VODOVOD: Lučički put bez vode
Zbog radova na mreži, bez vode će biti potrošači u sledećim ulicama:
* Lučički put sa bočnim ulicama
Od 11:30 do 12:30 časova.
Sanacija curenja toplifikacione mreže u Beogradskoj ulici u Požarevcu
Od 9 časova korisnici u ul. Beogradska od 4 do 22, Beogradska od 1 do 7 i Šumadijska od 12 do 14 su bez grejanja zbog sanacije cevovoda u Beogradskoj ulici. Očekivani zavšetak radova je 15 časova.
Danas su sveta Tri jerarha slava medijskih radnika u Požarevcu
Sveta Tri jerarha su istorijske ličnosti Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti, a u srpskoj tradiciji se nazivaju Valtazar, Melhior i Kaspar.
Praznik je, u njihovu čast, ustanovljen 1076. godine i to 30. januara po starom, ili 12. februara po novom kalendaru.Sveta Tri jerarha u našem narodu se slave kao krsna slava, a slave je i mnogi manastiri i crkve kao svoju slavu. Takođe, oni imaju svaki posebno svoj dan praznovanja u mesecu januaru i to: Vasilije Veliki 1. januar, Grigorije Bogoslov 25. januar i Jovan Zlatoust 27. januar i 13. novembar.
Čobani u zapadnoj Srbiji i Republici Srpskoj okupljaju se tog dana i sviraju u frule.
Sveti Vasilije Veliki je poznat kao veliki svetovni i duhovni učitelj crkve. Sveti Grigorije Bogoslov je i prozvan kao Bogoslov jer je nenadmašno tumačio dogmu, a sveti Jovan Zlatousti je upamćen kao nedostižan propovednik Jevanđelja, zbog čega je tako i nazvan.Svaki svetac imao je svoje pristalice, te se tako podeliše na tri tabora: vasilijevce, grigorijance i jovanovce.
Vasilijevci su svetog Vasilija Velikog nazivali visokoglagoljivim i po vrlinama anđelima ravnim, koji kao da ničeg ljudskog nije imao.
Grigorijanci su hvalili svetog Grigorija kao velikog poznavaoca grčke nauke i sastavljača mnogih bogoslovskih spisa.Pristalice svetog Jovana isticali su ga kao slatkorečivog govornika i dobrog učitelja.Jednom nastade rasprava u narodu oko toga, ko je od ove trojice najveći, ali su se episkopu grada evhaitskog Jovanu u snu javila sva tri svetitelja. Tada su mu rekli da ni jedan od njih nije veći u odnosu na drugog, već da su ravni i jednaki i da su svi poslati radi ljudskog spasenja.
Danas u Požarevcu slavu proslavljaju medijski radnici ovog grada.Kolačar je Slobodan Vasić direktor radio stanice “Bravo Radio”. Svim kolegama čestitamo slavu Tri jerarha!!!
(VIDEO) RADOST U DOMU ĐOKOVIĆA Jelena u drugom mesecu trudnoće: Nole i supruga čekaju drugo dete
Jelena je ušla u drugi mesec trudnoće, a trebalo bi da se porodi u avgustu.
Plan je da sve vreme trudnoće bude u Monte Karlu, gde će se i poroditi.
Upravo zbog saznanja da će ponovo postati mama, Jelena nije s Novakom bila u Srbiji, gde je drugi reket sveta boravio tokom Dejvis kup meča sa Rusijom u Nišu i kasnije na Kopaoniku na skijanju. Tom prilikom Novak je roditeljima i braći saopštio da će dobiti drugo dete.
Đokovići su presrećni zbog saznanja da će dobiti prinovu. Novak je i ovako koristio svaku priliku da bude s najvoljenijima, a tek sada će svaki slobodan trenutak pokušati da provede sa Jelenom i Stefanom u Monte Karlu.
Jelena i Nole imaju sina Stefana, rođenog u oktobru 2014. godine, takođe u Monte Karlu.
Stefan je ispunio život srpskog tenisera, o čemu je često govorio.
“Rođenje deteta je najlepša stvar koja se dogodila meni i supruzi. Naš sin je pravi dar za nas i on je taj koji mi daje dodatni motiv da ostanem u sportu i borim se za teniski vrh”, kazao je Novak nedavno za rusku televiziju “Meč”.
Novak i Jelena venčali su se 10. jula 2014. godine.
BEOGRAD: Solarni kontejneri dobijaju i vaj-faj
A uskoro će dobiti i bežični internet kako bi u svakom momentu oni koji se zateknu u njegovoj blizini mogli da imaju vaj-faj vezu sa poznanicima na društvenim mrežama. Starijima to možda malo čudno zvuči – jer kakve veze ima korišćenje telefona i bacanje smeća, ali mlađe generacije tu ne vide baš ništa čudno. I kako jedna tinejdžerka u prolazu reče – „Pa ovo je centar graaada, to nam baš treba”.
Ovu novinu „Gradska čistoća” dobila je na probu pre dvadesetak dana. Dva kontejnera su već postavljena – jedan je na Terazijama, kraj autobuskog stajališta, a drugi na početku Knez Mihailove, u blizini taksi stanice.
Izgledom oni odudaraju od postojećih posuda za otpad. Mnogima liče na poštanske sandučiće, pa se u poslednjih nekoliko dana dešavalo da sugrađani u njih pokušavaju da ubace i pisma.
Veliki broj Beograđana ovu sivu „kutiju” uopšte i ne primećuje iako kraj nje prolazi svaki dan, ali ima i onih koji naslućuju koja joj je funkcija.
– Pretpostavljam da je ovo nešto na solarni pogon i da je predviđeno za reciklažu. Volela bih kada bi postojala neka tabla sa informacijama za šta služi – kaže devetnaestogodišnja Milica Stefanović.
Njena prijateljica Nevena Despotović ističe da bi bilo praktično da na kontejneru stoji uputstvo kako se koristi da bi olakšalo njegovu upotrebu.
