Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar obeležava od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Ove godine Svetski dan hrane obeležava se pod sloganom: „Pravilna ishrana – dostupna i pristupačna svima. Za svet bez gladi” sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu.
Tokom proteklih decenija došlo je do dramatičnog zaokreta u načinu ishrane kao rezultat urbanizacije, globalizacije svetskog tržišta hrane, ali i demografskih i ekonomskih promena. Tradicionalni način ishrane koji je podrazumevao upotrebu hrane koja sezonski uspeva u određenom podneblju, zamenio je način ishrane koji se karakteriše unosom hrane visoke energetske a male nutritivne vrednosti. Dominatni u ishrani savremenog čoveka su šećeri, masnoće, industrijski proizvedena hrana, meso i proizvodi od mesa, polugotovi i gotovi obroci. Sve češće najmanje jedan obrok tokom dana jedemo van kuće, a hranu pripremamo uglavnom samo tokom vikenda. Potrošači se u gradskim sredinama u izboru vrsta hrane uglavnom oslanjaju na supermarkete, kioske tzv. brze hrane ili naručuju hranu za poneti. Stoga ne čudi što prekomerna uhranjenost i gojaznost uzimaju svoj danak – pandemija gojaznosti u brojkama znači da je preko 670 miliona odraslih i preko 120 miliona dece uzrasta od 5 do 19 godina danas u svetu gojazno. Istovremeno, posle perioda pada, učestalost gladi u svetu ponovo raste pa novi podaci ukazuju da je preko 820 miliona ljudi u svetu gladno. Prema najnovijem izveštaju FAO danas više od 815 miliona ljudi pati od hronične pothranjenosti, a od toga 60% čine žene.
Ključne činjenice:
Dok je više od 800 miliona ljudi u svetu gladno, preko 670 miliona odraslih i 120 miliona dece uzrasta 5–19 godina je gojazno, dok je preko 40 miliona dece prekomerno uhranjeno.
Više od 150 miliona dece mlađe od pet godina je pothranjeno, a preko 50 miliona smatra se neuhranjenim.
Nepravilna ishrana zajedno sa sedentarnim načinom života nalazi se ispred pušenja kao faktor rizika broj jedan za obolevanje, umiranje i smanjenu radnu sposobnost širom sveta.
Većina svetske populacije živi u zemljama u kojima prekomerna uhranjenost i gojaznost ubija više ljudi nego glad – 3,4 miliona ljudi umre svake godine zbog prevelike težine i gojaznosti.
Najvećem delu populacije nedostaju potrebni mikronutrijenti neophodni za zdrav i aktivan život.
Od oko 6000 vrsta biljaka gajenih tokom ljudske istorije danas samo šest biljnih vrsta obezbeđuje više od 50% dnevnog energetskog unosa! Neophodno je da jedemo raznovrsno.
Klimatske promene prete da smanje ne samo kvantitet, već i kvalitet prinosa. Porast temperature utiče i na snabdevanje vodom, menjajući vezu između biljaka i patogena i menjajući veličinu riba.
Trećina hrane koja se proizvede širom sveta se izgubi ili uzaludno potroši. Troškovi bačene hrane su oko 2,6 triliona dolara godišnje, uključujući 700 milijardi evra troškova za životnu sredinu i 900 milijardi dolara socijalnih troškova.
Svetski dan hrane predstavlja priliku da se ukaže ne samo na značaj pravilne ishrane, već i da se intenziviraju aktivnosti na postizanju cilja održivog razvoja – smanjenje gladi u svetu.
Zavod za javno zdravlje Požarevac u saradnji sa svim domovima zdravlja, osnovnim školama i predškolskim ustanovama Braničevskog i Podunavskog okruga svake godine priprema obeležavanje Svetskog dana hrane, 16. oktobra kao značajnog datuma u Kalendaru javnog zdravlja i kampanje Oktobar – mesec pravilne ishrane.
Na auto-putu Beograd – Niš postavljeno je ukupno 56 kamera na 14 portala u oba smera, koje će snimati vozila i meriti prosečnu brzinu.
Postavljene su na deonicama dugim od šest do 32 kilometra, rekao je danas pomoćnik direktora Sektora za naplatu putarine u “Putevima Srbije” i rukovodilac tog projekta Darko Savić.
On je ranije rekao da će biti instalirane kamere na deonici od Beograda do Malog Požarevca u dužini od 10 kilometara, zatim od Malog Požarevca do Umčara dugoj sedam kilometara, od Umčara do Vodnja šest, od Vodnja do Smedereva 12, od Smedereva do Velike Plane 30 i Velike Plane do Markovca 12 kilometara.
Takođe, kamere će biti i na deonici od Markovca do Batočine dugoj 10 kilometara, od Batocine do Jagodine 22, od Jagodine do Paraćina 24, od Paraćina do Pojata 12, od Pojata do Aleksinačkih Rudnika 32, od Aleksinačkih Rudnika do Aleksinca šest i od Aleksinca do Niša (Trupale) 20 kilometara.
Po četiri kamere na 14 portala snimaće saobraćaj na svih šest traka auto-puta. Saobraćajna policija će u prva tri meseca testirati te kamere i onda će doneti odluku da li će ih koristiti za kažnjavanje vozača koji neku od deonica prođu većom prosečnom brzinom od 130 kilometara na sat.
Sada se meri prosečna brzina, na primer, na ulazu i na izlazu sa autoputa, pa vozači koji voze brže od maksimalno dozvoljenih 130 na sat pre nego što izađu na naplatnoj rampi naprave pauzu i tako smanje prosečnu brzinu.
Savić je rekao Tanjugu da će kamere snimati vozila ispod portala i napomenuo da postoje deonice između kojih nema odmorišta niti benzinskih stanica, niti bilo šta gde bi vozači mogli da stanu i produže vreme putovanje kako bi smanjili prosečnu brzinu.
Kamere će, prema njegovim rečima, moći sa 100 odsto tačnosti da snime vozila pri brzini do 250 na sat.
“Auto-put Beograd – Niš sa sadašnjom gustinom saobraćaja ne omogućava vozilima da se kreću brzinama većim od 250 km na sat. Čak i da neko vozi tolikom brzinom sigurno će proći manjom brzinom ispod nekog portala”, kaže Savić. Dodaje da kamere mogu da snime tablicu i pri brzini većoj od 250 na sat, ali ne sa 100 tačnosti i da je sigurno da neće moći niko da prođe većom brzinom od 250 na sat a da ne bude snimljen.
