Na osnovu redovnog epidemiološkog nadzora nad gripom u sezoni 2016/17. godine, došlo je do povećanja broja obolelih, prema populacionom nadzoru, u periodu od 50. do 51. izveštajne nedelje 2016. godine u odnosu na period od 40. do 49. izveštajne nedelje 2016. godine, (u 49. nedelji stopa incidencije 153,6 na 100 000 stanovnika, u 50. nedelji stopa incidencije 290,3 na 100 000 stanovnika, u 51. nedelji stopa incidencije 857,7 na 100 000 stanovnika).
Aktivnim epidemiološkim istraživanjem i laboratorijskim ispitivanjem briseva kod obolelih pacijenata na teritoriji Braničevskog okruga, potvrđeno je prisustvo virusa gripa A (sezonski AH3) kod 6 obolelih osoba.
Opšte mere prevencije su najefikasnije mere prevencije i suzbijanja gripa izazvanog virusom influence, a tu spadaju:
-držanje odstojanja od najmanje 1 m od drugih osoba,
-higijena disajnih puteva (pokrivanje nosa i usta prilikom kašljanja i kijanja papirnatom maramicom koju odmah nakon upotrebe treba baciti, a ruke oprati tekućom vodom i sapunom),
-higijena ruku i
-provetravanje prostorija.
Osobama sa blagim oblikom bolesti se preporučuje izolacija i nega kod kuće do oporavka, uz maksimalno ograničavanje svih kućnih i drugih kontakata.
Simptomatska terapija podrazumeva mirovanje, nadoknadu tečnosti, upotrebu antipiretika (lekova za sniženje povišene telesne temperature), a upotreba antivirusnih lekova i antibiotika sprovodi se samo po preporuci lekara.
Osobe koje neguju obolele od gripa izazvanog virusom influence treba da peru ruke nakon svakog kontakta sa njima.
U slučaju da dođe do pogoršanja simptoma konsultovti izabranog lekara.
Sedam (7) dana nakon pojave simptoma obolele osobe nisu više zarazne za svoju okolinu.
Istom optužnicom obuhvaćeni su i Mirjana Matković, odgovorno lice u “Autotransportu”, za krivično delo falsifikovanje službene isprave, kao i odgovorno lice u TE-KO”Kostolac” zbog krivičnih dela zloupotrebe u vezi za javne nabavke i falsifikovanje službenih isprava, rečeno nam je u Višem tužilaštvu.
Prema navodima iz krivične prijave Mojović se sumnjiči da je firmi kojom je doskora rukovodio naneo višemilionsku imovinsku štetu.
– Mojović od 2010. do 30. juna 2013, tokom realizacije javnih nabavki koje je kao izvođač radova sprovodio po zahtevu naručioca, Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“, suprotno ponudi svoje firme, angažovao veći broj firmi da kao podizvođači izvode radove koje je u postupku javnih nabavki dobio „Autotransport“ Kostolac. U ukupnom obimu pruženih i naplaćenih usluga u ovim javnim nabavkama od gotovo četiri milijarde dinara (3 .834. 922. 868 dinara) naplaćenih od Privrednog društva TE-KO Kostolac, podizvođači su angažovani za izvedene radove i usluge u iznosu od 704. 113. 449 dinara-navodi se u krivičnoj prijavi.
Mojović je osumnjičenda je naložio plaćanje ispostavljenih faktura ovim podizvođačima delom putem kompenzacije u vidu uglja, u količini od 7.919 tona, po nabavnim cenama uglja od TE-KO Kostolac, u iznosu od 2.199 dinara po toni.
Na ovaj način velikom broju podizvođača omogućio je da daljim prometom uglja po tržišnim cenama pribave neosnovanu imovinsku korist u iznosu od 31. 676. 000 dinara, dok je firmi u kojoj je obavljao funkciju direktora naneo imovinsku štetu, kao i štetu na ime neangažovanje opreme svoje firme za radove koje su izveli i naplatili podizvođači, zaključuje se u krivičnoj prijavi.
Inače, Mojović je zbog krivičnog dela za koji se tereti uhapšen 04. septembra 2014. godine i u pritvoru je proveo dvadesetak dana, nakon čega je pušten da se brani sa slobode. Istraga se vodila, nešto više od dve godine, i tek u decembru ove godine podignuta je optužnica, koja još nije stupila na pravnu snagu, jer je na nju uložen prigovor Višem sudu u Požarevcu. U zavisnosti odluke suda i, ako se prigovor odbije, zakazaće se glavni pretres i počeće suđenje, najverovatnije početkom naredne godine, protiv troje optuženih.
Zanimljivo je to da je Mojović svo ovo vreme dok je trajala istraga vodio firmu bez problema, sve do njegove smene u petek, 23. decembra. Odlukom novih članova Skupštine PD”Autotransport”, koje je Vlada republike Srbije imenovala, Mojović je smenjen a na njegovo mesto postavljen diplomirani ekonomista iz Požarevca, Dragan Kostić. Indikativno je to, da je Mojović sa mesta direktora Autotransporta smenjen nekoliko dana nakon podizanja optužnice, tako da mnogi smatraju da se u njegovu smenu umešala politika.
Zaprećene kazne
Za krivično delo kojim se tereti bivši direktor Autotransporta zaprećena je kazna od dve do deset godina zatvora, dok za krivična dela za koje se terete njegovi saradnici kazna je od jedne do osam godina.
Prisutne goste pozdravio je gradonačelnik Grada Požarevca Bane Spasović sledećim rečima.
Poštovani prijatelji,
Drago mi je što smo se okupili danas ovde, sa zajedničkom idejom da učinimo sve što je u našoj moći da poboljšamo status poljoprivrede u našoj okolini. Iako je običaj da se u ovoj situaciji obećaju nove mere, podsticaji i ulaganja, veliko mi je zadovoljstvo što sam u prilici da podsetim i na neke korake koje smo preduzeli a čiji su rezultati već vidljivi.
Uz napomenu da to nije dovoljno da bi poljoprivreda potpuno stala na svoje noge, drago mi je da smo u poslednje vreme uspeli barem malo da joj olakšamo.
