Zbog zamene visokonaponskog bloka u Trafo stanici Dunavac-7, 12.09.2017.god. u vremenu od 09.00 do 12.00h bez električne energije ostaće potrošači Kostolca u sledećim ulicama: Cvijićeva, Sarajevska, Njegoševa i deo Kozaračke.
Duvaće slab i umeren, na jugu Banata i u planinskim predelima povremeno i jak, južni i jugoistočni vetar, saopštio je Republički hidrometeorloški zavod.
Najniža temperatura biće od 10 do 17, a najviša od 24 do 28 stepeni.
U decembru 2016. godine, Samardžić je primljen u Klinički centar Srbije, gde je imao operaciju na mozgu, nakon čega je pušten na kućno lečenje.
Ljubiša Samardžić je rođen u Skoplju 1936. u porodici rudara. Studirao je pravo, a potom je prešao na Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.
Njegov talenat je otkriven veoma rano i dobio je stipendiju za studije kod režisera Bojana Stupice. Samardžić je završio Akademiju u Beogradu.
Glumio je u nekoliko desetina filmova – Valter brani Sarajevo, Bombaši, Partizanska eskadrila, Sutjeska, Ljubavni život Budimira Trajkovića, Moj tata na određeno vreme, Tri karte za Holivud.
Ostao je nezaboravan po ulogama u TV serijama Vruć vetar, u kojoj je igrao čuvenog Borivoja Šurdilovića Šurdu, Policajcu sa petlovog brda,
Režirao je filmove Jesen stiže, Dunjo moja, Nebeska udica, Miris kiše na Balkanu.
Za film Jutro, gde tumači lik mladog partizana suočenog s tragedijama rata, nagrađen jeZlatnim lavom na festivalu u Veneciji 1967.
Svoje nagrade, diplome i priznanja poklonio je Jugoslovenskoj kinoteci februara 2014. godine. Legat je predstavljen javnosti 27. februara 2016. godine.
Nadimak mu je bio Smoki.
Etno grupa „Trag“ je vokalno-instrumentalni sastav koji njeguje tradicionalnu muziku Balkana. Djeluje od 2003. godine kao jedna od sekcija Kulturno umjetničkog društva „Slavko Mandić“ iz Laktaša.
Grupu čini deset članova: četiri ženska vokala i šest instrumentalista. Akcenat je na tradicionalnim instrumentima (frule, gajde, kaval, tarabuke, tapan), ali u sastavu su i klasični instrumenti – gitara i violina, kao i moderni (elektronski) – klavir (stage piano) i bas-gitara.
Na repertoaru grupe nalaze se pjesme iz Republike Srpske (Bosne i Hercegovine), Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bugarske, te ciganska muzika.
Ulaz na koncert je besplatan, karte zainteresovani građani mogu preuzeti na biletarnici Centra za kulturu.
Kulturno leto je za nama u Požarevcu, ali ono najbitnije je da je veoma uspešno organizovano. Dragi Ivić, direktor Centra za kulturu Požarevac, rekao je na današnjoj konferernciji za medije da se u Požarevcu dogodilo nešto mnogo lepo, a to je leto.
Dejan Krstić, član Gradskog veća zahvalio se svim učesnicima na uspešno organizovanom kulturnom letu u Požarevcu, a opširnije sa konferencije za medije preslušajte u audio formatu.
Nesreća nije uvek predvidiva. Ona se može desiti bilo kada, na bilo kom mestu i svako može biti pogođen. Prva pomoć je prva karika u lancu spasavanja života u nesrećama. Obuka građana za pružanje prve pomoći čini društvenu zajednicu bezbednijom i snažnijom, odnosno spremnijom za različite vrste izazova u smislu prirodnih nepogoda ili drugih vrsta nesreća koje se dešavaju u savremenom dobu.