“Putevi Srbije se zalažu da se vrši merenje prosečne brzine, jer svakodnevno imamo poginule na auto-putu. Cilj je da zaštitimo učesnike u saobraćaju. Srbija ima jedan od najprometnijih koridora u Evropi pošto spaja istočnu i zapadnu Evropu. Svake godine beležimo drastično povećanje broja vozila”, rekao je on.
Savić dodaje da su nam, na primer, u avgustu 2019. auto-putevi bili prenatrpani. “Uvideli smo da imamo portale za postavljanje kamera, za šta inače treba puno novca, mi imamo portale ispred svake naplatne stanice i to su idealna mesta za postavljanje kamera. Tako možemo da pratimo da li se vozilo isključilo sa auto-puta ili nastavlja dalje”.
Putevi Srbije će tako moći kamerama da detektuju sva vozila koja koriste auto-put, pošto ima slučajeva da vozači koriste auto-put i onda razgrade žicu i izađu sa auto-puta i tako izbegnu plaćanje.
“Imamo više desetina hiljada takvih vozila godišnje, a prvenstveno su to šlep-službe koje uđu na auto-put i razgrade žicu duž autoputa. Tako ugrožavaju svoju bezbednost, kao i drugih učesnika u saobraćaju, pa ima slučajeva da ljudi nalete na psa i neku drugu životinju na auto-putu”, napomenuo je Savić.
Održani su Deseti ,,Dani Slobodana Stojanovića“ u organizaciji Narodne biblioteke ,,Ilija M. Petrović“ Požarevac, Grada Požarevca i Fondacije ,,Slobodan Stojanović“, 10. i 11. oktobra 2019. godine.
Ovaj, već tradicionalan kulturni događaj, posvećen stvaralaštvu Slobodana Stojanovića, jednom od naših najplodnijih dramskih i književnih stvaralaca u drugoj polovini 20. veka, predstavlja svedočanstvo o vanserijskoj dobroti čoveka čija umetnost jeste samo produženje tog dobra.
Jednom prolikom Stojanović je rekao:
,,Držim da je umetnost sastavljanja i pričanja priča najstarija, ali i najveća umetnost. Šta je priča? Ona je jedini način da kako-tako ovladamo haosom i odupremo se ništavilu – ako ne verujemo u Promisao da smo svi lica iz neke Božje nadpriče, u kojoj je svakom biću podaren blagoslov i određen udeo u igri, a Život je, dabome, bez smisla, apsurdan. Ja kroz veći deo svog života nisam verovao u Promisao i Božju volju, ali sam iskreno poštovao i zavideo svima onima koji su verovali. Meni najbliže biće, moja majka, čedno je verovala. Dovoljna mi je bila vera u moć Priče. Priča uzima šakama iz magme života, iz vrele gline, iz živog tela svoju ‘funtu mesa’ i od nje čini nešto što možemo shvatiti kao celo, završeno. Čovek ne može bez priče, jer bez nje ne može da sredi svoj život. Uvek smo usred neke priče, moramo odrediti početak, sredinu i kraj, moramo obuhvatiti sadržaj: da bismo je kasnije mogli posmatrati kao naš život.“
Foto: Biblioteka Požarevac
Tako i ovo sećanje Požarevljana ima svoju priču. Prvo veče kulturnog događaja otvorio je ansambl ,,Novi zvučni talas“. Program je vodila bibliotekarka Marija Milovanović. Dejan Krstić, član Gradskog veća za resor nevladine organizacije, kulture i informisanje, istakao je da će Grad uvek podržati obeležavanje ovog velikog imena u umetnosti, čije su teme večne. Prisutnima su se obratili i Gradimir Gale Stojanović, Slobodanov brat i direktorka Biblioteke Vera Zarić Mitrović, najavljujući izdavanje Sabranih dela Slobodana Stojanovića – njegove literarne zaostavštine, koja se sastoji od već objavljenih dela, kao i rukopisne građe. Nakon dobrodošlice, usledila je projekcija kratkog dokumentarnog filma autorke Branke Pražić, rukovodioca Odeljenja periodike, urađen povodom jubileja, koji tematski obuhvata podsećanje na život i opus Slobodana Stojanovića i retrospektivu manifestacije.
Žiri u sastavu: Dragana Bošković Lazić, teatrolog, Srđan Koljević, filmski scenarista i reditelj i Vukica Strugar, novinar, pozorišni kritičar u listu „Večernje novosti“ doneo je odluku da Nagrada „Slobodan Stojanović“ za najbolju neobjavljenu dramu 2019. godine pripadne Vojislavu Saviću, dramaturgu iz Beograda, za dramu „Kako, crni čoveče, ništa?“. Ovom prilikom publici se predstavio i pobednik prošlogodišnjeg Konkursa, Nikola Stanišić iz Vršca, čiju je dramu „Suze Svetog Lavrentija“ Narodna biblioteka „Ilija M. Petrović“ Požarevac objavila u okviru edicije „Slobodan Stojanović“. Na prošlogodišnju odluku žirija podsetila nas je bibliotekarka Jasmina Stepanović.
Ovom prilikom, prvi put u Požarevcu, promovisana je monografija Dragane Bošković Lazić „Mnogo više od igre“, u izdanju Radio televizije Srbije, o kojoj su, uz autorku, govorili Vukica Strugar, Srđan Koljević, kao i sin Slobodana Stojanovića, Miloš, široj javnosti poznat kao autor televizijskog serijala „Nešto lepo“.
U završnici večeri, atmosferu su upotpunile melodije ekranizovanih ostvarenja Slobodana Stojanovića u izvođenju požarevačkog ansambla ,,Novi zvučni talas“.
Biblioteka je uputila veliku zahvalnost na saradnji i direktorki Ekonomsko-trgovinske škole, Sibinki Živanović.
Deseti „Dani Slobodana Stojanovića“, završeni su u petak 11.oktobra emitovanjem filma „Rondo“ i prve epizoda TV serije „Priče iz fabrike“ autora Slobodana Stojanovića.
