Kostolac, Petka i Klenovnik u periodu od 09:00 do 15:00 časova.
______________________________
Bradarac i kop Drmno u periodu od 09:00 do 15:00 časova.
U većem delu zemlje duvaće umeren vetar, u košavskom području jak, a u južnom Banatu povremeno olujni do 90 kilometara na čas. Najniža temperatura od sedam do 11, najviša od 11 do 15 stepeni.
U Požarevcu će biti oblačno i hladno vreme, povremeno s kišom, uz umeren i jak vetar. Najniža temperatura biće deset, najviša 12 stepeni.
U Srbiji će u subotu i nedelju biti oblačno i hladno vreme s kišom, u višim planinskim predelima sa snegom. Od ponedeljka će biti oblačno i malo toplije vreme, uz slabljenje padavina.
Biometeorološka prognoza za petak, 8. oktobar:
Meteorološke prilike biće relativno nepovoljne za većinu hroničnih bolesnika, a izvestan oprez savetuje se osobama sa povišenim krvnim pritiskom i sa psihičkim tegobama. Moguća meteoropatska reakcija su reumatski bolovi.
Ove godine obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja, uz slogan: „Briga o mentalnom zdravlju: neka to postane stvarnost za sve,” pružiće mogućnost, prvenstveno onlajn s obzirom na pandemiju COVID-19, da svi mi učinimo nešto konkretno kako bi očuvali mentalno zdravlje tokom pandemije.
Pandemija COVID-19, koja je pogodila milione ljudi širom sveta, ostavila je dugoročne posledice po mentalno zdravlje. Neke osobe, uključujući zdravstvene radnike, osobe koje žive same, osobe u izolaciji i karantinu, članovi porodica zaraženih osoba, kao i osobe sa već postojećim mentalnim poremećajima, bile su posebno pogođene tokom pandemije.
Pandemija COVID-19 uticala je takođe i nastaviće da utiče na osobe svih starosnih dobi, i to na mnogo načina: putem proživljenog straha od zaražavanja, preživljenog gubitka bliskih članova porodice, stalnom strepnjom od gubitka posla, ili pak kroz osećaj usamljenosti zbog socijalne distance.
Tokom pandemije COVID-19 došlo je do značajnog narušavanja sistema pružanja usluga mentalnog zdravlja, što je za posledicu imalo primenu novih načina pružanja usluga – pre svega korišćenjem digitalnih tehnologija (usluga telemedicine) ili pak korišćenjem dežurnih telefonskih linija.
Zavod za javno zadravlje Požarevac, u saradnji sa zadravstvenim ustanovama Braničevskog i Podunavskog okruga, podržava sve konkretne akcije u cilju očuvanja mentalnog zdravlja.
U Republici Srbiji je u cilju očuvanja mentalnog zdravlja u vreme pandemije COVID-19 otvorena Nacionalna telefonska linija za pružanje psihosocijalne podrške svim građanima kojima je potrebna.
Telefon za psihosocijalnu pomoć građanima 0800 309 309 je besplatan i dostupan non-stop od 00 do 24 časa sa svih mobilnih i fiksnih mreža.
Porodica Đokić sahranjena je u zajedničku grobnicu uz suze porodice, prijatelja i poznanika…
Porodica Đokić sahranjena je u prisustvu nekoliko stotina ljudi. Među njima bilo je inspektora u civilu koji su pratili da li se na sahrani neko čudno ponašao, s obzirom da se sumnja da je ubica neko iz ovog kraja i bliskog okruženja Đokića.
Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na koronavirus testirano je 22.978 osoba, od kojih je 6.978 pozitivno.
Na respiratorima su 282 pacijenta.
Ukupno je hospitalizovano 6.579 osoba.
“Ne radimo zbog ekonomije, jer i broj zaraženih utiče na nju… Sve ovo košta, borba protiv korone jako mnogo košta. Radimo preko 26.000 testova dnevno, lekove, zaštitnu opremu za medicinske radnike”, kazala je Brnabić.
“Radimo ovo što radimo zbog vakcine. Takve mere, a ne fokus na vakcinaciju, to smo na sednici Kriznog štaba, dovele bi do pada zaraženih, ali će to posle da dovede do porasta broja zaraženih. To bi bilo produžavanje agonije. Zabrinuti smo mentalnim zdravljem nacije. Mi to ne možemo da izdržimo… Vakcinacija je jedini način da stavimo tačku na ovo”, navela je ona.
