Na akciji dobrovoljnog davanja krvi održanoj 23. februara 2017. godine prikupljeno je 89 jedinica krvi.
Prikupljena krv biće prebačena u Beograd za potrebe pacijenata na beogradskim klinikama i zdravstvenim ustanovama.
Drastičan pad temperature za više od 10 stepeni koji će uslediti već sutra pospodne i doneti i sneg u višim predelima zapadne i južne Srbije, može da utiče i na zdravlje ljudi, upozorili su danas stručnjaci Republičkog Hidrometeorološkog zavoda.
U subotu bi, po prognozi u Beogradu trebalo da bude šest stepeni, a u Novom Sadu svega pet.
Načelnica u Klimatskom centru Republičkog Hidrometeorološkog zavoda, Jasminka Smailagić rekla je za agenciju Beta da promena vremena može značajno uticati na raspoloženje, smanjenje energije i radnih sposobnosti, pospanost, nesanicu, glavobolju, a posebno pogađa osobe sa respiratornim i cerebrovaskularnim oboljenjima.
Ona je navela da će u petak tokom popodneva uticaj hladnog fronta preko Srbije doneti naoblačenje s kišom i drastičan pad temperature za više od 10 stepeni, a na višim nadmorskim visinama zapadne i južne Srbije padaće sneg.
U subotu se, kako je dodala, očekuju temperature znatno ispod prosečnih vrednosti za ovo doba godine, oblačno i mestimično sa kišom. Od nedelje prestanak padavina i ponovo postepeni porast temperature vazduha i do 18 stepeni.
Smailagić je navela da udskom organizmu zbog promene meteoroloških uslova, kao što je i predstojeća, potrebno izvesno vreme da se adaptira, zavisno od svoje osetljivosti.
“Pri zahlađenju krvni sudovi se kontrakuju da bi se smanjilo odavanje toplote, a to povećava otpora u kardiovaskularnom sistemu, srce se dodatno opterećuje i krvni pritisak raste”, navela je Smailagić.
Po njenim rečima, usled naglog prelaza iz toplog u hladno vreme, kakvo Srbji predstoji sutra, izražene tegobe su moguće i kod cerebrovaskularnih bolesnika.
“Sa povećanjem temperature krvni sudovi se šire i pritisak opada. Ukoliko tada ne unosimo dovoljno tečnosti, dolazi do dehidratacije organizma, mozak se slabije snabdeva krvlju, te može biti nesvestice i vrtoglavice. Krv postaje gušća, pa se samim tim povećava i rizik od nastanka moždanog i srčanog udara”, rekla je Smailagić.
Načelnica je dodala da povećana vlažnost vazduha ne pogoduje ni osobama sa respiratornim oboljenjima.
Po njenim rečima, i kod zdravih osoba, osetljivih na promenu vremena, moguća je pojava meteoropatskih reakcija u vidu glavobolje uslovljene upravo naglom promenom temperature i velikom razlikom između minimalne i maksimalne dnevne temperature, s prolaskom fronta, kao i uz značajnu promenu vazdušnog pritiska – naglog smenjivanja visokog i niskog vazdušnog pritiska, pojačanog hladnim vetrom.
Takođe, kako je dodala, temperaturne razlike mogu dovesti do razdražljivosti i promenljivog raspoloženja usled prolaska frontalnog sistema, pojačanog južnog i jugoistočnog vetra.
“Bolovi u mišićima izraženi su naročito pred prolazak hladnog fronta, pri povećanju vlage u vazduhu, kao i umor i malaksalost koji su karakteristični pri toplom i vlažnom vremenu i pred promenu vremena, pri niskom vazdušnom pritisku”, navela je ona.
U petak se, kako je dodala, očekuje pogoršanje biometeoroloških prilika u drugom delu dana, kada će kod većine hroničnih bolesnika tegobe biti u pojačanju.
“Srčanim i cerebrovaskularnim bolesnicima, kao i astamtičarima se savetuje naročita opreznost. Od meteoropatskih reakcija mogući su bolovi u mišićima, glavobolja i promenljivo raspoloženje”, navela je Smailagić.
Po njenim rečima, u subotu se hronično obolelim osobama i meteoropatama savetuje opreznost usled nepovoljne biometeorološke situacije.
“Naročito izražene tegobe mogu imati cerebrovaskularni i kardiovaskularni bolesnici, kao i astmatičari. Mogući su glavobolja, neraspoloženje i reumatski bolovi”, navela je načelnica.
Smailagić je rekla da se od nedelje očekuje poboljšanje meteoroloških prilika pto će doprineti smanjenju tegoba većine hronično obolelih i osetljivih osoba.
Uslove konkursa i potrebnu dokumentaciju koju treba prikupiti, kao i način konkurisanja možete pogledati OVDE.
Na Beogradskom sajmu danas je otvoren Međunarodni sajam turizma, na kojem će se do 26. februara predstaviti 1.100 izlagača iz 56 zemalja.
Prvi put turističku ponudu na sajmu čiji je slogan “Uživajte na vreme” predstavljaju Rusija i Kina, a zemlja partner ovogodišnjeg sajma je Crna Gora.
Najavljeni su sajamski popusti na turističke aranžmane od pet do 50 odsto.
Turistička organizacija Srbije (TOS) predstaviće celinu turističke ponude Srbije: Dunav, kulturnu ponudu, kratke odmore u gradovima, aktivni odmor u prirodi u kombinaciji sa seoskim turizmom, kamping i karavaning, manifestacije, gastronomiju.
Uporedo sa Sajmom turizma na Beogradskom sajmu održavaju se još tri manifestacije: Međunarodni sajam opreme za hotelijerstvo i ugostiteljstvo HORECA, Sajam vina BeoWine i Sajam suvenira “Posetite Srbiju”.
Za posetioce su sajmovi danas otvoreni do 18.00, u petak i subotu od 10.00 do 19.00, a u nedelju se zatvaraju u 17.00.
Cena ulaznice je 300 dinara, za grupne posete 200, a parking košta 200 dinara na sat.
VUČIĆ ZA ZAJEDNIČKI NASTUP SRBIJE, CRNE GORE I BIH
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina treba da na tržištu turizma nastupaju zajedno i najavio da ova godina treba da bude godina velikog i ozbiljnog investiranja u banje u Srbiji.
Vučić je, otvarajući Sajam turizma u Beogradu, rekao da samo zajedničkim izlaskom na tržište i ponudom inostranim turistima koji traže nove destinacije, Srbija, Crna Gora, BiH, ali i Makedonija mogu postići neuporedivo bolji rezultat i veću dobit od turizma.
“Umećemo i da sačuvamo najvažnije, sigurnost bezbednost i mir na Zapadnom Balkanu. Strani turisti traže nove destinacije i to je naša najbolja prilika. Ovo je područje koje žele da vide, i mi im garantujemo punu sigurnost i gostoprimstvo” rekao je Vučić.
Ocenio je da Srbija koja se nikada nije isticala turizmom, jer ga ne smatra najvažnijom razvojnom granom , ipak prošle godine imala 200 miliona evra više zarade od turizma nego Crna Gora, kojoj je turizam glavna razvojna grana.
Vučić je dodao da je prošle godine Srbija taradila rekordne 1,42 milijarde evra od turizma.