Manifestacija „Dečija nedelja“ održava se svake godine u oktobru, sa ciljem skretanja pažnje javnosti na decu i mlade, na dete kao nosioca prava, na potrebe dece u porodici, društvu i lokalnoj zajednici, na njihovo pravo da odrastaju u što boljim uslovima, na jednake šanse za razvoj i ostvarenje potencijala.
Dečija nedelja u OŠ “Moša Pijade” u Žagubici obeležava se od 7. do 11. Oktobra, a otpočela je dečijim vašarom na platou ispred Doma kulture.
Učenici uz pomoć svojih roditelja , zajedničkim zalaganjem, učinili su da ponuda na tezgama bude zanimljiva i šarolika .
Dečija nedelja se obeležava u svim školama i vrtićima u opštini Žagubica, a obaogaćena je mnogobrojnim sadržajima kao što su poseta muzeja i galerije, sportskim i mnogim drugim aktivnostima kroz koje deca razvijaju kreativnost i stiču nova znanja.
Dečije igralište kod vrtića “Poletarac” danas je kompletno sređeno zahvaljujući članovima MO SNS Gornja mala.
Foto: SNS Požarevac
Prvih petnaestak članova mesnog odbora među kojima su bili i odbornici Srpske napredne stranke Maja Cvetković, Stefan Ćurčić i Dragoljub Marković, na sopstvenu inicijativu, sopstvenim donacijama i radom popravili su ljuljaške i klackalice, ofarbalo sve sprave i klupe, i nacrtalo poligon za igru na asfaltu pored automobilskih garaža.
Akcija je trajala čitavo pre podne, a pored uređenja terena potpuno je očišćeno svo smeće i lišće.
Foto: SNS Požarevac
Dečije igralište, koje je sada lepo uređeno, koriste svi stanovnici okolnih zgrada. Ono dugo vremena nije održavano, a iz mesnog odbora poručuju da su želeli svim da pokažu kako se uz malo dobre volje i rada, uz neznatna sredstva može doprineti da naše neposredno okruženje i prostori koje svi koristimo budu lepo uređeni. Prostori koju su “zajednički”, između kuća i zgrada vrlo često ostaju zapušteni, i na građanima je da ih održavju. U Gornjoj mali smatraju da su oni ti koji treba da održavaju prostore koji uglavnom oni i koriste i pozivaju sve građane da im se pridruže u budućim, sličnim akcijama.
Danas će u Srbiji biti pretežno sunčano i natprosečno toplo za ovo doba godine, sa maksimalnim temperaturama od 23 do 29 stepeni, saopštio je RHMZ.
Jutro će biti prohladno, ponegde sa maglom, a jutarnja temperatura će se kretati od 4 do 13 stepeni, na jugu Banata i do 16.
U Požarevcu će jutro biti prohladno, u nižim delovima grada sa maglom.
U toku dana će i u glavnom gradu biti sunčano i natprosečno toplo, sa maksimalnom temperaturom do 28 stepeni.
Vetar će biti slab i promenljiv, a ujutru će se temperatura kretati između 7 i 13 stepeni.
I u narednih sedam dana se nastavlja Miholjsko leto, jutro će biti prohladno, u toku dana pretežno sunčano i toplo sa najvišom temperaturom od 23 do 28 stepeni.
Već 48.godina unazad, na 14.oktobar, u opštini Malo Crniće počinje danas već nadaleko čuvena manifestacija pod nazivom FEDRAS (Festival dramskih amatera sela Srbije).
Foto: Urban City
Tako je bilo i ove godine, kada se veliki broj građana opštine Malo Crniće okupio ispred zgrade opštine, kako bi prisustvovao svečanom otvaranju ove manifestacije, 48.put zaredom.
Ovogodišnji Fedras počeo je performansom dečje grupe koja trenira realni aikido, a potom se prisutnima obratio predsednik opštine Malo Crniće, Mališa Antonijević, koji je ponovio da je ovo manifestacija koja okuplja amatere sa područja cele Republike Srbije, koji rado dolaze ovamo kako bi preneli svoja glumačka umeća.
Foto: Urban City
Posle predsednika, prisutnima se obratila dramska umetnica Milica Milša, kojoj je ove godine povereno da svojim obraćanjem proglasi FEDRAS otvorenim. Milša je nekoliko puta ponovila da je izuzetno ponosna što je deo ove manifestacije, koja na jednom mestu okuplja ne samo glumce amatere, već i puno ljubavi koja lebdi vazduhom iznad Malog Crnića.
Foto: Urban City
Potom je član Opštinskog amaterskog pozorišta “Branislav Nušić”, Miloš Ivić, svečano podigao zastavu Fedrasa, što je i zvanično značilo da je Fedras počeo.
Foto: Urban City
Prve večeri se publici predstavilo upravo domaće pozorište iz Malog Crnića, predstavom “Sabirni centar” u režiji Slobodana Ćustića.
Kao i svake godine na 14.oktobar, tako je i ove godine Dan opštine Malo Crniće obeležen svečanom sednicom Skupštine opštine, koju je otvorila Goranka Stević, predsednica Skupštine opštine Malo Crniće.
Foto: Urban City
Hor osnovne škole “Moša Pijade” iz Malog Crnića, pod dirigentskom palicom nastavnice muzičke kulture Danice Pacikas, intonirao je himnu “Bože pravde”, na čije su prve tonove svi prisutni u prepunoj sali Fedrasa ustali.
Foto: Urban City
Posle himne, predsednica skupštine pozdravila je sve prisutne goste, među kojima su bili i Veroljub Arsić, poslanik u Skupštini Srbije, gradonačelnik grada Požarevca Bane Spasović, predsednik opštine Petrovac na Mlavi Duško Nedinić, i mnogi drugi.
Foto: Urban City
Po završetku pozdravne reči, pozvala je predsednika opštine Malo Crniće, Mališu Antonijevića, da se obrati skupu i iznese retrospektivni izveštaj, šta se sve to dešavalo u opštini Malo Crniće od prošlogodišnjeg Dana opštine do ovogodišnjeg.
