Opština Malo Crniće poziva pravna lica i pojedince da Opštinskom veću opštine Malo Crniće dostave predloge za dodelu Oktobarske nagrade zaslužnim pojedincima ili pravnim licima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli razvoju Opštine Malo Crniće u 2019. godini.
Predlozi moraju biti detaljno obrazloženi i dostavljeni u pisanoj formi, poštom na adresu OPŠTINSKO VEĆE OPŠTINE MALO CRNIĆE, 12311 Malo Crniće ili preko pisarnice Opštinske uprave opštine Malo Crniće.
Rok za dostavljanje predloga je 01.10.2019. godine.
Odluku o dodeli doneće Opštinsko veće po isteku roka za predlaganje.
U TE „Kostolac A“ do početka septembra proizvedeno je 1.295.140.000 kWh, tako da je plan za ovu termoelektranu premašen za 7,7 odsto. U istom periodu, TE „Kostolac B“ je predala elektroenergetskom sistemu 2.716.108.000 kWh električne energije, što premašuje plan proizvodnje za 10,8 odsto.
Tokom oktobra, kostolački termokapaciteti proizvodiće i toplotnu energiju, u skladu sa početkom grejne sezone. Toplotna energija se koristi za daljinski sistem grejanja Požarevca, Kostolca i pripadajućih okolnih naselja.
Na scenu, pred skoro 10.000 ljudi izašao je koji minut posle 20.00, a u dvorani su zavladale prava histerija i euforija. Nastup je otpočeo pesmom po kojoj i turneja nosi ime, a publika ga je dočekala ovacijama i aplauzom.
Posle nekoliko otpevanih numera, italijanski kantautor obratio se publici na srpskom jeziku.
– Dobro veče, hvala što ste došli, evo i ja malo pričam srpski – rekao je Eros i izveo dobro poznatu numeru Terra Promessa.
Kao što se očekivalo, najglasnije i najbrojnije u dvorani bile su pripadnice lepšeg pola, čime je popularni Italijan još jednom potvrdio da je apsolutni miljenik žena. Dobro raspoloženi Eros neumorno je igrao, skakao, trčao sa jednog na drugi kraj bine, mahao i slao poljupce publici.
Dokazao je Ramacoti da se i u doba elektronske muzike i modernih hitova i te kako cene kvalitet i romantika. On je u svom maniru izvodio dobro poznate pesme koje već godinama odolevaju zubu vremena, ali i mnoge sa poslednjeg albuma koje je publika veoma dobro znala. Čule su se pesme poput Fuoco nel Fuoco, Un Altra Te, Se Bastasse una Canzone, Musica e… Pravi delirijum je nastao kada je Eros zapevao jedan od svojih najvećih hitova Cose de la Vita.
Ramacoti je pevao puna dva sata bez predaha. Između pesama na video-bimu su prikazivane slike i video kojima je Eros želeo da ukaže na ekološko stanje cele planete, pre svega na zagađenost okeana plastikom i vazduha smogom. U drugom delu koncerta, sa nezaboravnih balada prešao na pesme u bržem ritmu, pa su gotovo svi u dvorani bili na nogama. U takvoj atmosferi Eros je završio svoj drugi nastup pred beogradskom publikom, posle pauze od deset godina, pišu Novosti.
Novi, četrnaesti studijski album Ramacotija, objavljen u novembru 2018, već je dostigao platinasti tiraž. Promoviše ga na turneji Vita Ce N’e World Tour, tokom koje će obići više od 30 zemalja na pet kontinenata i održati preko 90 koncerata. Impozantnih 550.000 ulaznica za ove nastupe je već prodato, a u prvom delu evropske turneje održao je nekoliko koncerata, među kojima i ovaj u Beogradu, koji su bili rasprodati.
Umetnik inspiraciju nalazi u bogatoj srpskoj istoriji i za dela koristi sve što može da nađe u svom okruženju – kamenu ploču, drveni prozor, metalni kantar, kožni opanak, zrno pšenice…
Postavka koju Požarevljani mogu da vide do kraja septembra se, potom, seli u Žagubicu, a među 60 dela iz nekoliko ciklusa centralni dao pripada onome nazvanom “Budimo ljudi”, sa portretima patrijarha Pavla, od kojih je prvi nastao dan posle njegove smrti… Ostali radovi su posvećeni istoriji Srba i lozi Nemanjića, pri čemu se onaj naslovljen kao “Voda vodi, sliku rodi” sastoji od minijatura.
– Još pamtim reči Milića od Mačve, koji mi je savetovao da ne budem plagijator, već da “dođem do sebe” – istakao je Anđelković tokom svečanog otvaranja izložbe. – Sada radim na performansu pod naslovom “Kuća nasred puta”, po kojem će se snimati i film, sa muzičkom podlogom Bore Dugića.
