je na privlačenje investira. U okviru tih nastojanja predviđeno je više konkretnih mera. Grad Požarevac naprimer može dodeliti na korišćenje zainteresovanom pravnom licu prostor neophodan za proširenje ili započinjanje poslovnog procesa. Dodeljeni prostor može biti halski prostor ili zemljište u svojini Grada Požarevca. Podsticaj može biti i obezbeđivanje zakupa na određeno vreme i infrastrukturno opremanje poslovnog prostora u svojini Grada (priključak na vodovodno–kanalizacionu mrežu, priključak na elektroenergetsku mrežu). Predviđen je i novčani podsticaj koji se dodeljuje pravnom licu za tekuću godinu, sa jasnom namenom da se zakupi prostor za proizvodnu ili drugu delatnost. Grad može dodeliti podsticaj poslovnom subjektu u vidu sufinansiranja nabavke opreme neophodne za proširenje ili započinjanje proizvodnog procesa. Proces proizvodnje privrednog subjekta, koji je konkurisao mora biti u poslovnim prostorijama koje su u vlasništvu ili zakupu, što se dokazuje ugovorom o zakupu, koji ne može biti kraći od perioda trajanja podsticaja. Poslovni subjekat, posebno kroz biznis plan koji se odnosi na korišćenje opreme koju namerava da nabavi, mora da navede podatke da li ta nabavka utiče na zapošljavanje novih radnika i povećanje izvoza i kakvog je porekla oprema.
Akcijom “Podrži život, podrži knjige” svaki klijent je uz svoju kupovinu u KNJIŽARAMA PAPIRNA KRILA od 1. do 14. februara imao mogućnost da pokloni knjigu sa porukom koju je uputio deci na pedijatrijama u svom gradu. Poklonjeno je ukupno 750.000 dinara knjiga od čega u Požarevcu 142.000 dinara.
“Naišli smo na neočekivanu podršku kako naših verhnih klijenata i saradnika, tako i svih pedijatrijskih ustanova. Želeli smo podstaći svakoga na lepe misli i uputiti lepe reči DECI OD SRCA i ponosni smo da smo to i uspeli. Zahvaljujemo svima koji su podržali inicijativu jer smo pokazali da znamo da pretvorimo svačije malo u jedno veliko koje čini razliku!”. Kaže CEO Papirnih Krila, Vanja Stanić.
Direktor OBP, dr Danko Nikolić, se zahvalio na ovom lepom gestu i istakao da je veoma važno da najmlađi pacijenti OBP imaju što prijatniji boravak tokom lečenja i da sa sobom ponesu što je više moguće lepih uspomena na čemu veoma posvećeno rade i svi zaposleni na dečijem odeljenju a ova donacija će svakako doprineti tome.
Jafa je bila jedini učesnik nadmetanja, jer je jedina uplatila depozit od oko šest miliona evra, što je 20 odsto od procenjene vrednosti od 30 miliona evra.
Od kupovine su odustali Industrija mesa Matijević iz Novog Sada i Industrija keksa Bambi iz Požarevca, koje su otkupile samo tendersku dokumentaciju. Najvažnija imovina Baninija su dva industrijska kompleksa sa proizvodnim pogonima, poslovni prostori, stan u Kikindi, poljoprivredno zemljište, motorna vozila. Oprema u jednom kompleksu ima tri linije – slani program, štapići i vafl, a u drugom je podeljena u pet linija.
– Odluka da kupimo „Banini“ nije bila laka, jer je početna cena visoka. Da je niža, bilo bi više kupaca. „Banini“ je velikim problemima, u stečaju je jer i ima više od 40 miliona evra duga bankama i više od 10 miliona evra duga dobavljačima. Uprkos tome, strateška odluka Jafe bila je da našem vlasniku „Kappa star group“ predložimo ovu akviziciju, jer verujemo u zajednički potencijal proizvoda Jafe i Baninija. Pred nama je veliki posao, planiramo da podignemo proizvodnju u Kikindi. Ovde ćemo proizvoditi isti asortiman koji je Banini do sada imao. Verujemo u potencijal Baninija – rekao je nakon aukcije Bojan Knežević, generalni direktor kompanije Jafa.
Kako je Knežević poručio, oko 500 radnika Baninija ne treba da brine za svoja radna mesta, jer im „fabrika bez radnika ništa ne znači“. Jafa je deo Kappa star group koja ima ukupno pet kompanija u kojima radi 2.000 radnika.
Budući da je stečajni upravnik oglasio i prodaju imovine Banini trejda po početnoj ceni od 126,2 miliona dinara, Bojan Knežević je rekao da Jafa neće učestvovati na javnom nadmetanju koje će biti održano 21. aprila.
Prodajom imovine, stečaj Baninija nije završen, jer ponuđač treba da uplati kompletnu prodajnu sumu od 15 miliona evra.
Ono što je evidentno je da su što pre potrebna sredstva za ulaganje u vrtiće u Požarevcu, a za 2017. godinu grad je izdvojio blizu 80 miliona dinara, što će biti jedva dovoljno za deo oporavka prostorija, kao i ostatak infrastrukture.
Vrtić “Leptirić” je prvi namenski zidani vrtić u Požarevcu, otvoren 1970. godine. Zub vremena iz godine u godinu uzima svoj danak. Marija Bajić, direktorka PU “Ljubica Vrebalov” zahvalila je gradonačelniku grada Požarevca Banetu Spasoviću i članovima Gradskog veća na pružanju velikih napora i pronalaženju najboljeg rešenja oko oporavka vrtića u cilju što boljeg komfora naših najmlađih sugrađana i naravno zaposlenih.
Marija Bajić je dodala da je u 2015. godini u vrtiću “Leptirić” urađena zamena kompletne stolarije, video nadzor, ambijentalno ozvučenje, a tokom leta će biti kompletno urađen sanitarni čvor vrtića, kao i da će se investicije oko vrtića nastaviti.