Brnabić je istakla je preko 54 odsto ljudi u Srbiji vakcinisano.
“To ide polako, ljudi su sve zainteresovaniji da je prime, jer svi pričamo o tome i da je to jedini način da postignemo kolektivni imunitet i vratimo se normalnom životu. Verujem u odgovornost naših ljudi”, istakla je Brnabić i navela da je proces imunizacije u našoj zemlji i dalje bolji od zemalja u regionu.
Govoreći o kovid propusnicima, ona je rekla da “možemo za sat vremena da ih uvedemo”, ali je objasnila da ih je nemoguće iskontrolisati.
“Za to je potrebna ozbiljna kontrola, recimo policije, ali i komunalnih inspektora. Ne verujem u tu kontrolu”, navela je Brnabić i istakla da ljudi kupuju kovid propusnice za 100 dolara.
Premijerka veruje da će epidemiološska situacija danas biti nešto bolja nego juče, ali je navela da “ćemo pobediti na teži način”
Tako su svi brodovi zbog bezbednosti trenutno usidreni kod Kostolca. Šef lučke Kapetanije Beograd Milan Nikolić kaže da predstoji zimski režim plovidbe, u kojem će najveći bezbednosni izazovi biti ekstremno nizak vodostaj i dug period niskih temperatura sa snegom i ledom.
Već dva dana obustavljena je plovidba na Dunavu kod Velikog Gradišta, a šef Lučke kapetanije Beograd Milan Nikolić kaže da se razvoj hidrometeorološke situacije stalno prati i da se u skladu sa njom reaguje.
Prilikom udara vetra između 12 i 15 metara u sekundi izdaje se upozorenje na udare vetra, a preko 15 metara u sekundi, što je 55 kilometara na sat, izdaje se saopštenje brodarstvu i obustavlja plovidba za sve učesnike, rekao je za RTS Milan Nikolić.
Upozorava da je vetar veoma opasan i da može da dovede do velikih problema u plovidbi.
“Prilikom jakih udara može doći do kidanja priveznih užadi kojima su barže spojene, naročito u velikim konvojima može da dođe do rasturanja konvoja, do zapljuskivanja barži, da uđe voda u teretni prostor i da dođe do potapanja barži. Jaki udari vetra mogu da dovedu do kidanja poklopaca na baržama koji su po nekoliko tona teški”, ističe šef Lučke kapetanije.
Napominje da je velika razlika kada teretni brod plovi prazan i kada je pod teretom, te da su najbezbedniji poluteretni objekti.
“Izuzetno je opasno i nije prijatno videti brod, pogotovo kada nosi nekoliko hiljada tona tereta i kad krene nekontrolisano da pluta rekom, ako udari ili u plutajuće objekte koji su privezani za obalu ili u stub mosta, i to može da dovede do oštećenja”, rekao je Milan Nikolić.
Stanari Grejstoun Manora su se požalili prošle jeseni na iritantnu buku, poput „avionskog motora dok se zagreva na pisti“.
„Imamo džakuzi u zadnjem dvorištu“, rekao je jedan od stanovnika za Si-Bi-Es njuz, dodajući da je to miran, bogatiji kraj.
Komšije su se organizovale posle toga i posle više meseci istrage otkrili da “Link Global” nije nikoga obavestio o svojim termoelektranama – niti lokalnu samoupravu, pa čak ni vlasnike izvora prirodnog gasa “Maga Energy”.
Komisija elektrodistribucije Alberte sada potražuje od kompanije 5,6 miliona dolara za električnu energiju koju su potrošili na rudarenje bitkoina, kao i dodatne penale.
Utvrđeno je da je “Link Global” držao dve termoelektrane koje su radile punih 426 dana. Tajne elektrane pokretale su 4 generatora sa po 1,25 megavata snage, gutajući po satu 210 kubnih metara gasa.
O knjizi će govoriti Adrijana Jevtić, priređivač i autori priča, među kojima je i naša Kostolčanka, Ana Glišić.