“To samo govori kako smo sebe potcenjivali svih ovih godina i nismo uspeli da vidimo gde leže svi naši piotencijali”, ocenio je Vučić.
On je naveo da je u Srbiji broj turista prošle godine bio veći za čak 13 posto, a broj noćenja za 14 odsto što je porast veći nego drugde u Evropi.
Premijer je kazao da očekuje da se Srbija poboljšanjem kvaliteta usluge i objekata pohvali i novim rekordima.
Vučić je kazao da su se mnogi smejali akciji podele vaučera od 5.000 dinara nekim kategorijama stanovništva za odmor u zemlji, ali se to dobro pokazalo i doprinelo oživljavanju pojedinih mesta u Srbiji, te će se ta akcija nastaviti.
Premijer je kazao da očekuje da će jedna kineska kompanija uskoro uspostaviti let Beograd-Peking što će posle ukidanja viza, kako očekuje dovesti veliki broj turista iz Kine u Srbiju.
Ministar trgovine i turizma Srbije, Rasim Ljajić rekao je da na Sajmu turizma učestvuje 56 zemalja sa 1.200 izlagača, a Kina i Rusija prvi put predstavljaju ponudu što će doprineti privlačenju većeg broja turista s tih tržišta.
On je kazao da je Sajam turizma u Beogradu ima pet puta više posetilaca nego sajam u Zagrebu, a sedam puta više nego sajam turizma u Ljubljani.
On je podsetio da je strategijom razvoja turizma definisano 18 prioritetnih turističkih destinacija u Srbiji.
Ljajić je izrazio zadovoljstvo što je Crna Gora partner na ovogodišnjem sajmu i podsetio da su ona i Srbija napravile zajedničkudu za turiste na trećim tržištima.
Ministar turizma Crne Gore Pavle Radulović je rekao da ove godine očekuje da njegovu zemlju ove godine poseti 400.000 turista iz Srbije.
On je kazao da Crna Gora radi na poboljšanju svoje ponude i da je najveći izazov produženje turističke sezone.
Radulović je ocenio da je šansa za sve zemlje u regionu da zajedničkom saradnjom privuku turiste sa dalekih destinacija.
On je najavio da će danas biti potpisan sporazum o saradnji u turizmu sa Ministarstvom trgovine i turizma Srbije.
Muški deo populacije prilično se uspaničio, društvenim mrežama počele su da kruže informacije o pojačanoj “aktivnosti” Vojske Srbije i državne administracije, ali, kako danas piše “Politika“, nema mesta panici – reč je o “redovnim poslovima Ministarstva odbrane koji su u skladu sa pozitivnim zakonskim normama”.
Slična situacija dogodila se jednom Beograđaninu protiv koga je Ministarstvo odbrane zatražilo pokretanje prekršajnog postupka jer promenu mesta prebivališta nije prijavio u roku od osam dana. Nije bilo dovoljno što je promenu svoje adrese stanovanja uredno prijavio MUP-u, trebalo je da se javi i vojsci. I zato će sada morati pred prekršajnog sudiju, a zaprećena mu je novčana kazna od 10.000 do 50.000 dinara, ili zatvor do 30 dana.
Kako piše “Politika” teritorijalni organi Ministarstva odbrane uvek pozivaju sve mladiće u kalendarskoj godini u kojoj postaju punoletni da se upišu u vojnu evidenciju. Skupština Srbije donela je Odluku o obustavi obaveznog služenja vojnog roka i usvojila izmene i dopune Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obevezi. To se primenjuje od 2011. godine. Tom odlukom samo je ukinuta obeveza služenja vojnog roka, ali je ostala obaveza da svaki punoletni građanin Srbije bude upisan u vojnu evidenciju prema mestu prebivališta. Takođe, ostala je i obaveza služenja u rezervnom sastavu.
Iz Ministarstva odbrane potvrdili su da je prema članu 127 Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi propisano da će se regrut i lica u rezervnom sastavu kazniti za već pomenuti prekršaj.
Ministarstvo navodi da njegovi teritorijalni organi vode evidenciju vojnih obeveznika za vreme regrutne obaveze i obeveze služenja vojnog roka, kao i obaveza lica u rezervnom sastavu, za teritoriju za koju su obrazovani.
Vojni obaveznik vodi se u evidenciji prema mestu prebivališta, dok se vojni obaveznik koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme na teritoriji na kojoj nema prebivalište vodi prema mestu u kojem se nalazi u radnom odnosu, ako je u tom mestu prijavio boravak.
Dupli posao za građane
– Vojna obaveza prestaje kada vojni obaveznik navrši 60 godina života, ako mu prestane državljanstvo ove zemlje, ako bude oglašen nesposobnim za vojnu službu i njegovom smrću – kažu u Ministartsvu odbrane.
Od Ministarstva odbrane ipak nije dobijen odgovor zašto ova državna institucija nije umrežena sa MUP, čiju bazu podataka inače koristi, i zašto jendostavno iz policijske evidencije ne prepišu promenu adrese pojedinih korisnika koji us se u poslednje vreme selili.
Nije, takođe, jasno zašto svaki građanin ponaosob nije obevšten o obavezi da se, u slučaju promene adrese, prijavi Ministarstvu odbrane pre nego što se sastavi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Bejdenov (64) projekat pod nazivom „Svaki dan“, koji je pokrenuo 23. februara 1987. godine, danas puni 30 godina.
Profesor je, zahvaljujući toj ideji, koja je podstakla ljude na razmišljanje o smrtnosti, spontano je dobio nadimak „Otac selfija“, prenela je agencija AP.
Bejden pokušava da ostane odan toj prvoj fotografiji, pozirajući sa istim neutralnim izrazom lica i koristeći isti foto-aparat, isti stativ, pozadinu i osvetljenje.
On takođe namerno nije puštao bradu ili brkove, niti je mnogo menjao frizuru, a kako navodi agencija, profesor tim projektom namerava da se bavi do kraja života.
„Prekinuću kad umrem. Ne znam šta će se dogoditi sa mojim projektom tada, ali plan mi je da ga u nekoj formi preuzme institucija“, objašnjava Bejden.
Novosađani ga znaju kao rokera koji svira tamburicu. Ko nije čuo Nikolu, taj ne zna šta je Novi Sad. Ima prepoznatljiv glas i pomalo neobičan repertoar.
video: RTS, Jelena Petrović
Pre tačno dve godine je napisao i otpevao prvu pesmu posvećenu ženi Jeleni. A pre više od deset godina odlučio je da zarađuje svirajući na ulici.
„Pa, iz Kikinde sam došao u Novi Sad. I onda sam obišao te kafane, te restorane da vidim da li mogu da se zaposlim negde, da sviram. Međutim, kuda god sam išao, nigde nema elektronike, nigde nema da se svira. Ali ja sam gitarista, nisam tamburaš. Tako da sam počeo da sviram da bih zaradio da kupim ovu tamburu“, priča ulični umetnik Nikola Dibari.
Tamburicu i ulicu nekako je prihvatio, ali se starog repertoara nije odrekao. Kaže da svira sve i svašta, ali pretežno zabavnjake.
Odluku da postane ulični rok tamburaš najteže je prihvatila njegova porodica.
