Iveks plus iz Babušnice izradio je elaborat Plana detaljne regulacije vetroparka “Gornjak” investitora Windflow East iz Beograda, za čije potrebe je plan naručila Opština Petrovac na Mlavi.
U njemu se navodi da je u toku izrada studije o izgradnji i eksploataciji elektrana na vetar, koje će se locirati u zoni najpovoljnijih specifičnih potencijala vetra.
– Ta studija će se smatrati sastavnim delom ovog prostornog plana, odnosno, onaj deo studije koji se odnosi na ovo područje. Prema dokumentaciji PPRS (Tematske karte) teritorija opštine Petrovac se nalazi u zoni većih prosečnih energija vetra u Srbiji, sa intenzitetom (na 100 m visine) preko 225kWh/m2 u januaru i oko 150kWh/m 2 u julu – stoji u elaboratu.
Površina obuhvata na području opštine Petrovac na Mlavi je 1.521 ha, a na području
opštine Žagubica je okvirno 300ha – navodi se u elaboratu koji će do 6. decembra biti na ranom javnom uvidu.
Radi se o brdovitom terenu, koje je pretežno pokriveno šumama
U okviru obuhvata Plana, u zonama koje su se analizom pokazale pogodno, planira se postavljanje ukupno trideset vetrogeneratora, svaki snage 6,2MW (25 vetrogeneratora na teritoriji opštine Petrovac na Mlavi, 5 vetrogeneratora na teritoriji opšiine Žagubica).
Kako je ranije saopšteno procenjuje se da bi budući vetropark Gornjak mogao da bude realizovan u narednih pet godina.
Litar evrodizela danas od 15 časova, pa do sledećeg petka, prodavaće se za najviše 217 dinara. Maksimalna cena evro premijuma BMB 95 biće 183 dinara po litru.
Ovo znači da će cene u narednih sedam dana biti nešto niže u odnosu na proteklu nedelju.
Podsetimo, prethodnih nedelju dana maksimalna cena evrodizela iznosila je 222 dinara, a evro premijuma BMB 186 dinara po litru.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Rumi uhapsili su B. D. (48), zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica.
On se sumnjiči da je iz kuće šezdesetsedmogodišnjeg poznanika ukrao platnu karticu, pronašao PIN kod i sa njegovog deviznog računa podigao ukupno 3.900 evra na bankomatima u Rumi i Šapcu.
Osumnjičeni je priveden na saslušanje u Osnovno javno tužilaštvo u Rumi.
Sudija za prethodni postupak odredio mu je pritvor do 30 dana.
Opština Veliko Gradište prodaje više parcela građevinskog zemljišta postupkom javnog nadmetanja.
Kako se navodi u objavljenom oglasu otuđuju se ukupno 22 parcele, sve površine oko 400 m2 u KO Zatonje – Kalinovac.
Na predmetu otuđenja mogu se graditi stambeni i komercijalni objekti, navodi se se u oglasu i dodaje da zemljište koje se otuđuje nije komunalno opremljeno i uređeno, a troškove komunalnog uređenja i opremanja parcele snosi budući kupac.
Početna cena za zemljište iznosi 1.000 dinara/m2, a licitacioni korak iznosi najmanje 100 dinara/m².
Javno nadmetanje će biti održano 20. i 21. novembra u zgradi opštine.
Er Srbija će uspostaviti direktne letove između Beograda i Čikaga (aerodrom O’Her – ORD) počev od 17. maja 2023. godine i tako nastaviti da širi svoje poslovanje na tržištu Sjedinjenih Američkih Država.
Do 11. juna letovi će se obavljati dva puta nedeljno, sredom i subotom, dok će se od 12. juna letovi između Beograda i Čikaga obavljati tri puta nedeljno i to ponedeljkom, sredom i subotom. Letovi će trajati oko 11 sati i obavljaće se avionima erbas A330 iz dugolinijske flote Er Srbije. Karte su već u prodaji, po početnoj ceni od 640 evra za povratni let, sa uključenim svim taksama, navodi se u saopštenju Er Srbije.
“Letom JU 506/507, nakon više od tri decenije, nacionalna avio-kompanija se ponovo vraća u Čikago. To je izuzetno važan grad i sigurni smo da će direktni letovi između Beograda i Čikaga biti veoma značajni ne samo za srpsku dijasporu, već i za ceo region šireg Balkana. Uvođenjem letova između ta dva grada, region će se bolje povezati sa Čikagom, a putnici dobiti mogućnost većeg izbora. Očekujemo veliko interesovanje za direktne letove između Beograda i Čikaga. Uz dobre konekcije koje Er Srbija nudi, to može biti zanimljiva destinacija i za one koji planiraju da nastave putovanje do drugih tačaka,” rekao je Džordž Petković, regionalni direktor Er Srbije za Severnu i Južnu Ameriku.
Ponovnim pokretanjem letova na ovoj ruti, Er Srbija će, preko Beograda, omogućiti dobre konekcije između Čikaga i drugih gradova u svojoj mreži, kao što su Atina, Beč, Berlin, Bolonja, Bukurešt, Dubrovnik, Istanbul, Larnaka, Ljubljana, Prag, Pula, Podgorica, Rim, Sarajevo, Skoplje, Sofija, Tivat, Venecija, Zagreb i drugi. S druge strane, zahvaljujući međulinijskoj (interline) saradnji sa kompanijama DžetBlu i Ameriken erlajns, Er Srbija će moći da ponudi bolju povezanost i putnicima koji iz Čikaga i Njujorka nastavljaju putovanja ka drugim tačkama u okviru Severne Amerike, navode iz kompanije.
Sa skoro 2,8 miliona stanovnika, Čikago je najnaseljeniji grad u saveznoj državi Ilinois i treći najveći grad u SAD, posle Njujorka i Los Anđelesa. Smešten je na obali jezera Mičigen i istovremeno pripada i Srednjem Zapadu SAD i oblasti Velikih jezera. Sam grad smatra se važnim međunarodnim finansijskim, kulturnim, trgovinskim, industrijskim, obrazovnim, tehnološkim, komunikacionim i saobraćajnim centrom. Čikago je čuven po izuzetnim spoljnim umetničkim skulpturama i instalacijama.
Čikaški međunarodni aerodrom O’Her (ORD) jedan je od šest najprometnijih svetskih aerodroma, a 2019. godine njegove usluge je koristilo preko 90 miliona putnika, kojima je na raspolaganju bilo 236 destinacija.
Uvođenjem elektronskih faktura povećaćemo efikasnost i konkurentnost naše privrede, a time idemo ukorak sa inicijativama Evropske unije, rekao je danas ministar finansija Siniša Mali.
On je na prvom Okruglom stolu posvećenom predstavljanju sistema za elektronsko fakturisanje izjavio da će uvođenje ovih faktura doneti puno koristi privredi i društvu, jer se time dobijaju veća pravna sigurnost, veća efikasnost, a zbog smanjene upotrebe papira to će biti dobro i za ekologiju.
I računovođama će biti lakše da se snalaze sa e-fakturama nego sa papirnim, naveo je ministar, te dodao da kod uvođenja elektronskih faktura postoje tri roka, a da je prvi 1. januar 2022. godine do kada je javni sektor obavezan da izdaje i prima ove fakture između sebe.
Drugi rok je 1. jul 2022. godine kada je javni sektor u obavezi izdavanja i primanja e- faktura ka privredi a treći 1. januar 2023. godine kada će i privreda biti obavezna da privredi izdaje ove fakture i prima ih od nje.
“Sistem elektronskih faktura će se primenjivati na obveznike poreza na dodatu vrednost. Očekujemo da će i drugi privredni subjekti koji nisu obveznici prihvatiti ovaj sistem s obzirom na prednosti koje pruža, ali za njih on nije obavezan”, pojasnio je ministar.
Dodao je da se uvođenjem ovog sistema ostvaruje još jedna velika korist za privredu, a to je i da će prijava za porez na dodatu vrednost biti automatska, pa ako se upare fakture, automatski će se istoga dana vraćati i PDV.
Kao veoma važno je istakao da je sistem besplatan.
“Ukoliko neko želi da koristi usluge informacionih posrednika, on to može ali što se države tiče ovaj sistem je potpuno besplatan” rekao je Mali.
