Radovi najavljeni za četvrtak 17. januar od 09:00 do 14:00 – ulica Bože Dmitrijevića od broja 160 prema novog groblju, ul. Kapetana Miše u Požarevcu umesto u četvrtak 17.01. pomeraju se za petak, 18.01.2019.
Od 08:00 do 14:00 – naselje Radenka sa svim zaseocima,
od 08:00 do 14:00 – Lazinac, Šuvajić, Carevac, Kruševica i Tribrode.
Danas, 15. januara 2019. godine, u okviru Projekta “Efikasno upravljanje imovinom za uspešne lokalne samouprave”, koji se finansira u okviru Programa Exchange 5, potpisani su ugovori o saradnji između vodećeg partnera – Grada Požarevca sa šest partnera – opština: Petrovac na Mlavi, Kučevo, Velika Plana, Veliko Gradište, Golubac i Žagubica.
Gradonačelnik Grada Požarevca Bane Spasović rekao je da je vrednost ovog projekta oko 208.000 evra.
“Cilj projekta, kao i zakonska obaveza po Zakonu o javnoj svojini je da kroz popis nepokretnosti svaka opština uradi popis one imovine koja je za nju bitna i da se na taj način stvore uslovi da se na nepokretnostima u budućnosti upravlja imovinom od strane lokalnih samouprava. U narednih 12 meseci popisaće se sva imovina, počevši od podzemnih instalacija, puteva, objekata sa ciljem da se obezbedi kompletna dokumentacija na osnovu koje će jedinice lokalne samouprave da se uknjiže”, rekao je Spasović.
Gradonačalnik je još rekao da će Grad Požarevac i ostale partnerske opštine moći da efektivnije upravljaju imovinom, kao i da će se brže izvoditi radovi na infrastrukturi uz izbegavanje određenih komplikovanih procedura.
KUČEVO – U okviru prve tačke dnevnog reda 3. sednice Opštinskog veća u novom sazivu, izvršena je raspodela sredstava za sport u 2019. godini. Budžetom je za te namene planirano 29 miliona dinara ali Veće je, na predlog Radnog tela, taj iznos smanjila za 4 miliona, tako da je sportskim organizacijama, savezima i klubovima iz ukupno 12 sportskih grana, raspodeljeno 25 miliona.
U daljem toku rada Veće je donelo odluku da Skupštini opštini predloži Lokalne strategije održivog razvoja opštine Kučevo, pokrenulo postupak za izdavanje lokala u ul Svetog Save, imenovalo Komisiju za asfaltiranje u sastavu Slavica Bulutić, Tanja Živković, Zoran Kuzmanović, Slađa Lacković Jović i Novica Bulajić, usvojilo predlog renoviranja i adaptacije pojedinih objekata u vlasništvu opštine (zgrada MZ, poslovni prostor u ul Svetog Save koji su ranije koristili Kinezi, objekat preko puta državne Apoteke, razmatralo situaciju u pogledu preregistracije poljoprivrednih domaćinstava, Veće je odlučilo da se prvim ovogodišnjim rebalansom budžeta opredele sredstva za rešavanje problema vodosnabdevanja Rabrova (sredstva će biti upotrebljena za izradu projektne dokumentacije, hidrogeološka ispitivanja kao i za kompletno izvođenje svih potrebnih radova).
Na dnevnom redu je bilo i više različitih pojedinačnih molbi i zahteva građana.
Kada ne možemo da pokrenemo automobil, spas nam je drugi autombil čiji je rezerovar pun, ali i kablovi.
U kompletu obično ima dva kabla, crvene i crne boje, ali nekada jedan od njih bude i plavi. Nije važno koje boje ćete kabal koristiti, važno je samo da se on vezuje za isti pol.
Takođe, veoma je važno da se pravilnim redosledom povežu prazan i pun akumulator kako ne bi došlo do bilo kakvog oštećenja.
Jednim krajem kabla prvo spajamo plus na akumulatoru koji je prazan, a onda drugi deo vezujemo na plus akumulatora koji je davalac.
Zatim, drugi kabl zakačimo na minus klema na automobilu koji je davalac za minus klema automobila koji želimo da upalimo, ali možemo da vezati i za masu, odnosno na šasiju, šraf ili neki drugi metal.
Bitno je da se dva automobila ne dodiruju i da kablovi ne budu ukršteni, jer može doći do kratkog spoja i tada može da strada akumulator ili alternator.
Kada kablovima povežemo akumulatore, pustimo da automobil koji je davalac radi tri-četiri minuta kako bi se naponi izjednačili.
Važno je istaći da na automobilu koji želimo da pokrenemo isključimo sve moguće potrošače, kao što su radio, grejač, klima, svetla itd.
Kada smo pokrenuli automobil, kablove skidamo obrnutim redom. Prvo sa minus ili mase sa pokrenutog automobila, pa minus sa automobila koji bio davalac, da bismo na kraju skinuli plus kabl.
Može se deseti da auto koji ste upalili na kabalove da se ponovo ugasi, a to je onda signal da je u pitanju neki veći kvar.
Kada se stakla zamagle
Poželjno je da kompresor klime bude uključen, jer klima brže odmagli, ali da ne bi došlo do magljenja stakala nekoliko dana, dovoljan nam je jedan limun.
Limun presečemo na pola, namažemo stakla iznutra i pustimo da se osuši. Tako narednih nedelju dana ne moramo da brinemo da li će nam stakla zamagliti.
Drugi način da sprečimo magljenje stakla je pena za brijanje. Nanesete penu i razmažete po staklima, ostavite malo da odstoji i posle je skinete.
Kada brava zaledi
Tokom ledenih dana, često se dešava i da nam brava zaledi. Zbog toga je poželjno da kod sebe uvek imamo upaljač ili šibicu.
Upaljačem ili šibicom zagrejemo ključ sa obe strane i potom zagrejan ključ polako ubacujemo u bravu koja će početi da se odmrzava sve dok se auto ne uključi.
Nadamo se da će vam neki od saveta pomoći tokom zimskih dana.
Kao i ranije, pozivnica jasno ukazuje na to šta će biti predstavljeno. Kako piše The Wall Street Journal, trebalo bi da Samsung iznese podatke o čak četiri telefona ovom prilikom.
U planu su tri uređaja koji će se pojaviti u sklopu Galaxy S10 linije, ali bi istovremeno trebalo da bude predstavljen novi, sklopivi smartfon, oznake Galaxy Fold. Istovremeno, ali ne i na istoj lokaciji, budući da će ovaj telefon biti predstavljen u Londonu, na događaju koji će se održati istovremeno sa ovim u San Francisku. Najzad, očekuje se da će tokom proleća biti predstavljen još jedan Galaxy S10 model – varijanta koja će doneti podršku za 5G mreže.