Potom su o umetniku iz Vučja govorili pesnik Moša Odalović i direktor ovdašnjeg Centra za kulturu Galina Pavlenko Perić, koji su posebno istakli to što je Bata izletište u kanjonu Vučjanke kod Leskovca pretvorio u svojevrsnu galeriju fresaka. Inače, njegovi radovi oplemenjuju Skobaljić grad, Đavolju varoš, Prolom i Lukovsku banju…
Bratislav Anđelković je rođen 1953. u Lebanu, a od 1960. živi i stvara nadomak Leskovca, pa mu otud i umetničko ime Bata iz Vučja. Srednju umetničku školu je završio u Peći, a učesnik je mnogobrojnih likovnih kolonija, te kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Izlagao je i samostalno…
Razvojni program EU PRO objavio je drugi javni poziv za podršku preduzetnicima i preduzetnicama i mikro i malim preduzećima koja se bave proizvodnjom, a registrovana su u periodu od 2014-2018. godine u 99 gradova i opština[1] koje su uključene u realizaciju programa.
Evropska unija (EU) će putem ovog poziva koji je otvoren do 10. novembra 2019. godine pružiti podršku malom biznisu i unapređenju konkurentnosti lokalne privrede u vrednosti od 2,5 miliona evra. Opredeljena sredstva namenjena su za nabavku opreme i uvođenje usluga sa ciljem da se unapredi proizvodnja i tržišni potencijal privrednih subjekata i doprinese povećanju zaposlenosti.
„Evropska unija preko EU PRO programa u saradnji sa Vladom Republike Srbije ovim sredstvima pomaže preduzetnike, mikro i mala preduzeća da nabave ili uvedu nove proizvodne tehnologije kako bi uvećali produktivnost, unapredili kvalitet postojećih ili razvili nove proizvode te tako bili konkurentniji na tržištu i otvorili nova radna mesta”, rekla je Olivera Kostić, menadžerka programa EU PRO.
Kako bi pozitivan društveni uticaj bio još veći preduzetnici i preduzetnice se posebno ohrabruju da osmisle i sprovedu društveno odgovorne aktivnosti koje će doprineti njihovim lokalnim zajednicama.
Pojedinačni iznos bespovratnih sredstava može biti od 10.000 do 30.000 evra, dok brzo rastuća i izvozno orijentisana preduzeća i preduzetnici mogu da konkurišu i za iznose do 70.000 evra. Preduzeća moraju da budu većinski u domaćem privatnom vlasništvu, imaju ostvarenu poslovnu dobit na kraju 2018. godine kao i izmirene obaveze po osnovu uplate poreza i doprinosa. Takođe, korisnici/ce sredstava treba da obezbede finansijsko učešće u projektu u visini od 20 odsto, odnosno 30 odsto ako apliciraju za sredstva veća od 30.000 evra.
„Da je ovo konkretna podrška privredi i preduzetništvu na lokalnom nivou govori podatak da je 106 preduzeća kroz prvi poziv dobilo od Evropske unije više od dva miliona evra sredstava za nabavku opreme, uz očekivano povećanje prihoda i izvoza od 9,4 miliona, odnosno 2,3 miliona evra. Još važnije, oni su do sada otvorili 115 novih radnih mesta i sproveli niz aktivnosti društveno odgovornog poslovanja pomažući školama, vrtićima i ugroženim grupama stanovništva u svojim zajednicama”, dodala je Olivera Kostić, menadžerka programa EU PRO.
Više informacija o samom pozivu, kriterijumima za izbor korisnika, načinu konkurisanja kao i dokumentacija za prijavljivanje dostupne su na veb sajtu EU PROa: Drugi javni poziv za podnošenje predloga projekata za nabavku opreme i uvođenje usluga za preduzetnike, mikro i mala preduzeća, gde će takođe biti objavljen i raspored održavanja infosesija na kojima će poziv biti predstavljen.
Aktivnosti EU PRO-a, programa koji doprinosi ravnomernijem društveno-ekonomskom razvoju Srbije, Evropska unija podržava sa ukupno 25 miliona evra. Program ima za cilj da doprinese povećanju konkurentnosti mikro i malih preduzeća, poboljšanju poslovnog okruženja i unapređenju socijalne kohezije u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).
[1] Aleksandrovac, Aleksinac, Aranđelovac, Arilje, Babušnica, Bajina Bašta, Batočina, Bela Palanka, Blace, Bogatić, Bojnik, Boljevac, Bor, Bosilegrad, Brus, Bujanovac, Crna Trava, Čačak, Čajetina, Ćićevac, Ćuprija, Despotovac, Dimitrovgrad, Doljevac, Gadžin Han, Golubac, Gornji Milanovac, Ivanjica, Jagodina, Kladovo, Knić, Knjaževac, Koceljeva, Kosjerić, Kragujevac, Kraljevo, Krupanj, Kruševac, Kučevo, Kuršumlija, Lajkovac, Lapovo, Lebane, Leskovac, Loznica, Lučani, Ljig, Ljubovija, Majdanpek, Mali Zvornik, Malo Crniće, Medveđa, Merošina, Mionica, Negotin, Niš, Nova Varoš, Novi Pazar, Osečina, Paraćin, Petrovac na Mlavi, Pirot, Požarevac, Požega, Preševo, Priboj, Prijepolje, Prokuplje, Rača, Raška, Ražanj, Rekovac, Sjenica, Smederevo, Smederevska Palanka, Sokobanja, Surdulica, Svilajnac, Svrljig, Šabac, Topola, Trgovište, Trstenik, Tutin, Ub, Užice, Valjevo, Varvarin, Velika Plana, Veliko Gradište, Vladimirci, Vladičin Han, Vlasotince, Vranje, Vrnjačka Banja, Zaječar, Žabari, Žagubica, Žitorađa.