– Dva „pametna” kontejnera za reciklažu i sitni otpad dobili smo na probu. Oni imaju solarni punjač, nagaznu papuču, mesto za reklamu, a u blizini njih biće i zona besplatnog interneta. Za besplatni vaj-faj još pregovaramo sa našim telekomunikacionim preduzećima, ali se nadam da će to biti uskoro rešeno pa će ova vrsta usluge biti dostupna za mesec dana. To ne znači da će korisnici morati da stoje uz sam kontejner kada žele da koriste internet, već će on biti dostupan u krugu od pedesetak metara od posude – objašnjava Miroslav Bogdanović, direktor JKP „Gradska čistoća”.
Ovaj kontejner je nešto novo u katalogu urbane opreme koji je grad nedavno usvojio.
– Nadamo se da ćemo uskoro imati mogućnost da postavimo još posuda ove vrste po gradu jer su vrlo praktične. Mehanizam koji postoji u njima pokreće se pomoću solarne energije i sabija postojeći otpad. Kada se kontejner napuni, informacija se automatski prosleđuje na mobilni telefon našim ljudima u operativi, a oni angažuju ekipu koja odlazi da ga isprazni – kaže Bogdanović i napominje da kontejner, noću i u slučaju velike zime može da radi i na električnu energiju.
Za razliku od ovih „pametnih” kontejnera, već nekoliko poslednjih godina rak-rana ovog grada su podzemni kontejneri. Veliki broj njih je oštećen, gazišta su se raspala, nadzemni deo je polomljen… Zbog postojanja sudskog spora između „Čistoće” i firmi „Blok” i „Blagojevica” koje su ih izgrađivale i postavljale, nije postojala mogućnost njihove popravke. Ali, kako je veliki broj ovih kontejnera bio rizičan za prolaznike, „Čistoća” je morala da interveniše.
– Prošle godine uspeli smo da u svojoj režiji popravimo 200 podzemnih kontejnera. Oni su prilagođeni sugrađanima jer imaju i papučicu za otvaranje, ali i nama jer ih sada uz postojeća vozila lakše praznimo – kaže Bogdanović.
U „Čistoći” su prošle godine uradili i prenamenu još 202 podzemna kontejnera.
– Oni su prepravljeni i postali su kontejneri za reciklažni otpad i to za papir, metal i plastiku. To se pokazalo kao odlično rešenje jer su ovi kontejneri stalno puni, a napravljeni su tako da sugrađani koji nelegalno skupljaju otpad ne mogu da ih otvore – objašnjava Bogdanović.
– U prestonici imamo oko 23.000 metalnih kontejnera od jednog kubika. Većina njih decenijama nije menjana i bilo je krajnje vreme da to uradimo. Lani smo zamenili 2.000, a ove godine planiramo da taj broj bude dvostruko veći – kaže Bogdanović.
Koncert povodom pola veka od izdanja prvog albuma Dorsa
Ljubav prema „Dorsima” spojila je više generacija, pa su se u publici mogli videti i oni koji su stasavali kada su se „Dorsi” rađali, deceniju, dve mlađi od njih, ali i tinejdžeri koji se tek upoznaju s muzikom. Publika je bila šarenolika i po mestu prebivališta jer su mnogi u prestonicu stigli iz različitih delova Srbije. Među njima su bili i Nenad i Mirjana Dozet iz Apatina.
– „Dorsi” su mi ušli u krv i ta muzika me prati već godinama. To je muzika koja se živi – rekao je Nenad Dozet.
Veliku ljubav prema ovog grupi, Mirjana Dozet, doživela je 1983. godine, kada ih je prvi put čula.
– Oni su obeležili moju mladost. Ta muzika je spoj hipija, panka, roka, bunta. Jako mi je drago što ovako nešto živi jer se u mediji preplavljeni šundom i kičem. Ovo je kao neka oaza prave muzike – kaže Dozetova i napominje da je na koncert došao i njihov sin.
Beogradska publika s oduševljenjem je ispratila izlazak na scenu pevača Vilija koji glasom, ali i stasom neodoljivo podsećan na nekadašnjeg frontmena „Dorsa” Džimija Morisona.
Usledili su hitovi kao što su „Light My Fire”, „When The Music’s Over”, „People Are Strange”, „Love Me Two Times” „Break On Through (In The Other Side)”, „Riders On The Storm”, „The End”…
Britanska grupa već godinama svira numere legendarnih kalifornijskih rok-ikona i pojavljuje se na svim muzičkim manifestacijama u čast „Dorsa”.
„The Doors Alive” u potpunosti podražavaju zvuk „originala”, a u tome im pomažu i isti instrumenti koje su nekada upotrebljavali originalni „Dorsi”.
Vrata percepcije
Jedna od najboljih i najintrigantijih grupa „Dorsi” pojavila se na muzičkoj sceni početkom 1965. godine. Ime su uzeli od pesnika Vilijama Blejka koji je napisao: „Kada se vrata percepcije očiste, tada će se stvari istinski prikazati takve kakve jesu, beskonačne”. Britanskog autora Alda Hakslija taj stih je toliko oduševio da je svoju knjigu nazvao „Vrata percepcije” (The Doors Of Perception”), a Džim Morison je svom bendu predložio da se nazovu „The Doors”. I tako je nastala legenda.
„Dorsi” su objavili devet studijskih albuma i osamnaest singlova, te bezbroj živih i kompilacijskih izdanja. Njihovu popularnost nije umanjila ni do danas ne razjašnjenja smrt Džima Morisona 1971. godine
Uprkos tome na VH1 top listi najvećih rok izvođača svih vremena oni su uvršteni na dvadeseto mesto, a pesma „Light My Fire” na sedmo mesto najboljih rok-pesama. Bili su prvi američki bend koji je postigao osam istovremenih zlatnih i platinastih tiraža za svoje albume.