-Grad Požarevac se priključio akciji Vlade Republike Srbije zajedno sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem da se što više sredstava opredeljuje za škole i dečije ustanove, kada je 2016. godine opredeljeno za grad Požarevac i ove svrhe blizu 100 miliona dinara, izjavio je gradonačelnik Bane Spasović.
Gradonačelnik je još rekao da su elektro instalacije u nedopustivo lošem stanju, da prokišnjava krov i da građevinski radovi oko nadogradnje nisu urađeni dobro pre 8 godina. Grad Požarevac je i za 2017. godinu opredelio blizu 80 miliona dinara, što po njemu neće biti dovoljno zbog stanja vrtića koji je zatečen danas.
Od sledeće godine se očekuje i totalna rekonstrukcija vrtića u Požarevcu za šta će grad Požarevac uložiti napore kako bi vrtići u našem gradu bili onakvi kako i dolikuju.
“I pored postojećih problema, javne službe su na dosta visokom nivou, imaju dobre rezultate u radu, što je i ocena građana.“, istakao je Milić na početku obraćanja.
Što se oblasti obrazovanja tiče, on je naveo da se u opštini već niz godina vodi računa da se deci, odnosno učenicima obezbede što bolji uslovi te da budu adekvatno nagrađeni za svaki uspeh u učenju. Đake sa najboljim uspehom na republičkim takmičenjima, na kraju svake školske godine, opština nagrađuje vrednim nagradama koje će im pomoći pri daljem školovanju.
Opština je kreirala i dobar socijalni program koji sprovodi preko Centra za socijalni rad, kroz socijalnu pomoć koja uključuje besplatnu užinu i prevoz za učenike, pomoć mladencima, nezaposlenim roditeljima, za novorođenu decu, studentima, prevoz penzionerima za odlazak kod specijaliste, ženama za vantelesnu oplodnju i ostale socijalne potrebe. Za ovaj program opredeljeno je 29 miliona dinara iz budžeta.
U Domu zdravlja u Srednjevu izgrađena je ambulanta sa apotekom koja pokriva potrebe gotovo polovine stanovništva opštine i uskoro se očekuje i zvanično otvaranje uz prisustvo ministra zdravlja. Izgradnja je finansirana iz budžeta opštine i sredstvima Ministarstva zdravlja. U Velikom Gradištu završeno je sređivanje Doma zdravlja, zamenjeni su stolarija i pločice i uređeno prijemno odeljenje, a u planu su nabavka još jednog sanitetskog vozila i uređenje dvorišta.
I investicije u obrazovanju su planirane pa je tako za OŠ “Vuk Karadžić“ u Majilovcu za ovu godinu izdvojeno 250 hiljada dinara za opremu. Opština je već nabavila interaktivne školske table za 70 posto svih odeljenja, što je uveliko unapredilo kvalitet nastave, a uskoro će obezbediti i za preostala odeljenja. Najviše investicija u prosveti imaće škola “Miša Živanović“ u Srednjevu gde je ovih dana odobreno 12 miliona dinara od Ministarstva prosvete za izgradnju nove škole čiji se završetak očekuje naredne godine. Takođe, i sredstva u iznosu od 1,5 milion dinara, namenjana za zamenu stolarije u staroj školi, biće preusmerena za završetak novog objekta. Istovremeno, u Carevcu se dograđuje odeljenje Dečjeg vrtića i kotlarnice za Osnovnu školu, vrednosti 1,5 milion dinara.
Ocenjeno je da je Osnovna škola “Ivo Lola Ribar“ u Velikom Gradištu u odličnom stanju, planirana se i postavljanje video-nadzora dok će se rebalanskom obezbediti dodatni milion za zamenu podova ili školskih klupa. Konkurskom su dodeljena dva stana za deficitarne kadrove ove škole, a u planu je još jedan konkurs koji će u potpunosti rešiti ovaj problem.
U Srednjoj školi u toku je projekat za kompletnu fasadu, vrednosti 250 hiljada dinara, a još 400 hiljada biće izdvojeno za računare i video-nadzor. Od Ministarstva prosvete obezbeđena su sredstva za fasadu starog dela zgrade te 2,3 miliona iz budžeta opštine za hidrantsku mrežu, kao zaštita od požara.
Odeljenju Muzičke škole “Stevan Mokranjac“ u Velikom Gradištu planirano je 100 hiljada dinara za instrumente koje opština svake godine nabavlja dok će 1,5 milion biti preusmeren na investiranje u objekat koji važi za jedan od lepših.
U Turističkoj organizaciji budžetom je predviđeno 1,8 miliona dinara za izgradnju sportske hale na Srebrnom jezeru što sa prenetim sredstvima iz prošle godine čini 87 miliona. Pored redovnih izdataka, planirano je i 150 hiljada za nabavku bicikli te investicija za kišnu kanalizaciju na Srebrnom jezeru.
Preko Sportskog centra planirana se izgradnja hidrantskog sistema, vrednosti 700 hiljada dinara, adaptacija sportskog kompleksa za košarku te 10 miliona za presvlačenje terena tartano podlogom. Tu su i 3 miliona namenjeni za fudbalske svlačionice. Za funkcionisanje Sportskog centra, promociju i razvoj sporta i bič volej izdvojeno je 48 miliona za, što je ukupno 7-8 posto izdvajanja iz budžeta za sport što je više i od proseka zemalja Evropske unije.
Narodna biblioteka “Vuk Karadžić“ nabaviće ove godine nove knjige u vrednosti 450 hiljada dinara, za klima uređaje je izdvojeno 250 hiljada dok je vrednost radova na renoviranju fasade i stolarije 2 miliona dinara.