Tema se odnosi na sve iznenadne i neočekivane događaje koji se mogu dogoditi kod kuće i mogu izazvati povredu ili smrt. Ovom prilikom želja je da se poveća svest naših sugrađana o mogućim opasnostima sa kojima se mogu suočiti u svom svakodnevnom okruženju, kao i jednostavnim koracima koje mogu preduzeti u tim situacijama kako bi pomogli sami sebi ili članu svoje porodice.
Ideja o obeležavanju Međunarodnog dana pismenosti pojavila se u septembru 1965. godine u Teheranu, na Svetskoj konferenciji ministara obrazovanja, čija je tema bila ,,Iskoreniti nepismenost”. Na konferenciji je predstavljena inicijativa za proglašavanjem jednog dana u godini Međunarodnim danom pismenosti, kako bi se na taj dan slavilo, ali i upozoravalo na važnost pismenosti na međunarodnom nivou.
Prema UNESCO-ovom “Izveštaju o globalnom monitoringu obrazovanja za sve”, Južna i Jugozapadna Azija imaju najnižu stopu pismenosti za odrasle (58,6%), a prate ih subsaharska Afrika (59,7%) i arapske države (62,7%). Države s najnižom stopom pismenosti u svetu jesu Burkina Faso (12,8%), Niger (14,4%) i Mali (19%). Ovaj izveštaj pokazuje jasnu povezanost između nepismenosti i izuzetno siromašnih država te između nepismenosti i predrasuda o ženama.
Požarevljanima je ovo druga pripremna utakmica, ali prva koju igraju na svom terenu, tako da će ovo biti idealna prilika da se domaća publika upozna sa sastavom za predstojeću borbu u jedinstvenoj DRUGOJ ligi Srbije.
Ulaz je slobodan.
Uzbudljivo i veselo je bilo juče u Požarevcu na Trgu oslobođenja sa nazaobilaznim mirisom pečenih paprika!
POVEZANE VESTI:Čekamo najbolji ajvar! Otvorena manifestacija “Izađi mi na teglu” u Požarevcu /Foto, Audio/
Požuri i osiguraj svoje mesto na velikoj letnjoj avanturi po najboljim cenama: bit.ly/RegisterforEXIT2018
Spomenik podiže svih osam opština Braničevskog okruga, zajedno sa darodavcima, koji ne žele da zaborave svoju istoriju i koji gaje ljubav i poštovanje prema junačkim precima, poginulim braneći Otadžbinu.
Dužina staze je od Manastirice do Kule 14,2 km, dok sa povratkom na početnu poziciju iznosi 28,5 km i završava se u Kuli kod reke Vitovnice. 
Na početku staze postoji prostor za parkiranje automobila, pristupačna je i obeležena je planinarskim simbolima.
Zbog sanacije kvara, bez vode će biti potrošači u ulicama Cane Babović i Kozaračkoj, na potezu od Filipa Višnjića do P.P. Odreda u periodu od 08:45 do 11:00 časova.
Zbog sanacije kvara, bez vode će biti potrošači u ulici 27. Aprila sa bočnim
ulicama 14:00 do 16:00 časova.
Za uspešan plasman Janković je najviše zahvalan svom konju Temudžinu koji ga je vodio kroz zahtevne discipline, navodi se na sajtu MUP-a.
„Posle dosta zajedničkog truda, Temudžin i ja smo odneli drugo mesto u Ljubičevskom višeboju sa osvojenih 12 poena. Veoma sam zahvalan mom ljubimcu koji me je vodio kroz zahtevne discipline kao što je kurirsko jahanje, a sa sigurnog sedla sam mirno mogao da bacam i koristim rekvizite – topuz, strelu, koplje, sablju“, objasnio je Janković.
Mladi policajac radi u policijskoj stanici u Velikom Gradištu, a iako je studirao prava, voleo bi da radi u Četi konjanika i tako ljubav prema konjima i policijskom poslu spoji u jedno.