Nemačka više nije obećana: Srbi, ovo se sprema
Time bi bili smanjeni prihodi hiljada stranaca koji rade u toj zemlji
Državljani drugih zemalja EU koji rade u Nemačkoj imaju pravo na dečje dodatke i ukoliko njihova deca žive u nekoj drugoj državi Evropske unije, što je izazvalo kritike nacionalističkih partija.
Portparolka nemačkog Ministarstva finansija Friderike fon Tizenhauzen rekla je da će predloženi zakon prilagoditi isplate za decu migranata koja žive izvan Nemačke troškovima života u toj zemlji.
Ona je rekla da je zakon “u početnoj fazi” i da prvo treba izmeniti zakone Evropske unije.
Dnevni list Bild objavio je danas da bi takav potez mogao da uštedi Nemačkoj 160 miliona evra godišnje.
Počeo transport trafoa u Termoelektranu „Kostolac B“
– Zbog vremenskih uslova ovaj transport nije bio moguć i zato ga radimo sada, kada su se poboljšali vremenski uslovi. Ovaj blok transformator je proizveden u Fabrici „Rade Končar“ 1986. i Termoelektrani „Kostolac B“ je bio konstantno u upotrebi do 2014. godine. Njegova snaga je 410 MVA, a transport je specifičan jer je težina skoro 350 tona, a u ovaj trafo staje i više od 62 tone transformatorskog ulja, rekao je Nenad Marković, direktor za proizvodnju električne energije „TE – KO Kostolac“. – Sevisiranjem ovog trafoa povećaćemo pouzdanost blokova u Termoelektrani „Kostolac B“, što je veoma značajno za kostolački ogranak EPS-a. On će biti u rezervi, što nam omogućava nesmetan i lagodniji dalji rad termo postrojenja. Iza nas je rekordna proizvodna godina, a upravo servisiranje ovog trafoa povećaće nam pouzdanost i sigurnost u radu i omogućiti nam da se i dalje držimo dosadašnjih visokih standarda u radu, istakao je Marković.
Transformator će se transportovati danas i sutra, a transport prati Đorđe Dugić, inženjer za visoki napon u Termoelektrani „Kostolac B“:
– Danas ćemo vučnim vozom transformator prevesti osam kilometara. U nedelju rano ujutro će krenuti kroz Bradarac, a zatim i kroz sela Maljurevac i Drmno, sve dok ga ne dovezemo u Termoelektranu „Kostolac B“. Transport ovog blok transformatora, čija je masa oko 285 tona, dužina 9,5 metara, širina sa nastavcima oko pet metara, je specifičan, a za ovaj posao je angažovano beogradsko Preduzeće „Bora Kečić – specijalni transporti“.
Kako ćemo putovati u budućnosti
Rezervacija aranžmana putem mobilnog telefona, plaćanje na rate bez odlaska u turističku agenciju, ekskluzivne ture sa čuvenim vodičima, mogućnost internet prevara, sve manje žalbi putnika…
Ovako bi, ukratko, moglo da se opiše kako će se u narednih pet godina putovati. Zahvaljujići novim tehnologijama, sve se menja, pa i turizam.
– U Evropi su rezervacije putem interneta dostigle 78 odsto, a mobilnim telefonom 50 odsto – kaže Kristijan Pandel, vlasnik rumunske agencije “Kristijan turs”, koja opslužuje dva miliona turista širom Evrope, pa i u Srbiji. – Broj rezervacija putem mobilnih telefona godišnje raste po deset odsto. Takav trend je, recimo, i u Rumuniji i Moldaviji, pa sam siguran da će i u Srbiji već u naredne tri godine turizam doživeti značajne promene.
Pandel kaže da u evropskim zemljama za letovanje više niko ne deponuje čekove, što je u Srbiji svakodnevna pojava. Razlog je visoka provizija od pet odsto koja se u našoj zemlji uzima za plaćanje platnim karticama. U Rumuniji provizija iznosi 0,7 odsto, a u Holandiji 0,3 odsto.
Veliki broj agencija u Srbiji i dalje koristi faks mašine, koje su u Evropi izbačene iz upotrebe. Naime, subagenti iz unutrašnjosti i dalje insistiraju na tome da faksom pošalju rezervaciju, a zatim obaveštenje da je primljen zaheftaju uz ugovor.
– Agencije neće još dugo moći da izbegavaju tehnološke prednosti – kaže Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija JUTA. – Turisti će sve više obavljati rezervacije putem interneta, ali će, sve dok se ne smanji provizija za kartice, novac uplaćivati u agencijama. Međutim, iako vlada ekspanzija rezervacionih sistema, ta oblast i dalje nije pravno regulisana i bezbednost nije rešena.
Pretprošle godine se u Turskoj pojavio rezervacioni sistem koji je nudio smeštaj u hotelima za upola cene. Mnogi su rezervisali, platili, i dva i po miliona evra je – nestalo. Policija nikada nije ušla u trag onome ko je smislio ovu prevaru. Trenutno su u istočnoj Evropi rezervacioni sistemi u ekspanziji, kao što su početkom milenijuma bili u SAD. Amerikanci su se posle skupo plaćenih grešaka ponovo vratili “svom agentu” koji im nalazi jeftin hotel i povoljan avionski prevoz.
– Zaštita potrošača putem interneta je komplikovana i prevareni turista može samo da napiše mejl – ističe Seničić. – Kada nezadovoljni turista uplati hotel preko agencije uvek ode na šalter da se žali. Kada isti taj hotel turista bukira putem interneta, ćuti i krije od prijatelja da ne bi priznao svoju grešku. Jedno je sigurno – ljudi će u malim sredinama uvek više verovati šalterskom radniku kojeg poznaju nego internetu.
Slobodan Mićić, koji je pola veka u turizmu, smatra da će turizam budućnosti podeliti ljude prema interesovanjima.
– Mladi će putovati s rancem na leđima, i to u zanimljiva mesta poput Nepala ili Beograda – ističe Mićić. – Većina će ići na letovanje seleći se na destinacije koje će biti bezbedne i povoljne, jer turizam zavisi od geostrateške politike. Međutim, uvek će postojati edukativno-istorijske kružne ture na koje će ići obrazovaniji ljudi srednjih i starijih godina, a kičma tih tura biće najbolji vodiči.