Za Kulturni centar planirani su radovi na zameni stolarije i postavljanju hidrantske mreže i gromobrana u vrednosti od milion dinara, a 500 hiljada opredeljeno je za izradu spomenika slavnoj Gradištanki, glumici Žanki Stokić. Sa rumunskim partnerima u toku je realizacija projekta za uređenje kompletne zgrade.
U Narodni muzej će se investirati 200 hiljada dinara za nabavku zbirke starog novca i računarske opreme. Objekat Predškolske ustanove koji je renoviran prošle godine, u odličnom je stanju, a ove će biti nabavljeni novi računari, nameštaj, oprema za obrazovanje i domaćinstvo.
Nastavlja se i s ulaganjima u asfaltiranje, u toku su radovi u Češljevoj Bari, a do kraja maja biće završeno 20 kilometara seoskih ulica. Sredxstvima dobijenim od Ministarstva turizma i Ministarstva privrede završeno je asfaltirane tri kilometra ulica u gradu, a u planu je i asfaltiranje trotoara deset ulica – Trg oslobođenja, Pere Metalca, Braće Buđoni, Starine Novaka, Miroslava Tirše, Žike Popovića, Vlastimira Pavlovića Carevca, Žička, Stefana Dečanskog i Albanske spomenice. Ove godine biće završen i put Zatonje-Biskuplje, u planu je izgradnja kružnog toka kod “Mode“ i zamena postojeće ekonomičnijom LED rasvetom.
Očekuje se i početak 2. faze radova na vodosnabdevanju. Nakon vodoizvorišta u Ostrovu, vrednog 4,5 miliona evra, nastavljaju se radovi od rezervoara iznad Kumana prema naseljima Kumane, Topolovnik, Kisiljevu, Rudarevu, Ostrovu, Carevcu i Tribrodu, u vrednosti 40 miliona dinara. Na vodoizvorištu “Stig“ prvih 150 priključaka očekuje se već tokom aprila, a Veliko Gradište je i jedna od deset opština u Srbiji koja ima vodnu dozvolu za vodoizvorište “Jelak“.
Radovi na gasifikaciji opštine započeti prošle godine, trenutno se izvode u Velikom Gradištu, Belom Bagremu i Požeženu. Predsednik opštine ovom prilikom uputio je izvinjenje građanima zbog čestih prekida vodosnabdevanja koje se dešavalo delom zbog nepostojanja opštinske dokumentacije o položaju pojedinih instalacija, a delom krivicom izvođača. Najavljeni su i radovi na kanalizaciji, a najinteresantnija investicija biće restauracija glavne ulice, tzv. čaršije. Uz ovu investiciju, izuzetno je zanimljiv i završetak aerodroma gde se već ove godine očekuju prvi letovi. Zbog velikog interesovanja rumunskih gostiju, u Temišvaru je početkom aprila organizovana prezentacija turističke ponude opštine Veliko Gradište.
Projekat uređenja čaršije ukratko je predstavio glavni urbanista opštine, Marin Krešić, pozvavši građane da se uključe u javnu tribinu i od tri idejna rešenja izaberu najbolje te iznesu i svoje primedbe i sugestije.
April je već godinama mesec generalnog uređenja grada i Srebrnog jezera pa je i sada upućen apel građanima da se pridruže i urede domaćinstva i paze na pravilno odlaganje otpada kako bismo Prvi maj i početak turističke sezone dočekali spremni.
Pored ulaganaj u navedene oblasti, predsednik opštine je izneo i problem prodaje Fabrike ulja “Dunavka“ čija se sudbina rešava svakodnevno. Kako se ovih dana se završava procena, za april je zakazana i licitacija.
Na pitanje novinara, Dragan Milić odgovorio je da će u investicije ove godine biti uloženo preko 200 miliona dinara. Pitanja je bilo i u vezi podsticaja opštine u organsku proizvodnju gde je, pored održanog savetovanja za poljoprivrednike, odlučeno i da se deo zemljišta u blizini vodoizvorišta u Ostrovu dodeli na korišćenje nevladinoj organizaciji kako bi se oživela proizvodnja čuvenog pasulja “gradištanca“.
Pored navedenih, u opštini Veliko Gradište realizuje se i niz manjih projekata i investicija kako bi opština bila spremna za nova ulaganja u privredu i turizam što će žiteljima, uz bolje uslove života, obezbediti i nova radna mesta.
Zašto se to radi, sledi objašnjenje u daljem tekstu.
1. Toplifikacioni sistem grada je projektovan da zadovolji potrebe za grejanjem kada su dnevne temperature niže od +16 stepeni C.
2. Kompletna automatika i centralna regulacija je podešena da optimalno radi u rasponu dnevnih temperatura od -18 do +16 stepeni.
3. Potrebe za grejanjem prostorija kupaca prestaju kada su temperature više od 16 stepeni jer ne postoji poremećaj unutrašnjih temperatura u prostorijama kupaca.
4. U prelaznom periodu grejanja (mart, april i oktobar) temperature vazduha mogu da se menjaju od jutarnjeg minusa do preko 20 stepeni dnevnog maksimuma. Ovakvu promenu nemoguće je propratiti adekvatnom promenom polazne temperature primarne vode (koja se reguliše u TE KO A) jer su nagle promene nedozovoljene. Zbog velike količine vode u sistemu (oko 15.000 m3) i velike inercije sistema (unutrašnje energije) temperature se ne bi, za nekoliko sati, bitno promenile i kada bi se zaustavilo preuzimanje energije. Da bi se sačuvala energija potrebnog nivoa, radi se i prekid cirkulacije, da kada ponovo startuje sistem u večernjim satima ima potrebne parametre.
5. Kada se preuzima toplotna energija iz TE KO A, pri višim dnevnim temperaturama raste pritisak u primarnom sistemu jer automatski regulacioni ventili na primarnom delu toplopredajnih stanica zatvaraju. Zbog toga je neophodno da se napravi prekid u preuzimanju energije i cirkulaciji.