Adrijana Jevtić, po struci turizmolog, a po duši zaljubljenik u pisanu reč, prikupila je i obradila priče ljudi koji su u vreme NATO agresije bili deca ili tinejdžeri. Strah, suze, strepnja, ali i zbunjenost, dečja radost, rođendanske proslave i igra smenjuju se na stranicama ove knjige u kojoj saznajemo kako su ratne dane doživela tada deca, a danas odrasli ljudi, u Kikindi, Obrenovcu, Pirotu, Valjevu, Melencima, Kosovu Polju i mnogim drugim selima i gradovima tadašnje Jugoslavije.
Zbog jakog vetra poseban oprez i smanjena brzina kretanja preporučuju se na putevima u Banatu, na Djerdapskoj magistrali i preko prevoja u Timočkoj i Negotinskoj krajini.
Na gradskim ulicama, uobičajeno kišnim danima, očekuju se gužve u saobraćaju i mogući su zastoji, pa AMSS vozačima preporučuje veći oprez i strpljenje.
Na autoputu Beograd Niš od danas do 17. oktobra zbog radova biće zatvorena petlja Požarevac u oba smera, a vozila će biti preusmerena na petlje Smederevo i Kolari.
Prema izveštaju AMSS-a jutros od 6.00 na graničnim prelazima teretna vozila čekaju na Batrovcima, Šidu i Gradini oko tri sata, a na Kelebiji sat vremena.
Aplikacija Telegram stekla je u ponedjeljak više od 70 miliona novih korisnika zahvaljujući šestosatnoj blokadi Facebooka i servisa za razmenu poruka, poput WhatsAppa, Instagrama i Messengera, objavio je njen osnivač Pavel Durov.
Facebook je blokadu pripisao “pogrešnoj promeni konfiguracije”, koja je sprečila 3,5 milijardi njihovih korisnika da pristupe uslugama WhatsApp, Instagram i Messenger. Problem je izazvao globalni pad sistema koji je trajao više od šest sati, time ga učinivši najvećim problemom te vrste do sada.
“Dnevna stopa rasta Telegrama premašila je sva očekivanja. Dočekali smo izbeglice sa drugih platformi, njih preko 70 miliona u jednom danu”, napisao je Durov na svom Telegram kanalu.
On je dodao da su neki korisnici u Severnoj i Južnoj Americi možda imali manjih poteškoća jer su milioni ljudi požurili na Telegram, aplikaciju za razmenu tekstualnih i multimedijalnih poruka na Android, iOS i Windows uređajima, ali je usluga obično dobro radila za većinu korisnika, objasnio je Durov.
Tokom izvođenja radova, na petlji Požarevac u smeru od Beograda ka Nišu, biće zatvorene izlivna rampa Beograd-Požarevac/Smederevo i ulivna rampa Požarevac/Smederevo – Niš.
U smeru od Niša ka Beogradu, za saobraćaj će biti zatvorene izlivna rampa Niš-Požarevac/Smederevo i ulivna rampa Požarevac/Smederevo – Beograd, saopštilo je Javno preduzeće Putevi Srbije.
Kompletan saobraćaj će se preusmeravati preko petlje Smederevo i petlje Kolari. Radovi će biti obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom.
Srpski vojnici poginuli su na ovom mestu, u ogorčenoj borbi za svaki pedalj zemlje, 07. oktobra 1915. godine, hrabro braneći Stig i Mlavu pri napadu brojno i tehnički nadmoćnije austrougarske i nemačke armije, predvođene maršalom Makenzenom.
Vence su položile delegacije opštine Veliko Gradište, Vojske Srbije i udruženja građana.
U Srbiji danas vreme će biti oblačno, vetrovito i hladnije, mestimično sa kišom.
Duvaće umeren, povremeno i jak istočni i jugoistočni vetar, u košavskom području i olujni, a na jugu Banata povremeno i sa orkanskim udarima.
Najniža temperatura od 8 do 13, najviša dnevna od 12 do 17 stepeni.
U Požarevcu će biti oblačno i hladno, povremeno sa kišom uz umeren i jak istočni i jugoistočni vetar, koji će povremeno imati i olujne udare.
Dnevna temperatura bez većeg kolebanja od 13 do 16 stepeni.
U naredih sedam dana, do 14. oktobra, prognozira se oblačno, hladno i kišovito, na visokim planinama iznad 1.500 metara od subote povremeno i sa susnežicom i snegom.