Jedna od prvih smernica koju sam kao gradonačelnik dao svojim saradnicima je da vrata između poljoprivrednika i onih koji u Gradskoj upravi brinu za njih ne smeju nikada više biti zatvorena. Ne smeju vrata biti ni odškrinuta, već potpuno otvorena sa odgovorom na svako pitanje i savetom za svaku nedoumicu, bilo da se radi o uputstvu za popunjavanje upitnika ili odgovoru na pitanje o pravilnoj upotrebi agrotehničkih mera.
gradonačelnik grada Požarevca Bane Spasović
Smatram da je i izuzetno značajno što smo uspeli da pronađemo modus za izdavanje u zakup poljoprivrednog zemljišta zainteresovanim licima koja od toga žive. Takođe, uređenje atarskih puteva za za koje smo kroz konkurs kod ministarstva poljoprivrede ali i od sopstvenih sredstava izdvojili više od 30 miliona dinara, jedna je od stavki za koje sam siguran da će u sezonama koje slede tek dati vidljive rezultate.
Ono što imam još da dodam je da smo u ovoj godini imali preko 200 korisnika i udruženja poljoprivrednih proizvođača koji su koristili pravo na direktni podsticaj u visini od oko 30 miliona dinara i još oko 40 miliona dinara indirektnih podsticaja. Danas uručujemo ugovore za investicije u fizička sredstva za poljoprivredna gazdinstva u ukupnoj visini od 17 700 000 dinara i ugovore ukupno vredne za sufinansiranje kreditne kamate u iznosu od oko 4 miliona dinara.
Iako je sve ovo dobro, nije ni izbliza dovoljno. Želimo da broj vas koji su se danas okupili ovim povodom naredne godine bude udvostruče, sigurni u bolju realizaciju planiranih sredstava koje je grad namenio ne samo pomoći, već prvenstveno razvoju poljoprivrede.
Dozvolite mi na kraju da vam svima poželim srežne Božićne i Novogodišnje praznike, i da svake naredne došekate sa svojim najbližima, srežni i zadovoljni poslom kojim se bavite.
Prisutnima se obratio i predsednik Komisije budžetskog fonda za razvoj poljoprivrede Slaviša Stojković koji je istakao da je budžetom za poljoprivredu ove godine bilo predviđeno skoro 70 miliona dinara.
Slaviša Stojković
Goste je pozdravio i član gradskog veća zadužen za poljoprivredu Aleksandar Stojanović koji je ovom prilikom izjavio da je ukupan iznos direktnih investicija iz budžeta za sledeću godinu 55 miliona dinara, a indirektnih još 40 miliona. Odatle se finansira uređenje atarskih puteva, protivgradne zaštite i drugih mera. Izrada programa budžeta agrarnog fonda očekuje se u januaru 2017. godine.
Proslavi je prisustvovalo preko 60 članova Društva, osobe sa cerebralnom i dečijom paralizom i njihovi roditelji i članovi porodica. Za prisutne bila je obezbeđena svečana večera sa živom muzikom, takođe podeljeni su i novogodišnji slatki i voćni paketići obezbeđeni od Crvenog Krsta Požarevac i STR “Maja” Požarevac.
Za članove koji nisu bli u mogućnosti da prisustvuju proslavi, u toku ove nedelje biće podeljeni paketići po kućama.
Kao i prethodnih godina, ova proslava ne bi bila moguća bez značajnog doprinosa Crvenog Krsta Požarevac, ali i ostalih humanitarnih donacija Trgovinske radnje “Dragoslav Stojković”, STR “Maja” Požarevac, Vaske Import d.o.o. Požarevac, Styline d.o.o. Požarevac, MINEL-ENIM d.o.o., Union MZ Požarevac, Slatko srce Aranđelovac, T.P. “Nikola” Požarevac.
“Ovom prilikom želimo još jednom da istaknemo veliku zahvalnost svim donatorima koji su prepoznali značaj održavanja tradicije ove proslave za osobe sa cerebralnom i dečijom paralizom kojima je takođe potreban dan radosti, dan obeležavanja novogodišnjih praznika koji priželjkuju tokom čitave godine”, navodi se u saopštenju DCDP Požarevac.
Isporučeno je 6,67 milijardi kilovat-sati, čime su oboreni svi dosadašnji rekordi.
Najveći doprinos ovom rezultatu dali su rekonstruisani blokovi B1 i B2 u Termoelektrani „Kostolac B“, kao i stabilan rad oba bloka TE „Kostolac A“.
Odličnim rezultatima stabilnom i kvalitetnom isporukom uglja doprineli su i rudari Površinskog kopa „Drmno“.
Tatjana Rajić v.d. direktora Centra za socijalni rad Požarevac zahvalila se udruženju građana Centar Zvezda na ovoj donaciji i dodala je da su postigli cilj a to je da se izmamki osmeh mališanima pred predstojeće praznike. Zahvalila se ovom prilikom i Gradu Požarevcu na podršci.
Centar za socijalni rad Požarevac u ovom trenutku ima 77-oro dece bez roditeljskog staranja koja se nalaze na porodičnom smeštaju. Pored dece koja se nalaze na smeštaju u hraniteljskim porodicama, nije zanemarljiv ni broj dece bez roditeljskog staranja koja se nalaze u srodničkim pordicama i pod neposrednim starateljstvom Organa strateljstva. Posmatrano na godišnjem nivou, Centar radi sa 1720-oro dece među kojima se nalaze deca bez adekvatnog roditeljskog staranja, ali i deca zlostavljana i zanemarena, deca sa problemima u ponašanju, deca žrtve nasilja u porodici, trgovine ljudima, deca sa smetnjama u razvoju, kao i materijalno ugrožena deca.
Ta rešenja precizirana su usvojenim izmenama zakona o javnim medijskim servisima i o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis.
Kako je predviđeno, za finansiranje javnih medijskih servisa predviđeno je godišnje četiri milijarde dinara.
Kako je poznato da u zimskim mesecima može doći do većih nestašica krvi ovo je redovna akcija dobrovoljnog davanja krvi koju Crveni krst Požarevac organizuje pred predstojeće praznike u saradnji sa Institutom za transfuziju krvi Srbije.
Rezerve krvi koje na akciji budu prikupljene biće korišćene za potrebe lačenja naših sugrađana i građana Srbije na klinikama i zdravstvenim ustanovama u Beogradu.