6. Teoretski, ako bi postojala mogućnost da se polazna temperatura u primarnom sistemu (koja se reguliše u TE KO A) za kratko vreme spusti, za nekoliko sati, za 30 i više stepeni cirkulacija bi mogla da radi i pri višim dnevnim temperaturama. Obzirom da je sistem jako veliki i inertan to je nemoguće sprovesti, kao i ponovno podizanje temperature za kratko vreme jer postoji potreba za grejanjem u noćnim satima.
– Moram da se pohvalim, da sam vrlo nadarena kada je taktilnost u pitanju, a da to nisam ni znala. Hvala i svim mojim divnim profesorima i nastavnicima matematike iz Požarevca, jer sam dobra u računanju. Ne znam da li to sada smem da kažem, ali sam bila u jednom nizu brža od oba takmičara u duelu i dala sam tačan odgovor – otkrila je Anđelka Prpić gostujući u emisiji “150 minuta”.
Kaže da to verovatno neće uči u šou “Super ljudi”, u čijem je žiriju, jer je svoje rešenje šapnula samo kolegi u žiriju Branku Đuriću Đuri. Nju su sjajni takmičari naveli i da ispita svoje sposobnosti.
– Ti kad gledaš s kojom lakoćom oni to rade, ti si u fazonu: “Ovo bih možda i ja mogao da probam”. Onda ja čkiljim da bih našla razliku između 12.000 kockica– objasnila je Prpić.
Takmičari u “Super ljudima” pokazuju neke svoje talente i specifičnosti, koje ne možemo videti u ostalim takmičarskim programima, tvrdi Prpić.
– Ja sam sama umorna od različitih takmičenja, bez obzira što se u njima pojavljuju sjajni talenti. Zato sam razmišljala o učešću u ovom programu, jer se na svakom kanalu neko takmiči i neko to ocenjuje. Međutim, ovo je drugačije. Ovo veliča neke prave stvari i daje vetar u leđa ljudima koji su po nečemu specifični– rekla je Prpić i podelila priču od dečaku koji zna obrise svih država na svetu.
Duvaće slab vetar, koji će posle podne i uveče na istoku zemlje biti u pojačanju. Jutarnja temperatura biće od pet do 11 stepeni, a najviša dnevna od 20 do 25 stepeni.
U Požarevcu će danas biti pretežno sunčano i toplo, uz umeren vetar. Jutarnja temperatura biće 10 stepeni, a najviša dnevna oko 23 stepena.
Zadržava se relativno povolјan uticaj biometeoroloških prilika na većinu hronično obolelih. Izvestan oprez se i dalјe savetuje srčanim bolesnicima.
Meteoropatske reakcije moguće su u vidu glavobolјe i umora.
Do danas je na ovoj školi napravljena fasada, na jednoj strani je zamenjena stolarija, na drugoj strani je ostalo da se zameni još 39 prozora. Ovom prilikom gradonačelnik je rekao da je u prošloj godini uloženo 100 miliona dinara u škole a da će se ove godine uložiti oko 80 miliona dinara.
Direktor škole Tomica Stojanović kaže da Ministarstvo prosvete donira novac za renoviranje kotlarnice. Škola u Bradarcu je matična škola sa još 11 područnih odeljenja. Za školu je prošle godine odvojeno oko 9,5 miliona dinara i od tog novca su napravljeni fasada u Bradarcu, a sanirana je i škola u Barama. U sređivanju dvorišta učestvovali su meštani Bradarca, koji su donosili svoje mašine, sami potkresivali rastinje i uklanjali staru ogradu. Dvorište će narednih godina krasiti i nove sadnice koje su zasadili učenici, a svako odeljenje je imalo zadatak da zasadi po jednu. Zamena prednjih prozora će koštati do 2,5 miliona dinara. Očekuje se i tender za zamenu stolarija u svim školama (njih 12) koje pripadaju “Kozici”.
Gradonačelnik Bane Spasović je najavio da će biti još infrastrukturnih radova u Bradarcu. Asfaltiraće se još dve ulice vrednosti 3,5 miliona dinara. On je ovom prilikom obišao ulicu koja je asfaltirana prošle godine a nalazi se iza škole, dužine 300 metara vrednosti 2,1 milion dinara, takođe u Bradarcu je urađen i atarski put vrednosti 1.108.000 dinara (Sirakovački put).
U sanaciju starog korita Mlave kod Bradarca uložiće se još 50 miliona dinara, za treću fazu, u cilju sprečavanja poplava koje su pogodile ovo mesto 2014. godine. Ove godine su isplanirana sredstva i za redovno održavanje kako se kanal ne bi zapušio od smeća.
Od godine poplava se raščišćava oko 3,6 kilometara starog korita Mlave, kaže Darko Mirković iz Bradarca, odbornik u požarevačkoj Skupštini grada. Mirković napominje da je ostalo da se očisti još oko 400 – 600 metara prema Maljurevcu i Bubušincu. Problema je jednako bilo, dodaje on, i sa podzemnim vodama i sa izlivanjem vode iz korita. Projekat je trenutno u trećoj fazi kada se sređivanje korita nastavlja ka Maljurevcu i Bubušincu.
Vodopropusna moć korita je povećana uklanjanjem nagomilanog smeća, ali time problem nije rešen trajno. Bradarac nema svoju deponiju, kažu meštani, a Kličevac koji je ima, udaljen je 12 kilometara. Tako je smeće meštana Bradarca i Maljurevca često završavalo tamo gde najmanje treba- u starom koritu reke. „U saradnji sa EPS-om uradiće se i ‘Srećno’, oni će remontovati svoje tri velike pumpe i srediće bazen, izbetoniraće, tako da tu više neće biti problema“ kaže gradski menadžer Mitar Karadžić. On je dodao i da neće više biti zagušenja, ni za reku i njen tok, ni za meštane.