Prema trenutno aktuelnim glasinama, u planu je pristupačniji Galaxy S10 Lite sa sufiksom “E”, koji će imati 5,8-inčni ekran, zatim standardan Galaxy S10 sa 6,1-inčnim ekranom, te Galaxy S10+ sa 6,4-inčnim ekranom.
Očekuje se da svi telefoni postanu dostupni tokom marta, prenosi PC Press.
Malo iznenađenje je u tome što je Samsung do sada tradicionalno predstavljao svoje top telefone krajem februara na Mobile World Congress manifestaciji u Barseloni, koja će se ove godine održati od 25. do 28. februara. Ovog puta će predstavljanje telefona uslediti nešto ranije.
Prema dosadašnjim glasinama, telefoni će se odlikovati rupicom na ekranu za prednju kameru (“punch-hole display”), a treba podsetiti da Samsung nikada nije koristio kontroverzni zarez na svojim telefonima do sada.
Očekuje se da će telefoni imati i veći broj kamera u odnosu na prethodnike, gde bi Galaxy S10+ mogao da ima i do četiri kamere pozadi i dve napred. Honor je već predstavio svoj V20 telefon sa sličnim displejem i slično pozicioniranom prednjom kamerom, pa se može očekivati da
Android proizvođači u tom smislu odu korak dalje od Apple-a, koji je zbog insistiranja na raznim senzorima koje koristi u procesu Face ID verifikacije prinuđen da i u sledećoj generaciji zadrži istovetan dizajn telefona sa zarezom.
Ni kada temperatura uđe u minus, Srebrno jezero nije pusto. Tada se na najpopularniji deo obale dosele labudovi, galebovi, razne vrste guski i drugih ptica, koje mogu da biraju da li će plivati ili šetati po zamrznutom jezeru.
“Jeste zamrznuto negde oko 60% otprilike, ali to je normalno. Nije to ono vreme kada je Srebrno jezero bilo zamrznuto, pa jedan debeli sloj leda, pa smo morali da pravimo oduške za ribu, da bi zaštitili ribu. Nikakve aktivnosti nisu potrebne, osim očuvanje, jer je sad vreme mresta ribe”, kaže Zlatko Šulović za RTS, iz Udruženja sportskih ribolovaca “Srebrno jezero”.
S’ obzirom na to da je prethodnih dana temperatura blizu nule, nema leda na Dunavu. Nije bilo ni obustave saobraćaja. Funkcioniše regularno od Ukrajine i Nemačke do Crnog mora.
Mala plovila su u zimovniku ili su izvučena iz vode. Ona koja nisu, treba prazniti od padavina kako ne bi potonula, motor izvaditi iz vode i cepati koru bar 20 cm oko čamca. Mada ima redovnih pecarosa i zimi.
Poljoprivredna škola sa domom učenika “Sonja Marinkovic”-Požarevac, dobila je Izuzetnu Vukovu nagradu Kulturno–prosvetne zajednice Srbije za 2018. godinu koja se dodeljuje već 55. godina pojedincima i ustanovama koje su značajno doprineli razvoju kulture, nauke i obrazovanja u Republici Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru.
Priznanja će biti uručena na svečanosti koja će biti održana u utorak, 5. februara 2019. u 12 sati u svečanoj sali Predsedništva Republike Srbije.
Žiri za dodeljivanje Vukove nagrade za 2018. godinu, koju Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodeljuje 55. put, u sastavu: prof. Momčilo Antonović, akademski slikar, Beograd; prof. Milovan Vitezović, književnik, Beograd; dr Žarko Dimić, istoričar, Sremski Karlovci; prof. dr Uroš Dojčinović, muzički umetnik, Beograd; Bora Dugić, muzički umetnik, Beograd, Selimir Radulović, književnik, Novi Sad, prof. dr Darko Tanasković, filolog orijentalista, Beograd, predsednik Žirija; prof. dr Elizabeta Ristanović, profesor VMA, Beograd; Živorad Ajdačić, reditelj, književnik, Beograd; Radovan Trnavac Mića, slikar, Beograd, na sednici održanoj 25.12.2018. godine, doneo je odluku da su dobitnici Vukove nagrade za 2018. godinu:
1. PREDRAG ŽIVKOVIĆ TOZOVAC, narodni umetnik, Beograd
2. Prof. BOŽIDAR ZEČEVIĆ, filmski umetnik, Beograd
3. MILUTIN IGNjATOVIĆ, privrednik, mecena kulture, Beograd
4. Prof. dr SMILjKA ISAKOVIĆ, muzički umetnik, Beograd
5. Mr LEPOSAVA MILOŠEVIĆ SIBINOVIĆ, vajar, slikar, Beograd
6. MIRKO MRKIĆ OSTROŠKI, vajar, slikar, grafički dizajner, Beograd
7. NARODNA BIBLIOTEKA „RESAVSKA ŠKOLA“, Despotovac
8. BRATISLAV PETKOVIĆ, reditelj, dramski pisac, Beograd
9. „POLITIKIN ZABAVNIK“, Beograd
10. Prof. dr BOŠKO SUVAJDžIĆ, profesor narodne književnosti, Beograd
Na predlog Žirija za dodeljivanje Vukove nagrade, Izvršni odbor Kulturno- prosvetne zajednice Srbije doneo je odluku da Izuzetnu Vukovu nagradu za 2018. godinu dobiju:
1. PERO ZUBAC, književnik, Novi Sad
2. MITROVAČKA GIMNAZIJA, Sremska Mitrovica
3. POLjOPRIVREDNA ŠKOLA SA DOMOM UČENIKA „SONjA
MARINKOVIĆ“, Požarevac.
Obaveštavaju se poljoprivredni proizvođači nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava da su u OBAVEZI da obnovu registracije poljoprivrednih gazdinstava sprovedu u periodu od 1. marta do 31. aprila 2019. godine (čl. 3. Pravilnika o upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije).
Nosioci poljoprivrednih gazdinstava su u obavezi da prijave sve parcele na kojima obavljaju proizvodnju, jer ako to ne urade gazdinstvu će biti određen PASIVAN STATUS u trajanju od 3 (tri) godine (čl. 5. St. 2 Pravilnika) i ne postoji način da se pre isteka tog perioda status promeni u aktivan.
U Srbiji će danas biti promenljivo oblačno, pre podne u većini mesta sa dužim sunčanim periodima, samo u brdsko-planinskim predelima mestimično sa snegom.
Po podne na severu, a uveče i tokom noći i u centralnim i istočnim krajevima doći će do jačeg naoblačenja sa mešovitim padavinama (kišom i snegom), uz lokalnu pojavu poledice, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
Vetar će biti umeren, povremeno i jak, zapadni i severozapadni. Najniža temperatura od -7 do -1, a najviša od 0 do 5 stepeni Celzijusa.