Sasvim, do sada neviđen prizor, kada su nasi višebojci prodefilovali gradom i tako stigli na svojim kasačkim grlima u Centar za dnevni boravak izazvalo je veliko odusevljenje korisnika boravka.
Pored paketića koji su im uručeni, korisnike je čekalo još jedno iznenađenje, a to je vožnja fijakerom. Ovom prilikom Davorin Živković zahvalio se Gradskoj upravi na pomoći u realizaciji ove akcije i izrazio nadu da da će ona postati tradicionalna. Direktor KD Aleksandar Milenković razgovarao je sa rukovodiocem Centra Jasminom Turudić o mogućoj saradnji u implementaciji aktivnosti vezanih za hipoterapiju. Hipoterapija je inače fizioterapeutska metoda koja se koristi veoma uspešno u tretmanu sa osobama sa invaliditetom, a koja koristi pokret konja za postizanje zadatih ciljeva. Kako je za uvođenje ovih aktivnosti neophodno ostvariti propisane standarde, dogovoreno je da se o ovim aktivnostima detaljnije razgovara u narednoj godini.
– Srce nam je puno. Koristimo brend LJubičevskog višebojca ne samo za takmičenje u okviru Igara već i da promovišemo svoj grad, a evo danas i da unesemo malo radosti u srca naših mladih sugrađana. Želim da se zahvalim Gradskoj upravi na pomoći u realizaciji ove naše misije i već sada nemam dilemu da će ona postati tradicionalna. – kazao je višestruki pobednik LJubičevskog višeboja, Davorin Živković.
Svi vitezovi su se dobro zabavili, zabavu priuštili i svima iz Centra za decu i omladinu ometenu u razvoju i pokazali da jesu pravi ambasadori Požarevca.
Nagrađena je njegova zbirka pesama „Elegije” (izdavač „Svet knjige”, Beograd), koju je žiri ocenio najboljom na ovogodišnjem konkursu Biblioteke i lista „Nova reč” iz Požarevca. Nagrada je ustanovljena pre šest godina u znak zahvalnosti Branku Manasu (1929–2010), uglednom profesoru petrovačke gimnazije i književniku.
Akcija „Dunav osiguranja“ u kojoj će, uoči novogodišnjih i božićnih praznika, socijalno ugroženoj deci i deci bez roditeljskog staranja, biti podeljeno 3.300 paketića u preko 90 gradova nastavljena je danas u Požarevcu.
Na svečanosti u zdanju gradske skupštine, deci bez roditeljskog staranja u tom gradu danas je podeljeno 35 paketića.
Direktor Glavne filijale „Dunav osiguranja“ Zoran Debeljković podseća da ta društveno odgovorna kompanija godinama unazad sprovodi akciju koja deci daruje osmeh i čini praznike lepšim.
Ovih dana u svim većim gradovima, na teritoriji naših poslovnih jedinica, sprovodimo ovakve akcije. Danas su paketići podeljeni u Požarevcu, a dodela oko 700 paketića biće organizovana i u Zaječaru, Jagodini, Kragujevcu i Smederevu – rekao je on.
Predsednik Skupštine grada Požarevca Bojan Ilić izrazio je zadovoljstvo što su mališani iz tog okruga imali priliku da uživaju u novogodišnjoj atmosferi.
– Deca bez roditeljskog staranja dobila su paketiće od Deda Mraza, pod pokroviteljstvom „Dunav osiguranja“. Grad Požarevac uvek je vodio računa o socijalnoj zaštiti i ponašao se kao društveno odgovoran grad. Tako će biti i u budućnosti– rekao je Ilić.
Centar za socijalni rad u Požarevcu trenutno radi sa 175 dece bez roditeljskog staranja, a njih 35 je uzrasta do 10 godina, kaže v. d. direktora te službe Tatjana Rajić.
– Uz pomoć naših prijatelja, pre svih ‘Dunav osiguranja’, deci smo uspeli da približimo novogodišnju čaroliju, i to nam svima vraća osmeh na lice i daje dodatnu motivaciju da radimo što bolje– rekla je Rajićeva.
Do kraja decembra direktori regiona i glavnih filijala „Dunava“uručiće paketiće deci u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Vranju, Užicu, Sremskoj Mitrovici, Obrenovcu, Mladenovcu, Lazarevcu, Kruševcu, Šapcu, Valjevu, Novom Pazaru…
Reč je o mališanima u domovima za nezbrinutu decu, prihvatilištima, domovima za mentalno obolelu decu i omladinu, brojnim humanitarnim udruženjima, bolnicama, socijalnim ustanovama, specijalnim školama i predškolskim ustanovama.
Krijumčari su uhapšeni u dve koordinirane akcije Zajedničkih snaga Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova, u saradnji sa policijskim upravama iz Zaječara i Požarevca, precizirano je u saopštenju.
Na putu Zaječar – Paraćin uhvaćeni su J.V. (1989) i M.M. (1990) iz Beograda i M.M. (1996) iz Avganistana koji su zatečeni dok su u kombiju marke „pežo bokser“ prevozili 36 migranta, državljana Avganistana i Malija.
U okolini Požarevca, zaustavljen je kamion nemačkih registarskih oznaka kojim je upravljao srpski državljanin Z. A. (1958) iz Negotina, koji je prevozio u zadnjem tovarnom delu 41 lice, državljane Avganistana i Pakistana.
Osumnjičenima je određeno policijsko zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti sprovedeni nadležnim tužiocima.
U saopštenju je navdeno da su od 22. jula do danas, Zajedničke snage vojske i policije otkrile više od 18.000 migranata koji su ilegalno pokušali da pređu državnu granicu.
Od tog broja, njih oko 17.000 odustalo je od namere ilegalnog prelaska po uočavanju pripadnika vojske i policije, dok su ostali prevezeni u prihvatne centre širom Srbije.
U 100 različitih akcija, do sada je uhvaćeno 114 krijumčara, dok se za 28 i dalje traga.
Najveći broj krijumčara je iz Srbije, njih 85, dok su ostali iz Bugarske (12), Pakistana (5), Avganistana (5), Irak (5), Moldavija (1) i Holandije (1).
Oni su pokušali ilegalno da prevezu na sever Republike Srbije više od 1.200 migranata, navedeno je u saopštenju.
