Radovi na obnovi Golubačke tvrđave biće završeni do kraja septembra, u aprilu će biti otvoreno spoljno utvrđenje, a očekuje se da kompletna tvrđava bude otvorena za posetioce od marta ili aprila 2019. godine.

Direktorka tvrđave „Golubački grad“ Iskra Maksimović ističe da je tokom 2017. godine Golubac imao 61.000 posetilaca, ali da zapravo turisti nikada nisu imali mogućnost da uđu u samu tvrđavu iz bezbednosnih razloga.

U izjavi Tanjugu rekla je da će donji deo, takozvane Dunavske kule i plato, biti dostupan svim posetiocima, dok će kule šest i sedam, odbrambene kule na obroncima planine, biti pristupačne samo pojedinim kategorijama, ali će se potruditi da ih ostalim turistima približe uz pomoć savremene tehnologije.

Posetilački centar u podnožju tvrđave zadržaće funkciju koju ima sada – levi blok je kafeterija koja će biti upotpunjena terasama, dok u desnom bloku ostaju info desk, suvenirnica i izložbena postavka sa arheološkim nalazima pronađenim u Podgrađu tvrđave koji pružaju opštu sliku svih civilizacija koje su živele na tom prostoru.

Maksimovićeva kaže da planiraju i da Palata bude muzejski prostor, ali da im predstoji da osmisle koncept izložbe pošto je mnogo predmeta pronađeno koji svedoče o životu u tvrđavi. Manja izložba će biti i u prvoj kuli pored ulaza.

Na Golubačkoj tvrđavi od 2014. godine izvode se složeni konzervatorsko-restauratorski radovi uporedo sa arheološkim istraživanjima, a cilj je, prema rečima arhitekte Dragoljuba Todorovića, da tvrđava bude kompletno dostupna posetiocima što do sada nije bio slučaj zbog samog terena na kome se nalazi, ali i magistralnog puta koji je prolazio kroz nju.

U unutrašnjem utvrđenju radi se potpuna obnova svih elemenata – kula i bedema, dok se u spoljašnjem utvrđenju radi delimična restauracija ili konzervacija.

Veliki deo poslova je, prema rečima Todorovića, završen, ali predstoji dosta toga da se uradi na spoljašnjem i priobalnom delu utvrđenja.

Fascinacija tvrđavom Golubac traje još iz vremena kada je podignuta, što se vidi i iz zapisa srednjovekovnih putopisaca, pre svega zbog mesta na kome se nalazi – na ridanskoj litici iznad Dunava, na ulazu u Đerdapsku klisuru.

„Da je u pitanju strateški važno mesto prepoznali su još Rimljani i u blizini tvrđave i ispred nje našli smo ostatke rimskih objekata i početak đerdapskog puta“, kaže arheolog Marina Bunardžić.

Istraživanja tvrđave Golubac započeta su, podsetila je ona u razgovoru za Tanjug, u drugoj polovini 20. veka i tada se prikupilo dosta podataka o Palati i kuli uz Palatu, Topovskoj kuli, nekim objektima na ulazu u tvrđavu i o zgradama koje se nalaze na mestu na kojem je danas Đerdapsko jezero, koje su potopljene.

„Radovima započetim 2014. godine te podatke smo dopunili i neke stvari definisali, a jedna od njih jeste ko je podigao tvrđavu. Iako se u izvorima spominje kao mesto gde stoluje jedan ugarski velikaš, 1335. godine, postojala je dilema među istraživačima da li je to ipak srednjovekovna gradnja srpske države ili ugarske“, istakla je Bunardžićeva.

Radovima sprovedenim tokom 2017. ta dilema je otklonjena jer je u najstarijem sloju porušenih objekata iznad Donžon kule pronađena velika količina fresaka što bi bio jedan od argumenata da je osnova tvrđave na litici, ipak, srpska srednjovekovna.

Arheološkim radovima, započetim 2014. koji prate obnovu i revitalizaciju tvrđave, istražen je deo Podgrađa, ulazna partija i najstariji deo tvrđave koji se nalazi na ridanskoj litici, takozvani Gornji grad.

