Saopštenje za javnost Gradskog odbora Demokratske stranke Požarevac
Demokratska stranka je kao osnivač Saveza za Srbiju, učestvovala u kreiranju “Sporazuma sa narodom” koji je proistekao iz jasno definisanih zahteva upućenih opoziciji na protestima “1 od 5 miliona”, koji se već više od dva meseca održavaju širom Srbije.
Jedan od ključnih zahteva građana koji protestuju i jedna od ključnih tačaka sporazuma, jeste bojkot sednica lokalnih skupština – Skupštine AP Vojvodine, kao i Narodne skuštine, zbog jasne namere režima da onemogući bilo kakvu parlamentarnu debatu, ukine mogućnost vođenja demokratskih diskusija i obesmisli samu suštinu predstavničke demokratije. Građani su bili jasni u svom zahtevu da bi dalje učešće na sednicama predstavljalo davanje legitimiteta prividu parlamentarizma u Srbiji u kojoj su te institucije pretvorene u ispostave stranke na vlasti.
Naši odbornici, poslanici i narodni poslanici su često bili najglasniji i najhrabriji borci za demokratiju u skupštinama u kojima su predstavljali građane i najoštriji kritičari vlasti na svim nivoima. Međutim, postavlja se pitanje legitimiteta koji svojim učešćem na sednicama dajemo skupštinama koje vlast pokušava da pretvori u paravan za urušavanje institucija.
Shodno tome, odbornici Demokratske stranke u lokalnom parlamentu, će kao i naše kolege odbornici i poslanici u svim predstavničkim telima u Republici Srbiji, bojkotovati narednu sednicu parlamenta zakazanu za sredu, 6. mart, kao i sve naredne sednice, a u skladu sa okolnostima i zaključcima navedenim u “Sporazumu sa narodom”.
Podsećamo, bojkotom sednica parlamenta naši odbornici ne prestaju da budu predstavnici naroda, već će se samo forma našeg budućeg delovanja promeniti. Naša odbornička grupa ostaje otvorena za sve predloge i sugestije građana uz pomoć kojih možemo da utičemo na aktuelnu politiku lokalne vlasti, navodi se u saopštenju GrO DS Požarevac.
Na taj dan se posećuju groblja i prislužuju sveće na grobovima najbližih i u hramovima.
Crkva je propisala posebne dane – Zadušnice, i to četiri puta godišnje, kada se posebno molimo za pokoj duša preminulih.
Zimske zadušnice su u subotu, pred Mesne poklade, a u subotu pred Duhove su letnje zadušnice, Miholjske su u subotu pred Miholjdan, a jesenje, mitrovske zadušnice u subotu pred Mitrovdan.
Na dan zadušnica ide se u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se prislužuju sveće, a sveštenik obavi kratki obred i okadi grobove.
Na groblje i u crkvu se nosi kuvano žito – koljivo, koje podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti Sunca.
Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha.
Sveća je simbol svetlosti Hristove koja treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih.
Zadušnice su dan posvećen upokojenim, pa prema tome, treba otići na službu u crkvu, obići grobove, preliti ih vinom, urediti i okititi cvećem i upaliti sveće.
Oni koji nisu u mogućnosti da odu na groblja zbog udaljenosti, treba da idu do najbližeg hrama, i da tu obave pomen za svoje upokojene.
Pošto je to dan kada se posebno obraća pažnja na delenje milostinje, obavezno se svakom prosijaku koga sretnemo, udeli milostinja i da deo hrane koju smo poneli sa sobom.