U Požarevcu će biti promenljivo oblačno sa sunčanim periodima, uveče i tokom noći jače naoblačenje sa kratkotrajnim snegom. Vetar umeren, povremeno i jak, zapadni i severozapadni. Najniža temperatura -3, a najviša oko 1 stepen Celzijusa.
U sredu, 16. januara bez električne energije ostaće:
Od 08:00 do 14:00 – zaseoci Radenka Lazonj, Kerčonj i Derezna,
od 08:00 do 15:00 – deo naselja Ždrelo kod trafo stanice Kula,
od 09:00 do 14:00 – deo Smoljinca (ulaz iz pravca Salakovca),
od 10:00 do 14:00 – ul. Pećka i Koste Lazića u Požarevcu,
od 10:00 do 14:00 – naselje Kula – deo prema ‘’Biznisu’’.
Serija “Porodica Soprano” je proglašena za jednu od najboljh serija ikada, a emitovana je od 1999. do 2007. godine. Glumačka ekipa okupila se povodom 20. godišnjice, a nedostajala je samo jedna osoba – Toni Soprano, odnosno glumac Džejms Gandolfini koji ga je igrao, a koji je preminuo 2013. godine.
Ova američka televizijska serija prati život Tonija Soprana, šefa italijanske mafijaške porodice u Nju Džerziju. Serija takođe prati živote članova njegove porodice, ali i poslovnih saradnika.
Glumci iz ove megapopularne serije Idi Falko, Džejmi-Lin Sigler i Robert Igler okupili su se u Njujorku kako bi obeležili godišnjicu, zajedno sa Lorejn Brako.
Sopranovi, koji su trajali 6 sezona, osvojili 21 “Emi” nagradu i 5 “Zlatnih globusa”, zaslužni su za stvaranje novog žanra i stvaranje ozbiljnijih serija kasnijih godina.
Hit drama o životu kriminalca Tonija Soprana, kao i svim članovima mafijaške porodice iz Nju Džersija, oduševila je milijone fanova širom sveta, iako se nije činilo da će biti toliko popularna 20 godina pre toga.
Kada je serija okončana nakon šest sezona, osam godina emitovanja i 86 epizoda, 10. juna 2007. godine, mnogi fanovi su bili ljuti zbog naglog završetka i toga što je sudbina porodice Soprano ostala misterija.
Danas smo na tačno pola puta od prošlog do idućeg Exita, a i dalje aktuelni nosilac titule najboljeg evropskog festivala sledeće okupljanje pod temom EXIT Tribe zakazao je od 4. do 7. jula na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu. Prošlogodišnji festivalski poduhvat EXIT Freedom okupio je više od 355.000 ljudi na pet festivala u pet zemalja regiona, dok je samo EXIT festival posetilo gotovo 200.000 muzičkih hodočasnika. Prošlogodišnja tema uhvaćena je u istoimenom kratkom filmu “EXIT Freedom“, a u pitanju je svojevrsno premotavanje uzbudljivih trenutaka sa prošlog EXIT festivala iz vizure protagonista koje dočaravaju naši mladi glumci sa novosadske Akademije umetnosti Đorđe Mitrović, Nikolina Vujević, Nenad Popović, Anica Petrović, Nevena Nerandžić i Ognjen Nikola Radulović, dok režiju potpisujeJelena Mitrović, a montažu Lazar Nikolić. U duhu praznika i uoči najveće festivalske godine dosad, svi koji film do 20. januara podele na Fejsbuku uz hashtag #EXITfilm mogu da osvoje i vredne nagrade, od ulaznica i bekstejdž propusnica, pa do kompletnih putovanja na neki od šest Exitovih festivala ove godine!
EXIT Freedom – Throwback to last summer:
Ovaj kratki film vodi nas kroz muzički lavirint od preko 40 zona i bina širom tvrđave, gde su nastupale brojne svetske zvezde kao što su Migos, Grace Jones, David Guetta, Ziggy Marley, Alice Merton, Martin Garrix, Fever Ray, French Montana, ZHU, LP, Nina Kraviz, Richie Hawtin, Dog Eat Dog, Maceo Plex, Solomun, Amelie Lens, Sevdaliza, Jax Jones, Ofenbach, Adam Beyer b2b Ida Engberg, Helena Hauff, Ben Klock, Joseph Capriati, Slaves, Idles, My Baby, Carl Craig, Tale of Us, Kolsch, DJ Tennis, Daniel Avery, Rødhåd, Disciples, Burak Yeter, Madball, Brujeria, Mahmut Orhan, Slapshot, Asphyx, Bombers i brojni drugi!
I ove godine stižu stotine izvođača iz svih delova sveta, a ranije nego ikad pre, poznati su i prvi izvođači koje predvode rok giganti The Cure, najupečatljiviji rokenrol bend današnjice Greta Van Fleet, najpopularniji DJ svih vremenaCarl Cox, vodeći svetski DJ duo Dimitri Vegas & Like Mike, čuveni Phil Anselmo koji će sa svojim novim bendom The Illegals izvoditi specijalni set sastavljen isključivo od pesama Pantere, njujorški tandem Sofi Tukker, operska metal diva Tarja, čuveni ska sastav The Selecter, novosadski heroji Atheist Rap, kao i kultni bendovi Arcturus, Entombed A.D, Peter and the Test Tube Babes i Total Chaos.
U duhu praznika, uz svaku kupljenu ulaznicu za EXIT fanovi na poklon mogu dobiti ulaznice i za Sea Star i Sea Dance festivale! Akcija važi za sve postojeće kupce, kao i za one koji svoju EXIT ulaznicu kupe do utorka 15. januara do kraja dana. Za dodatne ulaznice posle je potrebno samo potvrditi dolazak kratkom registracijom, koja će biti otvorena od 1. do 28. februara na sajtu exitfest.org, a neki od kupaca mogu osvojiti i prevoz i smeštaj za dve osobe na ove morske festivale!
Ulaznice za EXIT festival po promotivnoj ceni od 6.490 dinara, dostupne su putem sajta exitfest.org, te u mreži Gigs Tix na više od 40 prodajnih mesta u preko 20 gradova širom Srbije. U prodaji je i veoma ograničen brojturističkih paketa za EXIT festival već od 69 evra što trenutno donosi čak 65% uštede. Paketi sadrže ulaznice i smeštaj u festivalskom kampu na Dunavu, a prodaju se na exittrip.org gde je moguće odabrati i drugi smeštaj, u hotelima ili hostelima.
Građani opštine Veliko Gradište dočekali su Pravoslavnu Novu godinu u slavljeničkom raspoloženju, uz kulturno umetnički program, zabavno muzički program i besplatno posluženje.