„Ljubav prema konjima mi je u genima. Moj pradeda je služio u kraljevoj gardi, dedovi su decenijama radili sa konjima. Međutim, 1990. godine kada sam rođen, moja porodica više nije posedovala nijednog konja. Ipak, ljubav prema tim predivnim stvorenjima se javlja kada sam imao pet godina i prvi put uzjahao pravog konja“, navodi Janković.
U narednim godinama, Dušan je nizao uspehe u raznim takmičenjima, a postao je i član Konjičkog društva „Knez Mihailo“ u Požarevcu.
Sa 18 godina Janković je stupio u redove hrabrih vitezova Ljubičeva kada je postao i višebojac.
„Tada sam imao svog prvog konja, kobilu Pegi koja me je verno služila dve godine, a onda sam kupio mog najvernijeg saborca, Temudžina, koji mi je do sada doneo najviše uspeha“, priča Janković i ističe da je oduvek želeo da bude policajac, naročito kada je saznao da u policiji postoje i službeni konji.
„Nadam se da će mi se i ta želja ostvariti, jer verujem da najveći doprinos mogu pružiti baš na tim poslovima, radom u Policijskoj brigadi“, zaključio je Janković.
Jasno je bilo da će “orlovi” relativno lako upisati i četvrti trijumf u Istanbulu, i sa učinkom 4-1 ostali su na vrhu tabele. Kako bi se odatle domogli borbe za četvrtfinale i lakšeg puta ka završnici EP, potrebno je Letonija savlada Tursku.
U suprotnom će Srbija sa drugog mesta na Crnu Goru u osmini finala i u mnogo teži deo kostura, gde bi je potom čekali najverovatnije Slovenija, pa izvesno Španija.
Belgijanci su trojkama najviše parirali, ali nisu mogli dugo na taj način. Držali su se do 13. minuta i 20:19 za naš nacionalni tim koji je sredinom druge četvrtine rešio da otkloni sve dileme.
Od početka su “orlovi” kontrolisali ritam i onda je na minus jedan selektor Aleksandar Đorđević uzeo tajm-aut posle kog se sve promenilo na parketu.
Njegovi puleni su pojačali odbranu koja je bila na fantastičnom nivou sa borbenošću kao da je meč nokaut faze, dok je u napadu gotovo savršeno sve funkcionisalo u tim trenucima.
Mačvan je poput pleja delio lopte u kontrama, Bogdanović i Lučić uvećavali prednost, a u centru pažnje bio je Bobi Marjanović za koga Belgijanci nisu imali nijedno rešenje. Ni faulovi im nisu pomagali, jer je naš gorostas i prilikom prekršaja lako poentirao iz reketa.
Tako je Srbija za šest minuta otišla na 40:19 i rivalu više nije bilo povratka posle velikih plus 21. Da smo najveću prednost ostvarili pod košem svedoči i to da su Bobi (13), Mačvan (8) i Kuzmić (5) zajedno postigli 26 poena, više od polovine našeg tima na poluvremenu – 42:25.
Trčanje, skok u napadu i pametni faulovi, to su bili Đorđevićevi saveti pred nastavak… Pridržavali su ih se “orlovi”, pošto su Belgijanci bili više od pet minuta bez koša u trećoj četvrtini, ali nisu bili previše efikasni.
Ipak, održavali su dvocifrenu, ubedljivu prednost i zasluženo slavili. Uradili su šta je do njih, čeka se konačan rasplet u D grupi.
Zamenik načelnika Saobraćajne policije Boban Milinković je rekao novinarima, na rampi Šimanovci, da je merenje srednje brzine na autoputu inače počelo u ponedeljak, 4. septembra i da će naknadno iz sistema biti obrađeni podaci i kažnjeni vozači koji su prekoračili brzinu, a da od danas saobraćajna policija kažnjava na naplatnim rampama.
Kako je rekao, od 24 kažnjena vozača samo su tri državljani Srbije, a 21 je stranac i od toga su trojica u skraćenom postupku procesuriana pred nadležnim prekršajnim sudom, dok su ostali platili kazne po prekršajnom nalogu.
