Produžetak letnjeg računanja vremena u Srbiji tokom jeseni i zime mogao bi da doprinese uštedi struje zbog boljeg iskorišćavanja dnevnog svetla, smatraju stručnjaci, ali napominju da bi prethodno trebalo istražiti kada ujutru počinje da radi najveći broj naših građana.
Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac rekao je Tanjugu da bi letnje računanje vremena moglo da ima efekat uštede energije ako bi se u zimskom periodu vremenska zona Srbije uskladila sa istočno-evropskom (GMT+2 koju koriste, na primer, Bugarska i Grčka).
„Zimsko i letnje računanje vremena i jeste uvedeno kao energetska efikasnost odnosno zbog štednje energije, da bi radno vreme pomerili u doba dana kada imamo prirodno osvetljenje. Međutim, u slučaju Srbije, s obzirom da se nalazimo na rubu vremenske zone, nama to ne odgovara”, ističe Banjac.
Trenutno je u Beogradu i Parizu isto vreme, kako će i ostati kada se pređe na zimsko računanje vremena krajem ovog meseca, ali vreme izlaska Sunca neće biti isto, naveo je Banjac.
Objašnjava da, iako su Pariz i Beograd u istoj vremenskoj zoni, Sunce ne izlazi u isto vreme, jer u Parizu sada izlazi oko osam sati, a u Beogradu oko sedam.
Banjac ističe da bi trebalo da ostanemo na letnjem računanju vremena kako bismo se uskladili sa vremenom izlaskom Sunca u istočno-evropskoj vremenskoj zoni, jer bi tako radno vreme građana bilo podešeno tako da se maksimalno iskoristi deo dana kada ima prirodnog svetla.
„U Srbiji mi pomeramo, tokom zimskog računanja, vreme izlaska Sunca koje je sada u sedam sati na šest sati, i umesto da zalazak Sunca bude u 17 časova biće oko 16 časova, dakle konkretno za Srbiju bi bilo bolje da se priključimo vremenskoj zoni Grinič plus dva, odnosno sada ostanemo u letnjem računanju vremena, i da kao i Grčka i Bugarska, imamo takvo vreme da pomerimo početak radnog vremena u sedam sati”, rekao je Banjac.
On je rekao da do sada nije istaknut ni jedan zvanični predlog da se naša vremenska zona uskladi sa istočno-evropskom.
„Trebalo bi da se obratimo nekoj evropskoj organizaciji da se naša vremenska zona promeni da bude ista kao i istočno-evropsko vreme, a ne srednje-evropsko vreme. Tada bismo imali prave efekte od ove mere, a ovako imamo u stvari negativan efekat od tog pomeranja, jer i nama radno vreme počinje od sedam ili osam sati, a ne od šest kada će nam sada izlaziti sunce”, naglasio je Banjac.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić je rekao Tanjugu da je teško paušalno odrediti da li bi zadržavanje letnjeg računanja vremena bilo dobro, jer je potrebno utvrditi koliko ljudi radi od šest sati, a koliko od sedam ili osam časova.
„Ja sada imam utisak da najveći broj ljudi radi od sedam i osam sati, ali ne znam tačno za recimo proizvodnju, kada oni počinju. Ipak, znam da ljudi ne idu na posao pre sedam odnosno najčešće u osam sati”, rekao je Savić.
Dodaje da je pitanje pomeranja vremena za ozbiljnu analizu u koju treba uključiti i meteorologe, kako bi se precizno odredilo pomeranje dana u periodu od šest meseci.
Anketirani građani pretežno smatraju da bi trebalo pomeriti sat unazad 30. oktobra, odnosno preći na zimsko računanje i nisu sigurni kolike bi bile uštede ukoliko bi se zadržalo letnje računanje vremena.
Iako je Evropska komisija još 2018. godine predložila da se ukine sezonsko pomeranje sata, države članice još nisu donele tu odluku.
Zimsko računanje vremena počinje 30. oktobra, kada će se u noći između 29. i 30. časovnici u tri sata, pomeriti za jedan sat unazad.
Srbija se nalazi u području Centralnoevropske vremenske zone i ima vreme GMT +1 kada je zimsko računanje, odnosno GMT +2 kada je letnje računanje.
Svake poslednje nedelje u martu satovi se pomeraju jedan sat unapred sa 2 na 3. Letnje računanje vremena traje do poslednje nedelje u oktobru.