„Kao što možete da vidite sada je i čista voda, što znači da je sve ovo imalo efekta. Važno je napomenuti da je grad Požarevac izdvojio novac i za redovno održavanje korita“rekao je gradonačelnik Požarevca Bane Spasović. Treća faza čišćenja korita će koštati do 50 miliona dinara.
Nikolić tvrdi da još nije izvagao, niti se dogovarao da li će i koju funkciju dobiti posle mandata, ali jedno je sigurno – penzija mu ne gine, dodaje list.
“Ispunio sam sve uslove za penziju, jedino me još funkcija drži. Podneću zahtev već 31. maja, čim mi istekne mandat. Imam 65 godina i 45 godina staža, ceo život radim, izuzev perioda služenja vojnog roka”, izjavio je Nikolić za “Kurir”.
Na pitanje da li to znači da će se povući i iz političkog života, Nikolić kaže: “To ne znači da ću ići u političku penziju, zasad samo starosna”.
On nije hteo da otkriva sve svoje planove.
“Kurir” piše da odlazeći predsednik ne mora mnogo da brine za finansije – može da računa na mesečnu penziju od najmanje 104.000 dinara, što je 80 odsto od njegove trenutne plate od oko 130.000.
Nikolić će i nakon isteka mandata moći da uživa u privilegijama, naravno, ukoliko ne ugovori neku političku funkciju, dodaje list.
On ima pravo na kancelariju, savetnika i sekretara, obezbeđenje, automobil, status počasnog predsednika, diplomatski pasoš…
Prema zakonu o predsedniku, on šest meseci nakon završetka mandata prima punu predsedničku platu, a taj period može, na zahtev, da se produži na godinu dana, navodi “Kurir”.
On će u petak 24. marta na velikom prolećnom partiju u klubu Plastic deliti di-džej pult sa legendama domaće elektro scene Markom Nastićem i Dejanom Milićevićem (detalje o ovoj žurki možete pratiti na FB eventu), a tim povodom smo s njim razgovarali o muzici, strasti, snovima i – upornosti. U tome je, kažu, ključ uspeha, prenosi portal NOIZZ.
Kako je bilo u Tunisu? Ovde ne znamo mnogo o njihovom klabingu, kakva je atmosfera, da li je po nečemu bilo specifično, kako su reagovali na tvoju muziku?
Odlično! Muzički su dosta slični nama, vole jak gruv i melodiju, edukovani su, podivljaju načisto kada ih pogodi traka. Ali afteri su im nežniji od naših.
Sećaš li se svog prvog giga, kako ti je tada bilo, jesi li mogao da pretpostaviš da ćeš jednom dogurati dovde?
Prvi ozbiljniji gig bio je u lokalnoj diskoteci Madonna u Požarevcu. Tada sam spremio i svoj prvi intro i mashup koji je odvalio totalno, bila je to noć za pamćenje.
Šta se u tvom doživljaju muzike i načinu na koji se baviš muzikom promenilo od vremena kad si počinjao?
Suština je ostala ista – tu sam da se zabavim i zabavim druge, uživam sa ljudima i družim se. Na muziku sam uvek gledao kao na potrebu za duševnim ispunjenjem. Uživam dok puštam i uvek se prepustim vajbu. Nikada ne spremam setove, pustim da me vozi. Tako me ljudi i poznaju.
Šta bi savetovao klincima koji žele da se bave di-džejingom?
Da SLUŠAJU muziku!
Remix za Born Slippy je doživeo eksplozivnu popularnost i zahvaljujući njemu se tvoje ime čulo širom sveta – kako je nastao, sećaš li se trenutka kad je došla inspiracija i kako je tekao proces stvaranja?
Generalno inspiraciju tražim u staroj muzici. Često “dignem” neki sempl (haha). Bila je noć i listam Youtube i naiđem na jednu od scena iz Trainspottinga. Nasmejah se slatko i setih se pesme “Born Slippy”. Odmah sam je ubacio u program i krenuo da seckam i obrađujem. Pustio sam je, da gruv dođe sam. Posle više sati rada, imao sam konstrukciju za remix. Zvučalo je pitko, a masivno i jako zarazno. Original je original, ali i ovo je zvučalo kao novi početak (odatle i Reincarnation u opisu remixa). Probudio sam brata ujutro da uz jutarnju kafu čuje šta sam “čukao” cele noći. Poslao sam promo mejlove di-džejevima i dobio super feedback. Dalju priču već znate – Nicole Moudaber, Carl Cox, Nakadia, Paco Osuna, Gramophonedzie, Lea Dobričić – svi su je puštali i puštaju i dalje, hajp nije opao evo već godinu dana.
https://youtu.be/7q1tzntnYxQ
Da li je bilo momenata kad si se osećao obeshrabreno i želeo da odustaneš?
Kako ne! Bilo ih je dosta, ali uvek imam podršku prvenstveno od najbližih jer vide koliko radim i koliko se odričem svega zarad tog trenutka da stanem za pult i pustim ono što sam pravio. Sa moje tačke gledišta, di-džejevi, odnosno producenti su ljudi koji su najviše puta odbijeni u svojoj profesiji (haha). Pošalješ mejl, ne preslušaju, pošalješ 100. mejl, kažu “nije za nas”, i tako u krug. To ume da obeshrabri. Jedan savet koji se prenosi sa generacije na generaciju: “Samo ti radi to što radiš i napreduj. Kad tad dođe vreme da isplivaš”.
U tvojoj muzici se mešaju razni žanrovi, šta najviše slušaš, koja imena elektronske muzike su najviše na tebe uticala i utiču? A šta i koga voliš da slušaš mimo elektronske muzike?