Ponegde se očekuje i veća količina padavina. U košavskom području će i u petak duvati jak i olujni istočni i jugoistočni vetar.
Maksimalna temperatura u većini mesta od 12 do 15 stepeni.
Mole se građani da tokom trajanja funkcionalnih proba, isključivo vrše prijavu kvarova koji se odnose na negrejanje celih objekata i eventualnih kvarova na samim instalacijama. Probleme sa pojedinačnim negrejanjima grejnih tela, kao i prijavu vazduha u instalacijama JP „Toplifikacija“ će otklanjati nakon okončanja toplotnih proba.
Zbog rekonstrukcije toplopredajnih stanica i remontnih aktivnosti neće biti isporučivana energija korisnicima u ul. Deligradska od 2 do 28 , Knez Milošev venac od 18 do 22, Prilepska od 2 do 14, Kosovska od 33 do 57, Skopljanska, naselje „Đura Jakšić“, Moše Pijade od 13 do 27, Moše Pijade od 30 do 40, Svetosavska od 1 do 3, 7. juli, Zelengorska od 2 do 36, Kosovska od 46 do 58, Sinđelićeva od 1 do 5 i Veljka Dugoševića.
Isporuka toplotne energije navedenim lokacijama se očekuje početkom sledeće nedelje.
Ovo je prvi sistem za odsumporavanje u Srbiji koji je u funkciji. U projektovanim uslovima, emisija SO2 ne prelazi 200 mg/m3, čime se ispunjavaju EU ekološki kriterijumi. Ovaj sistem je počeo da se gradi 2016. godine. Proces odsumpravanja se odvija u kontinuitetu, baš kao i proizvodnja električne energije.
Urađena su i garancijska ispitivanja, koja su dokazala da je emisija sumpornih oksida ispod 200 miligrama po kubnom metru. Trenutno je ovo postrojenje u režimu probnog rada.
Željko Ilić, direktor TE „Kostolac B“ nam je između ostalog rekao da je ovo postrojenje u 2020. godini radilo 1410 radnih sati i prosek emisije sumpornih oksida je bio oko 200mg/Nm3 kada je primat bio stabilan rad sistema i provera pouzdanosti opreme.
-Kvalitet vazduha je poboljšan i smanjenom emisije praškastih materija u dimnim gasovima Termoelektrane „Kostolac B“ ispod 20 miligrama po kubnom metru, što je odličan rezultat, imajući u vidu da kostolački ugalj sadrži u sebi dosta sumpora, dodao je Ilić.
-U 2021. godini postrojenje je u stalnom radu, odsnosno ostvaruje prosečno 700h rada mesečno sa emisijama SO2 ispod 200mg/Nm3. Na godišnjem nivou smanjena je emisija sumpornih oksida sa 95.000 tona na svega oko 4000 tona SO2, što je EPS-u donelo drastično smanjenje taksi koje plaćamo za emisije, rekao je još Ilić.
Opširnije u audio prilogu:
Policija je prilikom kontrole, zaustavila vozača “fijat stila” i droga testom utvrdila prisustvo narkotika, a potom u njegovoj garderobi pronašla dva paketića sa prahom nalik na amfetamin, manju količinu marihuane i tablete sa liste psihoaktivnih supstanci.
Po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Požarevcu, protiv njega će biti podneta krivična prijava zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga.
Vozač je zadržan i protiv njega je podneta i odgovarajuća prekršajna prijava na osnovu Zakona iz bezbednosti saobraćaja.
On je za televiziju K1 rekao da je medicinski deo štaba na jučerašnjoj sednici insistirao da se javno objavi da su oni bili za uvođenje restriktivnijih mera. On je rekao i da ne zna zašto kovid propusnice nisu juče uvedene. Istakao je i da je lično sve uradio i da je molio da ga opozovu ako im smeta.
“Tražili smo obaveznu vakcinaciju za zdravstvene radnike i zaposlene u javnim službama”, rekao je dr Kon.
Kazao je da ne zna zašto kovid propusnice nisu juče uvedene.
“Nakon buster doze obole samo oni koji su tog dana ili prethodnog bili u kontaktu sa virusom” – rekao je on i između ostalog dodao: “Ja lično sam uradio sve, molio sam da me opozovu ako im smetam.”