“Uglavnom su prekoračenja bila do 40 km na sat od dozvoljene brizine”, naveo je Milinković.
Dodao je da su tri prekoračenja bila zbog brzine iznad 160 km na sat.
Milinković je rekao Tanjugu da bi do kraja godine trebalo na svim autoputevima u Srbiji da proradi taj sistem kontrole i kažnjavanja vozača na osnovu merenja srednje brzine vozila.
“Od ponedeljka je počelo izračunavanje prosečne brzine kretanja na deonici autoputa Šid – Šimanovci. Danas smo na Šimanovci primenili način vršenja kontrole koristeći mogućnost da se on lajn dobiju podaci o prekoračenju prosečne brzine. U svim naplatnm stanicama se nalazi po jedan policijski službenik i kada se pojavi vozilo koje je prekoračilo dozvoljenu brzinu,tom vozaču se uzimaju dokumenta i on se sankcioniše”, objasnio je Milinković.
Gradonačelnik Požarevca Bane Spasović, obišao je radove u naselju Brežane, koje izvodi PZP Požarevac. Asfaltira se kružna ulica u ovom naselju dužine 601 metra, a radovi na ovom projektu iznose 4.200.000 dinara.
Gradonačelnik je u razgovoru sa meštanima Brežana, rekao da je budžet grada Požarevca ravnomerno raspoređen tako da 1/3 budžeta ide na grad Požarevac, 1/3 na gradsku opštinu Kostolac a 1/3 budžeta ide na seoska naselja a u ovoj godini opredeljena su sredstva iz budžeta grada Požarevca u ukupnom iznosu preko 300.000.000 dinara za ove radove.
Tako da neće biti zapostavljanja u investicijama ni jednog dela grada ni sela.
Odbornik u Skupštini grada Požarevca Dejan Jovanović, napomenuo je da ovim asfaltiranjem naselje Brežane dobija pokrivenost asfaltom oko 80%. U narednom periodu ostale ulice biće nasute rizlom i polako će se i one pripremati za asfaltiranje.
Miodrag Stojković u svojstvu nadzornog organa, je istakao da je asfaltna masa odgovarajućeg kvaliteta, da se radovi izvode po propisima i da očekuje da zbog dobrih vremenskih uslova radovi bi mogli i da budu završeni pre predviđenog roka.
U obilasku radova u naselju Brežane pored gradonačelnika Baneta Spasovića bili su i predsednik Skupštine grada Požarevca Bojan Ilić, član gradskog veća Dalibor Miljković i članovi saveta mesne kancelarije naselja Brežana.
Foto: Urban City
Takmičenje je počelo u 11 sati, a završava se oko 19 sati.
Na manifestaciji učestvuje 15 ekipa koje se bore za titulu najboljeg ajvar-majstora.
Preslušajte kako je bilo na otvaranju manifestacije:
Prema rezultatima Ankete o radnoj snazi, koja važi za najobuhvatniji i jedini međunarodno uporedivi instrument za praćenje kretanja na tržištu rada, stopa nezaposlenosti u Srbiji u drugom tromesečju ove godine iznosila je 11,8 odsto, i najniža je u posmatranom trogodišnjem periodu.
U poređenju sa prvim tromesečjem 2017, u drugom je zabeleženo znatno smanjenje neaktivnog stanovništva – 167.000. Istovremeno je broj nezaposlenih smanjen za 68.800 u korist zaposlenosti, koja je povećana za 228.800. Od toga je 95.000 novozaposlenih u takozvanom formalnom sektoru (prijavljeni, plaćaju porez na zaradu i doprinose), a 133.800 u neformalnom sektoru .
Više od polovine novozaposlenih u drugom tromesečju zaposlenje je pronašlo u poljoprivrednim delatnostima, napominje se u saopštenju zvanične statistike. Zaposlenost je povećana isključivo kod osoba sa nižim i srednjim obrazovanjem, dok je broj zaposlenih sa visokim obrazovanjem smanjen. Neformalna zaposlenost se nije bitno menjala u odnosu na isti period prošle godine.