„Danas ne slavite samo vi, ovaj dan proslavljaju i svi Požarevljani koji su ponosni na značaj koji ova gimnazija ima u obrazovnom sistemu naše države. Pravo da budemo svi ponosni na Požarevačku gimnaziju daje nam njen istorijat koji započinje daleke 1862. godine, kada je ukazom Kneza Mihajla prestonička gimnazija premeštena upravo u naš Požarevac. Od tada, pa sve do današnjih dana Požarevačka gimnazija bila je jedan od svetlih primera odlične organizacije sprovođenja nastavnog programa, ali i vannastavnih aktivnosti koje oplemenjuju i učenike i profesore. Činjenica da su ovaj grad i njegova okolina oduvek bili rasadnik sjajnih mladih ljudi, ipak nije dovoljna sama po sebi da objasni izuzetne rezultate koja je Požarevačka gimnazija postizala za ovih 157 godina. Razloge za to ne treba tražiti daleko. Oni leže u tome da vas je do vrha obrazovnih ustanova u Srbiji vodila upravo stalna želja za napredovanjem i dokazivanjem, što je, koliko vidim, ostalo i do današnjih dana.
Rezultate koje na različitim takmičenjima nižu vaši učenici glavna su pretpostavka da će naslediti velikane koji su nekada bili u vašim klupama, na čelu sa sjajnim umovima poput Pavla Savića, Radomira Lukića ili Slobodana Stojanovića… Za to vreme, Gradu Požarevcu ostaje da brine o ovoj ali i ostalim školama sa svoje teritorije. Brinući o uslovima u kojima ovde učite i radite, brinemo i o znanju koje se ovde razmenjuje. Poslednje investicije u objekat Požarevačke gimnazije odnose se na krovni pokrivač i stolariju ali ovi radovi u visini od preko 8 miliona dinara, samo su deo niza koji ne smemo prekinuti, čak ni tada kada budemo svi mogli reći da smo našim genijalcima stvorili uslove za rad jednake onima koje imaju njihovi vršnjaci u najrazvijenijim zemljama sveta. Mi to moramo jer znamo da vi možete mnogo. Mi to moramo… jer znamo da je vaše mnogo i više nego dovoljno da učinite Požarevac i Srbiju mestima u koje će se ljudi vraćati a ne iz njih odlaziti“, rekao je Ilić.
Direktorka Žukovski je uručila zahvalnice zaslužnim organizacijama i pojedincima.
Podsećamo da je Požarevačka gimnazija juče dobila tri nova kabineta, dva za informatiku i jedan kabinet za hemiju. Opširnije o tome OVDE.
Krajem dana i tokom noći jače naoblačenje s kišom.
U četvrtak nas očekuje naoblačenje s kišom i pljuskovima sa grmljavinom koje će se sa severa i zapada proširiti na ostale krajeve, a posle podne i uveče padavine će prestati.
Od petka do utorka pretežno sunčano i toplije.
U sredu naoblačenje s kišom i pljuskovima sa grmljavinom.
Glavni cilj Olimpijskog časa je da edukuje mlade o pravim vrednostima života, koje svaki pojedinac treba da prihvati. „Olimpijsko igralište“ se realizuje na otvorenom i čine ga 5 stanica u 5 boja, koje simbolizuju 5 kontinenata i 5 olimpijskih vrednosti koje se stiču kroz bavljenje sportom: radost igre, fer plej, poštovanje, izuzetnost i jedinstvo duha, tela i uma. Svaka vrednost se uči kroz priču, dijalog i vežbu.
Crvena stanica predstavlja Ameriku, i na ovoj stanici učesnici će imati priliku da se upoznaju sa olimpijskom vrednošću RADOST IGRE. Glavna aktivnost je poligon sa više sportova. Učesnici rešavaju zadatak koristeći različite sportske rekvizite.
Žuta stanica predstavlja Aziju i FER-PLEJ, kao olimpijsku vrednost. Posebno kreirana igra Fer-plej košarka je glavna aktivnost na ovom poligonu. Pravila su takva da se učesnici ne pomeraju, već koš.
Kroz zelenu stanicu će biti predstavljena Australija i olimpijska vrednost, POŠTOVANjE. Na ovoj stanici deca će učestvovati u kreativnoj radionici i praviće Olimpijske narukvice.
Crna stanica predstavlja Afriku i olimpijsku vrednost, IZUZETNOST. Na ovoj stanici deca će igrati iks-oks u timovima, koji će se takmičiti ko će pre da sastavi pobednički niz.
Plava stanica predstavlja Evropu kroz olimpijsku vrednost, JEDINSTVO DUHA, TELA I UMA.. Zadatak na ovoj stanici zahteva akciju, koordinaciju i razmišljanje. Učesnici će zajednački pokušati da naprave niz od plastičnih kanala i da prebace lopticu od takče A do tačke B.