Umesto čekanja u redovima i dodatnih troškova, stanovnici 35 gradova i opšna će pored već postojećih usluga poput eBebe ili eVrća uskoro moći da koriste i druge brojne usluge u nadležnos lokalne samouprave, poput podnošenja zahteva za naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, naknadu za vantelesnu oplodnju, ili izdavanje informacije o lokaciji. Takođe, bez odlaska na šalter ili telefonskog poziva će moći da prijave komunalni problem, podnesu predstavku komunalnoj, saobraćajnoj ili inspekciji za zaštu životne sredine.
„U cilju poboljšanja efikasnos rada lokalne uprave, Vlada Švajcarske je širom Srbije podržala lokalne samouprave da unaprede kapacitete za eUpravu i omoguće građanima i građankama da brzo i lako pristupe određenim pravima i uslugama koje su u nadležnos lokalne administracije. Kroz finansijsku i tehničku podršku sprovedene su akvnos usmerene ka uspostavljanju ili unapređenju ePisarnica i eArhiva, postupanja po osnovu eZUP-a, kao i sistema za veće učešće građana kroz eUčešće i eRaspravu”, isče Ana Nedeljković Belja, nacionalna menadžerka programa Swiss PRO.
Kako bi se građani što bolje upoznali sa dostupnim eUslugama i korisma od otvorenih podataka, u narednih šest meseci biće organizovane jednodnevne promocije na gradskim trgovima u Šumadiji, zapadnoj, istočnoj i južnoj Srbiji, kao i kampanja na društvenim mrežama i ostalim medijima. Takođe, biće organizovano i takmičenje sa ciljem dodatnog podscanja lokalnih samouprava, ali i građana i građanki da povećaju upotrebu dostupnih eUsluga.
Unapređene eUsluge biće dostupne stanovnicima Aleksandrovca, Babušnice, Bačke Palanke, Bojnika, Bora, Čačka, Ćuprije, Dimitrovgrda, Golupca, Ivanjice, Jagodine, Kosjerića, Kragujevca, Kraljeva, Krupnja, Loznice, Malog Zvornika, Medveđe, Nove Varoši, Novog Pazara, Osečine, Rače, Ražnja, Rekovca, Šapca, Smederevske Palanke, Sokobanje, Surdulice, Svilajnca, Tuna, Vladimirca, Vlasonca, Vrnjačke Banje, Žagubice i Zaječara.
Pristup otvorenim podacima unapredile su lokalne samouprave Aleksinac, Aranđelovac, Arilje, Bujanovac, Despotovac, Gornji Milanovac, Knjaževac, Kruševac, Kuršumlija, Lajkovac, Lebane, Leskovac, Lučani, Mionica, Negon, Niš, Paraćin, Petrovac na Mlavi, Požarevac, Priboj, Prokuplje, Raška, Sjenica, Smederevo, Topola, Trstenik, Užice, Valjevo, Velika Plana, Veliko Gradište.
Kampanja „Da kliknemo zajedno“ realizuje se u okviru programa „Podrška Vlade Švajcarske razvoju opšna kroz unapređenje dobrog upravljanja i socijalne uključenos – Swiss PRO“, koji podržava Vlada Švajcarske u saradnji sa Vladom Srbije, a sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u partnerstvu sa Stalnom konferencijom gradova i opšna (SKGO).
Početna cena Industrije za preradu Majdanpek na javnom nadmetanju bila je 129,7 miliona dinara.
Vlasnik i direktor Karnaka je Dejan Popović, a pretežna delatnost te firme su prema podacima APR-a “ostali nepomenuti građevinski poslovi”.
Najznačajniju imovinu Industrije za preradu čini “Zlatara Majdanpek”, a na prodaju su ponuđeni pogoni zlatare: nakit i kovanice, ukrasni proizvodi, hemija i metalurgija, centralni magacin, organizaciona celina fabrika “Megaplast”, kao i poslovni prostori u Beogradu, Požarevcu, Boru, Valjevu, Zaječaru i Nišu, te stan na Novom Beogradu.
Poslednji socijalni program u ovoj kompaniji sproveden je pred kraj 2015. godine, kada su industriju za preradu plemenitih metala, uz otpremninu, napustila 263 radnika. Već naredne godine, Privredni sud u Zaječaru doneo je rešenje o otvaranju stečaja.