Predsednik opštine obratio se prisutnima sledećim rečima:
“Današnji dan, 14.oktobar, koji tradicionalno obeležavamo kao Dan opštine, označava datum oslobođenja ove teritorije od fašističke okupacije u Drugom svetskom ratu, a isto tako predstavlja i dan kada sumiramo rezultate na polju razvoja infrastrukture i drugih oblasti od opšteg značaja za građane naše opštine.
Iskoristio bih ovu priliku da pohvalim rad svih naših rukovodioca, počev od načelnika opštinske uprave, direktora ustanova i preduzeća, njihovih saradnika i zaposlenih, bez čijeg zalaganja i efikasnosti ne bismo danas mogli da govorimo o postignutom.”
Posle pozdravne reči predsednika opštine, usledila je dodela Oktobarskih nagrada zaslužnim građanima sa područja opštine Malo Crniće, a to su ove godine: Lepomir Ivković, dramski umetnik iz Beograda, Biljana Topalović iz Crljenca, Siniša Ugrinović iz Velikog Crnića, Zorka Stojanović iz Malog Crnića, Dragoljub Jovanović iz Velikog Sela, i Emina Mladenović iz Kule.
Foto: Urban City
Prisutnima se zatim obratio i Lepomir Ivković, koji nije krio oduševljenje što je ove godine nosilac Oktobarske nagrade, a još više je porastao u očima građana opštine Malo Crniće činom odricanja novčanog dela nagrade u korist malog Srećka, bebe koja je prošle zime pronađena u pletenoj korpi u naselju Crljenac.
Foto: Urban City
Povelja “Srboljub Mitić”, za najbolju zbirku poezije “Galicija i druge šume”, pripala je Ivanu Novčiću iz Kraljeva.
Foto: Urban City
Dodelom nagrade “Srboljub Mitić”, kao i izvedbom pesme “Srpkinja” u režiji hora osnovne škole “Moša Pijade”, završena je svečana sednica Skupštine opštine Malo Crniće.
Predsednik opštine Petrovac na Mlavi održao vanrednu konferenciju za medije
Predsednik opštine Petrovac na Mlavi, gospodin Duško Nedinić, danas je u velikoj sali Skupštine opštine održao vanrednu konferenciju za medije. Nakon saopštenja i najave same konferencije od pre nekoliko dana, Nedinić je izjavio da je konferencija morala biti održana zbog neistina koje su iznete u vezi rekonstrukcije mosta u centru Petrovca na Mlavi.
Znanje se prenosi sa starijih na mlađe bageriste, ali čovek mora sam da prođe kroz razne situacije da bi stekao samopouzdanje i sigurnost.
Bageri dreglajn, Excavator Dragline na engleskom, što je naziv za bagere sa užetom za vuču kašike, decenijama su bili oslonac proizvodnog procesa površinske eksploatacije uglja na kostolačkim kopovima. Na kopu „Drmno“ obično ih nazivaju EŠ, što je skraćenica od ruskog naziva „Ekskavator Šagaющiй“ (koračajući bager).
Razvojem rudarstva na kostolačkim kopovima njih su potisnuli moderniji i savremeniji rotorni bageri sa znatno većim proizvodnim kapacitetom. Ali i pored ove činjenice, dreglajn bageri nisu penzionisani. Za njih, kao i za ljude koji njima upravljaju, još uvek ima mnogo posla .
Koji se poslovi danas obavljaju ovim mašinama, starim više decenija, kako se njima upravlja, kako izgleda radni dan posade, bili su razlozi naše posete ljudima sa dreglajn bagera.
– Na površinskom kopu „Drmno“ u eksploataciji su četiri dreglajn bagera, a planiramo da sa kopa „Klenovnik“ i „Ćirikovac“ pretransportujemo na kop „Drmno” još dva – rekao nam je Zoran Sarić, sa 35 godina radnog staža jedan od najiskusnijih diplomiranih rudarskih inženjera na kopu „Drmno“, šef za bagere EŠ. Najveći bager ovog tipa je bager EŠ 10/ 70, što znači da ima kapacitet kašike 10 kubnih metara, a dužina strele mu je 70 metara. Pored njega, na kopu rade i dva bagera sa zapreminom radne kašike od šest kubika i dužinom strele 45 metara. Najstariji bager ovog tipa na kopu „Drmno“ je EŠ 5/45. – Ovim bagerima rade se mnogi poslovi koji su u funkciji proizvodnje. Skidaju jalovinu neposredno iznad ugljenog sloja, ravnaju kosine etaža.
Zoran Sarić, Foto: Energija Kostolac
Njima se izrađuju rampe, kopaju kanali za odvod vode, vodosabirnici… Prošle godine veliki posao smo uradili za potrebe rekonstrukcije ugljenog sistema. Urađeno je šest rampi, a ove godine na vreme smo završili izradu silazne rampe u dužini od oko jednog kilometra, gde je prebačeno oko milion kubika zemlje tokom izrade trase za transport novog bagera do radne lokacije. Na ovom poslu koji je trajao više meseci radili su ljudi sa bagera EŠ 26, a nešto kasnije pridodat je i bager EŠ 6 kako bi se predviđeni radovi završili na vreme. Urađena je i rampa za transport novog odlagača itd. Jednostavno, EŠ nikada ne miruju. Idu sa lokacije na lokaciju, s posla na posao. Bageri su prešli kilometre i kilometre u transportu i prebačeno je isto toliko kabla za elektronapajanje – rekao je Sarić.
Teško je raditi na EŠ bagerima
On ističe da se poslovi izvršavaju uz povećan napor zaposlenih, jer nedostaju ljudi. Jedan broj radnika otišao je u penziju, a na njihova mesta došli su zaposleni iz firme „Kosovo Obilić“. Problem je trenutno rešen, ali je važno da se prime mladi ljudi koji bi se obučavali uz iskusne bageriste, jer se majstor ne postaje preko noći, posebno na ovom tipu bagera.
Na predlog našeg domaćina, krenuli smo da obiđemo zaposlene na bageru EŠ 10/70. Kako se približavamo ležištu kopa, pored velikih rudarskih sistema uočavamo i strele dreglajn bagera na raznim pozicijama na kopu. Strmim i raskvašenim putem, jer je pre našeg dolaska padala jaka kiša, spuštamo se u kop. Deo puta prešli smo terenskim vozilom, a jednu deonicu pešice da bismo izbegli rizik da se vozilo ne zaglavi.