Posle zlatnih vojvođanskih ravnica, investitorima u zelene kilovate u poslednje vreme sve je interesantnija i istočna Srbija, pa bi uskoro i na brdima u pojedinim opštinama Braničevskog okruga, trebalo da se zavrte vetrenjače.
Kompanija Ivicom Energy Žagubica, koja je u vlasništvu austrijskog Ivicom Holding GmbH, počela je pripreme za izgradnju vetroparka Krivača. Društvo je osnovano 2009. godine kao preduzeće (start-up company) s ciljem istraživanja vetropotencijala i razvoja projekata vetroelektrana na području Republike Srbije. Plan detaljne regulacije područja vetroparka Krivača izradio je aranđelovački Arhiplan, a za izradu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu bila je zadužena firma ECOLogica Urbo iz Kragujevca.
Kompleks vetroparka će se prostirati na teritoriji opština Golubac, Kučevo i Veliko Gradište.
Reč je o vetroelektrani koja bi u završnoj fazi imala ukupnu instalisanu snagu od oko 103MW, a prve vetrenjače trebalo bi da budu puštene u rad krajem sledeće godine.
Ivicom Energy vrši merenje potencijala vetra na lokacijama u Golupcu i Kučevu od 2009. godine. Pošto je utvrđen energetski potencijal koji se može iskoristiti, izrađeno je idejno rešenje vetroparka Krivača, a u junu 2015. pribavljena je i energetska dozvola resornog ministarstva.
-Do sada dobili smo građevinsku dozvolu za taj projekat i podneli zahtev za sticanje privremenog statusa povlašćenog proizvođača električne energije koji je u proceduri.Odmah po pozitivnom rešavanju tog zahteva naša kompanija će biti spremna da počne radove odmah po dobijanju rešenja.Radi se o loklaciji koja se prostire na jednom delu opštine Golubac,na području naselja Krivača i Dvorište i na brdima Vis i Tilva kod naselja Rakova Bara u opštini Kučevo. Postaviće se 31 turbina,a odnos turbina je 19 u opštini Golubac i 12 na području opštine Kučevo.Korist za zajednicu ogledaće se i u tome što ćemo za izgradnju angažovati lokalne izvođače, a za stanovništvo će biti posla i na održavanju vetroparka, kaže direktor Društva sa ograničenom odgovornošću IVICOM Energy d.o.o. sa sedištem u Žagubici,Ilija Tošić.
Inače, članica austrijskog Ivicom Holding GmbH, kompanija Ivicom Consulting iz Žagubice , nedavno je realizovala vetropark na visoravni Krnovo kod Nikšića.
U opštini Kučevo kažu da su u toku pripreme za izgradnju pristupnih saobraćajnica, kako bi radovi mogli da počnu na proleće. Ugovor o uređenju putne infrastrukture potpisan je polovinom jula 2016.godine,u toku je eksproprijacija parcela za pristupne puteve, kao i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa.
Za opštinu Golubac izgradnja vetroparka je od velike važnosti za njen dalji razvoj i apeluju na nadležne državne organe da ubrazuju proces izdavanja potrebnih dozvola kako bi inevstitor kompanija Ivikom enerdži mogla početi sa građevinskim radovima već početkom naredne godine,naglasio je dr Nebojša Mijović, predsednik opštine Golubac. -Ovo je kapitalni projekat za našu devastiranu Opštinu i imamo dobro saradnju sa rukovodstvom kompanije Ivicom Energy iz Žagubice,koja je ujedno i donator. Ova kompanija donirala je investar za školu u Golupcu u vrednosti od 2,2 miliona dinara, a pomogla je i u renoviranju nekih objekata u mesnim zajednicama i Dečjeg vrtića u Golupcu. Zato apelujem na naše nadležne Republičke organe da pomognu u dobijanju potrebnih dozvola za izgradnju vetroparka u Krivači,jer je ovaj projekat za ovaj kraj od velikog značaja za razvoj i bolji život građana, dodao je dr Nebojša Mijović.
Projektom je predviđena rekonstrukcija oko 20 kilometara postojećih puteva, i izgradnja oko 21km novih.
U kompleksu Krivača planirano je se postavi 31 vetrogenerator, a ukupna snaga buduće vetroelektrane biće do 103,32 MW. Električna energija će se isporučivati preko nove TS Krivača, koja će biti povezana na trafostanice Veliko Gradište i Neresnica (opština Kučevo), te će biti izgrađena i dva 110kV dalekovoda do njih. Dalekovodi bi trebalo da budu približno jednakih dužina – oko 19,4 kilometara. Za potrebe održavanja vetroelektrane tj. za potrebe popravka ili zamene pokvarenih ili oštećenih delova vetroagregata, predviđena je izgradnja stalnog skladišnog prostora u okviru kompleksa Krivača.
Vetrogeneratori će biti smešteni na brdima Veliko Cerje, Golo brdo, Malo Cerje, Veliki Klokočar (severni deo lokacije), kao i Čuka, Tilva, Debelo brdo i Krivačka tilva (južni deo lokacije).
Saobraćajne nezgode dogodile su se zbog neprilagođene brzine stanju puta i uslovima saobraćaja, nedržanja potrenog odstojanja između vozila i upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola.
Ove nedelje iz saobraćaja su isključena pet vozača zbog upravljanja pod dejstvom alkohola. Požarevačka policija je ovim vozačima putničkog motornog vozila odredila zadržavanje zbog teške alkoholisanosti.
Najviše promila alkohola u krvi imao je V.Ž. iz okoline Požarevca, kome je izmereno 1,85 mg/mol.
Novčane kazne izrečene su za 175 vozača uglavnom zbog nevezivanja sigurnosnog pojasa i neprilagođene brzine.
Tokom predhodne nedelje saobraćajna policija podnela je i 35 prekršajne prijave. Najviše prijava podneto je zbog neprilagođene brzine, 18 automobila odneo je “pauk” i doneta su 23 Rešenja o uklanjanju vozila.
Poslednjih dana beleži se porast potrošnje vode na teritoriji Grada.
Iz ovog razloga se mole građani da provere svoje vodomerne šahove (naročito na potezu druge i treće visinske zone – gradsko brdo, Kruška, Farma i Crveni krst i vikendicama treće visinske zone), kako bi utvrdili da nije došlo do oštećenja – pucanja vodomera kao posledica niskih temperatura prethodnih dana.