„Dolazim do ‘Svetozara Miletića’ (spomenika), i mislim se: ‘Hoću li da sviram ili neću. Ma idem kući, ne mogu da sviram.’ Sreća moja, imao sam samo 20 dinara u džepu i stavim ih na futrolu. Počnem da sviram, jedna gospođa mi baca, pa druga. Kada sam video da od toga mogu da zaradim, od toga dana sam počeo svaki dan da radim“, seća se Nikola.
Radi dvokratno i kaže da strogo poštuje radno vreme. U glavnoj i najprometnijoj novosadskoj ulici ima dva radna mesta – jedno skrovište za kišu i jedno za vedre dane. Na oba mesta Novosađani ga lako nađu.
„Mogu vam reći da bez ovog čoveka nema veselja u ovom gradu. Gde god da se nađeš, njegova tamburica kad se čuje, i svi koji prođu ne mogu da ne zastanu bar na sekund-dva, da ga potapšu i kažu: Živeo“, svedoči Novosađanin Miroslav Kašanin.
I zaista, Nikolina muzika brzo vas ponese i poželite da sa njim zapevate. Priliku za duet ne odbija. Mada, ukoliko pokušate sa njim da pevate, može se desiti da se verzije iste pesme malo razlikuju.
Ujedno pod stare dane ostvaruje svoje dečačke snove.
„Moji roditelji su bili jako siromašni, i onda smo se moj brat i ja opredelili da napravimo te cigle. Prodavali smo te cigle i od tog novca sam kupio prvu gitaru i naučio sam da sviram. U detinjstvu sam voleo ‘Bitlse’ i ‘Rolinstonse’, ‘Enimalse’, Džimija Hendriksa. Joj, što sam njega volô“, seća se Nikola.
Ova urbana legenda Novog Sada kaže da će svirati i prolaznike uveseljavati dokle god ga prsti budu služili.
Iako ima više od 70 godina od pesme se još nije umorio. Uz rok sa osmehom svira i džez i vojvođanske, narodne i stare romske pesme, grčki i turski melos. Ima samo jedan cilj – da iškoluje unučiće.
„Kad im treba po hiljadarka ili dve, ja im odmah pošaljem. Za njih imam da se borim“, kaže Nikola i dodaje da ima osmoro unučića.
„Četiri dečaka i četiri devojčice. A ne znaš koje je lepše i lepše, mala Ana, da je vidite kako je lepa, pa Nikolina, ne mogu sve da nabrajam“, kroz osmeh priča Nikola.
Interesantna animacija pokazuje kako Zemlja i Mesec teleskopom pretražuju svemir. Potom se pojavljuje udaljena egzoplaneta, a za njom i ostalih šest, nakon čega nastaje pravo slavlje.
Šest planeta bližih patuljastoj zvezdi leže u zoni gde bi temperature mogle da se kreću od 0 do 100 stepeni Celzijusa. Od ovih šest planeta, naučnici smatraju da bi tri mogle da imaju vodu. Kako je Gugl obeležio ovo veliko otkriće pogledajte OVDE.
Mišel Gilon i njegov tim sa Univerziteta u Ližu, pomoću teleskopa “Spicer” otkrili su sedam zemljolikih” planeta oko patuljaste zvezde u sistemu “Trapist 1”, udaljenom “samo” 40 svetlosnih godina.
Užurbano su juče zaposleni u Biblioteci Srpske akademije nauka i umetnosti donosili iz magacina primerke knjiga, sređivali čitaonicu, doterivali izložbenu postavku… Do kasno uveče pripremali su se za današnje svečano otvaranje biblioteke posle višemesečnog renoviranja. Fond sa milion i po knjiga, časopisa i drugih izdanja sada je okružen renoviranim nameštajem, čistim zidovima, lepšim podovima. Gotovo sve je ostalo isto, samo je dobilo novi sjaj.
– To nije malo. Nisu knjige, tada, bile česte kao sad. U srpskom svetu imao ih je poneko, i ponegde – započinje akademik Miro Vuksanović priču o prošlosti biblioteke na čijem čelu se nalazi. – Za prvog bibliotekara je određen Konstantin Bogdanović, a kasnije Đura Daničić.
Od početnih 14 knjiga, Fond je narastao na milion i po primeraka. Najstarije knjige u Biblioteci su “Istorija Rima” iz 1477. i Lukanova “Farsalija” iz 1498. godine. Tu su i dva unikata – Regulament Marije Terezije i zbirka stihova koja se pripisuje grofu Beladinoviću.
– Posebna retkost je lična biblioteka Vuka Karadžića, koja ima samo 55 primeraka. To je jedina celina ostala od velike Vukove knjižnice, koja je uglavnom u Petersburgu, a ostatak je podeljen i jedina sačuvana celina je u SANU – otkriva akademik Vuksanović. – Tamo su tabaci “Srpskog rječnika” na kojima je Vuk, na marginama, upisivao dodatne reči, svojom čitkom ćirilicom. Tu je i njegova biografija na ruskom, sa ispravkama, knjige u kojima su tragovi Vukove crvene olovke ispod odabranih reči ili primedbama sa strane. Sve takve i ostale retkosti su digitalizovane.
Nastavak teksta pročitajte OVDE.
U periodu od 13 do 16 časova će se izvršiti ispitivanje zaptivenosti primarnog sistema u gradu. Tom prilikom zaustaviće se grejanje u celom gradu pregrađivanjem u Mernoj stanici „Ćirikovac“. Tako će se utvrditi gubici vode na primarnom i sekundarnim sistemima u gradu Požarevcu.
Ovaj zastoj neće uticati na kvalitet grejanja u gradu zbog visokih dnevnih temperatura.
Vuk je svoje klasično gitarsko umeće prikazao petrovačkoj publici u prepunoj čitaonici Biblioteke. Uvodnu reč je održao bibliotekar Marko Milivojević, takođe strastveni zaljubljenik u zvuke gitare. Profesor Luka Božanić govorio je o dosadašnjim uspesima mladog soliste.
Vuk Dragičević, rođen 1996. godine u Novom Sadu. Završio je srednju muzičku školu “Josip Slavenski” u Beogradu, u klasi profesora Slobodana Milivojevića. Istakao se osvajanjem dva puta prve nagrade na republičkom takmičenju, dva puta prve nagrade na Guitar art festivalu, prve nagrade na Sarajevo Guitar Fest-u, dva puta prve nagarde na Vojvođanskom festivalu, prve nagrade na Subotica Guitar Fest-u, prve nagrade na smotri talenata u organizaciji Zajednice muzičkih i baletskih škola Srbije . Pohađao je časove kod istaknutih profesora: Srđan Tošić, Vera Ogrizović, Zoran Krajišnik, Aleksandar Hadži-Đorđević, Kostas Kociolis, Eduardo Fernandez. Trenutno je student II godine FMU u Beogradu.
Vuk Dragičević je priredio bogat repertoar kompozicija poznatih i cenjenih umetika:1. Toru Takemitsu: All in twilight (četiri komada za gitaru); 2. John Dowland: ForlornHopeFancy; 3. LennoxBerkeley: Sonatina op. 52; Allegretto, Lento, Rondo; Allegro ma non troppo; 4. Johann Sebastian Bach: Suite BWV 997; 5. Mario Castelnuovo-Tedesco: Sonata „Omaggio a Boccherini“ op. 77…
Za potrebe sajma pripremljen je bogat promotivan materijal koji će predstaviti turističke potencijale opštine. Posebno se izdvaja promotivni film koji je pripremljen za ovogodišnji sajam i koji možete pogledati ispod.