Na belo-zelenom bageru dočekali su nas: Srbo, Dragan i Dalibor. Bili su iznenađeni našom posetom.
Srbo Komljenović, VKV bagerista, iskusan je bagerista sa radnim stažom od 35 godina. Kratko je radio na rotornom bageru na kopu „Ćirikovac“, a posle je prešao na EŠ. Srbo se priseća dana kada je prvi put uzeo komande dreglajn bagera u ruke. Kaže da mu nije bilo svejedno i da treba vremena da se čovek navikne na brzinu, daljinu, okretanje i savlada veštinu upravljanja bagerom.
– Teško je raditi na ovim bagerima, teže nego na rotornim, koji imaju svu moguću tehniku. Na EŠ bageru radi se i nogama i rukama. Nogama se pritiskaju papučice za okret bagera, a rukama se upravlja dizanjem i spuštanjem katarke, zabacivanjem kašike, povlačenjem radnog elementa, istovarom… Bager se stalno okreće i čovek mora biti potpuno koncentrisan i na oprezu.
Srbo Komljenović, Foto: Energija Kostolac
Kompletan rad ruku i nogu mora biti usklađen. Čovek se psihički i fizički iscrpljuje tokom rada. Teško je kako god okreneš. Meni je teže da radim na visokim temperaturama, pogotovo kada se nalazimo na poziciji gde smo direktno izloženi suncu. Ispred nas su staklene površine, tako da vrelina lako probija i podiže temperaturu u kabini. Ne možemo da se požalimo na uslove rada. Imamo novu klimu i aparat za vodu – kaže Komljenović.
Bezbednost na prvom mestu
– Mi smo mali i složan tim ljudi koji radi na EŠ bagerima. Međusobno se pomažemo, pogotovo kada bager ide u transport. Na prvom mestu je bezbednost ljudi. Na mašini ima dosta rotirajućih elemenata i druge opreme. Tokom rada bager se stalno okreće i treba voditi računa o svemu – ističe Dragan Ranđelović, smenski rudarski nadzornik za EŠ bagere.
Dragan Ranđelović, Foto: Energija Kostolac
Složen je i težak posao ljudi koji rade na bagerima ovakvog tipa.
– Najteže je kada se bager transportuje s jedne na drugu lokaciju. Tada treba paziti na elektrokabl, probadanje i da se ne desi stvaranje čepa, odnosno da baza bagera ne nalegne na tlo zbog probadanja. Svi bageri EŠ imaju godišnje kilometarske transporte, jer se sele. Najviše posla imali smo za vreme poplava, kada smo čistili teren od mulja, vadili sekcije i trake – kaže naš sagovornik.
Dragan ima 38 godina radnog staža. Radio je na BTO sistemu, a od 1994. godine je na EŠ bagerima. Kaže da nije lako raditi na ovim mašinama, ali da se on navikao na sve okolnosti i da je posle skoro četiri decenije rada za njega posao rutina.
Oči i sluh kao dijagnostički instrumenti
Od naših sagovornika saznali smo da se za relativno kratko vreme savlada tehnika upravljanja bagerom, ali iskustvo je ključ svega. Znanje se prenosi sa starijih na mlađe bageriste, ali čovek mora sam da prođe kroz razne situacije da bi stekao samopouzdanje i sigurnost. Kažu da nije dovoljno samo upoznati tehniku rada bagera. Treba upoznati njegovu dušu, mogućnosti. E, tu se čovek mora osloniti na sluh, da čuje mašinu, raspozna zvukove na osnovu njih prepozna da li je u mašinskoj sali sve u redu ili ne.
Ravnanje kosina unutrašnjeg odlagališta, Foto: Energija Kostolac
Bager se u toku rada i vizuelno posmatra, obilazi. Da bi neko postao dobar bagerista na EŠ bagerima, prema mišljenju naših domaćina, treba najmanje pet godina i zato bi bilo dobro na vreme uposliti mlade ljude koji bi se obučavali za buduće majstore bageriste EŠ bagera.
Iz kabine bageriste, stepenicama se spuštamo u mašinsku salu, a iz nje izlazimo iz bagera. Idemo prema našem prevoznom sredstvu, a bager je nastavio sa radom. Biće tu još neko vreme kad završi zadati posao, posle opet kreće u transport na drugu radnu poziciju.
Specifičnosti
Dalibor Tatić, sa radnim iskustvom od 30 godina, najmlađi je u ovoj smeni. Pre dolaska na EŠ bager radio je na rotornom bageru na kopu „Klenovnik“.
Dalibor Tatić, Foto: Energija Kostolac
– Nije lako raditi ni na rotornom, niti EŠ bageru. Svaki bager ima svoje specifičnosti. Međutim, mislim da je teže na EŠ, jer se radi rukama i nogama. To sve treba sinhronizovati. Veoma brzo sam savladao tehniku upravljanja bagerom, ali iskustvo je ono što je neophodno svakom ko se bavi ovim poslom. Radimo timski, nema nas mnogo i objektivno nam nedostaju pomoćnici i majstori – ističe Tatić.
Kao posebno iskustvo ističe transport bagera od kopa „Klenovnik“ preko kopa „Ćirikovac“ do kopa „Drmno“. Reč je višekilometarskom transportu složenom trasom koja je išla i ispod dalekovoda, preko reke Mlave.
Polaganjem venaca i prigodnom svečanošću obeležan je 15.oktobar – Dan oslobođenja Požarevca od okupacije u Prvom i Drugom svetskom ratu.
Foto: Urban City // I. Popović
Dan oslobođenja Požarevca, 15. oktobar, koji se odigrao istog datuma nakon Prvog i Drugog svetskog rata, svečano je obeležen uz prisustvo funkcionera lokalne samouprave, gostiju iz inostranstva, političkog vrha Republike, predstavnika vojske, policije, crkve i javnog života.
Organizovan je prijem zvanica u svečanom salonu Gradskog zdanja, a nakon intoniranja državne himne u izvođenju Gradskog ženskog hora “Barili” pod rukovodstvom Katalin Tasić, obratio se gradonačelnik Požarevca Bane Spasović koji je između ostalog rekao da je naš narod kroz istoriju mnogo puta gubio slobodu i da se tako nešto više nikad ne sme desiti.