IPM je bio poznat po odličnim majstorima i po ručnoj izradi nakita. Zlatnici i srebrnjaci obeležili su istoriju zlatare i celih epoha na ovom prostoru, pa su poznate serije sa Titovim likom, likom svetaca, istorijskih ličnosti cara Konstantina, na primer.
Osamdesetih godina prošlog veka u pogonima zlatare prerađivale su se dve tone plemenitih metala godišnje.
Od 2000. godine IPM je radio u sastavu RTB-a Bor. U više navrata tražili su strateškog partnera, ali su svi pokušaji privatizacije bili bezuspešni, javlja RTS.
Duvaće slab i umeren, u košavskom području jak i olujni južni i jugoistočni vetar.
Najniža temperatura od 5 do 15, a najviša od 17 do 23 stepena.
RHMZ upozorava da će na jugu Banata vetar dostizati udare orkanske jačine, sa udarima koji će prelaziti 28 metara u sekundi, odnosno 100 kilometara na čas.
I u Požarevcu promenljivo oblačno, vetrovito i svežije. Ujutro kratkotrajna kiša, zatim veći deo dana suvo, pa uveče i u toku noći ponovo kiša. Vetar jak i olujni, jugoistočni. Upaljen narandžasti meteoalarm.
Najniža temperatura oko 14, a najviša oko 19 stepeni.
Pretežno oblačno, hladno i kišovito.
U košavskom području do petka jak i olujni istočni i jugoistočni vetar, na jugu Banata i sa udarima orkanske jačine. Od petka vetar će biti u slabljenju.
Maksimalna temperatura u većini mesta od 12 do 15 stepeni.
Planirano je da sutra u 17 časova, počne sa isporukom toplotne energije krajnjim potrošačima, navodi se u saopštenju.
Zvanična grejna sezona u Požarevcu počinje 15. oktobra i traje do 15. aprila, a po potrebi i duže.
Podsećamo da je 13. septembra, JP „Toplifikacija“ Požarevac, u skladu sa pripremama za predstojeću grejnu sezonu, počela je sa dopunom sekundarnih instalacija.
Sva eventualna curenja i probleme možete prijave na telefon 0800-105-104
–Današnji događaj međutim pokazuje da se rešavanjem ovog problema u stvari niko i nije bavio. GrO SSP Požarevac otuda pita šta za sve ovo vreme rade gradonačelnik i direktor JKP Komunalne službe Požarevac? Šta im je to bilo preče od rešavanja problema čestih požara na gradskoj deponiji? Šta je važnije od sprečavanja ekološke katastrofe i zaštite zdravlja Požarevljana?
SNS za 10 godina apsolutne vlasti u Požarevcu nije ni počela da rešava pitanje komunalnog otpada i deponije kojoj je davno istekao rok. Smatramo da su za ovo najodgovorniji gradonačelnik Požarevca i direktor JKP Komunalne službe Požarevac, koji su očigledno pokazali nesposobnost da zaštite zdravlje građana od izuzetno toksičnih gasova koji nastaju usled požara na deponiji.
Zbog svega navedenog Gro SSP Požarevac poziva gradonačelnika Požarevca i direktora JKP Komunalne službe Požarevac da podnesu ostavke, jer je očigledno da nemaju kapacitet da reše problem čestih požara na gradskoj deponiji, koji dovode do narušavanja zdravlja svih građana Požarevca, zaključuje se u saopštenju.
Sala je otvorena na Dan Politehničke škole koja je danas navršila 31 godinu od osnivanja.
Vrpcu nasred bine presekli su predsednik Skupštine Požarevca Predrag Mijatović i direktor ove školske ustanove Darko Radovanović.
Podsećamo da je obnova sale počela u januaru mesecu, rok za završetak radova bio je 120 dana.
Radovi na obnovi koštali su ukupno 30,99 miliona dinara.
Ovaj tekst objavljen je na osnovu projekta o sufinansiranju medijskih sadržaja Grada Požarevca pod nazivom “EVROPSKI POŽAREVAC ZA NAŠU DECU 2021”. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
-Nakon što su nam se zabrinuti građani javili i poslali fotografije gustog dima koji se sa deponije „Jeremijino polje“ usled jakog vetra širi u svim
pravcima i ka svim delovima grada, krajnje je vreme da gradska vlast udostoji svoje građane i odgovori na pitanja:
1. Šta se čini da se mogućnost pojave požara sa deponije „Jeremijino polje“ eliminiše? Da li postoje preventivne mere koje se sprovode kako bi se smanjila opasnost od pojave požara? Pri tome, ne
mislimo na portira koji je angažovan, već na hidratantsku mrežu i tehnologije koji se koriste pri odgovornim upravljanjem deponijama.