Priznavanje vozačkih dozvola Srbije u Austriji
To znači da se ukida dosadašnja obaveza polaganja vozačkog ispita za sve kategorije vozila.
Za prepisivanje srpske u austrijsku vozačku dozvolu potrebni su popunjeni zahtev, vozačka u originalu i jedna kopija, izvod iz registra vozačkih dozvola u originalu, kao i kopija i prevod izvoda, jedna fotografija, i prijava stana u originalu i kopiji. Potrebno je poneti i boravišnu dozvolu.
Do sada su vlasnici vozačke dozvole iz Srbije, koji žive u Austriji, morali da polažu praktični ispit vožnje da bi prepisali dozvolu.
Nakon što je stupila na snagu nova Uredba taj ispit više nije potreban.
Prema Uredbi vozačke dozvole svih kategorija iz Srbije se priznaju, dok se iz drugih zemalja bivše Jugoslavije, odnosno BiH i Makedonije priznaje samo “B” kategorija.
Pomoć raseljenima za bavljenje poljoprivredom
Predstavnici Italijanske humanitarne organizacije Intersos danas su u Požarevcu predstavili program. Pored Požarevca poljoprivredni program se sprovodi i u Kraljevu, Vrnjačkoj Banji, Lapovu, Batočini, Aranđelovcu, i Barajevu.
Kako je istakla Branka Nešević agronom u organizaciji Intersos cilj dolaska je da se podrže interno raseljene porodice kako bi unapredili svoju poljoprivrednu proizvodnju kroz vidove pomoći koja njima najviše odgovara, bilo da je plastenička proizvodnja, priključne mašine, stočarska ili pčelarska proizvodnja.
“U ovim opštinama treba da podržimo 85 porodica, nije jasno definisano koliko ćemo porodica i u kojoj opštini podržati jer to zavisi od potencijala i zainteresovanosti. Visina donacije je do 210 hiljada dinara. Važno je reći da korisnici ne dobijaju novac, već se sve dobija u robi ili ako je u pitanju stočarstvo onda se dobija stoka”, rekla je Nešević.
Kako kaže Nešević, osnovni kriterijum je da je porodica raseljena, da živi u prigradskoj ili seoskoj sredini, da se bavi poljoprivredom, da ima radno sposobne članove kao i da nisu otuđili svoju imovinu u prethodnom prebivalištu.
Poljoprivrednici su nakon prezentacije uzeli upitnike kojima se prijavljuju za program pomoći. Intersos će ih potom od marta do septembra obilaziti i procenjivati ko su najbolji kandidati.
“Grad Požarevac je učesnik u ovom programu. Komeserijat za izbeglice i migracije u saradnji sa UNHCR-om je donator sredstava a italijanska humanitarna organizacija Intersos će biti realizator ovog programa. Učestvovali smo pre svega na samom početku u informisanju i dali okvirnu sliku broja lica, koja se nalaze na teritoriji grada”, rekla je LJiljana Drajić saradnica i poverenica za izbeglice grada Požarevca.
Neophodna oprezna vožnja zbog jakih udara vetra
Ukazuje se u saopštenju da to može biti opasno “ukoliko vožnja nije prilagođena a brzina smanjena”.
AMSS je naveo da je vetar najjači u južnom Banatu, na području Vršca, Banatskog Karlovca, Novog Sada, Beograda, Požarevca i Velikog Gradišta.
Vozačima se prepurčuje da voze oprezno i da čvrsto drže volan u tim područjima, posebno preko mostova nadvožnjaka jer na njima vetar dostiže najveću brzinu.
Vozači su upozoreni i da magle ima na Zaltiboru i Crnom Vrhu i da je na tim područjima moguća i poledica.
Državi ukrali 200 milijardi
Gotovo 20 milijardi dinara iznos je utajenog poreza koji su inspektori otkrili tokom prošle godine. Polovina tog iznosa odnosi se na neplaćeni PDV, a čak 5,4 milijarde dinara na neplaćene poreze i doprinose koje su poslodavci ostali dužni radnicima.
– Inspektori terenske kontrole su tokom 2016. godine obavili 20.892 kontrole – rečeno je u Poreskoj upravi Srbije. – Od tog broja, 13.134 su bile kontrole javnih prihoda, gde su u 36 odsto slučajeva utvrđene nepravilnosti i pokrenuti prekršajni postupci. Obračunati su novootkriveni javni prihodi u ukupnom iznosu od 19,75 milijardi dinara, najviše u PDV, gotovo 10 milijardi dinara.
Nije zanemarljiv ni iznos neplaćenih poreza i doprinosa na plate zaposlenih građana. U ukupnom iznosu utajenog poreza, odmah posle PDV, slede upravo ovi nameti.
Prosečna neto plata lane u Srbiji je bila 46.097 dinara. Ako na nju obračunamo pripadajuće poreze i doprinose dobijamo iznos od 29.510 dinara. Da se svih 5,4 milijardi dinara utajenih poreza i doprinosa na zarade odnosi na samo jedan mesec, to bi značilo da je ukupno 182.988 radnika “zakinuto” za penzijsko i zdravstveno osiguranje. Ili da njih 15.249 nije godinu dana imalo plaćene doprinose. U svakom slučaju – 182.988 prosečnih plata isplaćeno je bez poreza i doprinosa.
Nezaobilazni deo terenskih kontrola je i evidentiranje prometa preko fiskalnih kasa.
– Tokom prošle godine obavljeno je 7.473 ovih kontrola na teritoriji Srbije, pri čemu je proveravan i radnopravni status angažovanih radnika – ističu u Poreskoj upravi. – U 2.942, što je 39,37 odsto kontrolisanih objekata, utvrđene su nepravilnosti i podneti su zahtevi za pokretanje prekršajne odgovornosti.