Nastavnik Srpskog jezika u Osnovnoj školi „Moša Pijade“ u Žagubici, profesor Dragan Stijović, istakao je da je jezik najsavršenije sredstvo za komunikaciju među ljudima. Civilizacijski uslov za napredak čovečanstva, kako je rekao, jeste rad, jezik i ljudsko mišljenje.
Stijović je takođe naglasio da osnovci u opštini Žagubica, uspešno savladavaju sve jezičke okvire i norme maternjeg jezika, što je pohvalno.
Međunarodni dan maternjeg jezika uspostavljen je 1999. godine od strane UNESCO-a i obeležava se redovno od 2000. godine širom sveta.
Prikupljena krv biće prebačena u Beograd za potrebe pacijenata na beogradskim klinikama i zdravstvenim ustanovama.
Akcija se održava u zgradi požarevačkog Crvenog krsta.
Crveni krst organizuje akciju u saradnji sa Institutom za transfuziju krvi Srbije.
Jedni od takvih su i članovi Udruženja Gradska organizacija invalida rada iz Požarevca, neprofitne organizacije koje okuplja, kako im i samo ime kaže, najosetljiviju populaciju koja je ujedno finansijski i najugroženija.
Ovo udruženje je do ove godine omogućavalo svojim članovima da po najnižim cenama i u maksimalnom broju rata kupe ugalj za ogrev. Međutim, od ove godine je predviđena uplata depozita u visini od 5% od ukupne neto vrednosti ugovorene količine što prethodnih godina nije bio.
– Ugalj nismo prethodnih godina kupovali u količini koja je bila predviđena ugovorom, ali razlog za to je sto jedan broj članova nije mogao finansijski da otplati ugalj ili se dešavalo da član u međuvremenu premine. Ipak, ugalj nije kvarljiva roba i kao takav ostajao je na površinskom kopu. – kazao je Svetozar Božinović, predsednik Udruženja i napomenuo da se radi o jako osetljivoj katetoriji kupca a to su uglavnom invalidski penzioneri i invalidi rada koji se nalaze na najnižoj socijalnoj lestvci preživaljavanja.
– Takođe, u ponudi za zaključenje ugovora o kupovini uglja Udruženje je u obavezi da ima skladiste i vagu odakle će vršiti preraspodelu i merenje uglja. Udruženje se ne može baviti trgovinom, pa čak i da se preregistrujemo, izgubili bismo poziciju kategorije kupca za povoljniju kupovinu uglja u odnosu na trgovce. Sa druge strane, korišćenje, odnosno zakup skladišta uticao bi
na povećanje cene uglja, a podsećam da neki od naših članova imaju najniže penzije u Srbiji. – napominje Božinović i moli za razumevanje nadležnih.
Pored molbi, oni su uputili i predloge da se za udruženja koja okupljaju najugroženije slojeve stanovništva u novom ugovoru naprave olakšice pri kupovini uglja kako bi im cena uglja ostala pristupačna. Iz TE KO Kostolac, dobili su odgovor da prema instrukcijama Sektora za poslove i snabdevanja iz Beograda i Organak TE KO Kostolac i Ogranak Kolubara su u obavezi da poštuju slovo ovog ugovora i sve njegove odredbe bez izuzetaka.
Niko, napominju u Gradskoj organizaciji invalida rada iz Požarevca, ne sumnja da su novine unete u ovaj ugovor stavljene sa ciljem da se smanji mogućnost zloupotreba i malverzacija pri ovakvim poslovima. Ipak, u svetlu novih troškova koja su neminovna, veoma je izvesno da ako ovako ostanu stvari, članovi udruženja jednostavno ostanu bez ogreva za narednu grejnu sezonu ili budu upućeni na stovarišta uglja gde su, za penzinere sa ovakvim primanjima, cene nedostižne..
Život je imao priliku da nastane i evoluira na najmanje tri od sedam planeta solarnog sistema koji je udaljen 39 svetlosnih godina od našeg Sunčevog sistema.
Planete sa uslovima pogodnim za nastanak života kruže oko patuljaste zvezde, poznate kao Trappist-1, koja je znatno hladnija i crvenija od Sunca.
Šest unutrašnjih planeta (najbližih zvezdi) nalaze se u zoni u kojoj se temperature kreću od 0 do 100 stepeni.
Naučnici smatraju da od tih šest planeta najmanje tri imaju okeane, što znatno povećava šanse za postojanje vanzemaljskog života.
Nijedan poznati zvezdani sistem ne sadrži toliki broj planeta nalik Zemlji, u nastanjivoj zoni.
Glavnu ulogu u otkrivanju ovog sistema imao je robotski teleskop kojim su pravljali naučnici sa Univerziteta “Džon Murs” u Liverpulu. Reč je o jednom od instrumenata koji podržavaju opservacije Nasinog teleskopa Spajser, najvećeg te vrste na svetu.
Planete su otkrivene putem tzv. “tranzitne metode”, koja uključuje registrovanje blagog zatamnjenja koje se javlja kada se planete nađu na putu između teleskopa i zvezde.
Trappist-1 nalazi se u sazvežđu Vodolija.
Istraživanje će biti objavljeno u magazinu “Nejčer”.
Konferenciji, koja je održana 22. februara, prisustvovali su brojni renomirani astronomi i planetarni naučnici iz svih krajeva sveta, a tema su bile egzoplanete.
Egzoplanete – planete koje se nalaze van Sunčevog sistema, najveća su nada čovečanstva za pronalaženje vanzemaljskih oblika života, jer postoje velike šanse da se na nekoj od njih nalaze uslovi slični kao na Zemlji.
Upravo zato mnogi su pretpostavljali da će biti reči o pronalasku vode u tečnom stanju ili o dokazima o postojanju vanzemaljskih oblika života.
Podsećamo, NASA je prošle godine pronašla dve nastanjive planete nalik Zemlji.
Jedna od njih – Kepler-452b, nalazi se u sazvežđu Labud, a udaljena je od Zemlje 1.400 svetlosnih godina.
Planeta Kepler-452b veća je od Zemlje u prečniku za 60 odsto, a uprkos tome što još nisu ustanovljene karakteristike njenog sastava, naučnici smatraju da je u pitanju stenovita planeta.
Potrebno joj je 385 dana da obiđe pun krug oko svoje zvezde, od koje je samo pet odsto udaljenija nego Zemlja. Ovo nebesko telo iste je temperature kao Zemlja, s tim što je 20 puta osvetljenije od nje.
Kepler-452b star je oko šest milijardi godina (oko jednu i po milijardu godina stariji je od Sunca), a zbog slične pozicije, rotаcije oko zvezde i umerenih uslovа, nije isključeno da su se na njemu javili vanzemaljski oblici života.
Druga planeta, Proksima b, nalazi se u nastanjivoj zoni zvezdanog sistema i gotovo je iste veličine kao Zemlja. Sudeći prema svim njenim karakteristikama, predstavlja savršeno tlo za nastanak vanzemaljskog života.
Proksima b je bliža svojoj zvezdi nego što je Zemlja Suncu – potrebno joj je samo 11,2 dana da obiđe oko nje, a njena zvezda je mnogo zagasitija od Sunca.