BANE SPASOVIĆ
Gradonačelnik je podsetio šta je sve urađeno i investirano u Požarevac u protekle četiri godine.
Marku Milenkoviću, vitezu Ljubičevskih konjičkih igara koji je tri puta zaredom osvojio ovu titulu, predata je sablja u trajno vlasništvo.
Foto: Grad Požarevac
Njemu je sablju predao Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika Republike Srbije. Počasna sablja dodeljena je i predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću.
NIKOLA SELAKOVIĆ
Selaković je ovom prilikom preneo reči Aleksandra Vučića da nije zaboravio Požarevac i da će uskoro kao što je i obećano stići veliki investitor koji će omogućiti nova radna mesta.
Ovom prilikom uručene su i nagrade i povelje povodom Dana oslobođenja Požarevca. Nagrada Grada Požarevca u neto iznosu od po 58.770,00 dinara i povelja o nagradi dodeljena je Đulaković dr Vladanu, direktoru Visoke tehničke škole strukovnih studija u Požarevcu, Nestorović Mihajlu, autoru i idejnom tvorcu pozorišnog festivala „Viminacijum fest – Mitovi stari i novi“ Grada Požarevca i Stjepović Radmili iz Požarevca.
Foto: Grad Požarevac
Povelja Grada Požarevca dodeljena je Sportskom savezu Grada Požarevca i Turističkoj organizaciji Grada Požarevca.
Foto: Urban City // I. Popović
Po završetku prijema u svečanom salonu položeni su venci na spomenik Srpskom vojniku u Kosovskoj ulici u Požarevcu koji je obnovljen prošlog leta.
Foto: Urban City // I. Popović
U 12 časova pokraj Spomen kosturnice na Čačalici polaganjem venaca i intoniranjem himne Srbije nastavljeno je obeležavanje Dana oslobođenja Požarevca. nakon toga svi prisutni su pošli ka dnu Spomen parka Čačalica gde je i zvanično završena ceremonija obeležavanja Dana oslobođenja Požarevca polaganjem venaca, intoniranjem himne Srbije i minutom ćutanja kraj Spomenika streljanim rodoljubima.
Domaći si u početku utakmice popustili pod pritiskom važnosti utakmice što su gosti iskoristili i napravili priličnu zalihu, te na odmor otišli sa 19 poena razlike.
U drugom poluvremenu se video napredak u igri požarevljana ali je to bilo nedovoljno za potpuni preokret.
U trećem kolu ekipa Požarevca u petak putuje za Kosjerić, a narednu utakmicu kod kuće protiv ekipe Priboja igra u subotu 26.10. sa početkom u 18 časova u Hali sportova.
Marko nam je poslao slike od sinoć, 14. oktobra u blizini ukrštanja Čede Vasovića i Kninske.
Foto: Marko // privatna arhiva
Po njegovim rečima, neko je najverovatnije kolima pokušao da parkira na trotoar i udario u stub, pa tako oštetio popločavanje i betonsko podnožje stuba.
Deo URBAN CITY web portala namenjen vestima koje nam vi šaljete i ukazujete na eventualne probleme u gradu i okolini i svemu onome što vam se čini zanimljivo za objavu u vidu slika, video klipa sa kratkim objašnjenjem.
Predloge možete poslati na e-mail: ra************@***il.com INBOX Urban City Facebook stranice, Viber // WhatsApp na broj 062 // 565 – 707 ili u DM na Instagramu @urbancityradio
EPS Distribucija Požarevac najavila je isključenja električne energije od srede do petka.
Sreda 16.10.2019.
09:00 – 11:00 naselje Kravlji Do – deo prema Velikom dolu – radovi na mreži
09:00 – 14:00 Golubac – naselja Pojilište i Slano polje – radovi na mreži
Četvrtak 17.10.2019.
09:00 – 14:00 Golubac – naselja Pojilište i Slano polje – radovi na mreži
09:00 – 15:00 povremena isključenja u Boževcu zbog premontaže mreže na nove stubove
Petak 18.10.2019.
09:00 – 15:00 povremena isključenja u Boževcu zbog premontaže mreže na nove stubove
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Velikom Gradištu uhapsili su I.B. (1972) iz Kostolca i B.Nj. (1985) iz Požarevca, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili dve teške krađe na naročito drzak ili opasan način.
Sumnja se da je I.B. ušao u dve prodavnice u Velikom Gradištu i radnicima se predstavio kao tržišni inspektor, pokazujući lažnu legitimaciju, i od njih zahtevao da mu daju dokumentaciju u vezi sa poslovanjem njihovih prodajnih objekata.
Dok su radnici tražili dokumentaciju I.B. je, kako se sumnja, iz kasa ukrao novac od dnevnog pazara.
Takođe se sumnja da je on izvršio 11 krivičnih dela lažno predstavljanje na području opštine Golubac jer je na isti način pokušao da iz kasa uzme novac.
B. Nj. se sumnjiči da je I. B., po prethodnom dogovoru, vozio svojim automobilom „reno laguna“ i čekao ga ispred prodavnica iz kojih je pokušao da ukrade pazar pa se tereti i za pomaganje u izvršenim krivičnim delima.
Po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Velikom Gradištu, osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni su, uz krivičnu prijavu, privedeni tužiocu. Sudija za prethodni postupak odredio im je pritvor do 30 dana.
Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejan Carević i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasador Sem Fabrici obišli su u ponedeljak novoizgrađeni paviljon za smeštaj 160 osuđenica u KPZ za žene u Požarevcu.
“Novim paviljonom rešeno je pitanje smeštajnih kapaciteta za osuđenice i unapređeni su uslovi u kojima one borave i rade”, rekao je Carević.
On je naveo da je paviljon opremljen posteljinom koju su šile osuđenice i nameštajem koji prave osuđenici u Zabeli koji su prethodno prošli obuku za te poslove.
Carević je podsetio da se u svim zavodima sprovode obuke za deficitarna zanimanja, a da je u ovom zavodu pokrenuto više programa, poput obuke osuđenica za krojače i sertifikovane obuke rada na računarima.