Program je počeo u 19 časova u hali sportova. Gradjanima se predstavio ANIP Vlastimir Pavlović Carevac iz Velikog Gradišta spletom narodnih igara, u nekoliko starosnih kategorija. Dva sata kvalitetnog programa oduševio je publiku, a program je sadržao igre i pesme iz cele Srbije. Po završetku programa, gradjani su došli na gradski trg gde je organizovan veliki doček.
Na Žitnom trgu oko 21 čas počeo je program u veselom raspoloženju, uz tradicionalnu zdravicu i zvuke narodnog kola. Posetiocima su služeni sendviči, kuvano vino, rakija i sokovi koji su uz dobru muziku i igru doprineli pravoj novogodišnjoj atmosferi. Uz orkestar “Znalci” Novice Simića igralo se veselo i razigrano kolo, svih uzrasta, sve do ponoći kada je veličanstveni vatromet najavio dolazak Nove Pravoslavne godine. Crkvena zvona označila su početak ponoćne liturgije, a veliki broj građana pridružio se molebanu u crkvi Svetog Arhangela Gavrila.
U susret praznicima, početkom decembra počela je akcija dekoracije grada. Turistička organizacija opštine Veliko Gradište pokrenula je akciju za izbor najlepše ukrašenog dvorišta, kuće i balkona kao i najbolje dekorisanog izloga u našoj opštini. Komisija je obilazila prijavljene takmičare i ocenjivala angažovanje na prazničnom uređenju. Svi izlozi i dvorišta su fotografisani, a vlasnici istih su svojom maštom i trudom učinili da njihovi objekti bajkovito zablistaju. U konkurenciji mnoštva lepih, pa i prelepih izloga i balkona, suočen sa mnogim dilemama, žiri je imao težak zadatak da oceni najuspešnije.
Najlepše ukrašenu kuću imao je Dragucanović Živorad iz Kumana, svoj balkon najuspešnije je dekorisala Sara Vasić iz Velikog Gradišta a specijalna nagrada za kuću sa najviše ukrasnih detalja u opštini pripala je Drikić Nebojši iz Topolovnika.
Ove godine najlepši izlog grada imala je “Pekara Ema”, najautentičnije osmišljena dekoracija bila je iscrtana na Pivnici N i D, a najoriginalniji pristup novogodišnje dekoracije sa modernim ukrasnim detaljima imala je radnja Foto Mix.
Nagradjenima će poklone uručiti predsednik opštine u četvrtak 18. januara u 10 časova u svom kabinetu.
Doček Nove godine po Julijanskom kalendaru organizovali su opština Veliko Gradište, Turistička organizacija opštine, Kulturni centar Vlastimir Pavlović Carevac, Crkva Svetog Arhangela Gavrila kao i mnogobrojni prijatelji i sponzori dočeka.
u Utorak, 15.01.2019. BEZ ELEKTRIČNE ENERGIJE OSTAĆE:
Od 08:00 do 14:00 – Kusiće,
od 08:00 do 14:00 – zaseoci Radenka Babaonj i Bešikonj,
od 08:00 do 15:00 – deo naselja Ždrelo kod trafo stanice kula,
od 10:00 do 14:00 – ul Vase Čarapića u Požarevcu,
od 10:00 do 14:00 – naselje Kula – deo prema ‘’Biznisu’’.
Predsednik opštine Veliko Gradišpe, Dragan Milić, priredio je danas prijem za članove Učeničkog parlamenta Osnovne škole “Vuk Karadžić“ iz Majilovca koji su humanitarnom akcijom pomogli porodici Savić iz Kurjača čija se kuća prošlog meseca zapalila.
“Zadovoljstvo mi je što imam priliku da vas primim i što ste i pored svakodnevnih obaveza u školi, uspeli da formirate i Parlament. Organizovali ste dosta stvari za četvoročlani parlament. Najvažnije je što ste, pored toga što ste odlični đaci, pokazali i humanitarnu stranu, što je najbitnije da sutra postanete i dobri ljudi. Ovo je veliki korak koji ste napravili, a lepo je što ste sve sami osmislili. Česitam vama, vašim porodicama i nastavnicima od srca.“, rekao je predsednik Milić.
Učenici, Aleksandra Jovanović, Aleksa Mladenović, Anđela Kojić i Nikolija Stokić, došli su u opštinu pratnji svoje direktorke, Brankice Makuljević i pedagoga Ljiljane Mitić, a prijemu je prisustvovao i opštinski prosvetni inspektor, Sanja Stojadinović.
Đački parlament je, u cilju pomoći porodici kojoj je izgoreo dom, uspešno organizovao humanitarnu akciju “Ruka koja daje uvek je iznad one koja uzima“ sa priredbom na temu humanosti. Tom prilikom se odazvao veliki broj učenika, njihovih roditelja i nastavnika škole. Sakupili su dovoljnu sumu novca kojom su kupili zamrzivač za Saviće i 28. decembra im uručili pomoć. Mislili su i na dečicu iz te porodice pa su za njih, od preostalog sakupljenog novca, obezbedili dva novogodišnja paketića.
“Ova naša akcija nas motiviše da i ubuduće organizujemo akcije istog konteksta ako za tim bude postojala potreba. Mi mislimo da škola treba da pre svega ističe i razvija humanost, saradnju i slogu među učenicima i zaposlenima.“, kažu đaci humanitarci.
Parlamentarci su pričali o svojim planovima i idejama u čemu ih je predsednik podržao i ponudio pomoć, ukoliko im bude zatrebala. Kako kažu, najveću podršku i pomoć u školi pružile su im direktorka i pedagog. Direktorka Makuljević je istakla i da u Učenički parlament ulaze dobri učenici sa dobrim idejama.
Prilikom posete, u znak pažnje za humanost i trud, predsednik je učenicima podelio po knjigu na poklon.
U utorak 15. januara 2019. godine, sa početkom u 18 časova u velikoj sali Centra za kulturu Požarevac, premijerno će biti prikazan film „Ljubičevske konjiče igre – igre slobode“, autora Novice Savića.
Na Površinskom kopu „Drmno“ u novembru su iskopane 838.582 tone uglјa. Od ukupno iskopanih količina, za potrebe rada termokapaciteta instalisanih u Kostolcu isporučeno je oko 93,5 procenata sitnog uglјa.
Za 11 meseci ove godine rada na kopu „Drmno“ iskopano je 7,7 miliona tona uglјa, rekli su u Službi za praćenje i analizu proizvodnje.
U novembru za široku potrošnju izdvojene su i 28.564 tone uglјa, a od početka godine za široku potrošnju 159.248 tona komadnog uglјa.