Ipak, na planetu pada velika količina UV i rendgenskih zraka, što znači da bi živi organizmi u borbi za opstanak morali nekako da postanu otporni na tu radijaciju.
Planeta je pronađena tokom analize podataka koje su prikupili teleskopi Evropske južne opservatorije (ESO) između 2000. i 2014, kao i 2016. godine.
Hedlajner glavne festivalske bine, Rag’n’Bone Man, nedavno je izdao je svoj album prvenac “Human” koji je u prvoj nedelji već prodat u preko 117.000 primeraka i tako postao najbrže prodavan debi album muškog izvođača ove decenije! Rag’n’Bone Man je imao bolju prvu sedmicu i od Adele, Eda Shierana i Sama Smitha, a nedavno dobio i godišnju BRIT nagradu kritičara koja je pre njega lansirala karijere od Ellie Goulding, Florence + The Machine i upravo Adele, sa kojom ga i najviše porede zbog sirove snage vokala.
On trenutno čvrsto drži prvu poziciju Britanske liste singlova, ispred Amy MacDonald, Ryana Adamsa i Eda Shierana, a svi ostali izvođači koji su na top 10 listi najprodavanijih nisu zajedno prodali toliko primeraka albuma kao Rag’n’Bone Man! U pitanju je ujedno album koji se najbolje prodaje u poslednjih 12 meseci, a ove brojke poslednji je imao David Bowie sa albumom “Blackstar”. Njegov hit singl “Human” koji je izašao u julu prošle godine uzdrmao je muzičku scenu i popeo se na vrh svetskih top lista u čak 33 zemlje, a trenutno već ima više od 150 miliona YouTube pregleda!
Rag’n’Bone Man – Human:
Iznikao iz hip-hop scene, bluzmen karakterističnog glasa, Rag’n’Bone Man prepoznatljiv je po svom pirsingu i mnogobrojnim tetovažama, ali i po visini, pa je među prijateljima, a i publikom, poznat kao “nežni džin”. Među njegovim fanovima je i veliki Elton Džon koji ga javno hvali, što je pre toga bio slučaj sa Edom Širanom koji je ubrzo posle toga rasprodao prve stadione!
I pored svog izvanrednog uspeha Rag’n’Bone Man, čije je pravo ime Rory Graham, nije dozvolio da mu slava koju je stekao preko noći “udari u glavu” i pomalo iznenađen svojim uspehom izjavio je: “Jedno veliko hvala što kupujete moj album, što ga slušate, strimujete i doprinosite ovom ogromnom uspehu. Meni to znači sve na ovom svetu. Radio sam dugo na ovome i snovi se ispunjavaju zahvaljujući vama. Album na prvom mestu – strava!”
Rag’n’Bone Man izjava sa proslave:
Petrović je dodao da on lično nikada ne bi doneo takvu odluku.
Hrvati, koji su osvojili bronzanu medalju, odlučili su tada da napuste postolje i ne slušaju himnu “Hej Sloveni” i nikada više nisu osvojili nijednu medalju na velikim takmičenjima.
“Znam da je iz dvorane postojala telefonska veza s Banskim dvorima gde je sedeo Tuđman i dogovoreno je solomonsko rešenje. Ide se uzeti medalja, ali će se nakon toga napustiti podijum. Bila je to politička odluka i gledano sa ove vremenske distance, pogrešna. Ja lično to nikad ne bih uradio”, rekao je Petrović za “Večernji list”.
Tada je krenulo hrvatsko prokletstvo na velikim takmičenjima, ali Petrović ne smatra tako.
“Ne bih rekao. Mi smo više ispaštali zbog vlastitih propusta. Na Evrobasketu 2003. primili smo dva nesrećna koša protiv Rusa, a na Evrobasketu 2005. nismo zagradili jednu odbijenu loptu od promašenog slobodnog bacanja. Godine 2001. u četvrtfinalu protiv domaćina Turske imali smo +19 u 27. minutu, pa smo izgubili. Dakle, u tim smo situacijama bili vlasnici svoje sudbine”, dodao je.
Na pitanja zašto je Srbija košarkaška nacija, a Hrvatska nije, imao je spreman odgovor
“Nismo negovali kult reprezentacije na pravi način, a i dogodilo nam se da je na Saboru HKS 1995. godine jedan čovek posekao sve živo što je vredelo. Nakon četiri osvojene medalje – olimpijskog srebra, jedne svetske i dve evropske bronze, on je izlobirao smenjivanje Lalića, Novosela i Nakića, i postavio nove ljude. Od tada nas nije bilo na postoljima. Tu govorim o sada već bivšem predsedniku Danku Radiću koji je neko vreme vladao iz senke, a onda je i formalno postao prvi čovek hrvatske košarke”.
Za to vreme, Srbija je razvijala svoje igrače, za razliku od hrvatskih klubova.
“Tu smo zapeli u začaranom krugu. Ako se uprava nekog kluba odluči da će biti razvojni klub, onda trener ne može dobiti otkaz nakon sedam poraza. Jer, ako on zna da će dobiti ‘nogu’ ako mu se to dogodi, on će uzeti ‘olinjalog’ plejmejkera koji će mu pomoći da pobedi neku utakmicu radije nego da stane iza nekog mladog igrača s kojim će gubiti. Dok nisam postao pouzdan plejmejker, ja sam izgubio mnogo utakmica i prvenstava, ali je moj trener u to vreme bio Mirko Novosel. Imao je na raspolaganju osam godina, od kojih smo u prvih šest gubili”, zaključio je Petrović za “Večernji list”.
Saša Gluvakov ubuduće će voditi resor poljoprivrede, dok će Dalibor Miljković biti zadužen za komunalnu infrastrukturu. Oni će na tim funkcijama zameniti Aleksandra Stojanovića i Dragana Kostića. Dragan Kostić izabran je za novog direktora kostolačkog preduzeća „Autotransport“. U periodu u kome je obavljao funkciju člana Gradskog veća zaduženog za komunalnu infrastrukturu znatno je podignut nivo izvršenja budžeta grada i nivo realizacije investcija. Za nepunih devet meseci, tokom kojih je Kostić vodio svoj resor uređeno je 16 kilometara asfalta, više od 10 kilometara nekategorisanih puteva i 40 kilometara dužnih cevi toplifikacije, proširena mreža kišne kanalizacije, započeto je renoviranje gradskog Hipodroma i uređenje ergele „LJubičevo“.
Aleksandar Stojanović obavlja i posao direktora Poljoprivredne savetodavne stručne službe. Tu je unapređen odnos grada prema sektoru poljoprivrede, i unapređen rad odseka Gradske uprave koji se bavi poljoprivredom. Grad je u tom periodu uložio oko 70 miliona dinara u poljoprivredu. Po prvi put posle 2011. godine izdato je poljoprivredno zemljište u vlasništvu grada. Od tog novca 30 miliona dinara je, sa dodatnih 7, 5 miliona koji su dobijeni od ministarstva poljoprivrede uložen u uređivanje atarskih puteva i uređeno je ukupno oko 28 kilometara puta u svim požarevačkim i kostolačkim selima. Značajno je unapređen i rad Komisije koja dodeljuje subvencije za poljoprivredne proizvođače (nekadašnji Agrarni fond), čiji je rad godinama bio predmet kritika zbog stalnog prenošenja sredstava. U prethodnih nekoliko meseci raspisana su tri konkursa za subvencionisanje poljoprivrede, sklopljeno je preko 200 ugovora sa poljprivrednicima i udruženjima poljoprivrednika, dok je na ime subvencija grad dodelio oko 27 miliona dinara.