Dodao je da je zakon u skladu sa zakonom o informacionoj bezbednosti i sa direktivama EU.
Ministar je kazao i da Srbija nezaustavljivo ide napred i da ćemo ove godine imati stopu rasta od najmanje šest i više odsto, po čemu bismo, tvrdi, bili prva ekonomija Evrope.
Naveo je i da će do kraja juna biti doneti svi podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je podsetio da je odloženo vraćanje poreza na dodatu vrednost bilo veliki problem za privrednike, na šta su se oni često žalili, te da će buduće automatsko vraćanje poreza istog dana biti veliki dobitak za njih.
Kao povoljnost je naveo i to što će se uštedeti na papiru koji je do sada korišćen za papirne fakture, a što je svakako dobro i u smislu zaštite životne sredine.
“Dobro je i što smo se dogovorili oko faznog uvođenja i primenjivanja elektronskih faktura”, rekao je Čadež i dodao da je da je sada na redu zajednički rad na donošenju podzakonskih akata kao i edukacija za one koji će primenjivati elektronske fakture, a u čemu će pomoći Privredna komora Srbije.
Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog zakona o budžetu za 2023. godinu, kojim su predviđeni ukupni prihodi i primanja u iznosu od 1.843,4 milijarde dinara, što je za 133,8 milijardi dinara, odnosno 7,8 odsto, više u odnosu na iznos prihoda predviđen rebalansom budžeta za 2022. godinu.
Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.592,8 milijardi dinara, a neporeski u iznosu 200,1 milijardu dinara, uključujući i sopstvene prihode indirektnih budžetskih korisnika.
U strukturi ukupnih prihoda, poreski prihodi iznose 86,4 odsto, dok neporeski prihodi iznose 10,9 odsto ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije. Ostatak čine donacije u iznosu od 50,5 milijardi dinara, što je 2,7 odsto ukupnih prihoda.
Predlogom budžeta za 2023. godinu predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 2.107,4 milijarde dinara. Procenjeni nivo javnog duga na nivou opšte države smanjuje se i do kraja 2023. godine zadržava na nivou od 56,1 odsto BDP.
Takođe, očekuje se da sledeće godine srpska privreda ostvari rast od 2,5 odsto.
Na sednici usvojen je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju, kojim se preciziraju postojeće odredbe i vrši dodatno usklađivanje sa postojećim zakonskim okvirima, kako bi sistem e-faktura još bolje funkcionisao.
Vlada je usvojila i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu kojim je izvršeno usaglašavanje predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon i porezom na prenos apsolutnih prava sa vrstama nepokretnosti koje mogu biti predmet prometa, zbog čega se obuhvata i prenos prava trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku ili stambenom kompleksu i preciziranje nastanka poreske obaveze u specifičnim slučajevima.
Usvojeni su i izmenjeni i dopunjeni predlozi Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Izmenama i dopunama predviđeno je povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 19.300 dinara na 21.712 dinara mesečno, smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25 na 24 odsto i uređivanje oporezivanja fizičkih lica koja ostvaruju prihode od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad na koje se porez plaća samooporezivanjem.
Vlada je usvojila i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojim se usklađuju odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa odredbama zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odredbama zakona koji uređuje fiskalizaciju, kao i odredbama zakonika koji uređuje krivični postupak i uvođenje novih krivičnih dela koja su od značaja za suzbijanje izbegavanja plaćanja javnih prihoda.
Takođe, usvojen je i Predlog zakona o izmeni Zakona o penzijskom osiguranju, kojim je predložena izmena načina usklađivanja visine penzija.
Predviđeno je da se način obračuna procenta usklađivanja penzija određuje u zavisnosti od odnosa visine isplaćenih penzija i novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju prema visini bruto domaćeg proizvoda.
U zavisnosti od visine navedenog odnosa predlaže se da se penzije od januara naredne godine usklađuju na jedan od tri načina: prema kretanju zarada, kretanju potrošačkih cena ili tako da se uzima u obzir polovina procenta promene zarada i polovina procenta promene potrošačkih cena.
Na ovaj način obezbeđeno je da rast penzija prati rast zarada u periodima kada je niže učešće rashoda za penzije i novčani iznos kao uvećanje uz penziju u bruto domaćem proizvodu, a u periodima kada je navedeno učešće veće obezbeđuje se zadržanje kupovne moći penzija njihovim usklađivanjem prema potrošačkim cenama.
Na sednici su usvojeni izmenjeni i dopunjeni predlozi Zakona o porezu na dodatu vrednost, Zakona o fiskalizaciji, kao i Zakona o republičkim administrativnim taksama.
Takođe, usvojena je izmenjena i dopunjena Uredba o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2022. godini kojom je budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za ovu godinu uvećan za 16,5 milijardi dinara i iznosi 78,5 milijardi dinara, što predstavlja gotovo 5,3 odsto poreskih prihoda budžeta Republike Srbije.
Za direktna plaćanja koja se odnose na premiju za mleko, osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju i podsticaje u stočarstvu obezbeđeno je dodatnih 7,7 milijardi dinara, a za mere ruralnog razvoja 2,87 milijardi dinara.
Na sednici su usvojene izmene Uredbe o utvrđivanju programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima suncokreta roda 2022. godine koje treba da obezbede finansijsku podršku poljoprivrednim proizođačima kako bi se očuvala stabilnost njihovog dohotka.
Imajući u vidu kretanje cena suncokreta na tržištu i njihov negativan uticaj na dohodak proizvođača, kao i visoke troškove proizvodnje, obezbeđena su sredstva u izosu od 4.860.000.000 dinara, koja će se koristiti za realizaciju Programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima ove uljarice za 2022. godinu.
Doneta je i Odluka o privremenoj zabrani izvoza evro dizela EN 590 kako bi se sprečila kritična nestašica tog derivata prouzrokovana svetskim i regionalnim poremećajem na tržištu, a u cilju obezbeđenja sigurnog snabdevanja tržišta Srbije.
Vlada je usvojila i izmenjenu Uredbu o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2022. godinu i u tu svrhu opredelila sredstva u ukupnom iznosu od 1.080.000.000 dinara.
Razlog za nastavak realizacije tog programa jeste veliko interesovanje podnosilaca prijave, koji su do zatvaranja javnog konkursa za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa započeli proceduru podnošenja prijava na konkurs za dodelu bespovratnih sredstava, a čiji ukupan zbir značajno prelazi sredstva određena prvobitnom uredbom.
Republički hidrometeorloški zavod upozorio je da se od danas do ponedeljka na području Srbije očekuju obilnije padavine.
Veća količina kiše danas i sutra najpre se očekuje u severnoj, zapadnoj i centralnoj Srbiji, dok će se u nedelju i ponedeljak zona intenzivnih padavina izmestiti na jug i istok zemlje.
Očekuje se da ukupna količina kiše za četiri dana u Vojvodini dostigne od 20 do 40 mm, a u ostalim krajevima od 40 do 70 mm, u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji, kao i u regionu Pomoravlja i Homoljskih planina lokalno i više.
Sutra se više padavina očekuje u Vojvodini, zapadnoj i centralnoj Srbiji, dok će se u nedelju i ponedeljak zona intenzivnih padavina izmeštati ka jugu i istoku Srbije uz količinu kiše ponegde veću i od 40 mm za 24 časa.
U noći između nedelje i ponedeljka kiša će preći u sneg u brdsko-planinskim predelima zapadne i jugozapadne Srbije uz lokalno stvaranje snežnog pokrivača visine od 5 do 10 cm na većim visinama, a u ponedeljak tokom dana sneg je moguć i u regionu Homoljskih planina. Maksimalne temperature u većini mesta od 6 do 11 stepeni, a na jugu i istoku Srbije i do 15 stepeni.
U utorak i sredu duvaće košava, a u oblasti Dinarskih planina jak jugozapadni vetar.
Česta naoblačenja s kišom, a na planinama i sa snegom očekuju se i u nastavku naredne sedmice.
Električni trotineti i slična vozila poslednjih godina su postali redovna pojava na kolovozima i trotoarima gradova u Srbiji. To nije iznenadilo samo nadležne u Srbiji, već i u mnogim drugim zemljama koje nemaju dovoljno razvijenu infrastrukturu za taj novi vid transporta.