Upravo, volim da puštam muziku, a ne žanr. Prilično sam u House i Tehno muzici jer to i puštam, ali kada listam izdanja, selektujem šta god mi se svidi od deep-a, disca, hausa, šta god, ako me radi ide u kolekciju. Uzori su mi, što se di-džejinga tiče, bili i ostali Carl Cox i Sven Vath. Produkcijski Liam iz The Prodigy-a, Joris Voorn, Adam Port, Maceo Plex… Obožavam gitariste, od Džimija Hendriksa, pa do Stiva Vaija, Satrianija, Stiva Stivensa… Slusam fank, soul, disko…
Koje trake te baš ozbiljno pucaju na emocije?
Svaka koja ima dobar hook. Primera radi “Maceo Plex – Can’t Leave You” mogu pustiti kad god, razmaže me totalno kao i Inner City – Good Life.
Šta poslednjih dana vrtiš na repeat kad si sam?
Nikada nisam sam (haha)!
Kincaid – Melancholia (Original Mix)
Landside – Signs Of Change (Robert Hood Remix)
Koja je najbolja žurka na kojoj si privatno bio u poslednje vreme?
Kul mi je bilo na Martinezima.
A koja je najbolja žurka na kojoj si ti vrteo?
Ove godine – UMK celonoćni set i after PLAY žurke u Andergroundu.
Šta nam novo spremaš, ima li nekih velikih projekata u najavi?
Upravo sam potpisao za Toolroomov sublabel Rhythm Distrikt. Spremam svašta, nikad dosadno nije. Imam silne remikse da pozavršavam na finim etiketama, usput radimo intenzivno na labelu koji vodimo TKNO i ja (So Beat) i u najavi je label koji cemo voditi Goran Starčevic i ja u sklopu projekta Depth Perception.
U Plasticu 24. martavrtiš sa dve legende domaće scene, šta oni mogu da nauče od tebe? 🙂
A vala baš su legende i obožavam ih. Deki da uvek dobar savet. Pošto ja celog života učim njih, pratim njihove karijere pomno, mislim da samo ja od njih mogu da naučim i pokupim iskustva.
Pre ravno 10 godina, Dragan Kovačević-Žabac i Aleksandar Luković-Lukac su osnovali grupu krajnje neuobičajenog naziva, Sveže amputirana ruka Satrijanija, S.A.R.S. Vrlo brzo je izašao i megahit Buđav lebac, koji je, preko tada relativno sveže platforme Youtube, došao u svaki kutak regiona.
Buđav lebac nije ostao one hit wonder jer su se već na prvom albumu (S.A.R.S. – 2009.) pojavile pesme Ratujemo ti i ja, Debeli lad i Rakija, a 2011. godine izlazi prvo album Perspektiva, a krajem godine i istoimeni single, koji je vrlo brzo u potpunosti zasenio uspeh Buđavog lepca, i koji dolazi do milionskih pogleda na Youtubeu. 2013. godine izlazi album Kuća časti, s kojeg dolazi do sada najveći hit grupe S.A.R.S., prekrasna balada Lutka. 2016. dolazi i Poslednji Album sa koga se posebno izdvaja numera Pepeo.
Postavu benda čine:
Žarko Kovačević – Žare: vokal Aleksandar Luković – Lukac: gitara Sanja Lalić: prateći vokal Nenad Đorđević – Đole: bas gitara Boris Tasev – Bora: klavijature, harmonika Tihomir Hinić – Tile: bubnjevi Nebojša Pavlović: truba.
URANAK se ove godine održava od 29. aprila do 2. maja na jednom od najlepših izletišta u Srbiji – na SREBRNOM JEZERU!
On je bio američki bankar i jedan od najbogatijih ljudi na svetu, prema podacima časopisa Forbs, vrednost njegove imovine je oko 2 milijarde dolara.
Rođen je u Njujorku i namlađi je od šest sinova Džona Rokfelera juniora, sina Džona D. Rokfelera seniora, osnivača naftne kompanije Standard Oil-a, kompanije koja je zbog protivzakonitog stvaranja monopola 1911. godine odlukom vlasti SAD bila prisilno razdeljena na 34 kompanije.
Tokom života je Dejvid Rokefeler uspeo je da ostvari uticaj dostojan nasleđa jedne od najmoćnijih kapitalističkih dinastija u istoriji.
Pre dve godine uspešno je podneo operaciju presađivanja šestog srca.
Biografija
Detinjstvo je proveo u miljeu obeleženom neizmernim luksuzom – devetospratna kuća Rokfelerovih bila je najskuplje i najluksuznije zdanje u Njujorku, a porodica je posedovala još nekoliko dvoraca.
Diplomirao je 1936. godine na univerzitetu Harvard, nakon čega počinje da radi u porodičnoj banci u Londonu i pohađa postdiplomske studije na jednako uglednoj London School of Economics – koja u to vreme prima od Rokefelerovih tako značajnu finansijsku potporu da LSE dobija nadimak “Rockefeller Baby”.
Doktorat iz područja ekonomske nauke stiče 1940. godine na univerzitetu u Čikagu, ustanovi koju je 1890. godine osnovao njegov otac Džon D. Rokefeler.
Godine 1940. godine radi u gradskoj upravi Njujorka, uz slavnog gradonačelnika Fjorela La Gardiju: službeno je radio kao pripravnik, ali mu je dodeljen kabinet koji je inače koristio zamenik gradonačelnika.
Tokom II svetskog rata služio je u vojnoj obaveštajnoj službi, na poslovima vezanima za ekonomsku špijunažu; kraj rata je dočekao sa činom kapetana.
Od 1946. do 1981. godine bio je glavni izvršni direktor u “Chase Manhattan Bank” (danas JP Morgan and Chase Bank), vodećoj svetskoj banci i uporištu dinastije Rokefeler iz vremena Standard Oil-a.
Dejvid Rokefeler je 1954. godine pokrenuo Bilderberg grupu, a 1973. godine osnovao je Trilateralnu komisiju. Uticaj tih udruženja na svetska kretanja je velik, ali ne do kraja prepoznatljiv.