2. Zbog čega nadležni ne informišu blagovremeno građane o požaru i o opasnostima koje ovakav ekološki akcident predstavlja po zdravlje sugrađana?
3. Da li su učestali požari na deponiji „Jeremijino polje“ očigledna nesposobnost da se upravlja deponijom ili izgovor da se ubrzano izgradi Regionalna deponija na teritoriji atara sela Kličevac; uprkos tome što se meštani pet okolnih sela protive jer izgradnja deponije ne ispunjava ni jedan od tehničko tehnoloških uslova koji zahteva jedan takav projekat?
4. Da li je postavljena i puštena u rad automatska stanica za merenje kvaliteta vazduha u Požarevcu?
U interesu građana je da znaju koje napore nadležni čine da se predupredi ekološka katastrofa kao što je požar na deponiji, ali već trećip put izostaje blagovremeno informisanje o pojavi požara na deponiji, kao i o tome kako se građani trebaju ponašati i zaštititi svoje zdravlje, so bzirom da gusti dim ugrožava zdravlje građana Požarevca i okolnih mesta.
Video: RIIS ISTOK
– Medicinski deo Kriznog štaba je zahtevao da usvojimo mnogo restriktivnije mere nego što trenutno postoje. Na današnjoj sednici tražio uvođenje kovid propisnica, ali i zatvaranje, odnosno skraćivanje radnog vremena ugostiteljskih objekata u trajanju od 10 dana – rekla je Ana Brnabić nakon sednice Kriznog štaba.
Sednica Kriznog štaba održana je danas sa početkom nešto nakon 14 sati u Palati Srbija. Medicinski deo Kriznog štaba na sednici je insistirao na jednoj od dve stvari – ili kovid propustice ili restriktivne mere, što podrazumeva skraćivanje radnog vremena ugostiteljskih objekata i smanjivanje broja ljudi u zatvorenom prostoru.
Svečano otvaranje zakazano je za danas u 17 časova.
Radovi su počeli tačno 4. januara ove godine i predviđeno je bilo da traju 120 dana, kako je rekao 27. januara ove godine Darko Radovanović, direktor Politehničke škole.
Gradonačelnik Saša Pavlović je zatim 21. aprila obišao radove i podelio na svom Facebook profilu nekoliko fotografija gde je između ostalog napisao: “Danas sam se, zajedno sa saradnicima, uverio u odličan tempo radova koji se izvode na sanaciji i restauraciji. Pojedina scenska oprema je već stigla i čeka na postavljanje, a želeći da pospešimo i komfor budućim gledaocima i umetnicima, u ukupnu investiciju od 24.649.000 dinara uvrstili smo i 6.341.000 dinara za ventilaciono-klimatski sistem. Uzevši u obzir kako napreduju radovi, kao i angažovanost izvođača radova i osoblja škole na čelu sa direktorom Darkom Radovanovićem, sva je prilika da ćemo se već tokom maja podsetiti ovog sjajnog prostora i to u novom sjaju i sa nekim novim umetnicima na sceni“.
Pet meseci kasnije ova sala biće predstavljena Požarevljanima na Dan Politehničke škole koja je osnovana na današnji dan 1990. godine.
Konačno će ova sala koju pamte stari Požarevljani biti vraćena nameni gde će se održavati kulturne aktivnosti i manifestacije.
Predstavljena obnovljena bioskopska sala u Politehničkoj školi
Ergela je spremna da plati nešto više od 5,4 miliona dinara bez PDV-a izvođaču koji završi radove za najviše 30 dana od uvođenja u posao i bude plaćen nakon završetka radova, garantuje dve godine na izvedene radove.
Kako smo videli u tenderskoj dokumentaciji, objekat će biti kompletno rekonstriusan sa pratećom infrastrukturom i uklopiće se u ambijent ergele.
Rok za podnošenje ponuda je 15. oktobar.