Načelnik Uprave saobraćajne policije pukovnik Vladan Nikolić kaže da se zalažu za sistemska rešenja kroz izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja. Predlaže da se definiše da lako električno prevozno sredstvo ne može da razvije brzinu veću od 25 kilometara na čas.
Od pojave prvih malih električnih vozila na ulicama govori se o potencijalnim rešenjima i normama koje bi uredile pravila učešća u saobraćaju za tu novu i izuzetno ranjivu grupu učesnika u saobraćaju.
Bilo je najrazličitijih predloga, od obaveznog korišćenja svetloodbojnih prsluka i kaciga do toga da bi korisnici električnih trotineta i sličnih vozila trebalo da polažu test poznavanja saobraćajnih propisa.
Stručnjaci iz Uprave saobraćajne policije zalažu se za sistemsko rešenje kroz donošenje nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja, a njihova inicijativa sadrži i konkretne predloge za uređenje ove oblasti.
“Ako pričamo o mikromobilnom transportu tu su i električni trotineti i neka druga električna prevozna sredstva koja imaju upravljač. Mi smo prvo definisali hoćemo li pustiti sva ta vozila da se kreću našim saobraćajnicama ili ne. U tom smislu, predložićemo da se definiše lako električno prevozno sredstvo kao vozilo koje ne može da razvije brzinu veću od 25 kilometara na čas, sa snagom elektromotora ograničenom na šest kilovata”, navodi Vladan Nikolić.
Smatra da pod određenim uslovima tim vozilima treba dozvoliti da se kreću površinama na kojima se odvija saobraćaj.
Izazovi u ovoj oblasti su brojni, ne postoji idealno rešenje i svaka predložena ideja može izazvati kontroverze što sve zajedno predstavlja glavni razlog, još uvek, nepostojanja propisa koji uređuju ovo polje.
“Mi smo za svako rešenje koje smo razmatrali stavljali i za i protiv argumente koji su brojni, međutim, vi sa jedne strane imate zahteve građana koji već imaju ta vozila koja je država dozvolila da budu uvežena. Sa druge strane imate veliki bezbednosni problem jer su oni definitivno ranjiva kategorija učesnika u saobraćaju, a sa treće strane imamo i preporuku Evropske komisije da se pospešuje taj vid transporta”, objašnjava Nikolić.
Problem infrastrukture
Najveći problem za sprovođenje rešenja postojećeg problema predstavlja nepostojanje odgovarajuće infrastrukture u svim delovima zemlje. Rešenje mora zadovoljiti i stanovnike Vojvodine koja ima razvijenu infrastrukturu, ali i gradova u drugim delovima zemlje koji imaju drugačiju nasleđenu arhitektonsku strukturu.
“U tom smislu, razmišljali smo i o tome da obezbedimo vozačima i neprekidnost putovanja, jer u suprotnom je ono besmisleno, tako da je naš celovit predlog da vozač mora koristiti biciklističku stazu ili biciklističku traku. Ukoliko takva infrastruktura ne postoji oni se mogu kretati i trotoarom, a ako ni to nije moguće onda vozač može koristiti i kolovoz, ali samo na saobraćajnicama gde je brzina ograničena na 50 kilometar na čas”, navodi pukovnik Nikolić.
Kaznena politika
Prepoznavanje vozača lakih električnih vozila od strane Zakona podrazumevaće i postojanje odgovorajuće kaznene politike koja još nije definisana.
Predlog je da vozači moraju koristiti svetloodbojne prsluke i drugu zaštitnu opremu, takođe, strogo će biti zabranjen prevoz druge osobe tim vozilom što je, nažalost, praksa velikog broja roditelja koji svakodnevno na taj način prevoze svoju decu.
Takođe, korišćenje trotoara će podrazumevati posebnu obazrivost i prilagođavanje brzine kretanja.
Na osnovu tog predloga Uprava saobraćajne policije će izraditi Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja koji će, zatim, proći stručnu raspravu, a tek onda će biti predstavljen Vladi Republike Srbije koja će odlučivati o njegovoj primeni.
U Srbiji će ujutro ponegde biti kratkotrajne magle, a tokom dana umereno do potpuno oblačno, mestimično s kišom i lokalnim pljuskovima, ponegde uz grmljavu, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).
Duvaće slab do umeren južni i jugozapadni vetar, tokom dana u pojačanju, naročito u planinskim predelima, a popodne i u košavskom području. Uveče i u toku noći vetar će biti u skretanju na severozapadni. Najniža temperatura će biti od četiri do devet stepeni Celzijusa, a najviša od 11 stepeni na severu Vojvodine do 17 na jugu Srbije.
U Požarevcu će biti pretežno oblačno, povremeno s kišom i lokalnim pljuskovima. Duvaće slab do umeren južni vetar, od večeri u skretanju na severozapadni i u kratkotrajnom pojačanju. Najniža temperatura će biti oko devet stepeni, a najviša oko 15.
RHMZ upozorava da se od danas do ponedeljka na području Srbije očekuju obilnije padavine. Veća količina kiše u petak i subotu najpre se očekuje u severnoj, zapadnoj i centralnoj Srbiji, a u nedelju i ponedeljak na jugu i istoku zemlje.
Evropska unija postigla je dogovor o pravljenju sopstvenog satelitskog internet sistema vrednog šest milijardi evra. Predstavnici Evropskog parlamenta i Evropskog saveta postigli su dogovor o inicijativi koju je Evropska komisija objavila još u februaru.
Ovaj potez EU dolazi u jeku rastuće zabrinutosti oko ruskog i kineskog vojnog napretka u svemiru i velikog lansiranja satelita. Posedovanje sopstvenog satelitskog internet sistema moglo bi da pomogne evropskom bloku da ubrza uvođenje širokopojasnog interneta u Evropi, koji bi pokrivao i Afriku, čime bi EU mogla da ponudi afričkim zemljama alternativu za kineske operatere.
Razvoj i postavljanje satelita mogli bi da počnu sledeće godine, a predloženi satelitski internet sistem mogao bi uključi izgradnju i lansiranje do 170 satelita u niskoj orbiti izmedu 2025. i 2027. godine.
Vlada Srbije je usvojila predlog izmena i dopuna Zakona o porezima na imovinu kojim je izvršeno usaglašavanje predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon i porezom na prenos apsolutnih prava sa vrstama nepokretnosti koje mogu biti predmet prometa, saopšteno je iz vlade.
Zbog toga se obuhvata i prenos prava trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku ili stambenom kompleksu i preciziranje nastanka poreske obaveze u specifičnim slučajevima.
Dakle, na spisku stavki koje se terete nametom na prenos apsolutnih prava ubuduće će biti i parking-mesto u otvorenom stambenom bloku ili stambenom kompleksu. Preciznije – sticanje prava na njegovo korišćenje.
Nova verzija određuje u kojim situacijama ne nastaje obaveza plaćanja poreza za zgradu u izgradnji – onu koja se smatra ekonomskim objektom, za čiju izgradnju građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine kao povereni posao, ali i ako je u granicama nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja i kulturnog dobra upisanog u listu svetske kulturne i prirodne baštine.
Nacrt zakona precizira i kako se obračunava amortizacija za dograđene delove kuća. Tretman zavisi da li je dograđeni deo veći ili manji od osnovnog.
“Za izgrađeni objekat nad kojim je, odnosno uz koji je, izvršena dogradnja tako da dograđeni deo nije posebni deo tog objekta, umanjenje vrednosti za amortizaciju vrši se po stopi po kojoj bi se vrednost objekta umanjivala da nije dograđen – kad je korisna površina dela objekta pre dogradnje veća od korisne površine dograđenog dela”, stoji u Nacrtu zakona.
Kad je korisna površina dela objekta pre dogradnje manja ili jednaka u odnosu na korisnu površinu dograđenog dela, onda po stopi po kojoj bi se umanjivala vrednost dograđenog dela da je posebni deo tog objekta.
Utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava polako prelazi u nadležnost lokalnih samouprava. Lokalu sredstva i pripadaju, ali sve trenutno “servisira” Poreska uprava.
“Počev od 1. januara 2024. godine, jedinice lokalne samouprave u celosti utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava”, kaže Nacrt zakona.