Sitan ugalј s kopa „Drmno“ odvozi se i za potrebe rada termoelektrane „Morava“ u Svilajncu. Za 11 meseci prevezeno je ukupno 204.509 tona sitnog uglјa.
Rudarskim sistemima za otkrivanje uglјa, prema obrađenim podacima o proizvodnji otkrivke, u novembru je otkopano 2,7 miliona kubnih metara, dok je od početka godine otkopano ukupno 29,93 miliona kubnih metara čvrste mase.
Apelacioni sud u Kragujevcu ukinuo je prvostepenu presudu Višeg suda u Požarevcu, kojom je T.Ž. (54) iz Prugova osuđen na 15 godina zatvora zbog ubistva komšije Darka Petrovića (35), izvršenog 31. januara 2016. godine.
Usvajajući žalbu odbrane optuženog, Apelacioni sud je naložio da se, pre održavanja novog glavnog pretresa, obavi rekonstrukcija događaja na licu mesta.
POVEZANE VESTI:
Ovaj zločin dogodio se pola sata pre ponoći, na pragu kuće Darkovog oca u Prugovu, kod koga je on bio na večeri sa svojom suprugom.
Nakon što je krenuo kući, koja se nalazi u istom dvorištu, Darko je počeo da obuva patike, kad su odjeknuli hici koji su ga usmrtili na licu mesta.
U prelepom ambijentu adaptiranog objekta Doma kulture u Kučajni, organizovan je doček Nove 2019. godine – u narodu poznatom kao Srpska, Stara, Pravoslavna. U ime lokalne samouprave Srećnu Novu prisutnima poželele su predsednica opštine Slavica Bulutić i zamenica predsednice Mica Lukić Radenković, koje su zajedno sa predsednikom SO Vladimirom Stojanovićem i pomoćnikom predsednice Dušanom H. Todorovićem, deo dočeka provele u Kučajni.
U drugom delu svečanog dočeka Srpske Nove 2019. godine, na glavnom gradskom trgu u Kučevu nastupili su Olja Karleuša i Nemanja Đorđević.
Iako poprilično maglovito i prohladno, prvo sugrađanin, daroviti Nemanja Đorđević, a potom i Olja Karleuša, mlada i atraktivna pevačka zvezda, ubrzo su „zagrejali“ prisutne, i svojim nastupom potvrdili da pripadaju u sam vrh naše estrade.
Da sve bude „domaćinski“ i protekne u najboljem raspoloženju, svakako su najzaslužniji organizatori, koji su za sve prisutne obezbedili sve bez čega se doček Nove godine ne da zamisliti – od neizbežne kuvane rakije i vina do pravih gurmanskih poslastica.
Neposredno pre ponoći, sve najbolje u Novoj godini, prisutnima i svim građanima, poželela je predsednica opštine Slavica Bulutić, koja je zajedno sa svojim najbližim saradnicima, zamenicom Micom Lukić Radenković, predsednikom SO Kučevo Vladimirom Stojanovićem, pomoćnicima Dušanom H. Todorovićem i Jasminom Ćamilović i organizatorima dočeka, predsednikom MZ Kučevo Stanislavom Miladinovićem i direktorkom Centra za kulturu Jasminom Blagojević, Novu godinu dočekala na glavnom gradskom trgu.
Tačno u ponoć, nebo nad Kučevom eksplodiralo je milionima rasprskavajućih blještavih nijansi, tako raskošnih da je svima dah zastajao od te magične lepote. Vatromet je upriličen kao treći deo programa dočeka Nove 2019. (po julijanskom kalendaru).
U Srbiji će danas biti umereno do potpuno oblačno, na severu i zapadu ujutru sa kišom. U centralnim krajevima sa mešovitim padavinama (kišom i snegom), a na jugu veći deo dana sa snegom uz povećanje visine snežnog pokrivača, saopštio je RHMZ.
U centralnim i istočnim krajevima u jutarnjim satima kiša će se ponegde lediti na tlu. U severnim i zapadnim krajevima doći će do otapanja snežnog pokrivača, a u planinskim predelima usled jakog vetra pojava vejavice i snežnih nanosa. Pre podne na severu, a tokom dana, uveče i noću i u ostalim krajevima očekuje se prestanak padavina i delimično razvedravanje. Duvaće umeren, povremeno jak, severozapadni vetar. Najniža temperatura u većini mesta biće od 0 do 4, na istoku i jugu od -8 do -4, a najviša dnevna 1 do 8 stepeni Celzijusa.
U Požarevcu će biti umereno do potpuno oblačno, ujutru i pre podne sa kišom, zatim prestanak padavina i postepeno razvedravanje. Tokom dana dalje topljenje snežnog pokrivača. Najniža temperatura biće -5, najviša dnevna oko 4 stepeni Celzijusa.
Od 08:00 do 14:00 – deo Velikog Laola iz trafo stanice kula,
od 08:00 do 14:00 – zaseok Radenka Meješće.
U GALERIJI SAVREMENE UMETNOSTI POŽAREVAC U TOKU JE “NOVOGODIŠNJA IZLOŽBA” ULIS-a “M.P. BARILI” NA KOJOJ SVOJIM RADOVIMA UČESTVUJU DECA IZ VRTIĆA “LEPTIRIĆ” I “DUŠKO RADOVIĆ”.
DANAS, 14.01.2019. GODINE, ČLANOVI ULIS-a POKLANJAJU MINIJATURE MALIM UČESNICIMA KAO ZNAK ZAHVALNOSTI, PODSTICAJ KA LIKOVNOM STVARALAŠTVU I JOŠ USPEŠNIJE SARADNJE SA SVIM OSTALIM VRTIĆIMA.
Danas, 12. januara zasedala je Skupština Udruženja pčelara Požarevac. Delegati su usvojili izveštaj o radu, kao i finansijski izveštaj za 2018. godinu, ali i plan rada i finansijski plan za tekuću 2019. godinu.
Udruženje pčelara Požarevac organizuje 8. Međunarodno savetovanje pčelara Braničevskog okruga 17. februara u Kostolcu, gde će pčelari imati priliku da se snabdeju.
Najvredniji pčelari nagrađeni su od strane Saveza pčelara Srbije.
Kako “Novosti” pišu, to pravilo moraće ubuduće da se promeni.
Svaka trgovinska kuća ima spisak “poželjnih” banaka čiji klijenti mogu da pazare na poček i do godinu dana. Potrošač čija banka nije na ovoj listi, čekom plaća kao i kešom.
Trgovci ovakve spiskove imaju već godinama, ali ova praksa bi mogla uskoro da bude zaustavljena. Narodna banka upozorava da je to nezakonito i savetuje trgovcima da sami ne ocenjuju i razdvajaju banke, a time i svoje kupce.