„Tribina sa sportistom“ se organizuje za učenike starijih razreda koji će imati priliku da upoznaju neke od naših najuspešnijih sportista i u opuštenoj atmosferi saznaju iz prve ruke kako je to biti profesionalni sportista, koje su prednosti bavljenja sportom i zašto je bitno poštovati olimpijske vrednosti kako u sportu tako i u svakodnevnom životu.
Programom su uključeni i najmlađi osnovno-školskog uzrasta koji imaju priliku da kroz „Olimpijsku priču“ nauče više o Olimpijskim igrama i vrednostima kojih se treba pridržavati u životu. Uz pomoć magnetne table i Olimpijske vežbanke, najmlađi učesnici će na jedinstven način upoznati Olimpijski pokret i saznati koliko je važno baviti se sportom i negovati Olimpijske vrednosti.
“TreninGo radionica ” je kreirana za decu koja vole da se bave fizičkom aktivnošću, koristeći modernu tehnologiju. Olimpijski komitet Srbije je posvećen razvoju programa koji za cilj ima povećanje svesti o zdravom i aktivnom načinu života, taj cilj se usmerava i kroz korišćenje mobilne aplikacije “TreninGo”.
Svi učesnici Olimpijskog časa dobiće posebno dizajnirane majice, diplome i brošure.
Podsećamo da od januara 1989. škola nosila ime Gimnazija „Jovan Šerbanović“, a od školske 1990/91. postoji kao gimnazija sa društvenojezičkim i prirodnomatematičkim smerom. Od školske 2001/2002. godine škola nosi naziv Požarevačka gimnazija i kao svoj dan obeležava 24. septembar, dan kada je Ukazom kneza Mihaila nastala polugimnazija u Požarevcu.
Povodom Dana škole, u ponedeljak, 23. septembra je otvorena likovna kolonija i održan je žreb za fudbalski turnir. Danas je ranije održan košarkaški i fudbalski turnir.
Ono što je najbitnije, danas je Požarevačka gimnazija dobila nove kabinete za informatiku i hemiju.
Kabinete su svečanim presecanjem vrpce otvorili Danijela Žukovski, direktorka Požarevačke gimnazije i Saša Pavlović, zamenik gradonačelnika Požarevca.
Kabineti za informatiku koštali su preko 2,55 miliona dinara sa porezom. Oni su opremljeni sa 34 monitora od 21,5 inča, kao i novim računarima, po 16 u svakom kabinetu. Profesori će takođe koristiti nove računare, a kabineti imaju projektor i štampače.
Pavlović je ovom prilikom podsetio na ulaganja u ovu školu. Od Ministarstva pravde dobijeno je četiri miliona dinara za sanitarne čvorove. Lokalna samouprava je u prethodnoj godina pomogla sa šest miliona dinara za krov škole, pre toga Ministarstvo prosvete je dalo osam miliona dinara za sanaciju fasade.
Lokalna samouprava je uložila i dodatnih 500.000 dinara za sanaciju i obeležavanje sportskih terena, kao i dva miliona dinara za podove i stolariju. Pavlović je najavio da će se ulaganje u školu nastaviti i tokom narednih godina.
Obeležavanje Dana škole nastavljeno je Svečanom akademijom u Centru za kulturu Požarevac i dodelom priznanja i zahvalnica.
Velika svetska turneja koja prati izlazak novog albuma Erosa Ramacotija objavljenog u novembru 2018. godine krenula je u februaru koncertom u Minhenu.
Svetska turneja “Vita Ce N’è” vodi ga u neke od najvećih i najspektakularnijih arena na pet kontinenata, a Eros će obići više od 30 gradova sveta i održati preko 90 koncerata.
Na veliko zadovoljstvo obožavalaca u Srbiji, nakon više od deset godina, Ramacoti je i Beograd stavio na svoju mapu.
Pored pesama sa albuma Vita Ce N’è koji na ovoj turneji promoviše, publika u Štark Areni uživaće i u velikim, starim hitovima kao što su Un Altra Te, Cose de la Vita, Fuoco nel Fuoco, Se Bastasse Una Canzone, Musica e…
Ulaznice za tribine za koncert su rasprodate, a očekuje se da će pred koncert i ulaznice za parter biti rasprodate. Organizatori zato pozivaju publiku da na koncert dođe na vreme da se na ulazima ne bi pravile velike gužve.
Ulazi Štark Arene otvaraju se u 18 časova, a koncert počinje dva sata kasnije.
https://www.youtube.com/watch?v=PJjXnkd6bUQ
Pokretne stvari se prodaju u viđenom i zatečenom stanju, bez prava kupca na naknadne prigovore i reklamacije u pogledu kvaliteta i ostalih karakteristika pokretnih stvari, navodi se u oglasu. Dozvoljeno je sečenje, odvajanje i klasifikacija pokretnih stvari na lokaciji prodavca. Troškove demontaže, sečenja, klasifikovanja i transporta pokretnih stvari sa lokacije u celosti snosi kupac.