Među mnogim filantropskim aktivnostima Dejvida Rokefelera je i “David Rockefeller Center for Latin American Studies”, koji deluje u okrilju univerziteta Harvard (s kancelarijama u Latinskoj Americi). Ovaj Centar osnovan 1994. godine nastoji da osigura multidisciplinarni uvid u stvarne društvene i ekonomske procese u Latinskoj Americi, i poveže naučnike i studente iz SAD s onima u Latinskoj Americi.
Ova ergela početkom novog milenijuma bila je na putu da se, zbog ogromnih dugovanja koja su nastala u prethodnom periodu, mahom zbog političkuh pogrešnih odluka, kao i mnogo druge državne ergela, potpuno ugasi. Međutim, malo pomalo, uz pomoć lokalne samouprave i nadležnih ministarstva, to se nije desilo, već su ogromnni dugovi sanirani, a od kada je pre dve godine na mestu direktora postavljen dr vet. med. Mirko Stojanović ergela posluje u plusu, prenosi list “Danas” na svom web portalu.
Inače ergela “Ljubičevo” prethodnih sedmica došla je u žižu javnosti zbog pojave krpeljskog encefalitisa, zbog čega je u celom naselju proglašena vanredna situacija. Iako su stradala dva obolela konja, jedan je uspavan a drugi uginuo, u javnom preduzeću “Ljubičevo” zbog ovih problema nisu stali sa radovima, već ih nesmetano nastavljaju.
“Trenutno radimo na raščišćavanju visokog rastinja preko puta ergele, na mestu gde se održava Majski uranak, a raščišćavamo i jedan padok za konje koji je zarastao u korov. Ujedno, pripremamo se za izgradnju novog padoka, koji će za par nedelja početi da se koristi. Tokom ove godine trebalo bi da se završi i trim staza u krugu ergele, koja će služiti za rekreaciju građana”, kazao je Mirko Stojanović, direktor JP “Ljubičevo”.
U ergeli je očišćen i betonski otpad oko govedarske štale koji je bilo nemoguće kositi i održavati i na tom prostoru formiraće se nova travnata površina. U prethodnom periodu očišćen je i stavljen u funkciju zatvoreni manjež koji nije korišćen 25 godina, izgrađeno je 3.000 metara padoka za konje, očišćen je prostor oko starog pojila, gde je izbačeno 86 kamiona raznog šuta i loma.
“Proširena je trening staza koja je bila zarasla u rastinje i svedena na širinu 2,5 metra, a sada je vraćena njena prvobitna širina od 7 metara. Rekonstruisana je i kompletna trofejna sala, kao i fasada na istoj. Osim toga, urađena su i ulazna vrata na štalama koja su bila propala”, rekao je Stojanović.
Gradsko veće je raspisalo javni konkurs za subvencionisanje kamata na studentske kredite podignute u Sosijete ženeral banci. Maksimalni iznos subvencije po jednom kreditu iznosi 100.000 dinara, a pravo da se prijave imaju samofinansirajući studenti prvog stepena akademskih studija koji nisu korisnici republičke ili gradske stipendije, niti ih kreditira ili stipendira neka ustanova ili preduzeće, pišu “Novosti”.
Plaćanjem kamata na kredite za školovanje, grad Požarevac želi da pomogne i samofinansirajućim studentima, s obzirom na to da za one koji se školuju o trošku budžeta dodeljuje stipendije u iznosu od 10.000 dinara. Ovakva odluka – doneta još u julu prošle godine – predstavlja značajnu pomoć studentima koji nisu obezbedili mesto na budžetu, među kojima ima i onih sa visokom prosečnom ocenom.
– Ovim ne samo da pomažemo studentima tokom školovanja, već i nastojimo da ih po završetku studija zadržimo u rodnom gradu koji, sada brine o njima– objasnio je gradonačelnik Požarevca Bane Spasović.
foto: Urban City / arhiva
Pomoć lokalne samouprave će biti znatna olakšica studentima i njihovim roditeljima koji za školarine izdvajaju od 60.000 do 240.000 dinara, s obzirom na to da će biti pošteđeni plaćanja kamata koje se kreću od 25 do 30 odsto na godišnjem nivou.
Inače, ovakav vid pomoći studentima je jedinstven u Srbiji, jer je već godinama ustaljena praksa da lokalne samouprave pomažu samo studentima koji se školuju o trošku budžeta. Za razliku od njih, samofinansirajući akademci su prepušteni sami sebi, pa moraju da plaćaju i školarinu, i privatni smeštaj jer nemaju pravo na mesto u studentskim domovima…
Zbog svega toga, ovaj potez grada Požarevca je naišao na odobravanje odbornika iz svih političkih stranaka, pa je Odluka o plaćanju kamate usvojena jednoglasno.
KOREKTIVNI FAKTOR
Pri odabiru studenata koji će ostvariti subvenciju na kamatu, materijalni položaj neće biti presudan, ali će se uzimati kao korektivni faktor. To znači da će korisnici novčane mesečne pomoći imati prednost nad kandidatima koji imaju isti broj bodova.
Tendersku dokumentaciju su pored „Jafe“ otkupili još Industrija mesa „Matijević“ iz Novog Sada, „Galenika Fitofarmacija“ iz Beograda i „Bambi“ iz Požarevca, mada se uoči raspisivanja oglasa pominjalo da je zainteresovano desetak domaćih i inostranih firmi.
Depozit za učešće na licitaciji za prodaju „Baninija“, koja je odlukom Privrednog suda u Zrenjaninu zakazana za utorak 21.mart u 12 sati u Centru za stručno usavršavanje u Kikindi, jedino je uplatila kompanija „Jafa“, koja je, po svemu sudeći, najbliža da se osladi u severnobanatskom gradu. Depozit iznosi oko šest miliona evra, odnosno 20 odsto procenjene vrednosti imovine „Baninija“ koja iznosi oko 30 miliona evra.