Funkcijski (ne funkcionalni) tasteri pri vrhu svake tastature nisu ubačeni na nju samo reda radi i za ukras. Svaki do “F tastera” (od F1 do F12) ima svoju osnovnu namenu, a opcije koje ti tasteri nude mogu se menjati od aplikacije do aplikacije ili programa u kojem se koriste.
Naučite osnovne funkcije svih 12 “F tastera” i sigurni smo da ćete brže i kvalitetnije koristiti računar i programe na njemu. Takođe, ne zaboravite da istražite od programa do programa šta koji od njih radi, ako ih koristite često, a trebalo bi da znate i da se u mnogim igrama najvažnije opcije mogu obaviti preko tih tastera – menjanje oružja, dopuna municije i slično.
Za “F tastere” smatra se da štede vreme, pa da zato odmah pokažemo u čemu to svaki od funkcijskih tastera može da vam pomogne:
– F1: Poziva “Help” opciju za gotovo svaki program
– F2: Omogućava izmenu imena fajla, fascikle (foldera) i dokumenta
– F3: Otvara pretragu u aplikaciji koju koristite u tom trenutku
– F4: Jedna od opcija je Alt + F4 čime se zatvara aktivan Windows prozor
– F5: Osvežava, ponovo učitava dokument, stranicu na internetu ili sadržaj prozora
– F6: Pomera kursor u adresnu liniju gotovo svakog pregledača interneta, a može i da otvori opcije obeleživača tj. “Bookmarks” panel
– F7: Obično se koristi za proveru pravopisa u Word i drugim tekst procesorima
– F8: Uglavnom se koristi za pristup “boot” meniju pri učitavanju Windows-a
– F9: Može se koristiti za osvežavanje Word dokumenta ili za prijem i slanje mejlova u Outlook Microsoft aplikaciji
– F10: Pomera kursor na liniju menija aktivne aplikacije, a kombinacija Shift + F10 otvara panel desnog klika mišem na mestu kursora
– F11: Najčešće se koristi za pristup pregledu preko celog ekrana u pregledačima
– F12: Poznat po pozivanju “Save As” dijaloga u Microsoft aplikacijama.
A šta sa “Fn” tasterom?
Taj taster je smišljen za “skraćene” tastature, koje su zbijene na malo mesta, kako bi se laptop uređaji učinili lakšim i manjih dimenzija, a koristi se za tastere sa dvojakom upotrebom.
Primarna svrha tastera sa kojom se ne koristi „Fn“ jeste ono što je veće slike i obično naslikano u samom centru dvofunkcijskog tastera. Sekundarna funkcija se aktivira pritiskom na „Fn“ taster, zajedno sa tasterom koji ima dvojaku funkciju, a kao što pretpostavljate, obično je sekundarna funkcija označena manjom sličicom na tasteru.
Korišćenje “Fn” tastera je drugačije od proizvođača do proizvođača, a neki primeri upotrebe su pojačavanje ili smanjenje osvetljenja, uključivanje ili isključivanje pozadinskog svetla na tasterima, ukidanje ili dozvola za touchpad rad, isključivanje i uključivanje kamere ili mikrofona i slično. Na drugim tastaturama korišćenje „Fn“ tastera aktiviraće neku od „F funkcija“ koju smo opisali gore. Isprobajte vašu tastaturu, ništa ne možete da izgubite.
Prema navodima, LG G6 2017 bi se mogao pojaviti u martu naredne godine, a pre toga će formalno biti predstavljen u februaru (verovatno tokom MWC 2017 sajma u Barseloni).
Vredi napomenuti da skorašnji izveštaji sugerišu da Samsung neće predstaviti Galaxy S8 na MWC 2017 sajmu, već će se prezentacija novog telefona održati na odvojenom događaju u Njujorku, tokom aprila naredne godine. LG bi mogao iskoristiti ovu priliku i profitirati na kasnijem dolasku Samsungovog novog premijum telefona. Izveštaji sugerišu da LG želi da iskoristi ovu priliku i poboljša prodaju svog narednog premijum modela.
S obzirom na to da LG nije ništa zvanično potvrdio u ovom trenutku, pomenute informacije treba uzeti sa rezervom, dok se ne pojave nešto zvaničnije.
Dve kompanije imaju ugovor iz 2011. godine po kom je Epl mogao da koristi neke Nokijine tehnologije za svoje pametne telefone ali nakon što su odbili da im daju nadoknadu za neke nove licence koje su ugrađene u ajfon, Finci su podneli tužbu.
Oni su se obratili sudovima u tri nemačka grada ali i u Teksasu tvrdeći da je Epl iskoristio 32 patenta koji su vezani za displej, upotrebu interfejsa, softver, antenu, čipset ali i za video.
“Nakon nekoliko godina i bezsupešnih pokušaja da dođemo do dogovora primorani smo da preuzmemo pravne korake”, saopšteno je iz Nokije.
Film “Alien: Covenant” u režiji Ridlija Skota, nastavak je filma “Prometej” iz 2012. koji je, pak, prednastavak originalnog filma.
Trejler ne odaje mnogo o filmu, ali je jasno da je reč o hororu.
Majkl Fasbender, koji se vraća u ulozi Dejvida, kaže da je “Alien: Covenant” mnogo strašniji od “Prometeja”.
“Više je triler, nego što je to bio ‘Prometej’, tako da ga na neki lep način spaja sa ‘Osmim putnikom’. Jedva čekam da ga vidim”, rekao je slavni glumac.
U zvaničnom sinopsisu stoji: “Posada kolonijalnog broda Kovenant zarobljena je na dalekoj planeti i otkriva nešto što deluje kao izgubljeni raj, a zapravo je mračni i opasni svet. Kada se suoče sa pretnjom o kakvoj niko nije mogao ni da sanja, pokušaće da pobegnu”.
Film će premijerno biti prikazan u maju sledeće godine.
Ovaj operativni sistem više neće imati ažuriranja, a telefoni koji se njime služe, poput originalnog OnePlus, moraće da pređu na Open Source verziju OS-a.
Kompanija je tek delimično ostvarila uspeh prodavši svoj operativni sistem proizvođačima poput WileyFox i OnePlus, koji nisu imali dovoljno resursa da naprave svoju adaptiranu verziju Android interfejsa.