Gradonačelnik Grada Požarevca Bane Spasović ocenio je da su oni svoj posao obavili vrlo dobro.
„Aleksandar Stojanović uradio je sve što je dogovoreno i za vrlo kratko vreme oblast poljoprivrede je unapređena i postavljena na zdrave osnove. Dragan Kostić takođe je veoma dobro obavio svoj posao“, istakao je gradonačelnik i nabrojao investicije koje su realizovane tokom Kostićevog mandata.
Saša Gluvakov rođena je 1990. godine i po zanimanju je master inženjer rudarstva. Na lokalnim izborima održanim u aprilu 2016. godine izabrana je za odbornicu u Skupštini Grada Požarevca. Trenutno je student druge godine doktorskih studija, sa prosečnom ocenom svih položenih ispita 9,83. 2016. godine, odlukom Nastavno-naučnog veća Rudarsko-geološkog fakulteta dobila je zvanje istraživač-pripravnik.
Dalibor Miljković rođen je 1983. godine. Po zanimanju je strukovni ekonomista. Za odbornika u Skupštini Grada Požarevca biran je dva puta, 2012. i 2016. godine. Od 2013 – 2016. godine bio je i predsednik MZ Bulevar. Zaposlen je u Pošti Srbije. Oženjen je, otac jednog deteta.
Zoran Milošević i Marko Miladinović novi su odbornici u Skupštini Grada Požarevca. Oni su na ta mesta došli umesto Dalibora Miljkovića i Saše Gluvakov, koji su podneli ostavke na odborničke mandate, pošto su izabrani za članove Gradskog veća.
Zoran Milošević dolazi iz Mesne zajednice Radna mala. Rođen je 1961. godine i zaposlen u bolnici u Požarevcu. Marko Miladinović rođen je 1991. godine i živi u naselju Poljana.
Usvojen je predlog Programa lokalnog ekonomskog razvoja Grada Požarevca za 2017. godinu, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca. Ovim programom su predviđene tri mere, zapošljavanje, dovođenje investitora i podizanje konkurentnosti. Mera Podsticaja zapošljavanja se realizuje u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, kroz Lokalni akcioni plan zapošljavanja Grada Požarevca za 2017. godinu. Mera Privlačenja investitora se realizuje putem sledećih aktivnosti, obezbeđivanjem zemljišta koje je infrastrukturno opremljeno i poslovnog prostora koji je u javnoj svojini grada. Obezbeđenje zakupa na određeno vreme i infrastruktuno opremanje poslovnog prostora u svojini Grada za različite namene, obezbeđenjem podsticajnih sredstava za nabavku opreme neophodne za proširenje kapaciteta ili započinjanje proizvodnje. Mera Podsticanje konkurentnosti se realizuje putem sledećih aktivnosti, prozvodnih inovacija koje imaju mogućnost direktne primene i definisane koristi u lancu vrednosti proizvoda, podršku razvoja zadrugarstva, klastera i drugih oblika udruživanja sa ciljem zajedničkog nastupa na trećim tržištima ili kod dominantnog kupca i dobijanje međunarodnih sertifikata sa ciljem omogućavanja izlaska domaćih kompanija na inostrana tržišta. Za realizaciju mera Podsticanje konkurentnosti sredstva se mogu dodeliti jednom privrednom subjektu, u toku tri uzastopne fiskalne godine, u visini od ukupno 10 000 000 dinara. Opšti cilj ovog programa je doprinos ekonomskom razvoju Grada Požarevca i stvaranja povoljnijeg poslovnog okruženja. Posle 1997. godine ovo je prvi put da Grad ima jedan ovakav program a drugi je u Srbiji koji je dobio saglasnost Ministarstva finansija.
Odbornici Skupštine grada Požarevca usvojili su Lokalni akcioni plan za mlade grada Požarevca za period 2017-2020. Izrada kroz tematske radionice je trajala od januara do septembra prošle godine, a radna grupa za izradu LAP-a imala je petnaestak formalnih i neformalnih sastanaka. Pored toga što su jedna od najranjivijih grupa društva, mladi su i nepresušni resurs, kojim treba svi da se bavimo da bi naša lokalna zajednica bila što uspešnija. Osnovni ciljevi izrade LAP-a su podsticanje mladih da aktivno učestvuju u različitim aktivnostima i društvenim tokovima, podrška njihovom udruživanju kako bi sprovodili omladinske politike, stvaranje uslova za aktivno i kvalitetno provođenje slobodnog vremena, bavljenje sportom, negovanje zdravih stilova života, sprovođenje volonterskih aktivnosti, organizovanje obuka, seminara, konferencija i projekata kojima se podstiče održivi razvoj i zaštita životne sredine.
Usvojeni su planovi i programi Ustanova čiji je osnivač Grad Požarevac za 2017. godinu.
Odbornici su usvojili predlog Odluke o izmenama Odluke o plaćanju doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinosa za zdravstveno osiguranje za lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca. Do sada je bilo da umetnik koji ima mesto prebivališta 10 godina na teritoriji Grada Požarevca može da ostvari ovo pravo a nakon usvajanja ove odluke posle 3 godine ostvaruje pomenuto pravo.
„Programom Lokalnog ekonomskog razvoja stvaraju se uslovi za dovođenje stranih i domaćih investitora između kojih se ne pravi razlika, svi su dobrodošli da investiraju u Požarevac. Tu se zapravo radi o nekoliko mera za podsticaj za dovođenje investitora sa ciljem zapošljavanja naših ljudi. To su određene subvencije i davanje zemljišta u zakup pod povoljnim uslovima ili eventualno otuđenje zemljišta, jedna od mera jeste i komunalno uređenje zemljišta i postojećih objekata. Postoji program i uslovi ko može da konkuriše i pod kojim uslovima, formirana je komisija koja će nadzirati celokupan postupak. Jeda član komisije biće iz redova opozicionih odbornika.
Ono što je privuklo pažnju građana i raspravu između odbornika je tačka dnevnog reda o uvođenju privremenih mera u Mesnim zajednicama na teritoriji Grada Požarevca, takva odluka je doneta iz jednog razloga a to je da moraju da se prilagode zakonskim rešenjima što nije urađeno godinama unazad a idu izbori u Savetima Mesnih zajednica što bi dovelo do određenih procesnih i proceduralnih problema prilikom raspisivanja tih izbora. Takođe jedan deo Mesnih zajednica je zadržao ta ovlašćenja, što je protivzakonito, koja su sada u nadležnosti lokalne samouprave ili nekih drugih subjekata, treći razlog je da pojedine Mesne zajednice nisu finansijski poslovale kako treba odnosno nalaze se u dugovima od po više desetina miliona dinara.