Jedinice lokalne samouprave preuzeće od Poreske uprave zaposlene koji obavljaju poslove utvrđivanja, naplate i kontrole poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, predmete, informacioni sistem i arhivu, kao i opremu i sredstva za vršenje nadležnosti u tim oblastima srazmerno broju preuzetih zaposlenih lica, u periodu od 1. novembra do 31. decembra 2023.
Porez na imovinu utvrđivaće se i plaćati u skladu sa ovim zakonom već od poreza za 2023.
Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, za čije utvrđivanje je postupak započet po propisima koji su važili do početka primene ovog zakona, utvrdiće se primenom zakona koji je bio na snazi na dan nastanka poreske obaveze.
Ideja o važnosti promocije i razvoja festivalskog turizma u našem regionu upravo je dobila novu potvrdu jednog od najprestižnijih globalnih priznanja muzičke industrije. Čak četiri festivala iz Exitove porodice – EXIT, Sea Star, Sea Dance i No Sleep, takmiče se za uticajne Evropske festivalske nagrade (EFA).
Na objavljenoj listi, ovogodišnje izdanje Exita takmiči se za titulu „Najboljeg velikog festivala“, nagradu koju je novosadski festival već osvojio dva puta – 2013. i 2017. godine.
U trci za nagradu za „Najbolji festival srednje veličine“ koji broji do 40.000 posetilaca dnevno, nalaze se Exitovi događaji iz susednih zemalja, koji predstavljaju jedan od najboljih primera izvoza kreativnih industrija Srbije – crnogorski Sea Dance festival iz Budve, koji je ovo priznanje dobio za 2014. godinu i hrvatski Sea Star festival iz Umaga. Upravo završeni No Sleep festival, i dalje zvanični nosilac titule „Najboljeg novog evropskog festivala“, po prvi put je u konkurenciji za „Najbolji festival u zatvorenom prostoru“.
Glasanje za Evropske festivalske nagrade otvoreno je za sve i trajaće do 7. decembra, na zvaničnom sajtu Evropskih festivalskih nagrada, ili putem linka, izborom za EXIT u kategoriji „Best Major Festival“, izborom Sea Dance ili Sea Star festivala u kategoriji „Best Medium-Sized Festival“, i izborom No Sleep festivala u kategoriji „Best Indoor Festival“.
Glasovi milionske publike širom sveta odlučiće o pobednicima, a njima će se pridružiti i glasovi žirija, koji čine vodeći eksperti u muzičkoj industriji. Pobednici će biti proglašeni 18. januara sledeće godine, na ceremoniji dodele nagrada na otvaranju festivala Eurosonic Noorderslag u Groningenu u Holandiji.
Narednih dana se na putevima u Srbiji očekuje pojačana kontrola saobraćaja. Aleksandar Radenković iz Uprave saobraćajne policije kaže za RTS da očekuju da u periodu slava građani pokažu odgovornost u saobraćaju i da ne dozvole da jedna pogrešna odluka – vožnja pod dejstvom alkohola promeni nepovratno i njihov život i živote njihovih porodica. Poručuje i da je za prvih deset meseci ove godine iz saobraćaja isključeno 50.000 vozača koji su vozili pod dejstvom alkohola.
Aleksandar Radenković kaže da će tokom narednih dana biti pojačana kontrola vozača i vozila na srpskim putevima.
“U tradiciji našeg naroda je da slavi uz konzumiranje alkohola, a ono što ne bi trebalo nikako da bude tradicija, a što je bio slučaj u prethodnom periodu, je da samo imali jedan broj vozača koji nakon što konzumiraju alkohol upravljaju vozilom”, dodaje Radenković.
Ističe da je taj prekršaj uvek u fokusu policije.
“Već nekoliko godina u nizu svaka kontrola saobraćajne policije podrazumeva i obavezan alko-test, tako da očekujem da u periodu slava koji je pred nama građani pokažu jedan nivo odgovornosti u saobraćaju i da ne dozvole da jednom pogrešnom odlukom – vožnjom pod dejstvom alkohola promene nepovratno i svoj život i živote svojih porodica”, ističe Radenković.
Ukazuje da će 24 sata kontrolisati vozače širom Srbije.
“Već u ponedeljak imamo veliku slavu – Aranđelovdan. Nakon toga još niz slava u decembru i januaru. Saobraćajna policija će biti u pojačanom obimu na terenu i kontrolisati ne samo alkohol, nego i druge prekršaje”, dodaje Radenković.
Poručuje da je brzina uzročnik broj jedan saobraćajnih nezgoda, kao i da je svaka druga saobraćajna nezgoda sa poginulim licima posledica prebrze vožnje, ali da se alkohol na listi problema kotira odmah uz brzinu.
Naveo je i da je za prvih deset meseci od početka ove godine godine u svakoj sedmoj saobraćajnoj nezgodi sa poginulim licima učestvovao vozač pod dejstvom alkohola.
“To zaista jeste veliki problem i mi tu nismo sedeli skrštenih ruku. Jedan od strateških prioriteta saobraćajne policije jeste da se što više vozača isključi iz saobraćaja, onih koji voze pod dejstvom alkohola pre nego što izazovu saobraćajnu nezgodu. Nažalost, to nekad nije moguće”, navodi Radenković.
Za deset meseci smo iz saobraćaja isključili 50.000 vozača koji su vozili pod dejstvom alkohola. To je za 10.000 više nego što je bilo prošle godine, poručuje Radenković.
Kada je reč o podacima za ovu godinu, 485 ljudi je izgubilo život u saobraćajnim nesrećama, a oko 16.000 ljudi je povređeno.
“Kada to poredimo sa prošlom godinom, sa jedne strane je dobar podatak da smo uspeli da smanjimo ukupan broj saobraćajnih nezgoda, za oko 1.000 nezgoda je manje, a i oko 1.000 povređenih je manje, ali ono što nije dobro i što bi zaista trebalo da zabrine sve nas je da smo imali 50 poginulih više”, ističe Radenković.
Poručuje i da, nažalost, svedočimo trendu da jedan broj vozača svesno krši saobraćajne propise.
“Radna grupa za donošenje novog zakona trenutno zaseda i verujem da ćemo vrlo brzo imati neka nova rešenja”, zaključio je Radenković.
Zaboravite viski ili konjak, za Srbe nema ničeg boljeg od domaće šljivovice, piše AP. Ovog meseca srpsko piće treba da dobije priznanje Ujedinjenih nacija kao primer važne kulturne tradicije.
Šljivovica se u Srbiji vekovima ručno pravila i konzumirala, običaj koji se prenosi sa generacije na generaciju, za koji stručnjaci kažu da je postao deo nacionalnog identiteta, piše AP uz objašnjenje kako se izgovara reč šljivovica.
Tradicija je i dalje rasprostranjena u ruralnim oblastima balkanske zemlje uprkos procvatu modernih destilerija i brendova.
Očekuje se da će UNESKO ovog meseca odlučiti da li će uključiti „društvene prakse i znanja u vezi sa pripremom i upotrebom” ovog alkoholnog pića na svoju listu svetske nematerijalne kulturne baštine.
Sociolog Ilija Malović kaže da je šljivovica tipično srpski proizvod jer se dobija od lokalno uzgojenog voća – šljive – koja je lako dostupna, i zato što se rakija pravi i uživa u porodici i lokalnim zajednicama.
Srbi piju šljivovicu kada slave, tuguju, dočekuju goste i obeležavaju važne događaje, objasnio je Malović. Ljudi su uvek čuvali svoje najbolje flaše za venčanja, rođenje deteta i sahrane, rekao je Malović za AP.
„Šljivovica je oduvek bila intimno vezana za porodicu. Deo je života ljudi od početka do kraja i uvek je bila deo identiteta ovog naroda”, objašnjava Malović koji je autor bloga o lokalnim voćnim rakijama.
Ovih dana šljivovica je i značajan srpski izvozni proizvod i lokalna turistička atrakcija. Poslednjih godina nikla su mala preduzeća koja proizvode šljivovicu i druge voćne rakije, nudeći modernu ambalažu u etno stilu.
Za bolji kvalitet, šljivovica se ponekad čuva u hrastovim buradima što joj daje braonkastu boju poput viskija i pomalo gorak ukus.
I, sa godinama, postaje sve bolja, navodi agencija AP.