Iako je u početku CyanogenMod zaista nudio fleksibilnu platformu za ljude koji su želeli više opcija od onih koje nudi Android, ali je OnePlus odustao od ovog OS-a i napravio svoju verziju Androida OxygenOS.
Open source projekat na kom je Cyanogen zasnovan, najverovatnije će opstati.
Inače, izvršni direktor Cyanogena Kirt Mekmaster prošle godine je pretio da će potpuno “uništiti Google”, ali je to bio pucanj u prazno.
Njegovi publicisti su saopštili da je Majkl umro u miru, u svom domu, na Božić. U saopštenju se takođe navodi da porodica želi da njihova privatnost bude poštovana, kao i da neće biti nikakvih izjava u ovom periodu.
Majkl Lipman, menadžer Džordža Majkla rekao je da je muzičar preminuo od posledica srčanog zastoja, preneo je BBC.
Njegov kolega iz benda Vem (Wham) Endru Ridžli napisao je na Tviteru da mu je srce slomljeno zbog gubitka voljenog prijatelja.
Engleski izvođač, tekstopisac, kompozitor i pijanista Elton Džon objavio je na društvenoj mreži Instagram fotografiju Džordža Majkla, uz komentar da je u šoku.
“Izgubio sam voljenog prijatelja, najljubazniju i najvelikodušniju dušu i fantastičnog umetnika. Moje srce je sa njegovom porodicom i svim njegovim obožavaocima”, napisao je Elton Džon.
Madona, Robi Vilijams, Martin Fraj, aktivista za zaštitu ljudskih prava Piter Tatčeli i mnogi drugi, oprostili su se od Džordža Majkla na društvenim mrežama.
Ispred njegove kuće na severu Londona obožavaoci u neverici ostavljaju sveće i cveće, navodi britanski list Gardijan.
Pevač, rođen kao Georgis Kirijakos Panajotu, postao je svetski poznat kao deo dueta Vem (Wham), koji je osnovao sa svojim školskim drugom Endruom Ridžlijem 80-tih godina 20. veka.
Kasnije je počeo vrlo uspešnu solo karijeru. Za nepunih 40 godina karijere osvojio je dve Gremi nagrade i prodao više od 100 miliona albuma.
Imao je problema sa alkoholizmom i narkoticima, što je uzrokovalo i druge zdravstvene probleme, a tokom ove godine najavio je da se vraća karijeri. Početkom meseca je objavljeno da sa tekstopiscem i producentom Noti Bojem (Naughty Boy) radi na novom albumu.
Neki od njegovih najpoznatiji hitova su: “Faith”, “Father figure”, “One More Try”, “Monkey”, “Praying for Time”, “Don’t Let The Sun Go Down On Me”.
Fadi je objavio tvit u kojem je napisao da je pronašao Majkla u krevetu u njegovom domu u Oksfordširu tokom božićnog poslepodneva.
“Nikad neću zaboraviti ovaj Božić, našao sam svog partnera mrtvog u krevetu. Nikad neće prestati da mi nedostaje”, napisao je Favaz.
Veruje se da su u vezi bili od 2012. godine, kad je Majkl prekinuo dugogodišnju vezu s Kenijem Gosom, kojeg je opisivao kao ljubav svog života.
Dok kruže razne glasine o smrti muzičke legende, njegov bivši menadžer insistira da nema govora o sumnjivoj smrti. Policija smrt Džordža Majkla tretira kao “neobjašnjivu, ali ne i sumnjivu”, prenosi Index.hr.
U priredbi su pored korisnika dnevnog boravka učestvovali i članovi dramske sekcije inače učenici 4. razreda OŠ “Kralj Aleksandar I” sa učiteljicom Ljubinkom Jeremić.
Ovom prilikom darodavci Moto klub „Vatreni“ i Kolo srpskih sestara pripremili su poklone namenjene korisnicima dnevnog boravka.
Pored darodavaca priredbi su prisustvovali i prijatelji i saradnici
iz drugih ustanova i organizacija.
Ako malo podigne glavu, Zdenka može da vidi stubove Belog dvora. U njega davno ne ulazi onaj ko je izabrao ovo mesto da je sahrani. Leži sama na travnatoj uzvišici do koje se stigne preko mahovinom obraslih klizavih stepenika i da nije stare, jedva čitljive nadgrobne ploče, posetilac bi pomislio da je to sveži grob. Sivi mermer i bela rizla pokrivaju devojku koja je imala 25 godina kada je umrla, ratnu sekretaricu Josipa Broza i njegovu najveću ljubav. Rođena 1921, umrla 1946. Ovde leže ten boje slonovače, tamne bademaste oči i crna valovita kosa koji su krenuli iz Požarevca, pratili Maršala kroz sve ofanzive i zarobili njegovo srce, onoliko koliko ga je imao.
Stavljam crvenu ružu na belu rizlu. Nije prikladno da se prekrstim, niti da sednem na ivicu groba. Oko mene su ljudi iz dvorskog protokola koji su me doveli, foto-reporterka, majušna svita koja je svedok da se usamljeni grob pristojno održava otkad se prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević vratio u Srbiju.
„Niti je u prirodi, niti je u tradiciji srpskog naroda da se bori s mrtvima. Gospođica Davorjanka Paunović sahranjena je u neposrednoj blizini Belog dvora 1946. godine i ostaće tu, osim ako neko od njenih rođaka ne bude tražio da se njeni posmrtni ostaci presele. Drago mi je što mi štitimo ovaj grob. Zakon praštanja nam je dao naš Tvorac. Neka Zdenka počiva u miru“, rekao je.
Kako divno rečeno.
Gledam u spomenik na kome je „Zdenka“ napisano krupnim slovima.
Dobro, budi Zdenka ako je njemu bilo milije, mislim u sebi. Ti, hirovita, prgava, sujetna, hrabra, pametna lepotice. Preko pola veka te znam, čitam i slušam o tebi, a bila si mi uvek samo devojka iz mog kraja. E, moja Davorjanka, da mi je neko onog davnog popodneva, kada smo išle u posetu tvojoj majci, rekao da ću da budem ovoliko tužna na grobu jedne partizanke, svašta bih mu rekla, bezobrazno, kao što bi i ti. Ali tog popodneva mogla si da mi budeš baka, a danas možeš da mi budeš kći. Sada te razumem.