Tačno je da su nasleđeni dugovi ali svaki dug mora da se plati. Postoje sudske presude koje Mesne zajednice moraju odužiti ali to ne opterećuje Grad nego te Mesne zajednice. Da bi predupredili da se ne dolazi dalje u takvu situaciju doneta je Odluka da se privremeno raspuste te Mesne zajednice ali Gradsko veće će doneti nova rešenja za formiranje tih privremenih Saveta MZ i tim privremenim rešenjima imenovaće se opet isti članovi već postojećih saveta MZ tako da će njima biti produžen mandat za još šest meseci. Tako da se tu ništa ne menja i da pojedini odbornici zapravo nisu shvatili šta je zapravo poenta jedna ovakve Odluke. Poenta je da se usklade svi propisi sa zakonom jer nema dovoljno vremena zato što je to obiman posao i to je bio razlog zašto je doneta jedna ovakva Odluka“, zaključio je Spasović.
U okviru pratećeg programa fesivala 25. februara, u 12 sati, biće odigrana predstava za decu “Maša i medved”, a na dan otvaranja festivala 24. februara, od 19.30, biće otvorena izložba lekara Marka Stevanića – fotografije iz vazduha.
XIII Amaterske glumačke svečanosti “Milivojev štap i šešir” počinju 24.2. predstavom Studia BIS iz Beograda “LET” po motivima romana “Džonatan Livingston Galeb” Ričarda Baha. Sve predstave počinju u 20 časova, a cena ulaznice je za sve predstave 250 dinara koje možete kupiti na biletarnici.
PETAK – 24.02. Reč je o predivnoj priči Ričarda Baha koja govori o potrebi da se “leti” više, dalje i brže od ostalih, kao i o nerazumevanju sredine prema pojedincima koji su se usudili da budu drugačiji. U originalnoj postavci amaterskog teatra Studija “BIS!”, “LET” je emotivna i potresna priča o ljubavi prema životu i prema ljudima, o snazi koju u sebi možemo da otkrijemo i kad smo najranjiviji, i o moći lepote, ljubavi i praštanja.
SUBOTA 25.02.– Drugog dana festivala “Milivojev štap i šešir” predstaviće nam se Kamerna scena “Mika Antić” iz Sente sa predstavom “Epitaf” Dore Delbjanko i u režiji Branka Vučetića.
“…u nekoj nigdini, Boga pitaj gde, postoji neznana porodica. A možda ih i znamo. Jedini način komuniikacije te, nama daleke, porodice je nasilje. Svakovrsno. Spiskovi za odstrel, razovrsna oružja, straže, ksenofobija, duhovi prošlosti i budućnosti, opčinjenost ubistvom….Nakaradno, maloumno, izopačeno, a opet kao da smo čitali da se to desilo, baš nedavno….”
NEDELJA 26.02. Treće festivalske večeri predstaviće nam se Akademsko pozorište Studentskog kulturnog centra iz Kragujevca sa predstavom “Era ožalošćenih”: Predstavu je režirao Miroslav Petrović. “Era ožalošćenih” zasnovana je na motivima anotologijskog teksta Branislava Nušića „Ožalošćena porodica”, ali predstavlja njegovo novo čitanje i značajan otklon od dobro poznatih Nušićevih likova.
U spoju dekonstruktivne dogme i brehtovskog teatra, ansambl Akademskog pozorišta želi da otvori mnoga pitanja koja se tiču čitavog čovečanstva – od nastanka čoveka do daleke budućnosti.
Žiri čine Nenad Despotović, pokretač i jedan od animatora kulturnog života, jedan od osnivača pozorišta Castellum, Bojan Gačević urednik u CZK Požarevac i Svetlana Mitrović, glumac amater.
Od 08 do 15 časova deo naselja Ljubičevo kod radionice ostaće bez električne energije zbog rekonstrukcije NN mreže.
„Škorpion 3“ može da podnese težinu od 120 kilograma i ima mesto samo za vozača. Dostiže brzinu od 50 kilometara na sat, a leti na visini do 10 metara. U vazduhu može izdržati 27 minuta.
Već je dostupan za kupovinu i košta 150.000 dolara. Ima vrhunski sigurnosni mehanizam koji ograničava maksimalnu brzinu i visinu kako bi se sprečile nesreće.
Ono što je bitno jeste da tom letelicom mogu upravljati i amateri i profesionalci.
„Epl“ se nedavno pridružio poslovnoj grupi “Wireless Power Consortium”, što je dosad najveća indikacija da ta kompanija radi na bežičnoj tehnologiji. Kako prenosi Telegraf, to bi moglo da znači da će najveći svetski tehnološki gigant uvesti bežično punjenje u svoj predstojeći „ajfon 8“ ili „ajfon Iks“.
Pametni sat te kompanije „epl voč“ već podržava magnetni kabl koji se napaja energijom bežičnim putem, dok „ajfon“ nikada dosad nije imao tu mogućnost.
Iako se čini kao korak napred, bežična tehnologija se ranije pokazala problematičnom, jer je baterijama trebalo više vremena za punjenje. Ipak, mnogi se nadaju da će „Epl“ rešiti taj problem i da će baterija „ajfona“ moći da se puni čak iako je aparat udaljen od izvora energije.
Time će tehnologija postaviti nove standarde na tržištu. „Ajfon 8“ bi u tom slučaju morao da ima znatno drugačiji dizajn da bi se sprečilo pregevanje, jer bežično punjenje povećava unutrašnju temperaturu pametnih telefona.
U nedelju, 19. februara 2017. na prvenstvu Centralne Srbije u rvanju slobodnim stilom, 6 mladih petrovačkih rvača i jedna rvačica, osvojili su četiri zlata i to Anđela Vasiljević, Andrija Jovanović, Boris Strainović i Miljan Rajić, jedno srebro Uroš Rajić i jednu bronzu, Aleksandar Vilić. Bez medalje je ostao Luka Vladuljević, koji ju je možda najviše i zaslužio svojim hrabrim borbama.
Jedna od njih je i čuvena anegdota o tome kako je Patrijarh Pavle na večeri kod tadašnjeg predsednika Srbije i Crne Gore, Svetozara Marovića, na kojoj je bio i Kofi Anan, ostavio svojim smernim ponašanjem u neverici ove političare.
Naime, tokom večere, u vreme posta, za patrijarha su bili servirani riba, hleb i povrće. Kad je sve završio imao je salvetu ispred sebe na kojoj je bilo oko dvadesetak mrvica. On je tiho, ne obraćajući pažnju na ono što se dešava oko njega, svaku mrvu pokupio i pojeo.
Kad je završio, upitali su ga šta to radi, a on im je ovako odgovorio:
„Ne znate vi deco moja šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kada vidite mrvice pored stola“, rekao je tada patrijarh Pavle.
Da je njegov odnos prema hlebu i mrvicama zaista bio takav potvrdili su i manastiru Gračanica u kome je patrijarh boravio. On bi svaki put grdio monahinje zbog prosipanja hleba pored stola.
Arhimandrit Jovan Radosavljević u knjizi “S patrijarhom Pavlom kroz život” objasnio je otkud toliko poštovanje pokojnog patrijarha Pavla prema hrani i od koga je to naučio.
Naime, on je od oca Jakova Arsovića naučio kako se prema hrani treba ophoditi sa poštovanjem i da ne treba ništa ostavljati pored tanjira, a da prosuto treba pokupiti.