Početna cena pokretnih stvari po partijama iznosi:
1. Elektro oprema – 36.136.800,00 dinara ili 305.667,38 evra.
2. Rezervni delovi za delatnost proizvodnje šećera – 9.183.463,20 dinara ili 77.711.57 evra.
Kriterijum za izbor najpovoljnijeg ponuđača za pokretne stvari je najviši iznos izlicitirane cene.
Uslov za učešće u postupku javnog nadmetanje je izvršena uplata depozita u visini od 50% od početne cene pokretnih stvari iz partije za koju se podnosi prijava.
Rok za dostavljanje prijava je od 24.09.2019. godine, zaključno sa 24.10.2019. godine.
Opširnije OVDE.
Informacije o testiranom modelu:
– 3.6 (280 ks – 4 brzine – automatik)
– Pogon: Zadnji
– Godište: 1996.
– Maksimalna brzina: 250 km/h (fabrika)
– Ubrzanje 0-100 km/h: fabrički 7,2 s
– 385 Nm/3700-4500 rpm
Uživajte u ovom zanimljivom video klipu:
U Opštoj bolnici Požarevac pregledano је 327 pacijenata i obavljeno 649 pregleda od toga 144 ultrazvuka abdomena, ORL 107, 102 EKG, 102 merenja krvnog pritiska (TA), 92 tumor markera i 102 glikemija, a 37 pacijenata је upućeno na dalje lečenje.
Niјеdan pacijent nije zadržan na bolničkom lečenju. U Domu zdravlja Požarevac pregledano je 68 pacijenata i obavljen 131 pregeled, od toga 48 ultrazvuka abdomena, 25 EKG, 25 ТА i 33 glikemije.
U Kostolcu, izdvojenoj jedinici Doma zdravlja Požarevac, pregledano je šest pacijenta i obavljeno 18 pregleda, od toga po 6 EKG, TA i glikemije.
U Domu zdravlja Veliko Gradište pregledano je 42 pacijenta, a obavljeno 136 pregleda i to 40 ultrazvuka abdomena, ро 48 EKG, TA. U Domu zdravlja KuCevo pregledano је 45 pacijenata i obavljeno 135 pregleda, po 45 EKG, TA i glikemije.
U Domu zdravlja Golubac pregledano је 13 pacijenata i obavljeno 33 pregleda, devet ultrazvuka abdomena i ро 8 EKG, TA i glikemije.
U Domu zdravlja Malo Crniće pregledana su 32 pacijenta i obavljeno 96 pregleda po 32 EKG, TA i glikemije.
Sreda, 25.09.2019.
09:00 – 13:00 deo naselja Bare od crkve prema kraju – radovi na NN mreži
09:00 – 14:00 deo ulice 27. aprila od zaobilaznice prema gradu – radovi na NN mreži u ulici Kruzijska
09:00 – 14:00 deo naselja Miljevići – NN mreža iz TS Miljevići broj 1 kula
Četvrtak, 26.09.2019.
08:00 – 15:00 deo naselja Makce – radovi na NN mreži na izvodu Kosovci
08:00 – 15:00 deo Boževca – radovi na NN mreži u delovima sela prema igralištu i zaseok Grabovac
Petak, 27.09.2019.
08:30 – 14:00 naselje Šuvajići – seča rastinja u trasi dalekovoda
08:00-15:00 Blagojev kamen, Neresnica, Brodica, duboka, Radenka, Ševica i Voluja – redovan godišnji remont trafo stanica 35/10 Neresnica i Blagojev kamen
“Pravo je pitanje kako je ovako nešto prošlo kontrolu… Daleko bilo da zatreba”, kaže nam Darko.
Nadzemni hidrant inače predstavlja deo stabilnog sistema za snabdevanje vodom prilikom gašenja požara.
Predloge možete poslati na e-mail: ra************@***il.com
INBOX Urban City Facebook stranice,
Viber // WhatsApp na broj 062 // 565 – 707 ili u
DM na Instagramu @urbancityradio
U Zavičajnoj galeriji Centra za kulturu u Kučevu, u ponedeljak uveče se otvara samostalna izložba Zorana Arsevskog (39), akademskog slikara iz Kumanova, Severna Makedonija.
Diplomirao je 2005. godine, a master studije završio 2007, na Nacionalnoj umetničkoj akademiji u Sofiji, Bugarska. Radi u Nacionalnoj ustanovi Centar za kulturu “Trajko Prokopiev” Kumanovo, kao stručni saradnik za vizuelnu umetnost, arhitekturu i dizajn. Svojim delima ovaj umetnik skreće pažnju na neophodnost očuvanja planete, koju čovek ugrožava svojim nemarom i trkom za profitom.
Nakon izložbe u Kučevu, koja traje do 30. septembra, gostovaće u Sofiji, gde će predstaviti svoja dela kroz projekat koji finansira Ministarstvo kulture Severne Makedonije.
Prošlo je 28 godina od kada je, tada sedamnaestogodišnja Emina Mladenović, iz okoline Požarevca, rodila blizance, kojima se izgubio svaki trag. U jedinom dokumentu koji je sačuvan u požarevačkoj bolnici – protokolu intervencije, stajalo je da je imala abortus. Skoro tri decenije kasnije policija je došla do svedoka koji su videli da su Eminine bebe iznete žive iz sobe u kojoj se porađala!