U TETKA BISINOJ SOBI
Stanislava Milošević, moja učiteljica pred penzijom, majka Bore i Slobodana, velika komunistkinja, povela je toga dana svoju najbolju učenicu i njenu majku da obiđu tetka Bisu Paunović, majku Davorjanke, Titove ratne sekretarice. Hodala sam između dve visoke žene, svesna čak i u drugom osnovne da je mami i meni ukazana velika čast. Mama je tetka Bisi kupila štof za haljinu, vrstu poklona koji je uvek bio drag i učiteljici. Mnogo se šilo u ono vreme. Prolazeći kroz park, gledale smo u biste narodnih heroja koje je naše odeljenje obišlo bar desetak puta. Učiteljica je primetila da bi među njima trebalo da bude barem jedna žena, recimo Radmila Trifunović Hitra. „Ubila se da ne bi pala živa u ruke neprijatelju“, uspela sam da kažem pre nje, znajući da narodnooslobodilačku borbu voli više čak i od matematike. Bila je zadovoljna, ne sluteći da ja obožavam nju, Stanislavu, a ne Hitru, čije mi je samoubistvo bilo daleko koliko i taj rat. Trudila sam se da koračam istim korakom kao učiteljica, ponosna što imamo iste čizme – do kolena, od braon antilop kože. Držala sam korak junački.
Soba u kojoj smo sedele nas pet, tri gošće, tetka Bisa i njena sestra Ljubica, bila je puna fotografija Davorjanke i njene starije sestre Branislave, umrle od tuberkuloze u desetoj godini. Otac Milan, učitelj, nije više bio među živima. Ne sećam se razgovora, ali moja majka pamti da se Bisenija Paunović hvalila Titovim i Jovankinim čestitkama za Osme mart i Novu godinu, što je značilo da njeno mlađe dete nije i neće biti zaboravljeno. Povremeno bi joj slali novac i sitne poklone. Nije bilo tuge u toj sobi, ipak je prošlo dvadeset godina otkad je Davorjanka 1. maja 1946. umrla na Golniku od fibroze pluća, iako će se uvek govoriti da je u pitanju tuberkuloza. Već je bila oplakana, misija majke bila je samo da joj se ime i značaj ne zaborave.
Četiri žene znale su celu ratnu epopeju lepe Zdenke, a osmogodišnje dete nije ni sanjalo da su tamne oči ispod titovke bile mnogo više od ratne sekretarice. Ljubavna epopeja, ako se i šuškalo, nikada nije pomenuta, ni u kući. Mama je ćutala kao zalivena, a učiteljica bi zbog bilo kakvog nagoveštaja seksa opalila jedan vruć ne samo Cigančićima već i meni. Poseta je bila donekle i rodbinska – Davorjanka je bila sestra od rođene tetke Stanislavine snaje Bace, kako su zvali Miru Marković, Slobodanovu ženu. O Veri Miletić, Mirinoj majci, uopšte se nije govorilo. Ko izda drugove, nema prava na sećanje. Učiteljica je stalno pominjala Bacu i unuku Mariju, kojoj smo svi iz razreda slali najređe svilene „japanske“ salvete čuvane u kutijama od bombonjera. Pričala je i o starijem sinu Bori, koji se spremao na službovanje u Sovjetski Savez. Obe žene hvalile su se svojom decom. Jedna živom, druga mrtvom.
Tetka Bisa se, kaže mama, raspitivala i o mojoj baki Milici, koja je upravo otišla u Nemačku kod muža koga nije videla dvadeset godina. Naime, ama baš sve smo imale bukvalno zajedničku nit – istu krojačicu, Ružu Milivojević, kod koje je baka učila šnajderaj pre rata. Kada je umrla Davorjankina sestra, tetka Bisa je svu njenu odeću poklonila baki, dve godine mlađoj od Davorjanke. Bilo tuberkulozno ili ne, baka je volela lepo da se oblači. Kuma Ruža je svoju učenicu toliko zavolela da je baku divno oblačila od materijala preostalog od najviđenijih Požarevljanki, kumovala joj na venčanju, krstila mamu i ujaka, a na svojoj slavi i mene. Šila je tetka Bisi, njenoj sestri, pokojnoj Branislavi, Davorjanki, mojoj majci, meni i na kraju mojoj mnogo mlađoj sestri. Štof koji smo ponele na poklon završio je na kuma Ružinoj singerici.
U ovakvoj mir-jamovskoj okolini izrasla je devojka-cvet, buduća studentkinja germanistike i francuskog jezika, konspiratorka komunista, mondenka i partizanka, devojka sa dva imena, plameni izdanak istočne Srbije, rođena za kratak život i dugo pamćenje. Iz uštirkane posteljine otišla je da spava na zemlji, po šumama i gorama, a roditeljsku ljubav zamenila je zagrljajima jednog pedesetogodišnjaka.
Šta su šaputali jedno drugom u strasnim noćima? Da li je znao kako je rasla i odrasla, da li su govorili o revoluciji, ratu, budućnosti ili o banalnim stvarima? Da li joj je pričao o sebi, rekao neku tajnu koju je čuvala do smrti? Da li joj je ikada rekao „Volim te“? Možda je to zvučalo buržoaski? Da li joj je govorio o bivšoj ženi i brojnim ljubavnicama, a ona sanjala da ih sve zaseni, da ne postoje u njegovim sećanjima?
Toliko „možda“, a mene on ne zanima, niti mi je ikada bio zanimljiv. Ona mi je važna, ona i one druge koje su izgorele zbog svojih uverenja.
Foto: Iz knjige Žene u NOB Jugoslavije, Crvene gimnazijalke: Slobodanka Stefanović i Davorjanka Paunović u prvom redu (levo)
OPASAN SJAJ U CRNIM OČIMA
Davorjanka je postala skojevka još u gimnaziji, kada je požarevački okrug imao samo 63 člana partije. „Zarazile“ su je baš sestre od ujaka Miletić, Vera, Branka i Olga, sa kojima se igrala i družila posle sestrine smrti. U Požarevcu su ih zvali „crvene devojke“. Zahvaljujući njihovom aktivizmu, devojke iz okolnih sela počele su masovno da prilaze komunističkom pokretu.