– Sve poslovne banke u Srbiji koje izdaju i čekove, imaju važeće dozvole za rad Narodne banke Srbije i pod njenim su stalnim nadzorom, što znači da se sve nalaze u istovetnoj pravnoj i činjeničnoj situaciji i moraju biti jednako, nediskriminatorno tretirane – ističu u NBS. – U skladu sa tim NBS preporučuje svim trgovcima da svoju poslovnu praksu prilagode tom pravnom i činjeničnom stanju.
Na spiskove podobnih i nepoželjnih banaka potrošači nailaze u gotovo svim trgovinama koje kreditiraju svoje potrošače i odobravaju im odloženo plaćanje. Trgovci tvrde da se na listi onih čijim čekovima je moguća otplata računa na nekoliko mesecim nalazi većina banaka koje izdaje čekove. Ipak, neke čekove puštaju istog dana, jer je, kako kažu, to procena rizika na određenom lokalnom tržištu.
Upravo se to ne dopada centralnoj banci, gde naglašavaju da kontinuirano prate sve aktivnosti koje mogu ugroziti stabilnost finansijskog sistema, bez obzira na to da li te aktivnosti preduzimaju banke ili druga privredna društva i građani. U NBS smatraju da to što trgovci ne prihvataju neke čekove može navesti na zaključak da trgovci tako prikriveno procenjuju bonitet određenih banaka. I to bez jasnih kriterijuma.
– Ova praksa je sporna, kako sa stanovišta diskriminacije, tako i sa stanovišta finansijske stabilnosti, budući da kod potrošača može da izazove pogrešnu percepciju da su samo banke koje izdaju čekove koji se realizuju “na odloženo plaćanje” dovoljno finansijski jake i stabilne – upozoravaju u NBS.
U centralnoj banci navode da ovakvim postupanjem pojedini trgovci narušavaju reputaciju tih banaka, koje imaju dozvolu i uredno posluju u Srbiji, “što je za te trgovce dodatni pravni rizik”.
Naši unuci slaviće Božić 8. januara od 2100. godine, koji pravoslavna hrišćanska zajednica slavi po julijanskom kalendaru, a i svoje krsne slave, takođe, dan kasnije, kao i Srpsku novu godinu.
Tako će biti ukoliko Srpska pravoslavna crkva (SPC) do tada ne promeni kalendar, odnosno ostane pri stavu da vreme računa po julijanskom. Razlog za takvo “pomeranje” godišnjih praznika, koji se obeležavaju po tom kalendaru, je, jednostavno rečeno, njegova “nesavršenost”, koja će se pokazati u čitavom jednom danu “žurbe” od 2100. godine.
Naša država koristi gregorijanski kalendar, a SPC julijanski, pa umesto da Božić slavimo 25. decembra, kada i ostali zapadni svet, mi ga slavimo 7. januara, za koliko se dana razlikuju ti kalendari.
Sadašnja razlika od 13 dana uvećana je 1900. godine, kako su ranije objasnili iz Odeljenja matematičko-tehničkih nauka u Petnici, kada je po julijanskom kalendaru februar imao 29 dana, a po gregorijanskom 28 dana. Prema istim informacijama, naredni put ta razlika će se povećati 2100. godine za 14 dana.
Pre bilo kakvog objašnjenja ove “zavrzlame”, potrebno je da shvatimo da je osnovna jedinica u ovakvom merenju vremena kalendarska godina ili vremenski interval, koji sadrži ceo broj srednjih Sunčevih dana, njih 365. Ali, kako objašnjava Branko Simonović iz Astronomskog društva “Ruđer Bošković”, taj broj nije “samerljiv u potpunosti sa prividnim kretanjem Sunca”, odnosno takozvana tropska godina ima 365 dana, 5 časova, 48 minuta i 46 sekundi srednjih Sunčevih dana.
Prema njegovim rečima taj kalendar je Julije Cezar preneo u Rim i njime zamenio dotadašnjii, veoma zamršeni, rimski kalendar.
– Od tada se taj kalendar naziva julijanskim. A, 325. godine na prvom hrišćanskom Vaseljenskom saboru u Nikeji taj kalendar je prihvatila Hrišćanska crkva, i na taj način se on raširio po hrišćanskom svetu, ali i šire – priča Simonović.
Kako dalje objašnjava, srednja dužina godine ovako reformisanog kalendara je 365.25 dana, pa je razlika u odnosu na tropsku godinu, svega 11 minuta i 14 sekundi. Toliko je, naime, kraća tropska godina od julijanske.
– Iako je ova razlika mala, ona se u dugom vremenskom intervalu, takođe, akumulira, i dostiže vrednost od 1 dana posle 128 godina – priča Simonović.
Kako kaže, tako je prolećna ravnodnevica, koja je u vreme Nikejskog sabora padala 21. marta, u 16. veku ona “stizala” 10 dana ranije.
– Osim toga, ta razlika između tropske i julijanske godine odrazila se i na računanje dana nekih drugih praznika i zato je, na inicijativu pape Grgura XIII, izvršena nova reforma kalendara. Pre svega, trebalo je ukinuti nagomilanu razliku od 10 dana. To je urađeno tako što je odlučeno da posle četvrtka 4. 10. 1582. nastupi petak 15. 10. 1582. godine – ističe sagovornik.
Kako Branko Simonović priča, tada je uveden novi red u računanju prestupnih godina.
– Odlučeno je da se u 400 godina izuzmu tri prestupne godine. To su bile one kojima se završavaju vekovi, a koje nisu deljive sa 400 bez ostatka. Ovako reformisan julijanski kalendar poneo je naziv gregorijanski i njega do danas koristimo. Dužina srednje gregodijanske godine je 365.2425 dana, što je čini svega 26 sekundi dužom od tropske – objašnjava on.
Tu dolazimo do ključnog podatka – julijanski kalendar će sve više odstupati od prirode, ali i od gregorijanskog kalendara, koji je postigao mnogo bolje slaganje s prirodom.
– Do danas je bilo mnogo pokušaja da se nađu i bolja rešenja u svetu i kod nas. Jedno takvo, ali ne i jedino, pa ni najbolje rešenje je udesio Maksim Trpković, a njega je dodatno doradio Milutin Milanković. Iako nije ni jedini ni najtačniji “Trpković – Milankovićev” kalendar je bio “rešenje” za neke pravoslavne crkve, ali nije zaživeo u srpskoj, koja se još drži julijanskog kalendara – zaključuje on.
Da Srbi slave Božić i Srpsku Novu godinu po Milutinu Milankoviću, onda bi ove praznike obeležavali 13 dana ranije odnosno poštujući kalendar svetski poznatog geofizičara, klimatologa i astronoma. Milankovićev kalendar je najtačniji pošto, za razliku od julijanskog i gregorijanskog računanja vremena, kasni po jedan dan tek na svakih 28.800 godina.