Doktorka me nije pregledala, samo su mi ove žene “uzele anamnezu”. Onda mi je doktorka rekla da bi svaka trudnica trebalo da provede na ispitivanjima nedelju dana, i da ja imam tu privilegiju. Dala mi je uput za požarevačku ginekologiju – priča Emina, za “Novosti“.
U bolnici, na odeljenju ginekologije, već kod lifta sačekala ju je sestra sa bocom infuzije. Smestili su je u četvorokrevetnu sobu pored porodilišta. Iz bočice je polako kapala tečnost satima. Tako je počeo prisilni porođaj.
– U ponoć su počeli neverovatni bolovi. Tačno u 3.39 rodilo se prvo dete. Dečak. Porodila sam se sama, na krevetu, u sobi sa zatvorenim vratima. Tako glasno je zaplakao da ga je čula sestra na drugom kraju hodnika i dotrčala pripremljena, sa makazama i čaršavima. Dok je odnela bebu, u 3.45 rodila se i druga. Nisam znala da li je živa jer nije plakala – seća se Emina.
Sestra J. se vratila i rekla da su dva živorođena dečaka stabilno, ali su u inkubatoru zbog težine – jedan je imao kilo i po, a drugi 950 grama. Nju su prebacili u sobu za postoperacioni oporavak. Nisu je čak ni zašili.
Sutradan niko nije znao da joj kaže šta je sa bebama, dok se odjednom nije pojavila doktorka Š. iz dispanzera i počela da kuka: “Šta to bi s našim blizancima?!” Nikada nije dobila umrlicu, niti je videla svoje sinove. Na jedinom papiru koji je imala pisalo je da se nije ni porodila, već da je abortirala, a krivična prijava koju je podnela odbačena je.
Ljiljana Habjanović Đurović rođena je 1953. godine u Kruševcu, gde je završila osmogodišnju školu i gimnaziju. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Radila je kao bankarska službenica i kao komercijalistkinja inostranog turizma, a zatim kao novinarka i urednica u magazinu „Duga”. Za to vreme napisala je i objavila četiri romana. Od 1996. godine posvetila se samo književnom radu. Godine 2003. osnovala je izdavačku kuću „Globosino Aleksandrija”.
Autorka je petnaest romana: Javna ptica (1988), Ana Marija me nije volela (1991), Iva (1994), Ženski rodoslov (1996), Paunovo pero (1999), Petkana (2001), Igra anđela (2003), Svih žalosnih radost (2005), Zapis duše (2007), Voda iz kamena (2009), Sjaj u oku Zvezde (2012), Naš otac (2014), Gora Preobraženja (2015), Onda je došla Dobra Vila (2016) i So zemlji (2018).
2017. Godine pokrenula je ediciju „Ljiljana Habjanović Đurović deci”, u okviru koje je objavila pet naslova: Iva i lutka, Sveta Petka, Iva i Anđeo, Iva i porcelanske figure i Srećko i Stela.
Priredila je pet antologija duhovne poezije: Čisto srce Gospod želi (pesme o Svetoj Petki, 2011), Ti si zemlja obećana (pesme o Presvetoj Bogorodici, 2012), Nebeski čovek, zemaljski anđeo (pesme o Svetom Savi i Svetom Simeonu Mirotočivom, 2014), Prošetala carica Milica (pesme o Kneginji Milici, 2015) i Slava mu i milost (pesme o Svetom Vasiliju Ostroškom, 2016).
Otkad je, maja 1996. godine, objavljen roman Ženski rodoslov, Ljiljana Habjanović Đurović je najčitaniji i najtiražniji pisac koji stvara na srpskom jeziku.
Svoje romane prodala je u tiražu od milion i po primeraka.
Na predlog Njegove svetosti Patrijarha srpskog Gospodina Pavla, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne Crkve za Božić 2007. godine odlikovao je Ljiljanu Habjanović Đurović Ordenom Svetog Save za njen književni rad.
Na predlog Njegove svetosti Patrijarha srpskog Gospodina Irineja Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne Crkve dodelio je, 25. novembra 2016. godine, Ljiljani Habjanović Đurović Orden Svetog Despota Stefana Lazarevića „za istrajnu ljubav prema Svetoj Majci Crkvi, naročito pokazanu njenim književnim delima u kojima su iznete hrišćanske neprolazne savremene vrednosti.”
Dobitnica je najznačajnijeg društvenog priznanja u Srbiji, Vukove nagrade za 2009. godinu za „izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji i srpskom kulturnom prostoru”, kao i Zlatnog beočuga, nagrade Kulturno-prosvetne zajednice Beograda 2008. godine „za trajni doprinos kulturi Beograda”.
Januara 2014. godine Udruženje književnika Srbije dodelilo je Ljiljani Habjanović Đurović nagradu Simo Matavulj, koja nosi naziv po prvom predsedniku Udruženja.