Na prvoj godini studija upoznala je mladog studenta medicine i studentskog lidera Jova Kapičića, već tada poznatog komunistu, koji se u nju zaljubio do ušiju. Živeli su zajedno godinu i po dana. Partija je odobrila „vezu“ i Davorjanka je ubrzo dobila partijsku knjižicu. Pokazala se sjajno i postala oficir za vezu između Beograda i Zagreba, gde je u hotelu „Esplanade“ neposredno pred rat upoznala Tita. Govorila je nemački, francuski i češki, oblačila se skupo i ženstveno. Partija nije štedela novac za takve svrhe. Broz nije odoleo. Ali kako je pisao novinar Bogosav Marjanović, stari iskusni ilegalac prethodno je s Aleksandrom Rankovićem dobro proverio s kim ima posla. Ocenio je da je Davorjanka ilegalac izuzetnog kova. Bila je to ljubav na prvi pogled.
Pod lažnim imenom, u pratnji Davorjanke, stigao je maja 1941. u Beograd kao generalni sekretar KPJ. Sa najbližim saradnicima pripremao je ustanak, a Davorjanka je stalno bila pored njega, upućena u sve partijske tajne, njegova desna ruka.
Otišla je da poseti roditelje. Zapanjili su se videvši damu sa srebrnom lisicom i šeširom. Nije ličila na komunjaru. U razgovoru je često koristila reč „dapače“, što je objasnila time da se mnogo druži sa ljudima iz Zagreba. Na rastanku im je rekla da ne brinu jer o njoj brine „jedan ozbiljan gospodin“. Tada je poslednji put videla Požarevac.
Broz joj je dao ime Zdenka Horvat, kako će se zvati do kraja rata. On je postao vrhovni komandant, ona njegova ratna sekretarica. Prvi put je obukla vojničke pantalone i stavila na glavu kapu s petokrakom. Umotana u veliki vojnički šinjel, marširala je u koloni poput ostalih, radila za Tita na svim partijskim sastancima, čuvala za njega hranu, gladovala, pešačila, uvek hodala sa opasnije strane štiteći ga i spavala na zemlji pored njegovog ležaja. Bila je pojam ratne sekretarice, spremna da pogine za njega. Bojala se jedino bombardovanja, ali je hrabro vodila beleške na Sutjesci dok su oko njih grmele bombe i ta će fotografija do danas ostati zaštitni znak partizanske gerile. On je u nju imao bezgranično poverenje i štitio ju je od svih kritika.
Titovo okruženje nije volelo Davorjanku. Ona je slušala samo Tita, prema ostalima je bila arogantna, bez dlake na jeziku, a dešavalo se da odbrusi i Titu. Nazivali su je histeričnom i ludom jer je često bila ljuta. S Rankovićem nije razgovarala. U sećanjima Jare Ribnikar pominje se Davorjankin opasan sjaj u očima kad se naljuti. „Nosila je vatru u sebi kao teško breme“, napisaće Jara. Iako je besprekorno obavljala svoj posao, njen buntovni temperament nije se uklapao u partizansku hijerarhiju. Ono što će joj posebno staviti na dušu kad više ni nje ni Tita nije bilo među živima jeste njihovo preglasno vođenje ljubavi koje je budilo ranjenike. Ne samo da je golicalo maštu već i svedočilo o njenom višeslojnom uticaju na Tita. Bila mu je sve.
Razbolela se na Visu 1944. i otišla u Sovjetski Savez na lečenje pluća. Zalečena, vratila se u zemlju i nakon oslobođenja preselila se s Titom najpre u Užičku, a onda i u Beli dvor. Nastavila je da radi kao njegova mirnodopska sekretarica. Nije se nametala, niti glumila gospodaricu rezidencije. Ručala je s poslugom, Tito u dvorskoj trpezariji. Otac i majka su je posećivali i hrabrili. Zdravlje joj se pogoršalo u proleće sledeće godine i nastavila je lečenje na Golniku. Volela je pesmu „Šušti, šušti bagrem beli“ i često ju je pevušila. Umrla je na Golniku 1. maja 1946. Tito je otišao po njeno telo i sahranio je u dvorskom kompleksu. Kažu da nije prisustvovao sahrani, niti je ikada stavio cveće na njen grob. Štaviše, bio je zapušten do dolaska kraljevske porodice. Taj se nije okretao.
U Požarevcu je Bisa Paunović stavila i Davorjankinu sliku na spomenik porodične grobnice, nadajući se da će jednog dana njena ćerka počivati pored svojih. Svake godine je s mužem, dok je bio živ, posećivala Davorjankin grob u Belom Dvoru. Personal bi ga na brzinu sredio, služili su ih kafom i sokovima. Tetka Bisa je umrla 1983, kada se mnogo više saznalo o ljubavnoj vezi Davorjanke i Tita. Priča se da je nekom prilikom rekla: „Ne znam da li je moja ćerka bila devojka ili žena.“
U sredu, 28. decembra, u 18.00 časova , na sceni Kulturnog centra Veliko Gradište, mladi glumci dečijeg pozorišta „Žanka Stokić“ premijerno će izvesti novogodišnju predstavu „Deda Mraz iz parka“.
Prema poslednjoj mesečnoj prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, blag sneg možemo da očekujemo već od sutra, sve do 29. decembra, i to u južnim krajevima u Nišu i Kragujevcu, dok bi na planinama snežni pokrivač mogao da naraste i za pola metra. Prosečna temperatura u tom periodu biće između -3 do 3 stepeni Celzijusovih.
Dan pre dočeka, 30. decembra, temperatura će nastaviti da pada, ali neće biti ni snega ni kiše, osim na planinama. Naredne padavine prognoziraju se za najluđu noć, a temperatura će tog 31. decembra tokom celog dana biti ispod nule, sa jutarnjim vrednostima i do -5 stepeni.
Međutim, već prvog dana 2017. godine, prosečna dnevna temperatu će početi da raste sve do polovine januara, uz blaga zahlađenja oko Božića.
Snega neće biti sve do 3. januara, kada se može očekivati da pada u celoj zemlji. U zavisnosti od doba dana, zavisiće i da li će padati kiša ili će se formirati pahulje, pa se može očekivati i da umesto snega padne kiša, ako se nebo otvori tokom dana, kada će temperature biti u plusu.