„Jednom prilikom grickao sam koru hleba, a ono što je zagorelo ostavio sam na kraj tanjira. Pavle me je upitao zašto sam to uradio, a kad sam mu rekao da neću da jedem jer je zagorelo, uzeo mi je to zagorelo parče hleba i pojeo. Tako me je zastideo bez ijedne reči, da više nikada nisam ostavio mrvicu hleba van tanjira ili neko zagorelo parče“, piše arhimandrit Jovan u svojoj knjizi.
Tog dana se u centru naselja okupi znatan broj meštana koji obeležavajući praznik, istovremeno neguju i kult mrtvih. Centralnom dešavanju prethode celodnevne aktivnosti počev od ranog jutra prikupljanjem drva, puštanjem vode za pokojnike umrle bez sveće, kao i ostali sadržaji. „Priveg“ kako je obeležen u kalendaru manifestacija Turističke organizacije opštine Žagubica, ove godine održan je u nedelju 19. februara, u organizaciji Kulturno umetničkog društva „Izvor“ iz Laznice uz podršku Turističke organizacije kao suorganizatora i lokalne samouprve, koja je ove godine bila 13. po redu. Svake godine na manifestaciji nastupaju brojna kulturno – umetnička društva iz susednih opština.
video: YT RTV mlava
Slogan ovogodišnjeg sajma „Uživajte na vreme“ šalje jasnu poruku svim ljudima koji vole da putuju, da je sajam najbolja prilika da se bliže upoznaju sa ponudama različitih turističkih destinacija, kako iz zemlje tako i širom sveta, da uporede cene različitih agencija, avio kompanija, hotela, da se informišu šta je ono što će biti aktuelno ove godine, ili jednostavno da uplate po nižim cenama letovanja na već poznatim mestima. Zemlja partner ovogodišnjeg sajma turizma biće Crna Gora koja zahvaljujući svom geografskom položaju i prirodnim resursima predstavlja pravi izazov za turiste.
Srbija će svoje turističke potencijale predstaviti u hali 4. Akcenat će ove godine biti stavljen na velike mogućnosti koje Srbija pruža turistima. Prirodne lepote, odmor pokraj reka i jezera, sport, rekreacija i avantura samo su neki od šarenolike lepeze resursa koje se nude modernom turisti.
Turistička organizacija opštine Veliko Gradište nastupiće i ove godine samostalno na sajmu turizma. Pripreme su u toku, a posetioci sajma imaće priliku da ove godine na našem štandu uživaju u jednom potpuno novom doživljaju, zahvaljujući multimedijalnom obilasku destinacije kroz virtuelne šetnje. Štand će svojim dizajnom, na interesantan način, privući ljubitelje sportskog i avanturističkog turizma, a svakako će dominirati Srebrno jezero kao turističko mesto koje tokom turističke sezone privuče oko 700.000 posetioca, i svake godine ostvari preko 30.000 noćenja.
Glavni dan prezentacije biće 24. februar, a turističku ponudu prezentovaćemo u velikoj konferencijskoj sali (hala 4 Beogradskog sajma) od 11,00 do 13,00 časova. Na prezentaciji će govoriti predsednik opštine Veliko Gradište Dragan Milić, direktorka Turističke organizacije opštine Veliko Gradište Dajana Stojanović, predstavnik košarkaškog kampa „TEO4“ Miloša Teodosića, predstavnik muzičkog festivala „Uranak“ i Snežana Milošević, organizator likovne kolonije. Posetioci prezentacije imaće prilike da uživaju u nastupu Ansambla narodnih igara i pesama „Vlastimir Pavlović Carevac“ kao i u izložbi slika Udruženja likovnih stvaralaca „Đura Jakšić“ iz Požarevca.
Na prezentaciji će se govoriti o postignutim rezultatima i akcijama koje je opština Veliko Gradište pokrenula u cilju jačanja turističke ponude kao i o investicijama i primerima dobre prakse. Kamp „TEO4“ uspešno je završio svoju prvu sezonu na Srebrnom jezeru a pripreme za 2017. uveliko traju, organizatori najvećeg događaja u Srbiji u okviru prvomajskih praznika govoriće o omladinskom turizmu i najaviti Uranak festival na Srebrnom jezeru, a biće predstavljena i likovna kolonija, koja nas očekuje u toku godine.
Druženje će se nastaviti prigodnim koktelom i posetom štandu opštine Veliko Gradište.
U okviru priprema za nastup na sajmu, rade se novi prospekti, turistički spotovi i različiti promotivni rekviziti koji će upotpuniti doživljaj. Izuzetan multimedijalni prateći program na štandu, posetiocima će doneti nezaboravno iskustvo, a turistima već dobro poznata ponuda opštine Veliko Gradište svakako će biti prezentovana na drugačiji, moderniji i interesantniji način.
U pojedinim gradovima se ohrabruje korišćenje javnog prevoza, u drugim biciklizam, a negde pešačenje.
U ovih 10 gradova u poslednjih pet godina korišćenje ličnih automobila je drastično palo.
Da bi smanjila saobraćaj na svojim autoputevima, Đenova je uspešno uvela projekat deljenja automobila. Više putnika bi koristilo jedan automobil tokom dana, a trasu i vreme vožnje bi rezervisali preko interneta.
Prema poslednjim dostupnim podacima – iz 2015. godine, ICS projekat (Inicijativa “Car Sharing”) je samo u ovom gradu imao oko 1.300 korisnika i četrdesetak automobila. ICS se proširio na još desetak italijanskih gradova, a ukupni broj korisnika iznosi više od 22.000 i 600 automobila.
U ovom gradu se već godinama uspešno sprovodi projekat deljenja bicikala po imenu “Cy’clic”.
U doba kad je vazduh bio zagađeniji, ovaj i još nekoliko drugih italijanskih gradova su uveli zabranu saobraćaja u svojim centrima. Zabrana je praćena jeftinijim kartama za javni prevoz, a u pojedinim gradovima su iz zabrane izuzeta hibridna vozila.
Ovaj grad je 2014. godine lansirao SmartCity platformu. Razni senzori postavljeni su po čitavom gradu, u autobusima i kao aplikacije na pametnim telefonima. Prikupljeni podaci odlaze u gradsku upravu i preduzetnicima kako bi razvili aplikacije koje će se koristiti za poboljšanje efikasnosti rada javne uprave, a s vremenom će se proširiti i na druga područja, poput saobraćaja, energetike i zaštite životne sredine.
Centar grada je “zona a traffico limitato”, odnosno zona ograničenog saobraćaja. Ovde mogu da prođu samo stanovnici, autobusi i taksi vozila.
Nemačka je prva zemlja koja uvodi biciklistički autoput koji će spajati deset gradova u Nemačkoj, a biće dug 100 kilometara.
Ovde se rodila Grčka mreža zelenih gradova.
Samo trećina Rimljana još vozi automobil.
Ovaj japanski grad je poznat po svojim “danima bez automobila” i električnim automobilima.
Nadimak mu je “pešački grad” jer 13 odsto stanovnika kao prevozno sredstvo koristi sopstvene noge.
Poučeni pređašnjim iskustvima, stručjani tvrde da se pad ove društvene mreže dešava uglavnom kada se na njoj vrše neke veće tehničke promene.
Budite strpljivi, timovi podrške uveliko rade na rešavanju ovog problema.