U Beogradu je potpisan Memorandum o razumevanju tri zemlje za jačanju trilateralne saradnje u oblasti efikasne borbe protiv ilegalnih migracija.
Nakon potpisivanja memoranduma, lideri tri zemlje obratili su se na zajedničkoj konferenciji za medije.
Predsednik Srbije bio je domaćin drugog trilateralnog Samita Mađarske, Srbije i Austrije, na kome su učestvovali i mađarski premijer Viktor Orban i austrijski kancelar Karl Nehamer.
Predsednik Srbije je rekao da je neverovatna potrošnja struje u Srbiji “na ovako lepe dane”.
Vučić se zahvalio Viktoru Orbanu na svoj podršci Srbiji.
“Mi bismo teško prezimili ovu zimu da nije bilo razumevanja Viktora Orbana. Zahvaljujući njemu, želim da to kažem svuim građanima Srbije, teško bismo prezimili da nije bilo Orbana i njihove vlade, da možemo da smestimo gas u njihove kapacitete. Neverovatna je potrošnja struje u Srbiji na ovako lepe dane. Imamo svega i imaćemo svega zahvaljujući razumevanju Viktora Orbana i vlade Mađarske. Želimo da znate da imate zahvalnost svih nas”, rekao je predsednik Srbije.
“Mi se nalazimo pod pritiskom sa dve strane, sa jedne strane je Ukrajina gde se vodi rat, a sa druge Srbija odakle je pritisak migranata“, rekao je Orban, dodavši da to Mađarsku ne pogađa samo ekonomski već i fizički ugrožava bezbednost.
“Prekinut je dovod nafte iz Ukrajine u Mađarsku”, podsetio je Orban.
“Počeli smo da trošimo rezerve gasa, jer ugovorene količine koje dobijamo dnevno nisu dovoljne za naše potrebe. Srećom, zahvaljujući dogovoru sa Mađarskom imamo 650 miliona kubnih metara gasa jutros. Juče smo napravili i dobar aranžman sa Bulgargasom, da bismo trošili manje rezervi. Nas gasne elektrane sada spasavaju, zahvaljujući panonskim elektranama mi možemo da prezimimo. Inače, na osnovu uglja i hidroelektrana ne bismo mogli da prezimimo”, upozorio je Vučić odgovarajući na pitanje novinara.
“Želim da kažem građanima Srbije da smo se dobro pripremili i da smo mnogo novca uložili, da smo računali na to, a cena gasa je skočila čak pet puta u poslednjih devet dana, ne možete ga dobiti ispod 1.550 dok smo ga mi kupovali jeftinije. Svi sada u Evropi troše rezerve”, kazao je predsednik Srbije.
“I dalje držimo izrazito niske cene struje i gasa za firme i domaćinstva u Srbiji i to je naš način da pomognemo i jednima i drugima, naročito firmama da budu konkurentnije”, istakao je.
Novembar je mesec borbe protiv bolesti zavisnosti. SZO procenjuje da 200 miliona ljudi zloupotrebljava ili je zavisno od droge.
U Srbiji ima oko 150.000 zavisnika, uključujući 24.000 heroinskih. Psihijatar Aleksandar Vujošević iz bolnice za lečenje bolesti zavisnosti upozorava da je dostupnost psihoaktivnih supstanci veoma izražena, što je i jedan od razloga da je više mlađih zavisnika. Ukazuje da ne postoji jasna i bezbedna linija kako neko ne bi postao zavisnik i zato poručuje roditeljima da deci o tome počnu da pričaju pre nego što se zabrinu.
Aleksandar Vujošević upozorava da iz godine u godinu uzimanje psihoaktivnih supstanci postaje sve veći problem. Novembar – mesec protiv zavisnosti, u junu Dan borbe protiv zavisnosti dobre su prilike da se govori o tom problemu, ali tom pričom, smatra, za sada se ne rešava problem.
“Mislim da je ovo dobra prilika, da ovaj mesec bude samo početak svega onoga što možemo da uradimo svako u svom domu. S jedne strane, mi koji se bavimo ovim poslom, s druge strane mediji, društvo, škola i porodica”, navodi psihijatar.
Zato se, naglašava, o tom problemu mora razgovarati konstantno.
Sve više mlađih zavisnika – šta je razlog
U Srbiji ima oko 150.000 zavisnika od droge, uključujući 24.000 heroinskih zavisnika.
Vujošević ukazuje da je u danas dostupnost psihoaktivnih supstanci veoma izražena i da je to jedan od razloga što je sve više mlađih zavisnika.
S druge strane, dodaje, to su njihovi problemi s kojima nisu spremni ni naučeni da se nose.
“Ima jedna lepa poslovica: mladost se ne obuzdava silom nego strpljenjem i razumevanjem. Moramo da razumemo da uzimanje droga mladi u tim godinama ne doživljavaju na isti način kao mi iz ove perspektive. To naravno nije alibi za njih, ali je alarm koji nam govori da mladima moramo pričati o psihoaktivnim supstancama, alkoholu, kocki i svim drugim zavisnostima”, upozorava psihijatar.
Smatra da nema dovoljno predavanja o toj temi i da to nikada nije dovoljno i da bi edukacija trebalo da postane deo školskog sistema.
Objašnjava da bi mladi ljudi trebalo da se u ranim godinama upoznaju s psihoaktivnim supstancama na način koji je prigodan i da to upoznavanje formira njihovo mišljenje.
“Oni vrlo lako dolaze do tih podataka i vrlo su vešti i selektivno biraju podatke koji im odgovaraju. Zapamte ono što im se dopada, a ono što njima ne čini korist, veoma lako zaborave”, navodi doktor.
Kako rešavati problem
Za početak, navodi Vujošević, mora se poštovati zakon da mladi ne mogu da piju alkohol u lokalima gde nije dozvoljeno.
“Ne postoji jedna jasna i bezbedna linija kako neko ne bi postao zavisnik, ali ono što sva istraživanja pokazuju, znamo da upotreba alkohola i droga u što mlađem uzrastu dovode do veće mogućnosti za razvijanje zavisnosti. Ne samo zbog hemijskog dejstva supstanci nego i zbog razvijanja jednog obrasca ponašanja koji mlade pretvara u nezainteresovane ljude”, ukazuje psihijatar.
Ističe da je uvek dobro da se zavisnici jave na lečenje, ali da je taj period jako dug – od sedam do deset godina od prvog konzumiranja psihoaktivnih supstanci. Za to vreme njihovo psihičko zdravlje, a vrlo često i somatsko se veoma naruši, a nekad dolazi i do najgorih ishoda.
Koji su prvi znaci zavisnosti
“Roditeljsko oko je budno i brižno i niko ne voli svoje dete kao roditelj, ali je jasno da i roditelji često greše u mnogim stvarima. Nema jasne linije da li neko uzima neku drogu ili ne, sem kada to već nije jasno”, navodi on.
Zato poručuje roditeljima da svaka promena u ponašanju deteta na bilo koji način treba da ih upozori.
Ako je dete promenilo društvo, ponaša se kako se nije do tada ponašalo, Vujošević misli da je to trenutak kada roditelj treba da se zabrine.
Zato savetuje da roditelj treba deci da počne da priča o tome pre nego što se zabrine.
“Takvo je vreme, dostupnost psihoaktivnih supstanci je velika i mogućnost da se to desi nije mala”, poručuje Vujošević.
Vršilac dužnosti direktora Srbijagasa Dušan Bajatović rekao je da po računici tog preduzeća gas bi trebalo da poskupi 11 odsto i to od 1. januara.
„Prema internoj računici Srbijagasa taj energent bi u Srbiji trebalo da poskupi 11 odsto i to bi važilo od 1. januara 2023. godine. To će i dalje biti skoro najniža cena u Evropi koju bi i dalje subvencionisala država“, rekao je Bajatović za televizuju Hepi.
Dodao je da je to poskupljenje potrebno da bi Srbijagas bio likvidan i da bi mogao da dobija kredite, a neophodno je i zbog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom koji će tražiti poskupljenje i gasa i struje.
Bajatović je rekao da povećanje cena struje i gasa neće biti veliko, već tako da i onaj ko ima minimalnu zaradu može platiti taj račun i račun za komunalije.
Zalihe gasa koje su do sada obezbeđene u skladištima su, prema njegovim rečima, plaćene zahvaljujući likvidnosti budžeta.