On je zahvalio EU na podršci u pogledu finansiranja programa obuke za više od 500 osuđenika u tri najveća zavoda – Sremskoj Mitrovici, Nišu i Zabeli i to za poslove varioca, pekara, sitoštampe, izrade nameštaja…
„Danas sam mogao da vidim proizvode koje prave osuđenici, poput nameštaja i posteljine, i zaista sam zadovoljan što će zahvaljujući pomoći EU osuđenici steći obrazovanje i veštine koje će im uvećati šanse za pronalaženje posla u budućnosti“, rekao je Fabrici.
U novom paviljonu u KPZ za žene, površine 2.600 kvadrata, biće smešteno otvoreno, poluotvoreno i prekršajno odeljenje. Vrednost radova iznosi 1,7 miliona evra, od čega je 85 odsto finansirala EU.
Carević i Fabrici su obišli i novoizgrađeni paviljon za smeštaj 216 osuđenika u Zabeli, kao i pogon za varenje i pekaru u kojima su radno angažovani osuđenici posle završene obuke.
Visoka tehnička škola strukovnih studija je u ponedeljak svečanom akademijom u gradskom zdanju obeležila 40 godina postojanja i uspešnog rada.
Prisutne je pozdravio predsednik požarevačkog parlamenta Bojan Ilić koji je istakao:
”Dugačak put ste prošli vi i vaši prethodnici od 1979. godine kada je škola osnovana i počela sa radom u iznajmljenim prostorijama u Obrazovnom centru 13. oktobar u Kostolcu. Nakon elektro, mašinskog i tehnološkog smera, prateći tendencije u prosveti, ali osluškujući i potrebe ovog kraja, deceniju kasnije uvedena je i Poljoprivredno – prehrambena struka sastudijskom grupom – inženjera poljoprivrede za ratarstvo.Školske 2003/04. godine otvoren je i novi Odsek za zaštitu životne sredine, odnosno sa obrazovnim profilom, inženjer za zaštitu životne sredine a školske 2008/09. godine, akreditovane su i specijalističke studije na agronomskom i mašinskom odseku. Ovi podaci o školi govore ponajviše, a ambicijama ljudi koji su u rukovodstvu škole a koji jasno i nedvosmisleno slede viziju u kojoj naš grad izrasta u sredinu sa jakom i uvaženom visokoškolskom ustanovom. Tome doprinosi i činjenica da škola permanentno usklađuje nastavne planove i programe sa novim evropskim obrazovnim trendovima, novim tehnologijama i aktuelnim potrebama i zahtevima domaće i svetske privrede. Čestitajući vam još jednom 40 godina uspešnog rada, želim da znate da ćete u gradu Požarevcu uvek imati pomoć i podršku a kod građana divljenje i zahvalnost za generacije mladih stručnjaka koje ste podarili gradu i državi.“
Direktor škole dr Vladan Đulaković prisutne je podsetio na bogatu istoriju razvoja ove najpre više škole, koja je zatim postala Visoka tehnička škola da bi danas dobila status Akademije koja je u sastavu Akademije tehničkih strukovnih studija Beograd.
„Na našem primeru uvideli smo da je stvaranje ovakve škole i njen razvoj dugotrajan i složen proces, a stalne društvene promene nameću potrebu usavršavanja školskog sistema“, rekao je Đulaković. On je dodao da je inženjersko obrazovanje jedna od glavnih poluga visokog obrazovanja i da je to razlog zašto se tolika pažnja pridaje ovoj profesiji, kako u Srbiji tako i u svetu.
Na kraju prijema su podeljene plakete i zahvalnice zaslužnim pojedincima i organizacijama koji su pomogli rad ove visoko školske ustanove i uručene su jubilarne nagrade preofesorima iz škole.
Beživotno telo M.P (39) iz Smedereva, čiji je nestanak prijavljen početkom oktobra, pronađeno je obešeno o jedno drvo u šumi kod Petrovca na Mlavi.
Telo su prve uočile drvoseče, kada su u subotu došle u seču drva i o tome su odmah obavestile policiju. Tokom uviđaja, utvrđeno je da telo visi na grani na oko osam metara od zemlje.
Nije nađeno nikakvo oproštajno pismo, pa je motiv ovog tragičnog čina ostao nepoznat. Pošto nije bilo vidljivih tragova borbe, pretpostavlja se da se radi o samoubistvu.
O ovom slučaju obavešteno je Više javno tužilaštvo u Požarevcu, koje je naložilo obdukciju. Tek po njenom završetku znaće se tačan uzrok smrti.
Kako su Novosti nezvanično saznale, majka pokojnog Marka sumnja da je njen sin ubijen i da je potom njegovo telo doneto u šumu i obešeno o drvo. Okolnosti i uzrok ove tragedije znaće se po završetku istrage.
Opštinsko rukovodstvo opštine Malo Crniće je 14. oktobra predalo u javnu svojinu Policijskoj stanici Malo Crniće, nov automobil marke “Škoda”, model pod nazivom “Scala”.
Foto: Urban City
Predsednik opštine Malo Crniće, Mališa Antonijević, izjavio je za medije da, uz obostrano angažovanje lokalne samouoprave i pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, policijska stanica Malo Crniće staje u red dobro opremljenih stanica, i koja će raditi u korist svojih građana.
Foto: Urban City
Osim automobila, policijska stanica je opremljena i novim alko-testerima, profesionalnim led lampama za terenski rad, fluorescentnim prslucima itd.
Foto: Urban City
“Ovaj automobil će svakako pomoći u unapređenju bezbednosti svih građana opštine Malo Crniće”, rekao je načelnik Policijske stanice Malo Crniće, Aca Jovanović, koji je još naglasio da će ovo vozilo biti korišćeno i u redovnim patrolnim aktivnostima.
Foto: Urban City
Svečano uručenje ključeva automobila bilo je ispred zgrade opštine Malo Crniće, odakle je isti prevežen na službeni parking policijske stanice Malo Crniće.
Na dan oslobođenja opštine Malo Crniće, 14. oktobra, koji se obeležava kao Dan opštine Malo Crniće, u spomen parku na spomeniku podignutom u znak sećanja na stradale žrtve u Drugom svetskom ratu, položeni su venci od strane predstavnika lokalne samouprave Malo Crniće i pripadnika Vojske Srbije, požarevačkog garnizona, kao i predstavnika SUBNOR-a Malo Crniće.