Polovinu novozaposlenih u periodu drugi kvartal 2016 – drugi kvartal 2017. čine osobe starije od 55 godina, dok je nezaposlenost u najvećoj meri smanjena u kategoriji 35–54 godine starosti, za 57.500 osoba, što se odrazilo na povećanje zaposlenosti u toj starosnoj kategoriji.
U istom periodu stopa nezaposlenosti kod najmlađe radno sposobne populacije, uzrasta od 15 do 24 godine, smanjena je 7,3 procentna poena, ali ne kao posledica povećanja zaposlenosti, već usled smanjenja ukupne populacije ovog uzrasta, što je rezultiralo opadanjem broja nezaposlenih. Udeo mladih koji niti rade, niti su u bilo kakvom sistemu obrazovanja u ukupnoj populaciji uzrasta od 15 do 24 godine manji je 1,9 procentnih poena u odnosu na isti period prošle godine i sada iznosi 15,3 odsto.
Iz Republičkog zavoda za statistiku ukazuju da, za razliku od ankete, koja beleži veliki rast zaposlenosti, kako u odnosu na prethodni kvartal, tako i u odnosu na isti kvartal prethodne godine, Centralni registar osnovnog socijalnog osiguranja (CROSO) pokazuje dosta umereniji rast zaposlenosti u ovom periodu. Razlika potiče, između ostalog, otuda što definicija formalne zaposlenosti iz ankete podrazumeva postojanje pismenog ili usmenog ugovora o radu između poslodavca i zaposlenog, ali ne i ostvarivanje prava zaposlenog na zdravstveno osiguranje. Prema „strogoj” definiciji formalne zaposlenosti iz ankete, koja pored ugovora o radu podrazumeva i obavezno zdravstveno osiguranje zaposlenog, i samim tim bolje odgovara definiciji registrovane zaposlenosti iz CROSO, broj formalno zaposlenih u drugom kvartalu 2017. godine iznosi 2.023.400, što je 219.600 manje od broja formalno zaposlenih, koji se redovno objavljuje u anketi.
Pogledajte snimak dela 1. seta finalnog meča između Jovane Grujić (MIL) i Mie Ristić (DIN).
Snimak počinje na početku 1. seta a završava se pri rezultatu 4-2 za Jovanu. Mia je inače povela 2-0, pa je Jovana preokrenula.
Novim Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada propisana je obaveza skupština ili saveta zgrada koji su formirani u skladu sa propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, odnosno do 31.12.2016.godine, kao i obaveza vlasnika posebnih delova zgrade u kojoj nije formirana skupština ili savet zgrade, da u roku od šest meseci od dana početka rada Registra izvrše registraciju stambene zajednice podnošenjem prijave registru od strane upravnika ili drugog zakonom ovlašćenog lica u skladu sa čl.22. i 23. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
U skladu sa čl.19. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada u postupku registracije Registrator isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za upis podataka u Registar, koji su predmet registracije i objavljivanja, na osnovu činjenica iz prijave i priloženih dokumenata, bez ispitivanja tačnosti činjenica iz prijave, verodostojnosti priloženih dokumenata i pravilnosti i zakonitosti postupaka u kojima su dokumenti doneti.
Pretežno sunčano zadržaće se samo na istoku i jugoistoku zemlje.
U Požarevcu će danas biti promenljivo oblačno sa sunčanim intervalima i veći deo dana biće suvo. Popodne i uveče očekuje se povremeno kratkotrajna kiša praćena grmlavinom.
Duvaće slab i umeren vetar, severozapadni. Najniža temperatura biće oko 17, a najviša oko 25 stepena Celzijusa.
Konkurs je deo kampanje Svetska nedelja dojenja i Nacionalna nedelja promocije dojenja i namenjen je deci iz predškolskih ustanova i učenicima osnovnih škola u Republici Srbiji.