Otkriveno je da je Gornji grad bio gusto izgrađen, pronađen je veliki broj objekata, a Bunardžić se nada da će tokom zime biti izvršena njihova konzervacija.

„U Gornjem gradu smo definisali da je život u turskom periodu bio mnogo razvijeniji nego što se smatralo, jer većina objekata je obnovljena i utvrdili smo da je vojska tu boravila mnogo duže nego što se pretpostavljalo“, pojasnila je ona i dodala da je Golubac bio veoma važan turskoj imperiji zbog čega se tu razvilo i civilno nasilje.

Arheološki su istražene sve kule, utvrđena njihova spratnost, objekti unutar njih, definisano je kako su one izgledale što je veoma važno zbog njihove obnove i rekonstrukcije.

Ranije se samo pretpostavljalo gde se nalazila Glavna kapija, sada je to potrđeno, a Bunardžić navodi da je bilo važno pronaći podatke o širini i visini kapije kako bi ona bila obnovljena.

„Definisali smo da je u takozvanom spoljnom utvrđenju sigurno bila luka i u turskom i u srednjovekovnom periodu. Znamo iz izvora da je po hiljadu turskih šajki ovde zimovalo. Ostalo je da tokom 2018. godine istražimo unutrašnju kapiju Donjeg grada, prilaz ka Palati i time potpuno definišemo samu tvrđavu“, rekla je Bunardžićeva.

U Podgrađu, u kome je prema zapisima Evliea Čelebije bila turska varošica Golubac, takođe je sprovedeno istraživanje u mnogo većem obimu nego što je planirano i pronađeni su predmeti koji pripadaju bronzanom i gvozdenom dobu, zatim značajni objekti iz rimskog perioda, opeke legije Četvrte flavije koja je držala Singidunum, pa čak i freskoslikarstvo iz rimskog perioda.

Dve kule u Gornjem gradu, od kojih je jedna u srednjem veku imala kapelu, bile su u nekom trenutku magacin za hladno naoružanje pa Bunardžićeva kaže da su prebrojali oko 6.800 strela, a iz izvora se zna da je jedno selo u blizini prozvodilo 10.000 strela godišnje.

Iz poznih perioda otkriveni su tragovi o topljenju puščanih zrna i Bunardžićeva ističe da ni na jednoj našoj tvrđavi nisu očuvani dokazi o dovijanju civilnog i vojnog života kao na Golubačkoj.

Kaže da je možda ponajbolje očuvan objekat u toj celini turski amam, jedan od najstarijih u Srbiji koji je odmah po osvajanju Golupca sagradio Kodža Mehmed paša, veliki turski vojskovođa, zaštitinik naučnika i pesnik.

„Imamo sreću što smo mi narod neposlušan i što naredba kneza Miloša da se poruše svi turski objekti, nije izvršena, skinut je samo krov, i što je kamenolom preko puta tvrđave zahtevao da se poravna Podgrađe i preko amama je bio betonski hangar koji ga je sačuvao. Postoje planovi da se amam obnovi što bi bila lepa dopuna savremenom Posetilačkom centru gde možemo da popijemo espreso, a ovde bi bilo divno da popijemo šerbet“, rekla je Bunardžićeva.

Golubačka tvrđava je prepoznatljiva i po Donžon kuli koju Feliks Kanic naziva Šešir kulom zbog njenog oblika.

„Vezane su razne legende za Donžon kulu zbog njenog oblika. Koliko god da je građena kao poslednja odstupnica i poslednja odbrana gde se povlači posada kada je sve osvojeno, moramo se potruditi da ona bude dostupna svima, jer je pogled sa nje na Dunav i Đerdap jedinstven doživljaj“, istakla je Bunardžićeva, arheolog u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Za kraj naglašava da je Golubačka tvrđava, uz Belog anđela iz manastira Mileševa, Studenicu i skulpture iz Lepenskog vira, znak Srbije i da predstoji izazov kako tvrđavu koja je građena da bude nedostupna i neosvojiva, učiniti je dostupnom svakom turisti.