Na Vidovdan 2016. uručena joj je Vidovdanska nagrada, najveće i najznačajnije priznanje grada Kruševca. Ljiljana Habjanović Đurović je prva žena koja je dobila ovu značajnu nagradu.
Osim ovih, nagrađena je sa još dvadeset tri književne nagrade i priznanja.
Ljiljana Habjanović Đurović je najuspešnija srpska književnica u inostranstvu posle 2000. godine. Objavila je četrdeset tri knjige na šesnaest jezika (češki, italijanski, grčki, hrvatski, makedonski, francuski, mađarski, bugarski, ukrajinski, ruski, rumunski, beloruski, gruzijski, engleski, nemački, albanski), u šezdeset tri izdanja. Njen rad je predstavljen u uglednim književnim časopisima, a više studenata slavistike ima za temu svojih diplomskih i magistarskih radova njena dela.
Dobitnica je visokog priznanja Ruske pravoslavne crkve i Foruma „Pravoslavna Rusija” za roman Igra anđela, kao najbolji roman stranog autora objavljenog u Rusiji u 2010. godini.
Dobitnica je glavne nagrade Zlatni vitez na Drugom međunarodnom literarnom forumu slovenskih zemalja održanom maja 2011. u Rusiji za roman Igra anđela.
Oktobra 2012. godine, u Italiji, uručena joj je Medalja crkve Santa Kroče (Santa Croce) u Firenci.
Međunarodni biografski centar u Kembridžu uvrstio je Ljiljanu Habjanović Đurović 2001. godine u pregled „Ko je ko među piscima i autorima u svetu”, a od 2005. nekoliko puta je proglašena za jednog od sto najuticajnijih književnika u svetu, posmatrano na regionalnom nivou.
Vlasnica je i glavna urednica Izdavačke kuće „Globosino Aleksandrija”.
Udata je za Milovana Đurovića i ima sina Hadži Aleksandra.
Ljiljana Habjanović Đurović u svojoj svakodnevnici neguje vrednosti za koje se zalaže u knjigama koje piše. Živi posvećena molitvi, pisanju i svojoj porodici, zahvalna Hristu Bogu, Svetoj Petki, Svetom Vasiliju Ostroškom i Presvetoj Bogorodici.
Otvaranje izložbe je u četvrtak, 26.9.2019. u 19 časova u Galeriji savremene umetnosti u Požarevcu.
Tokom noći sve delovi Požarevca će dobiti vodu.
Podsećamo da je zbog kvara na glavnom potisnom cevovodu Požarevac ostao bez vode danas oko 12.40h. Cisterne su od 14 časova raspoređene na tri lokacije: Trg oslobođenja, kod Opšte bolnice Požarevac i u ulici 27. aprila kod buvljaka.
Rok za dostavljanje predloga za dodelu nagrade ili povelje Grada Požarevca je sreda, 25. septembar 2019. godine.
Opširnije u posebnoj vesti OVDE.
Prema tzv. kosovskim zakonima, za 100 poslaničkih mesta nadmetaće se kandidati albanskih političkih stranaka, dok je za pripadnike manjinskih zajednica rezervisano 20 poslaničkih mesta, od toga – deset zagarantovanih poslaničkih mandata pripašće predstavnicima Srba.
Oktobarski izbori su sedmi parlamentarni izbori na tzv. Kosovu posle rata.
Svi dosadašnji izbori posle nezakonitog jednostranog proglašenja nezavisnosti 2008. godine održani su kao vanredni, a najduže su u klupama ostali poslanici koji su izabrani 2010. godine. Dosadašnja vlada Ramuša Haradinaja najkraće se zadržala na vlasti.
Glasanje na teritoriji Kosova počinje 6. oktobra u 7.00, a birački centri se zatvaraju u 19 sati.
CIK je objavio da, prema preliminarnim podacima, pravo glasa ima 1.937.868 glasača, od tog broja 117.808 glasača nalazi se na biračkim spiskovima u deset opština u kojima većinsko stanovništvo čine Srbi.
Prema tzv. kosovskim zakonima, glasa se direktno za željenog kandidata, a svaki građanin s pravom glasa ima pravo da zaokruži najviše pet od ponuđenih kandidata na listi. Prebrojavanje glasova se obavlja u samom biračkom centru, a nakon toga se izborni materijal zapisnički predaje opštinskoj izbornoj komisiji, koja ga transportuje u Centar za prebrojavanje glasova u Kosovu Polju.
Tokom izborne tišine, koja traje 24 sata pre početka izbora, zabranjen je svaki vid reklamiranja ili bilo kakvih stranačkih aktivnosti.
Kazne za one koji prekrše kodeks ponašanja koji je usvojio CIK su visoke i kreću se do nekoliko desetina hiljada evra.
Na sam dan izbora zabranjeno je davanje intervjua i izjava na udaljenosti manjoj od 25 metara od biračkog centra, a posmatranje izbora dozvoljeno je isključivo osobama akreditovanim od strane CIK-a.
Vetar će biti slab i umeren, severni i severozapadni, jutarnja temperatura će se kretati od 13 do 15 stepeni, a najviša dnevna od 16 do 20 stepeni.
U Požarevcu će takođe biti osetno hladnije i oblačno, povremeno sa kišom.
