PODELI
Spomen obeležje Majdan u Starom Kostolcu, Foto: Urban City // I.P.

Danas su vence na spomen obeležju na Majdanu u Starom Kostolcu položili predstavnici Ogranka TE–KO Kostolac, Grada Požarevca, Gradske opštine Kostolac, Sindikata termoelektrana i kopova Kostolac. Potom je izveden kutlurno-umetnički program “Moja Srbija”.

Foto: Urban City // I.P.

Sve je počelo podzemnom eksploatacijom uglja pre 152 godine, gde je započeta istorija rudarstva u Starom Kostolcu.

Foto: Urban City // I.P.

Dan rudara se obeležava u znak sećanja na 6. avgust 1903. godine, kada je u Senjskom rudniku, prvoj i najstarijoj jami u zemlji, koja je sada u sastavu Rembasa, počeo štrajk zbog loših finansijskih i radnih uslova rudara.

Foto: Urban City // I.P.

Štrajkači su se tada izborili za bolji položaj i skraćenje radnog vremena.

Foto: Urban City // I.P.
“Potrebno je što pre uraditi glavni rudarski projekat kako bi se stvorilu neophodni preduslovi za otvaranje površinskog kopa “Zapadni Kostolac”, rekao je Dragoslav Slavković, direktor Direkcije za proizvodnju uglja i dodao: “Pokretanje prvih postrojenja novo moderni industrijsko doba. Bogati vlasnici prvih industrijskih posteojenja iz krajeva gde je industrija vec huktala doneli su u nase krajeve nove poglede na svet i novu kulturu. Među njima bio je Djordje Vajfert, Nemac po poreklu, ali dušom Srbin. Otvorio je prvi rudnik u Kostolcu. Ugalj je koristio za rad parne pivare u Beogradu.
Dragoslav Slavković, direktor Direkcije za proizvodnju uglja, Foto: Urban City // I.P.

Danas se Vajfertovo ime pominje kojima je nepoznat njegov doprinos Srbiji, ali im je poznato pivo Vajfert. Vajfert je bio prvi pionir modernog rudarstva i začetnik srpske industrije i bankarstva jer je i dugo niz godina bio i guverner Narodne banke. Svakako treba napomenuti da je Djordje Vajfert pored nemerljivog industrijskog značaja za Srbiju bio i veliki dobrotvor i zadužbinar, poklanjao je i imanja, u Beogradu je sagradio žensku bolnicu, brojne ambulante, škole, radničke stanive. Njegova filozofija života sažeta je u jednoj rečenici-“Treba davati da bi se steklo!”, rekao je još Slavković.

Slavković se zatim osvrnuo na značaj Kostolca kao neophodnu kariku elektroenergetskog potencijala Srbije i najavio puštanje bloka B3 sledeće godine.

“Danas Kostolac predstavlja neophodnu kariku elektroenergetskog potencijala Srbije
Kostolacki blokovi B1 i B2 su u ekoloskom smislu najsevremeniji blokovi EPS-a.
Naredne godine planirano je puštanje bloka B3 i njegovo priključenje na mrežu. Kako rezerve uglja na površinskom kopu Drmno u ovom trenutku iznose oko 200 miliona tona i kako je ovaj površinski kop jedini snadbevanje svih blokova u Kostolcu te je vek trajanja blokova limitiran na 2038. godinu ili 2039. godinu. EPS i ogranak Kostolac su proteklih godina ulozile značajna sredstva i sredjivanju novog ležišta imonovano kao Zapadni Kostolac u martu 2020. Godine od strane Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu završena je studija izvodljivosti eksploatacije ležišta Zapadni Kostolac.
Studija je pokazala da na ležištu Zapadni Kostolac ima 350 miliona tona uglja, a da se iznad ugljenog sloja nalaze značajne količine šljunka koji bi se namenski koristio za dalju preradu i plasman na tržište. Zbog toga je potrebno što pre uraditi glavni rudarski projekat kako bi se stvorilu neophodni preduslovi za otvaranje površinskog kopa Zapadni Kostolac, a tako bi se u kontinuitetu omogućio siguran i stabilan rad postojećih termo kapaciteta i ne bi se strepelo od energetske krize niti od uvoza ovog strateških energenata”, zaključio je Slavković.

Foto: Urban City // I.P.

Po završetku ceremonije usledio je kulturno-umetnički program “Moja Srbija”.

POVEZANE VESTI:

Srećno! Gradonačelnik Požarevca čestitao Dan rudara

KOMENTARIŠI