Cilj konkursa je da se podstakne zdravstveno vaspitni rad u predškolskim ustanovama i osnovnim školama na temu podrške dojenju kao najoptimalnijem načinu ishrane novorođenčadi i odojčadi.
Po tri najbolja likovna rada u kategoriji predškolski uzrast i po tri najbolja literarna ilikovna rada u kategoriji učenika – uzrast I – IV razred osnovne škole i V-VIII razredosnovne škole, predškolske ustanove i škole mogu da dostave okružnom zavodu/institutu za javno zdravlje, Centru za promociju zdravlja, sa naznakom „Za konkurs – Svetska nedeljadojenja“ najkasnije do petka, 22. septembra 2017. godine. Likovni radovi bi trebalo da budu urađeni na papiru, u formatu bloka broj 5.
Najbolji likovni i literarni radovi biće izabrani na nivou okruga, a zatim ih okružnizavodi/instituti za javno zdravlje dostavljaju Institutu za javno zdravlje Srbije ”Dr Milan Jovanović Batut” do 29. septembra 2017. godine kako bi se proglasio i promovisao najbolji dečiji rad na temu Kampanje koji će biti štampan u vidu postera tokom 2018. godine i distribuiran u domove zdravlja.
Konkurs nije nagradnog karaktera (iako u skladu sa mogućnostima mogu biti obezbeđene nagrade na okružnom nivou), već se kroz izbor i promociju najboljih dečijih radova
podstiče zdravstveno vaspitni rad koji prati izradu radova.
Najbolji radovi biće izabranii promovisani na okružnom nivou. Najbolji radovi na nacionalnom nivou biće postavljeni na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije.
Radovi se ne vraćaju već će biti korišćeni za
dizajn i štampanje.
Još otkako su nadležni najavili uvođenje ove mere, na društvenim mrežama se podigla velika galama. Danima se vodila polemika oko toga da li je ovo zaista neophodno, a oni koji imaju “laku nogu” na gasu bili su puni ideja kako da prevare policiju.
Ideje su bile brojne – od toga da jurcaju, pa da popiju kafu na nekoj pumpi kako bi pri dolasku na naplatnu rampu izgledalo kao da su išli propisanih 120 kilometara na čas?!?! Međutim, izgleda da za tim nema potrebe.
Od utorka društvenim mrežama kruži status jednog građanina, koji je otkrio kako možete i dalje da jurcate, a da kaznu uopšte ne platite.
“Kažem sad ženi na rampi da sam izgubio karticu i pitam je šta da radimo. Kaže: “Platiš najdalju relaciju”. A prosečna brzina? Kaže mi da nema kako da očita“, navodi se u statusu koji kruži mrežama.
Svakako, naš je savet da ovu prevaru nikako ne primenjujete, jer ograničenja brzine postoje sa razlogom! I morate biti svesni da nesavesnom vožnjom ugrožavate svoj, ali i život drugih učesnika u saobraćaju.
Javnu raspravu su vodili predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i to: državni sekretar Zoran Kasalović i pomoćnica ministra Ivana Savićević.
Na javnoj raspravi su učestvovali i predstavnici Sindikata na koje se odnosi buduća primena ovog Zakona i to sindikati prosvete, zdravstva, kulture, nauke i socijalne zaštite.
Predstavnici Sindikata obrazovanja Srbije su takođe prisustvovali na javnoj raspravi.
Na početku javne rasprave predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave su predstavili Nacrt zakona i njegove osnovne odredbe, te da će se ovaj Zakon primenjivati na sve zaposlene u javnim službama kao i da će se i dalje primenjivati odredbe važećeg Zakona o radu kao supsidijarnog propisa, odnosno za sve što nije regulisano ovim Zakonom primenjivaće se Zakon o radu.
Takođe su predstavnici Ministarstva posebno istakli da odredbe Kolektivnih ugovora ostaju i dalje na snazi i da Kolektivnim ugovorima mogu da se propišu i veća prava zaposlenih u odnosu na prava koja propisuje ovaj Zakon.