Posle podne prestanak padavina, a vetar će biti slab do umeren, severnih pravaca.
Temperatura bez značajnijeg kolebanja, od 12do 12 stepeni.
U sredu će biti promenljivo oblačno i malo toplije, u većem delu suvo, a kratkotrajna kiša očekuje se još ponegde u brdsko-planinskim krajevima.
U četvrtak se očekuje novo prolazno naoblačenje s kišom i pljuskovima sa grmljavinom.
U petak i za vikend suvo i toplije sa dužim periodima sunčanog vremena.
U ponedeljak, 30. septembra, posle podne na severu i zapadu, a do kraja dana i u utorak i u ostalim krajevima naoblačenje sa kišom i pljuskovima sa grmljavinom uz pad temperature.
Cisterne sa pijaćom vodom na ulicama Požarevca zbog obustave vodosnabdevanja
Za sada nema informacija kada će se u Požarevcu ponovo uspostaviti normalno vodosnabdevanje.
Na manifestaciji je nastupio Ansambl narodnih igara i pesama ,,Vlastimir Pavlović Carevac”. Vesela melodija narodnih kola zagrejala je atmosferu. Igre i pesme koje su se našle na repertoaru, uzete su iz autentičnih predela Srbije, i na najbolji način predstavljaju i reflektuju duhovnost i veliko kulturno nasleđe naroda koji vekovima žive na ovim našim prostorima.
Učešće ma manifestaciji uzelo je pet udruženja žena. Žiri je ocenjivao najveseliju ekipu, najlepši ručni rad, najlepšu pogaču, najlepše uređen štand i najlepše srpsko jelo. Najveseliju ekipu imalo je Udruženje žena ,,Vidovdan” iz Velikog Sela, priznanje za najlepši ručni rad pripalo je Udruženju žena ,,Zlatne ruke” iz Đurakova-Popovca, najlepšu pogaču spremilo je Udruženje žena ,,Topolovčanke” iz Topolovnika. Najlepše uređen štand imalo je Udruženje žena ,,Ramski cvet” iz Rama i najlepše srpsko jelo pripremilo je Udruženje žena ,,Sveti Trifun” iz Saraorca.
Uručene su zahvalnice i diplome svim udruženjima koja su učestvovala. Po završetku zabavnog programa, domaćice iz Biskuplja pripremile su svečani ručak za sve goste.
U saopštenju se navodi da su izložbu organizovali Vojni arhiv i Vojni muzej Ministarstva odbrane Srbije, Istorijski arhiv Požarevac i Kulturni centar Srbije u Parizu, a realizaciju je omogućilo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
Kapetan bojnog broda Goran Petrović istakao je na svečanom otvaranju izložbe, da su organizatori izložbe “čuvari istorije srpske vojske i da svojim radom daju pun doprinos da se sjajne i slavne pobede srpske vojske, izvojevane u borbama za slobodu, ne zaborave”.
“Malo je naroda bilo uvek na pravoj strani istorije, na strani dobra. Malo je malih naroda svojim žrtvovanjem upisano velikim slovima u svetsku istoriju. I svojim ratovodstvom, uvek odbrambenim. Zato ovom izložbom podsećamo na značajne ličnosti, odsudne bitke, velike gubitke i velike pobede”, kazao je Petrović.
On je naglasio da srpski vojnici ne smeju biti zaboravljeni u hodnicima istorije nakon što su “na svojim plećima izneli te presudne istorijske trenutke”.
Petrović je ocenio da “treba imati u vidu da je Kraljevina Srbija dala potpuni doprinos ratnim naporima saveznika”.
“Ne treba da čude, zbunjuju ili zvuče preterano reči stranih svedoka srpskog stradanja koji su pisali da je u Srbiji skoro svaki Srbin vojnik”, istakao je Petović.
Petrović je naglasio da se tom izložbom podsećamo, kako je kazao, zajedničke istorije tokom koje su se “francuski i srpski vojnici prepoznavali kao ‘braća po oružju’ i ‘braća po idealima’, a pre svega po ljubavi prema slobodi”.
Navodi se da je na izložbi predstavljeno 280 istorijskih dokumenata i fotografija i 60 muzejskih predmeta, koji prikazuju istinitu priču o ratnim dešavanjima u Srbiji u Prvom svetskom ratu, s posebnim osvrtom na diplomatsko angažovanje i kontakte Srbije sa savezničkim silama – Francuskom, Velikom Britanijom i Rusijom.
Otvaranju izložbe prisustvovali su predstavnici organizatora izložbe načelnik Vojnog muzeja potpukovnik Gradimir Matić, direktor Istorijskog arhiva Požarevac Jasmina Nikolić, vršilac dužnosti direktora Kulturnog centra Srbije u Parizu Marija Nestorović, načelnik štaba Kopnene vojske oružanih snaga Francuske general Bernar Barera, kao i brojne zvanice iz vojnog i diplomatskog kora.
Izložba je organizovana povodom obeležavanja sto godina od Versajske mirovne konferencije u Kulturnom centru Srbije u Parizu i otvorena je do 19. oktobra ove godine.