NE PLAĆAJU NI USPEŠNI
NISU ni sva preduzeća koja posluju profitabilno ispunila svoje zakonske obaveze. Tako je lanjskom terenskom kontrolom javnih prihoda otkriveno i 3,6 milijardi dinara neplaćenog poreza na dobit.
Mera privremene zabrane obavljanja delatnosti izrečena je u 2.527 objekata. Od toga je 371 privremeno zatvoren zbog neprijavljenih radnika, a 2.156 zbog neevidentiranja prometa.
Inspekcije su hvatale na delu i one koji rade na crno. Takvih je lane otkriveno ukupno – 247.
MUTI SVAKA DRUGA PUMPA
NEIZDAVANjE fiskalnih računa, “zakidanje” na zapremini, neispravni pištolji za točenje goriva, boljke su od kojih pati gotovo svaka druga benzinska stanica u Srbiji.
– Prošle godine je obavljeno 245 kontrola benzinskih stanica, nepravilnosti su utvrđene u 108 objekata (44,08 odsto) kojima je izrečena mera privremenog zatvaranja – navode u Poreskoj upravi Srbije.
Predstavljen program 22. Glumačkih svečanosti „Dani Milivoja Živanovića“
Na konferenciji za medije koja je održana u požarevačkom gradskom zdanju, nakon sednice Umetničkog veća Glumačkih svečanosti „Dani Milivoja Živanovića“, selektor festivala, reditelj Nebojša Bradić je predstavio predstave koje će nastupiti pred publikom u požarevačkom Centru za kulturu. U pitanju su predstava „Ivanov“ Antonija Pavloviča Čehova, u režiji Tanje Mandić Rigonat i u produkciji Narodnog pozorišta iz Beograda, zatim predstava „Pod žrvnjem“ Dragoslava Nenadića u adaptaciji i režiji Еgona Savina i u produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta, „Hipnoza ljubavi“ Dušana Kovačevića u produkciji Zvezdara teatra, „Aveti“ Henrika Ibzena u režiji Andreja Nosova u produkciji BITЕF teatra, Budva grad teatra, MЕSS Sarajevo i Hartefakt fonda i „Mrešćenje šarana“ Aleksandra Popovića, u režiji Milana Neškovića i u produkciji Ateljea 212. U čast nagrađenih izvešće se predstava Nebojše Romčevića „Pasivno pušenje“ u režiji Еgona Savina i u produkciji Zvezdara teatra. Gospodin Bradić je još dodao da je cilj bio da se dovedu najkvalitetnije predstave u Požarevac dodajući da već poznaje ukus ovdašnje publike. Bradić ističe da ima starijih klasika, ali i onih mlađih. Podnaslov ovogodišnjeg festivala je „Klasicima s ljubavlju“ jer je i Milivoje Živanović svoje najznačajnije uloge ostvario upravo u klasičnoj pozorišnoj umetnosti.
Glumci će na sceni igrati za priznanje i statuetu Milivoja Živanovića. Prošle godine statuetu je tumačenjem lika Otela, osvojio Vojin Ćetković, ali se u Centar za kulturu vraćaju još neki glumci koji su statuetu već osvajali.
Gradonačelnik Požarevca Bane Spasović je ovom prilikom istakao:
Smatram da je za visok renome koji Glumački dani uživaju kod dramskih umetnika, pored dobre organizacije, upravo najveću zaslugu ima ime koje festival nosi. Milivoje Živanović koji je mnogo dao pozorištu jeste umetnik čiju veličinu, utisak je, ne shvataju mnogi, uključujući tu i pojedine sugrađane. Ipak, u odnosu na 1995, situacija se mnogo popravila a za to, čvrsto sam uveren, najveću zahvalnost dugujemo upravo ovom festivalu. Želeo bih da čestitam zaposlenima u ovoj kući, sadašnjim i prošlim, koji su sa velikom pažnjom postavljali selektore a koji su svojim odabirom iz godine u godinu pred domaću publiku dovodili vrhunske predstave i nadahnute glumačke veličine.
Još jedna vrednost oih glumačkih dana je što su one, po mom mišljenju, generator i ostalih požarevačkih pozorišnih festivala koji počinju da žive neki svoj život, a tu mislim na susret varoških pozorišta koji takođe nosi njegovo ime kao i Smotra dramskih amatera Pomoravlja i Podunavlja „Živka Matić“. Ipak, razumljivo je, plejada profesionalnih pozorišta, zauzima najveću pažnju publike, ali drago mi je da smo dali prostora i glumačkim amaterima i entuzijastima. Već sada svi u Požarevcu sa nestrpljenjem očekujemo 
drage goste, kako u publici tako i na sceni, znatiželjni ko će se ove godine na 22. po redu festival pridružiti prethodnim laureatima Mikiju Manojloviću, Draganu Mićanoviću, Predragu Еjdusu, Đurđiji Cvetić, LJubi Tadiću…
Direktor Centra za kulturu Dragi Ivić kaže da je ova ustanova spremna za festival. U okviru aprilskih Milivojevih dana nalazi se i nekoliko pratećih programa poput projekcija filmova, izložbe fotografija, promocije knjiga i časopisa.
Gradonačelnik Požarevca o finansijskom izveštaju za Ljubičevske konjičke igre
Da su sredstva opravdala cilj prilikom organizacije prošlogodišnjih Ljubičevskih konjičkih igara, potvrđuje Velika zlatna medalja za multimedijalni spektakl koju je prvi put dodelio Međunarodni turistički sajam u Novom Sadu.
To navodi regionalni medij Reč naroda, ocenu gradonačelnika Požarevca Baneta Spasovića povodom finansijskog izveštaja o LJKI čiji je bio i predsednik Organizacionog odbora.