Nakon predstavljanja Nacrta zakona, učesnici su otvorili javnu raspravu, te su davali konkretne primedbe na pojedine odredbe predloženog Zakona.
Sindikati prosvete su najviše davali primedbe kod odredbi predloženog Zakona koje regulišu popunjavanje radnih mesta, posebno kad je u pitanju premeštaj iz jedne javne službe u drugu i zadržavanje koeficijenta platnog razreda koji je zaposleni imao do preuzimanja. Predloženo je da se izuzetno od ovih odredbi, način popunjavanja radnih mesta vrši u skladu sa odredbama posebnog zakona u javnoj službi odnosno Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u ovom slučaju.
Jedna od primedbi u odnosu na ove odredbe bila je da se izuzetno vrednovanje rezultata rada vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad javne službe.
Pored navedenih primedbi sindikata prosvete, i predstavnici sindikata drugih javnih službi su dali svoj doprinos u javnoj raspravi i davali konkretne primedbe na odredbe Nacrta zakona koje su za njih neprihvatljive.
Javna rasprava povodom nacrta zakona o zaposlenim u javnim službama se zvanično završava 06.09.2017.godine, tako da zainteresovana lica koja nisu imala prilike da učestvuju u javnoj raspravi mogu da šalju svoje sugestije i primedbe sa obrazloženjem na pojedine odredbe predloženog Zakona na zvaničnom obrascu koji se nalazi na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Predstavnici Ministarstsva su saopštili da nakon održanih javnih rasprava planiraju da sačine konačan tekst predloga Zakona o zaposlenima u javnim službama i da kao takav treba da uđe u skupštinsku proceduru.
Gradonačelnik Požarevca otvorio je izložbu i napomenuo da je Ljubičevo velika inspiracija za sve umetnike i da su slike ostavile veliki utisak na njega i da sada još više voli ove plemenite životinje.
Milenko Buiša je napomenuo da slike koje su izložene su nastale na nekim drugim mestima ali da će u narednom periodu zasigurno impresiju koju je doživeo u Ljubičevu i u toku Ljubičevskih konjičkih igara, preneti na svoja platna u budućnosti. Milenko se zahvalio na srdačnom prijemu svima koji su učestvovali u organizaciji 54. Ljki.
Milenko Buiša rođen je 1946. godine u Sivcu. Srednju umetničku školu završio je u Herceg Novom, da bi 1981. godine diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu, odsek vajarstvo, u klasi profesora Jovana Soldatovića.
Radio je kao likovni pedagog i urednik likovnih programa u Galeriji KC “Laza Kostić” u Somboru. Milenko Buiša, dobitnik je više nagrada i priznanja.
Samostalne izložbe : Sivac (1968), Đakovo (1970), Sombor (1978), Osijek
(1986), Vukovar (1992), Tara – Bajina Bašta (2007), Sombor, Vrbas, Kula, Srbobran, Apatin.
KMF ”POŽAREVAC” počeo je sa pripremama 26.08.2017g. Posle pet dana vrednog i napornog rada pod dirigentskom palicom novog šefa struke Marka Gavrilovića, futsaleri Požarevca su odigrali i prvi test meč u Vrnjačkoj Banji protiv ekipe Olimpa.
Požarevljani su ovaj meč iskoristili da se upoznaju i u što većoj meri ispoštuju zahteve novog trenera iako je rezultat ove utakmice bio u drugom planu, nije na odmet reći da u meču punog duela i takmičarskog ritma nije bilo pobednika.
Rezultat utakmice prijateljskih 2:2!
Strelci za KMF POŽAREVAC: Milos Đorđević i Andrija Ranđelović.