Foto: Urban City
Najpre je venac na spomenik stradalima položio predsednik opštine Malo Crniće, Mališa Antonijević, zatim predsednica Skupštine opštine Malo Crniće, Goranka Stević, kao i predstavnici Centra za obuku kopnene vojske garnizona Požarevac, koji svake godine uzimaju učešće u obeležavanju ovog praznika.
Foto: Urban City
Po polaganju venaca, građanima koji su prisustvovali svečanom činu se obratio predsednik opštine Malo Crniće, rečima:
“Svake se godine okupimo na ovom mestu da odamo počast onima koji su zaslužni za slobodu u kojoj danas živimo, da se setimo svih onih čija su imena zapisana na ovom spomeniku i još mnogo drugih, ali i na one bezimene koji su pali za slobodu ,a da im i imena na znamo.
Foto: Urban City
Skupo je srpski narod platio svoju slobodu. Uvek na pravoj strani i u vek u borbi za pravdu nije žalio svoje živote, i uvek je stremio ka tome da ostvari osnovna prava, pravo na slobodu, pravo na jednakost i pravo da u svojoj zemlji sam odlučuje i sam donosi odluke.
Ponosni smo na 14. oktobar, na borbu za oslobođenje od fašizma i zato slava i hvala poginulim u oslobođenju Malog Crnića.”
Foto: Urban City
Dan oslobođenja opštine Malo Crniće je ujedno i Dan opštine Malo Crniće, kada se održava i svečana sednica Skupštine opštine.
Danas, 14.oktobra u svečanim salonima Grada Požarevca organizovan je prijem za Nikolu Pekovića, osvajača zlatne medalje na Evropskom prvenstvu u
odbojci.
Foto: Urban City
Selektor Slobodan Boba Kovač zbog obaveza nije mogao da prisustvuje prijemu.
Foto: Urban City
U 12 časova na stadionu malih sportova Sportskog centra organizovan je javni čas iz odbojke.
Foto: Urban City
Veliki broj Požarevljana slikalo se sa peharom osvajača Evropskog prvenstva u muškoj odbojci.
Foto: Urban City
Odbojkaš Nikola Peković se ovom prilikom zahvalio gradonačelniku Požarevca Banetu Spasoviću na organizovanom prijemu.
Foto: Urban City
“Pored toga što sam predstavljao svoju državu na Evropskom prvenstvu, imao sam tu čast da predstavljam svoj grad, svoj matični klub, svoju školu, svoje drugare i na kraju svoju porodicu. Nadam se da će ovo biti podstrek da sve mlađe generacije krenu na odbojku i da će Požarevac kao što je to i bio i nadalje biti odbojkaški centar Srbije”, rekao je Nikola Peković uz gromoglasan aplauz prisutnih u svečanim salonima.
Potom je Pekoviću gradončelnik Požarevca uručio prigodne poklone.
Foto: Urban City
Nikola Peković je ponikao u Mladom radniku, čiji je dres nosio 10 godina. Potom je četiri sezone igrao za Vojvodinu, a od 2018. godine član Partizana. Sa reprezentacijom je osvojio zlatnu medalju u Parizu na Evropskom prvenstvu 2019. godine pobedom u finalu protiv Slovenije sa 3:1.
Povodom Dana oslobođenja grada Požarevca svečano će biti otvorena izložba 150 GODINA SAVEZA INŽENJERA I TEHNIČARA SRBIJE od tehničarske družine do savremenog udruženja u utorak. 15.10.2019. u 13 časova.
Organizatori izložbe su Narodni muzej Požarevac, Grad Požarevac, Savez društava inženjera i tehničara grada Požarevca, Savez inženjera i tehničara Srbije i Muzej nauke i tehnike – Beograd.
U sredu 09. oktobra 2019. godinu predsednik opštine Petrovac na Mlavi, gospodin Duško Nedinić sa svojim saradnicima, otvorio je novoasfaltirane ulice u naselju Malo laole.
Dužina novoasfaltiranih ulica je blizu 1000 metara, a vrednost radova iznosi oko 6 miliona dinara i finansira se iz sredstava opštine Petrovac na Mlavi.
Plan Fejsbuka da naredne godine uvede svoju kriptovalutu “libra“ naišao je na ozbiljnu prepreku pošto su se Viza, Masterkard, Ibej i Strajp povukli iz projekta.
U odvojenim saopštenjima, kompanije su rekle da su i dalje zainteresovane za kriptovalute kao siguran način digitalnog plaćanja, ali su za sada izabrale da fokusiraju svoje resurse u druge projekte.
Fejsbuk je odbio da komentariše ovaj potez, dok su iz Libra asosiejšena rekli da su skoncentrisani da “nastave da grade snažnu saradnju” partnera koji bi prihvatali novu valutu.
Potez četiri velike kompanije dolazi samo nedelju dana pošto je Pejpal (PayPal) najavio da se povlači iz saradnje sa Libra asosiejšenom, koji je zadužen za rukovodenje Fejsbukovom novom globalnom valutom, prenosi RTS.
Jedine dve platežne kompanije koje se još drže uz Fejsbuk su Mercadopago i PayU .
Fejsbuk je prošlog leta obelodanio planove da lansira “libru“ do juna 2020. godine.
Projekat, međutim, nailazi na velike zakonske prepreke. Francuska i nemačka finansijska tela saopštila su prošlog meseca da će pokušati da blokiraju korišcenje “libre“ u Evropi, uz obrazloženje da bi valuta predstavljala pretnju po suverenitet članica EU.
Zbog radova na zameni azbest-cementnog cevovoda bez vode će biti potrošači u Topličinoj ulici u periodu od 08:00 do 14:00 časova u utorak, 15. oktobra.
U utorak, 15. oktobra u 10 časova u svečanim salonima Grada Požarevca biće upriličen prijem i Svečana akademija, povodom proslave 15. oktobra Dana oslobođenja Grada Požarevca u Prvom i Drugom svetskom ratu.
Nakon toga na Spomenik srpskom vojniku biće položeni venci u 11:30 časova. U 12 časova na Spomenik poginulim borcima Crvene armije biće položeni venci a u 12:30 časova na Spomenik streljanim rodoljubima. U 21 čas na gradskom Trgu biće koncert Kikija i Pilota.