Prošlogodišnje Ljubičevske konjičke igre po mnogo čemu sloviće za najorganizovanije. Gradonačelnik Požarevca Bane Spasovića rekao je na ovu temu da to nije rezultat samo jednog čoveka nego čitavog tima:
– S ponosom mogu da kažem da je u ovome učestvovao ceo kabinet gradonačelnika, brojni saradnici, mnoga preduzeća, privrednici, građani Požarevca, volonteri. donatori… Ono što je posebno zanimljivo jeste da smo bukvalno za 40 dana pripremili ove Igre uz veliki entuzijazam i napor. Upotrebili smo svo znanje, kapacitete i radne sposobnosti, uspostavili saradnju sa najodgovornijima na republičkom nivou. Činjenica da je predsednik Republike prvi put bio pokrovitelj jedne ovakve manifestacije nas je obavezivala da sve bude na vrhunskom nivou. Da se sav trud i isplatio potvrđuje priznanje koje smo od Međunarodnog sajma u Novom Sadu, nagradu za multimedijalni spektakl. Vrlo sam ponosan zbog toga, tim pre što se radi o prvi put dodeljenoj nagradi u istoriji Novosadskog sajma, istakao je gradonačelnik.
To što Finansijski izveštaj o prošlogodišnjim LjKI nije prezentovan javnosti ranije, kako je to ona očekivala, Spasović opravdava objektivnim razlozima: kašnjenjem pojedinih donacija, procedurama i proverama vezanim za Gradsko veće, Upravni odbor, nadležne finansijske službe.
– Izveštaj Turističke organizacije Grada podnet je sredinom decembra 2016. Ono što mogu da kažem jeste da je iz budžeta grada Požarevca utrošeno 14.961.000 za LJKI u 2016. Ilustracije radi u 2013. potrošeno 17.600.000, u 2014. 13.000.000, u 2015. 9.000.000 dinara. Po ovim kretanjima izgleda da je neko hteo da ugasi LjKI. U 2016. godini skoro dva i po miliona dinara manje je dato za Igre nego 2013. A kakav je efekat ostvaren? Razlika je ogromna. Da podsetim na sva prateća dešavanja: na koncert Bijelog dugmeta, na nastup Simfonijskog orkestra, na defile učesnika uz učešće somborskog Narodnog pozorišta… Ranije smo samo za karneval izdvajali oko tri i po miliona. Prošle godine složili smo se da je to mnogo i odlučili da više ne budemo u organizaciji FEK-a. Bilo je i nekih anketa koje su nas na to navele… Podsetiću da smo 12.000.000 dinara lane dobili od Republike, kod koje smo aplicirali za sredstva namenjena sređivanju tribina na Hipodroma, jer je stvarno nezamislivo da se poslednja rekonstrukcija Hipodroma desila između dva svetska rata, pojasnio je Spasović.
Da se na onome što je za LjKI urađeno prošle godine neće stati, Spasović je potvrdio projektima koji se odnose na proširenje tribina na Hipodroma, uređenja mokrog čvora, izgradnju velikog šetališta ispred tribine od minimum deset metara, kakva imaju svi veliki hipodromi. Gradonačelnik je u emisiji obećao i proširenje staze, osmišljavanje sistema za njihovo zalivanje, a u dogledno vreme i postavljanje noćne rasvete za noćne trka.
– Što se aktivnosti na organizaciji prošlogodišnjih Igara tiče, pomenuću brojne donatore i volontere koji su se ponudili da uređuju grad, Ljubičevo i Hipodrom. Stavili su na raspolaganje svoje mašine, pa su mnogi zapušteni prostori očišćeni, kao npr. prostor oko Šećerane gde je nekoliko hektara šume očišćeno za dva meseca. Čini mi se da i zelene površine u gradu nikad nisu bile lepše. Vredi istaći da smo “ostvarili” 6.855.000 dinara donacija, i eto odgovora na pitanje kako smo pokrili troškove koncerta Bijelog dugmeta i drugih izvođača. Od donacija je ostalo još para kojima smo i nagrade pokrili.
Turistička organizacija Grada Požarevca uveliko se ovih dana priprema za predstojeći Međunarodni sajam turizma koji se održava u ovom mesecu. Težište promocije turističkog blaga koje Požarevac poseduje svakako će biti na LjKI. Gradonačelnik Požarevca ističe da su pripreme ovogodišnje manifestacije već počele i da se očekuje da kvalitet programa i posećenost priredbama nadmaše prošlogodišnje.
“Sve više donacija Od donacija je prošle godine za LjKI obezbeđeno 6.855.000 dinara i one su nešto veće nego prethodnih godina. Na primer 2013, donirano je 5.200.000, u 2014. taj iznos je bio 3.700.000. dinara, a 2015. – 4.400.000 dinara. Prošle godine, pored 6.855.000 dinara, kroz razne radove, usluge i ustupanje mašina od strane privrednih subjekta, ostvarena je donatorska vrednost od blizu 2 miliona dinara, čime su ukupne donacije znatno veće nego kada se posmatraju samo dinarske uplate.”
Završene dečje radionice u organizaciji P.U Ljubica Vrebalov
U M.Z.Bulevar su organizovane radionice iz oblasti upoznavanja okoline, muzičkog i fizičkog vaspitanja. U okviru upoznavanja okoline obradjena je tema Osecanja. Najzastupljenije osećanje kod dece je ljubav sto su prikazala na ovaj način.
Deci su najinteresantnije bile likovne radionice: Otiskivanje balona, oblikovanje glinom i plastelinom , kao i igra Paukova mreža iz oblasti fizičkog vaspitanja.
Aktivnosti su zadovoljile dečje potrebe i interesovanja i lepo su se zabavljali.
SLIKA FUDBALERA SANDERLENDA RASPLAKALA PLANETU: Teško bolestan dečak (5) zaspao u naručju svog idola
Dečak iz Sanderlenda je jednom preboleo rak, ali se opaka bolest vratila. Ova priča je krajem prošle i početkom ove godine punila naslovne strane svetskih medija. Lekari su tada objavili da malom Bredliju (5) ostaje samo još nekoliko nedelja života, a njegova borba za život i dalje traje.
Najveća zvezda Sanderlenda i jedan od idola Bredlija, Džermejn Defo je sa nekoliko saigrača posetio mladog navijača ovog kluba u bolnici.