Odlukom Privrednog suda u Zrenjaninu početna cena za prodaju „Baninija“ je 1.859.888.947 dinara, a depozit za učešće na licitaciji za kupovinu ovog stečajnog dužnika je 743.955.579 dinara. Taj iznos trebalo je uplatiti do 16.marta, do kada je bio i rok za otkup tenderske dokumentacije.
Najvažnija imovina “Baninija” su industrijski kompleksi “Banini 1” i “Banini 2” sa proizvodnim pogonima, poslovni prostori, stan u Kikindi, poljoprivredno zemljište, motorna vozila…
Pripadajuća oprema koja se nalazi industrijskom kompleksu “Banini 1” podeljena je u tri linije – slani program, štapići i vafl. U industrijskom kompleksu “Banini 2” pripadajuća oprema podeljena je u pet linija – tvrdi keks i puter keks, sendvič keks robne marke “Noblice” i “Toto”, čajno pecivo robne marke “Domaćica” i “Greta”, industrijski kolači i proizvodnja keksa sa čokoladom.
Problemi počeli 2010. godine
Stečajni postupak u “Baniniju” otvoren je 26. aprila prošle godine na zahtev “Sosiete ženeral banke” kako bi u naplatila svoja potraživanja. Problemi u “Baniniju” počeli su 2010. godine kada se kikindksi gigant konditorske industrije zadužio kod banaka radi izgradnje novog pogona na Teremijskom drumu. Međutim, kada su ubrzo počele da stižu visoke rate kredita koje su se konstantno uvećavale, fabrika je sve više zapadala u dugove koji su je doveli i do stečaja.
Gađanje će se izvoditi 06, 09, 10, 14, 15, 16, 17, 20, 21, 22, 23, 24, 27, 28, 29, 30. i 31.03.2017. godine.
Zabranjuje se kretanje, zadržavanje i boravak ljudi, stoke, motornih vozila i stočnih zaprega u označenom prostoru u navedenim danima.
Poligonski prostor u kojem će se izvoditi gađanje biće obeležen crvenim barjačićima i tablicama sa natpisom: “NE IDI DALJE – GAĐA SE“ i obezbeđen stražarima.
Obaveštavamo Vas da će ekipe Zavoda za DDD Visan 21.03.2017 godine izvršiti tretman suzbijanja krpelja na zelenim površinama JP ,,Ljubičevo,, i u prigradskom naselju Ljubičevona ukupnoj površini od 240 hektara. Tretman će se obaviti aparatima (2 kom) IGEBA 15M, preparatom EXIT 100 EW. U ovom periodu tretiraće se i 50 hektara na Hipodromu. Početak tretmana predviđen je za 15 časova.
Iako im se brak raspao pre više godina, kada je otišao u Rusiju, Miloševićev sin brine o bivšoj dragoj i sinu Marku (18).
– Marko vodi računa o njima, pa je Milici i sinu ostavio kuću. Zadržao je deo u kojem su se nalazili čuvena diskoteka „Madona” i park „Bambilend“. Koliko znamo, na Milicu nije prepisan deo placa na kojem je ispod lipe sahranjen Milošević, ali ona može nesmetano da dođe do njega jer je tik uz kuću– navodi naš sagovornik.
Iako je pre 11 godina sa lepom Ruskinjom Valerijom dobio ćerkicu, Marko ne zanemaruje sina naslednika.
– Njegov sin često putuje u Moskvu i provodi tamo raspuste, a Marko ga vodi na letovanje, na Krim i druga mesta. Takođe ga je upoznao s polusestrom. On održava kontakte sa Milicom i savetuje se o svemu u vezi sa sinom – kaže izvor „Alo!”.
Sagovornik našeg lista kaže da Marko Milošević ima stan u Moskvi, mada često boravi i u kući od 300 kvadrata svoje majke Mirjane Marković (76) u naselju Barviha, nedaleko od Moskve.
Dvorište Slobine kuće u Požarevcu, Foto: Profimedia
– Čuli smo da više ne živi s Ruskinjom sa kojom je dobio dete, ali da takođe brine o njima– dodaje on.
Prema njegovim rečima, Marko Milošević privlači pažnju u Moskvi, pa ga na ulicama saleću Ruskinje.
– Misle da je neki strani glumac. Prilaze mu na ulici jer je sređen, lepo obučen, pa im upada u oči. Međutim, on izvrsno govori ruski i nikad ne otkriva svoj identitet– otkriva naš sagovornik.
Izvor našeg lista ističe da bi Marko možda došao u Srbiju ukoliko bi protiv njega ne bi bila vođena istraga za navodni šverc cigareta i ako bi protiv njegove majke bio obustavljen postupak za nezakonitu dodelu stana dadilji unuka Marka.
– Sada su prodali vilu u Tolstojevoj 33 na Dedinju, ali taj novac će deliti Mirajana i njena ćerka Marija, koja je na Cetinju, jer se Marko svog dela odrekao davno– istieč izvor „Alo!”.
Marko Milošević pobegao je u Rusiju 6. oktobra 2000. godine, samo nekoliko sati posle svrgavanja s vlasti njegovog oca Slobodana Miloševića. Njegova majka Mirjana Marković pridružila mu se u Rusiji u februaru 2003. Supruga i sin Slobodana Miloševića 2008. dobili su politički azil u Rusiji.
Prvi put za monitoring sistema koji beleži gubitke vode izdvojeno je 15 miliona dinara. Prošle godine za zaštitu vodotokova drugog reda izdvojeno je 40 miliona, a za sanaciju starog rečnog korita Mlave 50 miliona dinara. Gradonačelnik Bane Spasović je još rekao da se nikako ne sme stati u ovom poduhvatu, već da je potreban još odgovorniji pristup za očuvanje vode i pozvao da svi zajedno učinimo sve što možemo za očuvanje vode da “sutra” se ne bi radilo ono što se mora i ono što je neophodno.