Srbija je, kako je rekao, obezbedila još dve milijarde kubika gasa od Rusije po naftnoj formuli, a 1,2 milijarde iz drugih izvora.
U nastavku sedmice često će nam biti potrebni kišobrani, a za vikend se na planinama očekuje i slab sneg.
Ujutru i pre podne oblačno, mestimično s kišom. Od sredine dana postepeni prestanak padavina, najpre na severu i zapadu Srbije. Temperatura u padu. Jutarnja od 6 do 10, najviša dnevna do 14 stepeni.
U Požarevcu pre podne povremeno kiša, potom manje oblaka i prestanak padavina. Najviša temperatura oko 12 stepeni.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kučevu uhapsili su G. Č. (1986) iz okoline Kučeva, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo teška krađa.
On se sumnjiči da je, iskoristivši odsustvo tridesetčetvorogodišnjeg vlasnika kuće u kojoj je izvodio građevinske radove, ukrao oko 75.000 evra.
Policija je kod osumnjičenog pronašla manju sumu novca, dok je ostatak, kako se sumnja, potrošio u kockarnicama na teritoriji Kučeva.
Po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Požarevcu, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden tužiocu.
Vlada Srbije odredila je najviše iznose lokalnih komunalnih taksi za vozila. Sada one za putnička vozila od 1. decembra mogu iznositi od 710 do 7.110 dinara u zavisnosti od kategorije.
Sa najnovijim poskupljenjem ovih taksi, veći trošak će najviše osetiti vozači „ozbiljnijih“ automobila, sa zapreminom preko 3.000 kubika, kao i vozači teretnih vozila.
Dok će s jedne strane, za vozila od oko 1.200 kubika, ovo poskupljenje ceh podići za zanemarljivu cifru od 130 dinara, oni s automobilima zapremine motora preko 3.000 kubika, npr. BMW 530 2011. godište, ovu taksu će platiti od 1. decembra 1.300 dinara više.
Zvanično, ova taksa je uvedena u decembru 2019. godine. Taj porez na upotrebu motornih vozila ili tzv. „porez na luksuz“ poskupljuje vremenom kako se razvija automobilska industrija, ali i situacija u državi. Najviši iznosi lokalne komunalne takse za držanje motornih drumskih i priključnih vozila, osim poljoprivrednih vozila i mašina, propisani su Zakonom o finansiranju lokalne samouprave i usklađuju se s godišnjim indeksom potrošačkih cena.
Pripadnici Uprave saobraćajne policije zaustavili su na naplatnoj rampi Stara Pazova vozilo „bmv“ kojim je upravljao tridesetjednogodišnji vozač zbog prekoračenja brzine.
On je na auto-putu Beograd – Novi Sad, na deonici između Inđije i Beške upravljao vozilom prosečnom brzinom od 216,7 kilometara na sat.
Prekršajni sud u Staroj Pazovi vozaču je odredio novčanu kaznu od 100.000 dinara, 14 kaznenih poena i zaštitnu meru zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od osam meseci.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar odbrane Miloš Vučević uputili su čestitke povodom 16. novembra – Dana Kopnene vojske.
Centar za obuku kopnene vojske (CO KoV) nalazi se u garnizonu Požarevac, u kasarni „General Pavle Jurišić Šturm“.
U sastavu Centra su komanda, komandna četa, bataljon za obuku i logistička četa.
Ukupno se u Centru za obuku KoV obučava 50 specijalnosti rodova Kopnene vojske.
Centar za obuku kopnene vojske formiran je 1. decembra 2006. godine preformiranjem 565. nastavnog centra Kopnene vojske i nastavlja tradicije vojnih jedinica sa teritorije Braničeva, kao i tradicije nekadašnjih školskih centara pešadije, artiljerije, oklopnih i mehanizovanih jedinica i inžinjerije.
Dan jedinice obeležava se kada i dan Kopnene vojske – 16. novembra, u znak sećanja na početak Kolubarske bitke.
“Svim pripadnicima Kopnene vojske čestitam 16. novembar – Dan vida. Bogatu i slavnu istoriju srpskog naroda obeležila je Kolubarska bitka, koja je otpočela 16. novembra 1914. godine, a u kojoj se srpska vojska pokazala nesalomivom i svemogućom, izborivši pobedu kada se činilo da joj je poraz jedina opcija”, napisao je predsednik Vučić.
Motivisani herojstvom vaših predaka, navodi predsednik, svakodnevno iznova pokazujete neprikosnovenost u izvršenju zadataka, kako na domaćem terenu tako i u multinacionalnim operacijama, bez obzira na težinu uslova koji vam se na tom putu nameću.
“Uvek spremni, oprezni i profesionalni i, što je najvažnije, stalno na raspolaganju građanima naše zemlje kada im je to najpotrebnije. Čestitam vam praznik, uveren da ćemo i nadalje kao najjači oslonac u očuvanju mira i stabilnosti imati upravo pripadnike vašeg vida”, navodi se u čestitki predsednika Vučića.
Pripadnicima Kopnene vojske čestitku je uputio i ministar odbrane Miloš Vučević i poželeo im puno uspeha u organizaciji sistema odbrane Srbije u narednom periodu.
“Kopnena vojska kao najbrojniji i najopremljeniji vid Vojske Srbije dobrom organizacijom i pažljivim odabirom ljudstva uspeva da uspešno odgovori svim zahtevima koje sobom nose kopneni zadaci i misije”, napisao je Vučević.
U Gradskom parku ispred zgrade Načelstva u Požarevcu u utorak je održan još jedan protest penzionera i invalida rada, jer im kostolački ugalj, dva puta obećan, još uvek nije isporučen.
Nakon prvog protesta, održanog 3. oktobra, iz EPS-a im je obećano da isporuka kreće narednog dana i završiće se do kraja oktobra, ali to nije ispunjeno. Zato su penzioneri najavili još jedan protest za 31. oktobar, a potom i blokadu kopa „Drmno“, ali je to odloženo jer je stiglo novo obećanje da stiže ugalj, ali uz doplatu, i to jednokratnu.
Svi koji su ugalj platili po ceni od 4.560, morali su da doplate do nove cene – ukupno 8.800 po toni.
– Skoro svi naši članovi izvršili su doplatu, ali uglja i dalje nema. Sada nam je rečeno da će TE-KO Kostolac do petka da formira komisiju za rešavanje ovog problema, i da će se do 20. novembra sa našim udruženjem potpisati ugovor o isporuci uglja – rekao je Dobrivoje Obradović, predsednik Protestnog odbora.
Nakon okupljanja ispred Gradske uprave, penzioneri su održali protestnu šetnju kroz centar grada. Ukoliko i nakon 20. novembra ne krene isporuka, najavili su blokadu kopa „Drmno“.
Poslednjih nedelja svedoci smo eskalacije vršnjačkog nasilja, koje se ne dešava samo u školskim klupama, ili na odmoru, već se prenosi i na sve digitalne kanale koji se svakodnevno koriste.
Šta je moguće uraditi, kako biste se vi i/ili vaše dete osećali bezbedno na platformi koju koristi više od 90% ljudi u Srbiji?
Rakuten Viber poklanja značajnu pažnju privatnosti podataka i bezbednoj komunikaciji svojih korisnika. Uz enkripciju sa-kraja-na-kraj, Viber pruža brojne dodatne bezbednosne funkcije.
Ako vas je kontaktirao neki sumnjivi nalog, u mogućnosti ste da obeležite broj sa kojeg ovakve poruke stižu kao “Spam” u Viberu tako što ćete otvoriti prozor za prepisku sa korisnikom i izabrati jednu od dve ponuđene opcije: “Ovo je spam” ili “Blokiraj”. Posle određenog broja primljenih prigovora, taj broj će biti blokiran na Viberu i više neće moći da uzmenirava druge korisike. Takođe ste u mogućnosti da svoje prijave prosledite direktno i na Viber podršku.
Korisnička bezbednost je jedan od glavnih prioriteta za Viber i zbog toga su od 2016. sve glavne funkcije zaštićene enkripcijom sa-kraja-na-kraj po automatizmu – uključujući lične i grupne četove, audio i video pozive, deljenje media sadržaja i bezbednost svih priključenih uređaja. Ovo znači da svi fajlovi koji su šifrirani pri slanju, dešifrovani su tek po prijemu u uređaju primaoca. Viber je tako, kao platforma “svesna” jedino činjenice da je uspostavljena jedna vrsta veze između brojeva korisnika – a niti je on, niti bilo koja treća strana – u mogućnosti da pristupi prosleđenom sadržaju.