Nakon obimnog istraživanja, čuveni srpski naučnik utvrdio je da julijanski kalendar od kako je uspostavljen 325. godine u Nikeji kasni po dan na svakih 128 godina. Zbog toga je na taj kalendar dodao 13 dana.
Takođe, po Milankoviću svi meseci imaju po 30 dana osim februara sa 28 u prostoj odnosno 29 dana u prestupnoj godini. Milankovićev kalendar tačniji je i od gregorijanskog računanja vremena koji kasni dan na svakih 3.280 godina. Poznati astronom napravio je kalendar na inicijativu vaseljenskog patrijarha Milentija IV koji je 1923. godine smatrao da je potrebno uspostaviti novo računanje vremena zbog velikog raskoraka u kalendarima hrišćanskih crkvi.
– U to vreme u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca svi praznici su se slavili po dva puta, a i dalje je postojala iluzija da možemo da živimo jedni s drugima. Takođe, patrijarh Milentije i ministar vera Ljuba Jovanović plašili su se da razlike u kalendarima mogu izazvati kulturnu pometnju, ali i dovesti do privrednih gubitaka zbog velikog broja slobodnih dana – ispričao je ranije Aleksandar Petrović, profesor kulturne antropologije na Filološkom fakultetu.
Domaći proizvođači nalaze se pred novim zahtevima, a jedan od njih, verovatno za kupce i najvažniji, jeste zabrana dodavanja šećera u voćne sokove.
U „Službenom glasniku” nedavno je objavljen novi pravilnik o voćnim sokovima i srodnim proizvodima koji nameće nova znatno rigoroznija pravila za ovu industriju. Ipak, proizvođačima je dat dug rok za prilagođavanje jer će propisi početi da se primenjuje tek od 1. jula sledeće godine.
U delu pravilnika koji se odnosi na dozvoljene sastojke, uvedena su nova pravila iz Direktive 2012/12/EU, kao što su ona koje se odnose na dodavanje šećera. Ovaj sastojak kao dodatak više neće biti dozvoljen u voćnim sokovima, voćnim sokovima od koncentrisanog voćnog soka i voćnim sokovima u prahu. Zbog toga će biti zabranjene i izjave na ambalaži koje se često upotrebljavaju, poput „bez dodatog šećera”.
Dodavanje šećera, meda ili zaslađivača tolerisaće se samo u proizvodnji nektara, i to u količini do 20 odsto ukupne mase gotovog proizvoda.
Ova evropska direktiva usvojena je još 2012. na tržištu unije zbog brige o zdravlju građana i pokušaja da se smanji unos šećera. Voćni sokovi čine deset odsto svih bezalkoholnih pića koja se prodaju u EU. Udeo sokova napravljenih od koncentrata je 87,6 odsto, dok 12,4 čine čisti voćni sokovi.
Prema saopštenju Evropske komisije, sokovi koji su do tada mogli da se nađu na policama u supermarketima mogli su da sadrže i do 150 grama šećera po litru, a isti slučaj je i u Srbiji.
Novim pravilnikom koji je usaglašen sa evropskim utvrđuju se i minimalni zahtevi kvaliteta za voćne sokove. Recimo, koje voće može da se koristi kao sirovina i koliki su minimalni udeli, sastojci koji mogu da se dodaju, tehnološki postupci proizvodnje, metode za ispitivanje kvaliteta proizvoda, kao i zahtevi za označavanje proizvoda.
Nova pravila trebalo bi da doprinesu i preciznijem deklarisanju voćnih sokova koji se prodaju na našem tržištu. Deklaracija će morati da bude jasnija, preciznija i sa mnogo više podataka. Česte pritužbe potrošača do sada su bile da kvalitet sokova ne odgovara istaknutoj deklaraciji na ambalaži.
Prema ovim propisima, koji su prilagođeni evropskim, ako je sok proizveden samo od jedne vrste voća, u nazivu proizvoda reč „voće” moći će da bude zamenjen nazivom te vrste voća. Recimo, naziv „voćni sok jabuke” zamenjuje sa „sok jabuke”. Ako je sok napravljen od više vrsta voća, proizvođač je dužan da taj podatak navede na etiketi, i to počevši od vrste voća koga ima najviše u proizvodu.
Takođe, ukoliko se proizvod deklariše kao nektar potrošač će morati da bude jasno obavešten o udelu voća u tom soku. Izjava da voćnom nektaru nisu dodati šećeri i bilo koja izjava koja može da podstakne potrošača na kupovinu, može da bude istaknuta samo ako taj proizvod ne sadrži dodate sastojke koji se koriste u svojstvu zaslađivanja napitka, uključujući i zakonom dozvoljene zaslađivače. Ako su šećeri prirodno prisutni u voćnom nektaru, proizvođači će morati na deklaraciji da navedu izjavu – „sadrži prirodno prisutne šećere”.
Kako se navodi u tekstu novog pravilnika, proizvodi koji su deklarisani do dana početka primene ovog pravilnika (a koji ne ispunjavaju propisane uslove) moći će da budu u prometu do isteka roka trajanja, a najkasnije do 31. decembra 2021. godine.
Festival je otvorenim proglasio glumac Slavko Štimac, ovogodišnji laureat “Nagrade za buduće filmove”, koji je domaćoj i stranoj publici predstavljen insertima iz filmova u kojima je ostvario svoje najpoznatije uloge.
“Slavko Štmac je jedinstvena pojava u svetu filma. Nikada niko naš nije toliko direktno izražavao emociju kao Slavko. Kada u mnoštvu glumaca, on dođe na red, vi odahnete. Takav je bio samo još Pavle Vuisić. Takvi ljudi nisu mogli da pogreše”, istakao je osnivač festivala reditelj Emir Kusturica, izrazivši nadu da će njih dvojica bar još jedan film snimiti zajedno.
U nadahnutom govoru, za koji je sam rekao da “nije znao kako da počne”, Kusturica je prethodno istakao:
“Ovaj festival ostaje veran tome da se životne utopije pretvaraju u realnost i da je pamet mladih i starih sveto jedinstvo, a da će dobri filimovi biti vidljivi kao pobeničke zastave koje svako malo zaustavljaju naš pogled i ubrzavaju rad srca.”