Oni su proveli maltene ceo dan u bolnici sa Bredlijem, koji je zaspao u naručju svog idola.
Radnica VIP mreže napravila fiktivan ugovor koristeći tuđe podatke zbog telefona od 143.760 din
Ona je osumnjičena da je tokom 2015. godine, kao odgovorno lice u preduzeću VIP, zloupotrebila pristup informacionom sistemu i iskoristila lične podatke meštanke Požarevca, kako bi zaključila fiktivan ugovor, kao i da je podigla telefon vrednosti 143.760 dinara, koji je prodala za 400 evra.
Osumnjičena se tereti da je na ovaj način oštetila VIP, a sebi pribavila protivpravnu imovinsku korist.
Obmanjivala kupce prodajom lažnih brendova garderobe u Požarevcu
Sumnja se da je ona tokom 2016. godine prodavala garderobu bez dokumentacije o poreklu i kvalitetu robe upotrebom tuđeg žiga i zaštitnog znaka, kao i da je na taj način obmanjivala kupce.
KRIVIČNA PRIJAVA KOSTOLČANINU (70): Prodavao ugalj preko Udruženja penzionera
On se tereti da je kao odgovorno lice Udruženja penzionera Kostolac, tokom 2014. i 2015. godine, u ime udruženja bez ovlašćenja za bavljenjem trgovinom, suprotno osnivačkim aktima i Statutu udruženja prodavao ugalj, za koji je prethodno zaračunavao posredničku maržu od 280 dinara po toni.
Sumnja se da je na ovaj način udruženju stekao protivpravnu imovinsku korist od 4.938.080 dinara.
TOPLIFIKACIJA: Saniranje kvara u naselju “Đura Jakšić”
Danas, u periodu od 9 do 17 časova, saniraće se curenje na primarnoj mreži u naselju „Đura Jakšić“ na mestu priključenja primarnog cevovoda toplopredajne stanice „Vardarska 24“, kod ulaza stambene zgrade u Vardarskoj 19.
Bez grejanja u navedenom periodu će biti stanari u naselju „Đura Jakšić“ i stanari u ulicama: Vardarska 16 do 26, Kninska 7 i 18, Mačvanska 17 i 21 kao i Čede Vasovića 16 i 18.
Ceo svet bez daha prati potresnu akciju spasavanja STOTINA kitova nasukanih na Novom Zelandu
Volonteri naoružani ćebadima su krenuli u akciju spašavanja, boreći se da preživele životinje ostanu mokre i hladne. Za sada je čak 300 njih uginulo, što je najgori zabeležen takav slučaj na Novom Zelandu.Naučnici ne znaju zbog čega se tačno toliko kitova nasukalo. BBC navodi da se nekada dogodi da stariji, bolesni ili povređeni kitovi naprave greške u navigaciji i uđu u plitku vodu iz koje ne mogu da izađu.
Akcija spašavanja je počela tek danas ujutru, zato što je u četvrtak uveče bilo opasno bilo šta preduzeti po mraku, istakli su zvaničnici.
Najveća nesreća nasukavanja kitova na nonovm Zelandu dogodila se 1985. godine kada se 450 kitova nasukalo na Oklandu.
Otvorena izložba plakata ikona „Sveti zaštitnici ruske zemlje“
U okviru izložbe plakata ikona„Sveti zaštitnici ruske zemlje“ iz kolekcije Moskovskog državnog objedinjenog muzeja-Nacionalnog parka „Kolomensko-Izmajlovo-Ljefortovo- Ljublino“
U gradskoj Galeriji savremene umetnosti u Požarevcu,Požarevljanima se obratio Ranko Gojkovića koji se osvrnuo kroz istoriju Srpsko-Ruskih odnosa kroz knjige „Znameniti Srbi u ruskoj istoriji“ i „Znameniti Rusi u srpskoj istoriji“. Autor je u ovim knjigama predstavio po 12 značajnih ličnosti koje su ostavile trag u istoriji Srbije i Rusije.
Ranko Gojković kaže da je, baveći se ovom temom, naišao na veliku neistraženu oblast, ali da se kao pravoslavni publicista opredelio za apostolski broj 12, opisujući 12 znamenitih Srba u Rusiji i 12 znamenitiih Rusa u Srbiji.
– Pomenuo bih Savu Vladislavića, čuvenog saradnika četiri ruska cara, naročito Petra Velikog, koji je doveo Puškina, najvećeg slovenskog pesnika, na dvor, zatim Petrova, koji je iscrtao najveću granicu na planeti, između Rusije i Kine, grofa Savu Vladislavića, grofa Miloradovića, junaka napoleonovskih ratova, Svetog Jovana Šangajskog, rekao je Ranko Gojković.
Prema nekim procenama, u Srbiju je nakon Oktobarske revolucije, došlo 40.000 Rusa, među kojima je bilo dosta intelektualaca, koji su dali veliki doprinos opustošenoj Srbiji posle Prvog svetskog rata.
– Grandiozan je arhitekta Krastov, koji je od Beograda napravio moderan evropski grad. Pomenuo bih i njegov memorijalni kompleks na ostrvu Vido i u Solunu na srpskom vojničkom groblju, istakao je Gojković.
Najava za “Priveg” u Laznici
Satnicu programa najavio je rukovodilac Kulturno – umetničkog društva “Izvor” iz Laznice Zoran Tufović, koji je istakao da su najbitniji celodnevni sadržaji paljenje “Privega” – vatre, kojima se dušama umrlih prinosi svetlost i takođe namenjivanje narodnih kola po običaju i tradiciji.
Predsednik Kulturno – umetničkog društva “Izvor” Zoran Tufonić, pozvao je građane opštine Žagubica, meštane sela Laznica i šire, da dođu na manifestaciju čiji je generalni pokrovitelj opština Žagubica, a koju zajednički organizuju Turistička organizacija opštine, Mesna zajednica Laznica i Kulturno – umetničko društvo “Izvor” iz Laznice.