Kao dodatak bezbednosnim funkcijama koje su ponuđene unutar aplikacije kao standardne, Viber nudi i niz dodatnih funkcija koje obezbeđuju još privatniju i diskretniju komunikaciju:
– Blok lista
Brojevi telefona koji su blokirani na Viberu će se pojaviti na listi blokiranih korisnika. Blokirane osobe neće moći da šalju poruke i pozivaju korisnika, da ih dodaju u grupe ili da vide ažuriranja njihovog statusa na mreži i profilne slike. Korisnici mogu lako pristupiti ovoj listi u svojim Viber podešavanjima da bi odblokirali broj telefona.
– Utišajte nepoznate pozivaoce
Korisnik može izabrati da utiša sve pozive sa telefonskih brojeva koji nisu sačuvani na njihovoj listi kontakata. To znači da telefon neće zvoniti kada se primi poziv sa nesačuvanog broja, već se pojavljuje kao “propušteni poziv” na listi. Ova opcija je dostupna samo na Androidu i može se naći u Viber podešavanjima.
– Verifikacija u 2 koraka
Zahvaljujući ovoj funkciji, korisnici Viber mesindžera su u mogućnosti da dodatno zaštite svoje naloge kroz upotrebu PIN koda i e-maila. Za aktivaciju verifikacije u 2 koraka, korisnici treba da kreiraju PIN od 6 brojeva i potvrde svoju e-mail adresu. Od tada će biti neophodno uneti PIN za ulazak na Viber na mobilnom uređaju ili kompjuteru. U slučaju da ga zaboravite, moći ćete da se ponovo ulogujete koristeći vašu verifikovanu e-mail adresu. Dodatno, neautorizovani korisnici neće biti u mogućnosti da deaktiviraju vaš nalog na Viberu na kompjuteru. BIlo ko bude pokušao da deaktivira vaš Viber nalog na taj način će biti sprečen vašim PIN kodom.
– Nestajuće poruke u privatnim i grupnim četovima
Uz ovu funkciju, koja je dostupna u privatnim i grupnim četovima, moći ćete da postavite “samouništavajući” tajmer za izabrane poruke – koji će nakon vremena koje vi odredite biti izbrisane. Možete da šaljete poruke, fotografije, video klipove ili bilo koje druge vrste fajlova i ograničite trajanje vidljivosti sadržaja na platformi na 10 sekundi, minut, sat ili dan. Automatsko odbrojavanje do brisanja poruke će početi čim je primalac pregleda. Ono što je važno je da će vas Viber vizuelno obavestiti o pokušaju vašeg sagovornika da napravi snimak ekrana (“skrinšot”) u slučaju da se to desi – bilo da se radi o grupnoj ili pojedinačnoj konverzaciji. Kako biste aktivirali ovu opciju, otvorite ekran četa, kliknite na simbol štoperice pri dnu ekrana i odredite trajanje poslate poruke.
– Skriveni četovi
Viber vam omogućava da sakrijete određene četove sa ekrana koji prikazuje sve vaše prepiske. Moći ćete da im pristupite jedino unošenjem ranije određenog PIN koda. Ova funkcija je posebno korisna u slučaju da više ljudi koristi mobilni uređaj na kome je Viber instaliran.
Kako biste uklonili određeni čet iz vidokruga na Android uređajima, dugo pritisnite na čet koji želite da sakrijete i izaberite željenu opciju. Na iOS uređajima ćete aktivirati ovu funkciju “prevlačenjem” poruke na levo, potom izborom opcije “Sakrijte” iz menija – i unošenjem PIN koda.
– Viber kod za zaključavanje ekrana za desktop verziju aplikacije
Viber vam omogućava da postavite PIN kod za desktop verziju aplikacije kako bi bio sprečen pristup konverzacijama svima koji ne treba da ih čitaju – u situacijama u kojima više osoba ima pristup vašem uređaju – ili ako korisnik poželi da obezbedi svoj korisnički nalog na zajedničkom kompjuteru. Za podešavanje lozinke – otvorite Viber na kompjuteru, kliknite na tri tačkice u gornjem levom uglu ekrana i izaberiite “Podesite zaključavanje Viber ekrana”.
– Sakrijte statuse “Viđena poruka” i “Na mreži”
Viber vam omogućava da prikrijete vaš status pregleda poruka i trenutni status prisustva u aplikaciji. Podesite vidljivost ovih parametara u podešavanjima aplikacije – u odeljku “Privatnost”.
– Ne prikazujte svoju sliku korisnicima koji nisu u vašem adresaru
Učinite svoju profilnu fotografiju nevidljivom za korisnike sa kojima niste u obostrano odobrenoj prepisci ili koji se ne nalaze u vašem adresaru. Kako biste ovo učinili, onemogućite ovu opciju odlaskom u odeljak “Još”, a zatim “Podešavanja” – “Privatnost” – onemogućite opciju “Prikaži svoju fotografiju”.
– Zahtevi za razmenu poruka
Zahtevi da se nepoznati korisnici pridruže grupnom četu ili kanalu automatski se uvode u odeljak “Zahtevi za poruke”. Na ovaj način će korisnik uvek moći da “prihvati” poziv – posle čega će prepiska četa biti uvedena u ekran svih ličnih četova. Ova opcija je automatski omogućena u Viberu kao standardna.
– Kontrolišite koga možete dodati u grupe
Ovom funkcijom ste u mogućnosti da, kao administrator, odredite opseg i broj ljudi koji mogu dodavati druge Viberove korisnike u određene grupe – čime kontrolišete pristup sadržaju komunkacije koji je važan upravo za one kojima je prvobitno namenjen.
Ujutro ponegde po kotlinama i u nizijama kratkotrajna magla.
U toku dana pretežno oblačno, mestimično sa kišom. Više padavina se očekuje uveče i u toku noći. Vetar slab i umeren, u planinskim predelima i jak južni i jugozapadni, koji će u toku noći biti u skretanju na severozapadni uz pojačanje i u ostalim krajevima.
Najniža temperatura od 3 do 8 stepeni, najviša od 11 do 17 stepeni.
U Požarevcu povremeno slaba kiša, do 15 stepeni. Uveče jače padavine.
Ubrzanje međugodišnje inflacije u oktobru, koja je iznosila 15 odsto, u najvećoj meri je vođeno višim rastom cena hrane i zajedno s cenama energenata i dalje doprinose kretanju ukupne inflacije sa skoro 70 odsto, objavila je Narodna banka Srbije (NBS). Znatniji pad inflacije očekuje se u drugoj polovini 2023.
Inflacija je u oktobru, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na mesečnom nivou iznosila 1,9 odsto.
Međugodišnja bazna inflacija, na koju mere monetarne politike mogu više da utiču, i dalje je znatno niža od ukupne inflacije i u oktobru je iznosila 9,5 odsto, navode iz centralne banke.
Mesečni rast cena hrane u oktobru iznosio je 3,5 odsto i bio je vođen sezonski neuobičajenim rastom cena povrća, kao i rastom cena mleka i mlečnih prerađevina, čije su cene u proseku povećane za 11,3 odsto.
Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane u oktobru bile su više za 23,1 odsto, dok su cene neprerađene hrane zabeležile sličnu stopu rasta (22,7 odsto).
Zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Milan Trajković rekao je da su cene hrane u celini međugodišnje povećane za 23 odsto, a da je dugotrajno mleko poskupelo za 42,8 odsto na međugodišnjem nivou.
“Faktori koji su uticali na poskupljenje su rast troškova primarne poljoprivredne proizvodnje, zbog ogromnog rasta cena đubriva, pšenice, kukruza i druge hrane za stoku, zatim visok rast troškova proizvodnje predrađivača, jer je jako poskupela papirna i plastična ambalaža, i potom tražnja, koja je i u ovakvim okolnostima porasla, raste i dalje”, rekao je Trajković tokom predstavljanja Novembarskog izveštaja o inflaciji NBS.
Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude, na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat, pre svega visokih svetskih cena hrane, rasta cena ulaznih troškova u proizvodnji i transportu hrane, kao i negativnih efekata suše i na domaćem tržištu, i u većem delu Evrope.
Koliko su porasle cene energenata
Cene energenata su na mesečnom nivou u oktobru povećane za 0,7 odsto, pri čemu je zabeležen rast cena naftnih derivata od 0,6 odsto i nastavak rasta cena čvrstih goriva (2,4 odsto), ali znatno sporijom dinamikom nego u prethodnim mesecima.
Pod uticajem i dalje snažnih troškovnih pritisaka i visoke uvozne inflacije, u oktobru je nastavljen i rast cena u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta).
Ipak, bazna inflacija nastavlja da se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije, čemu znatno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.
Kada se očekuje pad
Prema novembarskoj srednjoročnoj projekciji, ukupna inflacija ostaće povišena do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije, očekuju u NBS.
U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.
Detaljnija analiza faktora koji su uticali na kretanje inflacije i najnovije projekcije Narodne banke Srbije za naredni period biće objavljene u novembarskom Izveštaju o inflaciji.
NBS pooštrava uslove na domaćem tržištu
Guvernerka Jorgovanka Tabaković rekla je da se očekivalo da će u septembru ove godine inflacija biti najviša, ali da je znatan rast cena energenata u svetu, uz efekte suše u Evropi podigao inflaciju na 15 odsto.
Ona je naglasila da je uvezena inflacija uticala dvotrećinski na domaću inflaciju.
Tabakovićeva je dodala da su nepovoljni međunarodni uslovi i kriza uticali na projekciju rasta BDP-a Srbije koji je do kraja godine procenjen na dva do tri procenta, dok se naredne godine očekuje oko 3,5 odsto rasta BDP-a a tek od 2024. povratak na oko četiri procenta.
“Nastavićemo da pooštravamo uslove na domaćem monetarnom tržištu, ali manjim tempom, zbog toga što je inflacija bila pogurana spolja”, rekla je guvernerka.
Dodala je da je referentna kamatna stopa povećana na 4,5 odsto i da daljim povećanjem kamata NBS nastoji da ograniči sekundarne efekte rasta cena u svetu i na domaćem tržištu preko inflatornih očekivanja, čime bi trebalo osigurati da se zaustavi dalji rast inflacije.
Ona je dodala da je NBS nastavila da povećava devizne rezerve i da one trenutno iznose 16,9 milijardi evra.
“Stanje nije nimalo sjajno ali nikad toliko mračno da ljudi udruženim snagama ne mogu da prevaziđu te probleme”, zaključila je Tabakovićeva.
Onima koji uživaju u kupovini, celodnevni šoping neće teško pasti. Naprotiv.
Jedva će čekati da isprobavaju odeću i obuću ,razgledaju nameštaj ili druge stvari koje su im neophodne. Ljubitelji šopinga često odlaze u kupovinu i bez posebne potrebe za određenim proizvodima, i na taj način se opuštaju.
Ipak, ako se ne pronalazite u ovim iskazima, kupovina vam može teško pasti, posebno ako u njoj provedete sate. Ukoliko na kraju ne pronađete željeni artikal, nezadovoljstvo je još veće.
Za sve kojima šoping teško pada i žele da budu efikasni i uspešni u kupovini, pripremili smo nekoliko ključnih saveta. Nastavite sa čitanjem i informišite se!
Tržni centri su sjajna adresa za kupovinu
Tržni centri su izuzetno praktični za sve koji žele da obave efikasnu kupovinu.
Na jednom mestu možete pronaći radnje omiljenih brendova i kupiti obuću, odeću, male kućne aparate, ali i drugu tehniku, nameštaj i gotovo sve što poželite. Izuzev toga, još jedna sjajna stvar kod šoping centara jesu ugostiteljski objekti koji se nalaze u sklopu tržnih centara.
Nakon što obavite kupovinu, svratite do omiljene brze hrane, ili čak restorana i opustite se uz omiljeni napitak i hranu. Za one koji traže zabavu, u tržnom centru će je i naći!
Ovde ima bioskopa sa raznolikim repertoarom, za odrasle, ali i najmlađe. Tako nakon šopinga možete sa čitavom porodicom uživati u najnovijim filmskim ostvarenjima. Bioskopske sale su odlično opremljene, a kvalitet slike sjajan. Takođe, dobro opremljeni šoping centri nude i zabavne sadržaje za decu, poput odlično opremljenih igraonica.
Još jedna sjajna stvar kod šoping centara jeste obezbeđen parking. Nakon što kupite sve što vam je potrebno, dovoljno je da se liftom ili pokretnim stepenicama spustite na parking do svog vozila i spakujete stvari. Kako biste bili što efikasniji pri kupovini, odaberite najbliži tržni centar, a ako idete automobilom, možete ići i u onaj udaljeniji, koji je najbolje opremljen.
Foto: Pexels
Napravite spisak stvari koje želite da kupite
Jedan od ključnih faktora za efikasnu kupovinu jeste spisak za kupovinu. Bilo da idete u veliku nabavku u hipermarket, obilazite butike i kupujete odeću za posao, ili idete u drugi tip šopinga – spisak je neophodan.
Postoji nekoliko razloga zbog kojih je to tako. Prvi je svakako efikasnost, odnosno ušteda vremena. Kada kupujete po spisku, nećete se zadržavati na razgledanju stvari koje vam nisu potrebne. Trudite se da ga zaista koristite i sve vreme se vodite njime. Kada ga detaljno i adekvatno napišete, zadatak praćenja vam neće teško pasti.
Primera radi, umesto da na spisku za kupovinu garderobe napišete “majica za svaki dan”, napišite “plava majica za svaki dan” i dodajte brendove koji dolaze u obzir, ukoliko imate preferencije.
Druga prednost pravljenja spiska jeste ušteda novca. Kada se vodite onim što ste napisali, manja je verovatnoća da ćete obaviti impulsivnu kupovinu i kući doći sa par kesa viška. Takođe, postoji još nekoliko načina da uštedite prilikom šopinga, a u nastavku teksta ćemo ih i istaći!
Odvojite budžet za kupovinu
Ako se često nađete u situaciji da iz kupovine dodete skoro pa ispražnjenog novčanika, planiranje budžeta je odlična stvar za vas.
Ono može biti na nekoliko nivoa.Prvi nivo je svakako da na mesečnom ili višemesečnom nivou planirate određenu sumu za šoping i stvari koje su vam neophodne. Nakon toga, treba da odredite budžet za svaki odlazak u kupovinu. Potom, taj novac koji ste odredili, ponesite sa sobom i ispunite svoje planove.
Da biste izbegli nepotrebno trošenje novca, nemojte nositi veću sumu od one koju ste planirali da potrošite.
Redovno pratite akcije i prijavite se za njuzletere
Iako akcije nekad umeju da nas prevare da kupimo proizvode koji nam nisu potrebni, često mogu da budu i korisne.
Ukoliko pratite rad određenih brendova, imate omiljene prodavnice u tržnim centrima i znate šta želite da kupite, redovno pratite njihove aktivnosti. Prijava na njuzleter (Newsletter) je jedan od načina da uvek budete u toku. Prijava je besplatna u najvećem broju slučajeva, a dovoljno je da na srpskoj verziji sajta brenda ostavite svoj mejl. U određenim vremenskim intervalima, na mejl će vam stizati najvažnije novosti, među kojima su i akcije.
Takođe, rad svojih omiljenih prodavnica i tržnih centara koje najčešće posećujete, možete pratiti i na društvenim mrežama.
Birajte radne dane za šoping
Gužve u prodavnicama i tržim centrima nisu retke tokom vikenda. Radnje su pune, artikli nisu složeni u rafovima, redovi su ispred kabina, a zaposleni užurbani.
Zato, ukoliko to možete, u kupovinu se zaputite tokom radnih dana. Čak i posle 17 časova, gužve su manje nego vikendom. Takođe, ako kupujete poklone za praznike ili idete u šoping drugog tipa u prazničnom periodu, potrudite se da to uradite što ranije, radnim danima.
Nadamo se da vam je naš tekst bio koristan i zanimljiv, te da ste spremni da se zaputite u naredni šoping. Ne zaboravite da napravite spisak i isplanirate budžet!