Britanski gigant, koji ima brojna izdanja i u drugim zemljama širom sveta, osvrnuo se na važnost uloge Exita u razvoju domaće elektronske scene u izuzetno pohvalnom tekstu koji je predstavljen ni manje ni više nego na srpskoj trobojci! Mixmag ističe da je “festival iz studentskog protesta izrastao u brzorastuću festivalsku gromadu, čvrsto se pozicionirajući u Srbiji kao najveći kulturni izvozni proizvod!”
EXIT 2017 | Nina Kraviz closing set at Dance Arena:
Novinar Will Crisp piše da EXIT donosi bogat spoj različitih muzičkih žanrova, od indi roka, preko regea, sve do hevi metala, a da je jedan od ključnih pravaca oduvek bio i tehno, ističući da je ovo tradicija koja potiče još iz devedesetih godina prošlog veka i vladavine Miloševića, kada je u Beogradu začeta klupska scena, kao vid alternative nadrealnoj stvarnosti, ali i kao oblik aktivnog protesta protiv vladajućeg režima.
Sagovornici časopisa MixMag bili su predstavnici Exita, ali i dobro poznati akteri beogradske klupske scene kao što su umetnik Bogomir Doringer i naš trenutno najuspešniji internacionalni DJ Tijana T, koji su dali su svoj lični uvid u to na koji način su EXIT i domaća tehno scena promenili i osavremenili do tad izolovano srpsko društvo. Uz otvoreno pitanje da li su promene moguće uz pomoć muzike, magazin ističe da je “EXIT definitivno nešto čime bi cela zemlja trebalo da se ponosi!”
Izvorni članak u Internet izdanju OVDE.
Ovo je samo jedan u nizu izuzetno pozitivnih tekstova o Exitu o kojem otvorena priznanja kao jednom od najvećih srpskih brendova pišu svetski poznati mediji kao što su The Guardian, CNN, BBC, MTV, New York Times, The Huffington Post, The Economist i brojni drugi. Podsećamo da je prošle godine EXIT je proglašen za Najbolji evropski festival za 2016. godinu od strane vodeće evropske turističke platforme “European Best Destinations”, a prethodnih godina proglašen je i za Najbolji evropski festival 2014. od strane Evropskih festivalskih nagrada i 2007. od strane Britanskih festivalskih nagrada.
Kako nadležni naglašavaju, za penzije se danas iz budžeta izdvaja 37 odsto, što je rezultat povećanja zaposlenosti, dok je u iste svrhe pre nekoliko godina iz državne kase stizalo čak 20 procenata više. Merama fiskalne konsolidacije došlo se do viška novca u budžetu koji će biti iskorišćen upravo da se pomogne najstarijim sugrađanima koji su do sada podneli najveći teret državne štednje.
Poslednji put koverte najstarijih građana bile su “ojačane” za po 5.000 dinara krajem prošle godine, odnosno 23. novembra za one sa prebivalištem u Srbiji, dok su 19. decembra svoje sledovanje dobili i svi oni koji žive van teritorija naše zemlje, a čekove primaju iz našeg fonda. Oni su tada iznos primili u deviznoj protivvrednosti. Za ovu namenu tada je izdvojeno 8,5 milijardi dinara, što je unapred bilo dogovoreno sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda, a povećanje od 1,5 odsto stiglo je već početkom 2017. godine.
Tada su prvi put jednokratnu pomoć dobili svi, što se očekuje i sada. Pre toga, na takva dodatna primanja mogli su da računaju samo domaći penzioneri ili samo oni sa penzijom do određenog iznosa, odnosno nisu je dobijali korisnici sa većim iznosima na čeku.
Jednokratnu linearnu pomoć do kraja 2017. godine može da očekuje, prema podacima Fonda PIO, više od 1,7 miliona ljudi. Njihova statistika pokazuje da će ovu finansijsku injekciju preko tekućeg računa dobiti oko 1,3 miliona najstarijih, dok će nešto više od 450.000 penzionera taj novac dobiti u gotovini na ruke. Troškove poštarine i ovog puta platiće Fond PIO, i taj trošak neće ući u tih 6.000 dinara.