IGRA I OSMESI: Radionica za decu MZ Sopot
MZ Sopot je organizovala likovne, fizičke i muzičke radionice. Bilo je oko proseku oko 15 deteta.
Deci su najinteresantnije bile likovne aktivnosti kao sto je rad u paru ,,Zimska noc”, pravljenje kruna, maski, čestitke u obliku ruke.
Neka deca su se prvi put susrela sa temperama i glinom.
Najveći utisak je ostavio poligon koji je svaki dan bio drugačiji. Raduju se dolasku i rado učestvuju u svim aktivnostima.
Radionice se još odžavaju u MZ Bulevar i MZ Burjan i trajaće još sutra 10.februara od 10:00 časova do 14:00 časova.
36. Sednica Opštinskog veća opštine Žagubica
Članovi veća na 36. zasedanju, razmatrali su i donosili odluke o pitanjima bitnim za građanstvo opštine Žagubica. Dnevni red činili su: Predlog Odluke o odobravanju sredstava sportskom Savezu opštine i sportskim organizacijama po godišnjem programu za 2017. godinu, Predlog komisije za vizuelni identitet za izmenu obuhvata granica ulice „Nikole Pašića“ u Žagubici i brojni zahtevi građana za novčanu i finansijsku pomoć.
Po odluci većnika, skupštinska većina na narednoj sednici, odlučivaće o Predlogu godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta opštine Žagubica za tekuću godinu i Zahtevu JP za planiranje i upravljanje projektima opštine Žagubica za davanje saglasnosti za potpisivanje pojedinačnih ugovora.
Sednicom Opštinskog veća, 36. po redu,predsedavao je predsednik opštine Žagubica Safet Pavlović.
Posao iz snova: Ocenite ukus Milka čokolade
Njegov posao, kako piše u oglasu, biće da proba čokoladu i daje iskrene ocene o proizvodu.
Ni radno vreme ne deluje kao otežavajuća okolnost jer traje 7,5 sati, tri dana nedeljno. Budući radnik imaće i 11 saradnika.
“Degustator će biti ključan u pomaganju kompaniji da usavrši i izbaci na tržište novi proizvod koji će se prodavati širom sveta”, piše u oglasu.
Navodi se i da kandidati moraju da gaje strast prema slatkišima i imaju istančan ukus.
Iskustvo nije potrebno.
Urošević novi kormilar u Požarevcu
Posle samo šest meseci rada ugledni stručnjak Zoran Todić zbog obaveza u Beogradu, ali i neredovnih isplata i kašnjenja novčanih naknada igračima povukao se sa kormila požarevačkog kluba koji se bori za opstanak.
Rukovodstvo se ipak snašlo i dovelo stratega iz komšiluka Miroslava Uroševića iz 31 kilometar udaljenog Smedereva, koji je po hitnom postupku imenovan za novog šefa struke. Inače ovo je prvi Smederevac u 60 godina dugoj istoriji kluba koji će trenirati požarevačke rukometaše.
Urošević je minule jeseni vodio žensku ekipu Mladog radnika (Radinac), koja se takođe bori za opstanak u Super B ligi. Debitovaće na novom radnom mestu već u subotu protiv Metaloplastike u Šapcu.
Najpopularniji ski centri u Evropi
Sezona skijanja je u punom jeku, a ski centri puni ljubitelja zimskih sportova. Februar, kao i mart su omiljeni meseci ljubiteljima belog sporta, jer je dan duži i sunce jače greje. Na listi najpopularnijih evropskih skijališta nalaze se, austrijska, francuska, švajcarska i italijanska, ali je poslednjih godina sve popularnija i Bugarska, Slovenija, Slovačka…
AUSTRIJA
Majrhofen
Jedino mesto u Austriji u kojem može da se skija i leti je Majrhofen. Skijališta se nalaze u podnožju Hintertuksa, ali i na samom glečeru. Staze su besprekorne i za početnike i za eksperte, a priroda čarobna. Nadmorska visina je 3.500 metara. Ako žele u noćni provod, posetioci mogu da skoknu do Insbruka koji je od Majrhofena udaljen 50 minuta vožnje ili Salcburga, koji se nalazi na sat i po vožnje autom.
Arlberg
U ovoj austrijskoj regiji izdvajaju se dva ekskluzivna sela koja svake godine u velikom broju posećuju ljubitelji zimskih sportova. To su Leh i Zirs, koja dele isti ski pas i dobro su povezani. Zirs je na visini od 1.716 metara, a Leh na 1.450 metara i predstavljaju odličan izbor za početnike i sve one koji žele miran odmor.
Nasfeld
Skijalište Nasfeld u Koruškoj, na samoj granici sa Italijom, je jedno od modernijih kada su u pitanju žičare i staze, ali i smeštajni kapaciteti. Proteže se na nadmorskoj visini od 1.300 do 2.000 metara, a staze su uglavnom crvene kategorije. Tu se nalazi i najsavremenija evropska žičara – Milenijum ekspres.
Kicbil
ŠVAJCASKA
Sas Fe
Vrhovi Alpa oduvek su bili meta skijaša, a za mnoge je to pre svega švajcarski biser – Sas Fe, kojem se profesionalci rado vraćaju, jer znaju da snega ovde ima tokom čitave godine. Za to je zaslužan glečer koji se spušta pravo u dolinu i u čijoj blizini se nalazi nekoliko grandioznih pećina. Skijaške staze su savršeno uređene i zauzimaju površinu od skoro 150 km. Pošto Švajcarska poštuje princip Green country, motornim vozilima je zabranjen prilaz. Od parkinga je organizovan prevoz autićima koji idu na električni pogon. Skijalište je raj za snoubordere, jer se tu nalazi veliki park za profi bordere i jedan manji za amatere. Posetioci mogu da uživaju i u raznim turističkim sadržajima, pa i u rotirajućem restoranu na najvišoj nadmorskoj visini u svetu.
Više o ovoj vest pročitajte OVDE