Ova rečenica bila je finale rediteljevog razmišljanja na temu kako da počne govor na otvaranju festivala: da li time da je film umetnost koja stiže u vlastiti zenit, ili traži sopstveni put, možda kritikom Holivuda, ili citatom poznatog američkog sociologa da su ljudi, “pošto su ubili Boga, napravili elektronsku sliku ka čemu svi idu kao što su nekada išli ka Svetom trojstvu…”
Ističući jedinsvenost festivala ministar kulture Vladan Vukosavljević je poželeo mladim filmskim autorima, koji iz celog sveta dolaze na Kustendorf, “da se se zaraze virusom istinske umetnosti i kulture”. On je ocenio da svetlost sa Mećavnika osvetljava celu filmsku industriju u Srbiji i svetu i da bi se, kada bi se na globusu nacrtale putanje svih gostiju koji su prethodnih godina dolazili na Mećavnik, dobio krvotok kulture i umetnosti čije srce kuca u Drvengradu.
Ceremonija, koja je počela nastupom je i moldavskog Orkestra braće Avdahov, čijim koncertom se i završava prvi dan 12. Kustendorfa, bila je posvećena početku. To je bio razlog prikazivanja dva “početnička” kratka filma nekadašnjih učenika Filmske škole u Lođu, Romana Polanskog (“Dva čoveka sa ormanom”) i Kšištofa Kješlovskog (“Kancelarija”).
Nakon svečanosti usledila je projekcija poslednjeg Kusturičinog dokumentarnog filma “Pepe, jedan uzvišeni život”, koji je svetsku premijeru imao prošle godine na 75. venecijanskoj Mostri.
Kao i prethodnih godina, u fokusu Kustendorfa su filmovi mladih autora iz celog sveta, kojima ovaj festival pruža priliku da prikažu svoja ostvarenja kao i da ostvare kontakt sa svetskim velikanima filmske umetnosti.
Žiri u sastavu kanadsko-američka glumica srpskog porekla Stana Katić, Slobodan Despot, izdavač i pisac koji piše na francuskom jeziku, francuski reditelj dokumentarnih filmova Tankred Ramon i direktor fotografije Mišel Amatje dodeliće nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje nekima od 21 filma odabranih u konkurenciji od čak 718 pristiglih radova.
Po dolasku na Mećavnik, predsednica žirija Kustendorfa glumica Stana Katić je rekla da redovno posećuje Beograd ali da je sada prvi put u zapadnom delu Srbije, kao i da je oduševljena lepotom snegom pokrivene planine.
Zvezda popularne serije “Kasl” (Castle) bila je oduševljena činjenicom da je crveni tepih u Drvengradu zabranjen i istakla da bi volela da bude od pomoći dok je na festivalu.
“Otvorena sam za nova iskustva i radujem se tome. Čula sam da je zabavno i jedva čekam da igram, uživam i upoznam nove filmske stvaraoce”, rekla je Katić za Tanjug.
Zamoljena da kaže nešto na srpskom, uz osmeh je rekla: “Moji padeži su propast”.
Slavnom glumcu Slavku Štimcu posvećena programska celina “Retrospektiva velikana” 12. Kustendorfa.
“Jedno vreme nisam prolazio ovim krajevima, najdalje sam bio do Užica i hvala Emiru na ovoj časti. Mi smo ovde proveli godinu dana kada smo radili “Život je čudo” i tada je nastala ideja i bio sam svedok kada je Emir kupio ovaj prostor i počeo da gradi Drvengrad“, rekao je Štimac novinarima po dolasku na Mećavnik.
O Nagradi za buduće flmove, koja mu je dodeljena na otvaranju, Štimac je izjavio:
“To je najbolja nagrada. Kada pitate glumca koji mu je film najdraži, onda sledi jedan diplomatski odgovor: Onaj sledeći. Lep je to naziv za nagradu”.
Za Emira Kusturicu, glumac voli da kaže da se znaju iz “mladićkih dana”.
“Osamdesetih smo snimali ‘Sjećaš li se Doli Bel’ i evo skoro će biti 40 godina i to su ozbiljne godine. O Emiru neću reći ništa novo. On je veliki majstor i profesionalac, skenira stvari neverovatno, kao mikroskop je. Hvala mu na ovom priznanju. Jako mi je milo što dolazi od nekoga iz moje branše. U svakoj profesiji ljudi najviše vole i najviše im prija kada im se ukaže jedno takvo poštovanje od strane kolega”, istakao je Slavko Štimac.
Novogodišnja radost nije zaobišla ni decu čiji roditelji nisu u mogućnosti da im obezbede prigodne poklone. Za to su se pred Novu godinu pobrinuli opština Veliko Gradište, Centar za socijalni rad opština Veliko Gradište i Golubac i Kulturni centar “Vlastimir Pavlović Carevac“.
Opština je za decu do 10 godina iz porodica korisnika novčane socijalne pomoći i romskih udruženja obezbedila 200 novogodišnjih paketića koje je mališanima podelila uz pomoć Centra za socijalni rad.
Prisutnim roditeljima i deci obratili su se zamenik predsednika opštine, Slađan Marković, direktorka Centra za socijalni rad, Neda Brajković, i predstavnik udruženja Roma, poželevši im srećnu i bolju Novu godinu.
Uz Deda Mraza i slatke paketiće, praznike im je ulepšala i novogodišnja predstava za decu “Da li će doći Mrazić Deka“ koju su izveli mladi glumci Dečjeg pozorišta „Žanka Stokić“ kao poklon Kulturnog centra Veliko Gradište.
Porodice koje nisu bile u mogućnosti da prisustvuju svačanosti u Kulturnom centru, paketiće su podigle u prostorijama Centra za socijalni rad ili su im dostavljene na kućnu adresu kako mališani Novu godinu ne bi dočekali bez poklona.
U nižim predelima na putevima koji spadaju u prvi prioritet čišćenja kolovoza, ima snega u rastresitom, ili ugaženom stanju do 5 cm, na teritoriji Bačke, Novog Sada, Rume, Zrenjanina, Pančeva, Valjeva, Mačve, Kolubare, Beograda, Požarevca, Kragujevca, Kruševca, Užica, Požege, Čačka, Zaječara, Niša i Vranja.
Najviše snega palo je u regionima Nove Varoši, Prijepolja, Novog Pazara, Sjenice, Tutina i Ivanjice, zbog čega je na ovim putevima odvijanje saobraćaja i najteže.
AMSS vozačima savetuje da zbog lošeg vremena ne kreću na put ako ne moraju, a preporučuje se period od 9 do 17.00 sati.
Takođe treba koristiti puteve prvog prioriteta i pored toga što su oni možda duži.
Na put treba ići isključivo sa dobrim zimskim gumama i kompletnom zimskom opremom, i prilagoditi brzinu predviđenu za zimske uslove vožnje.
Prema poslednjim informacijama dobijenih od JP “Putevi Srbije” na naplatnim stanicama nema zadržavanja. Zadržavanja teretnih motornih vozila, na izlazu iz zemlje na Kelebiji su oko 180 minuta, na Horogšu oko 90 minuta, a na Batrovcima oko 60 minuta.
