Dve ulice u Požarevcu bez vode do 15 časova
Zbog kvara na mreži bez vode će biti potrošači u ulicama Bore Stankovića i Ivana Cankara
u periodu od 12:30 do 15:00 časova.
Zastoj u grejanju do 15 časova kod nekih korisnika JP “Toplifikacija”
Danas, u vremenu od 12,30 do 15,00 časova, biće zastoj u grejanju kupaca koji se greju iz toplopredajne stanice “Završni radovi”, zbog zamene ventila sigurnosti.
Zona koja će biti bez grejanja je ograničena ulicama Topličina, Jug Bogdanova, Kosančićeva i Sinđelićeva.
Pojavio se i HTC U12: Prve slike i specifikacije
Novi HTC „flagship“ biće najozbiljniji kandidat za vaš sledeći telefon, a upravo ćete saznati i zašto.
Nažalost, prvo loše vesti – izgleda da HTC U12 premijera neće biti u okviru MWC 2018 sajma u Barseloni, što jeste prava šteta. Moraćemo da se strpimo nešto duže na novi HTC U12 model, koji je, na sreću svih nestrpljivih, izgleda procureo u potpunosti (pod uslovom da to zaista jeste taj model).
Telefon bi trebalo da ima IP68 standard vodootpornosti, stereo zvučnike, „liquid“ dizajn, Edge opciju sa U11, kao i bateriju povećanog kapaciteta.
Ekran će biti 18:9 odnosa stranica, FHD+ rezolucije, dijagonale šest inča i izrađen kao LCD6 panel. HTC bi premijeru HTC U12 mogao da napravi u martu, da bi prodaja krenula u aprilu, ali o tome će biti reči naknadno, po odluci kompanije.
Avioni kružili, zbog magle nisu mogli da slete u Beograd
Na Aerodromu “Nikola Tesla” u Beogradu od je kasnilo pet letova od ukupno 101 koliko ih je predviđeno za utorak.
Let avio-kompanije Transavia iz Amsterdama za Beograd preusmeren u Sofiju, a povratni let rumunske avio-kompanije TAROM za Bukurešt je otkazan, rečeno je agenciji Beta na tom aerodromu.
Kako je preneo portal aviatica.rs, dva aviona kompanije “Er Srbija“ kružila su iznad Srema. Na sajtu beogradskog aerodroma navedeno je da su avioni koji su kružili uspešno sleteli. Let iz Beča za Beograd, sa planiranim dolaskom u 10.45 stigao je tek u 12.20, dok je avion iz Zagreba umesto u 11.05 sleteo u 12.24.
Prema podacima sa sajta Flajt radar, avion na letu iz Zagreba za Beograd je u rejonu Sremske Mitrovice napravio čak 11 krugova.
“U zoni beogradskog aerodroma trenutna vidljivost je 140m, što je ispod granice za aktiviranje procedura sletanja prema kategoriji IIIb. Aerodrom ima opremu za sletanje aviona i po ovako gustoj magli, ali je osim tog uslova potrebno i da avioni imaju odgovarajuću opremu. Čak i tada na kapetanu je odluka da li će sleteti ili će pronaći neko alternativno rešenje“, piše Aviatica.rs.
Kako je rečeno sa Aerodroma “Nikola Tesla”, ta vazdušna luka je neprekidno otvorena za avio-saobraćaj jer raspolaže Kategorijom IIIb, odnosno najsavremenijim uređajima za sletanje i poletanje aviona u uslovima izuzetno smanjene vidljivosti, što znači da su stvoreni uslovi da avioni sleću pri horizontalnoj vidljivosti duž piste do 50 metara i vertikalne vidljivosti od samo 15 metara.
Divert & Čvrge u petak u Klubu KB u Požarevcu
Bendovi koji su svojim autorskim radom obeležili jedno muzičko vreme Požarevca, imaće zajednički koncert u Klubu KB u Požarevcu u petak, 9. februara 2018. godine.
DIVERT
Priča zvana DIVERT postoji od proleća 2005. godine. Divert je alternativna rock smesa sačinjena od kompaktno upakovanih gitarskih filova, začinjenih bitova i oštre socijalne reakcije na sveokolni neukus.
Bend čine: Gojko (gitara), Petra (bubnjevi), Peca (bas), Doc Sick (vokal, sempl, sint) i Dushman (vokal).
Bend je tokom prve dekade postojanja zabeležio brojne nastupe širom zemlje i okruženja, nekoliko nagrada na festivalima, snimio jedan LP “Proper Bliss” (2011.) čiji je najavni singl “Pow-Wow” doživeo televizijsku premijeru na regionalnom MTV-ju, kao i pesmu za rock kompilaciju Radija 202 u izdanju PGP-RTS. Bend je preživeo nekoliko kadrovskih promena, uključujući i onu najbitniju, promenu frontmena. Nakon dolaska Dushmana i Doc Sicka u bend, Divert svoj kreativni izraz započinje na maternjem jeziku.
Bend je, pored koncertnih aktivnosti i u završnoj etapi pripreme novog materijala, a prvi singl i spot “novog Diverta” je premijeru doživeo 3. oktobra 2017.godine.
ČVRGE
Požarevački šaljivi ska/punk bend „ČVRGE“ oformljen je 2011. godine. Osnivači benda (Danijel Panić i Miodrag Milovanović) želeli su da svoju svirku baziraju na čvršćem zvuku gitara, melodičnim deonicama truba i veselom ska ritmu, uz šaljive tekstove koji obrađuju današnju problematiku koja pritiska kako pojedinca, tako i celo društvo.
Nastupom na Majskoj gitarijadi u Ljubičevu, 2011. godine obezbeđuju sebi 3. mesto i od novca koji im je pripao kao nagrada 2012. godine snimaju svoj prvi demo snimak od 3 numere. Kako su pesme naišle na dobar prijem kod publike, „ČVRGE“ se odlučuju da jednu od pesama ekranizuju (Sajber Kurajber), što je ovom sastavu donelo još veću medijsku pažnju. Usledili su nastupi na raznim gitarijadama i klubovima po gradovima i manjim mestima širom Srbije.
„ČVRGE“ tokom 2012. godine intenzivno rade na isključivo autorskim pesmama i kao plod svog rada u leto 2013. godine snimaju svoj studijski prvenac pod nazivom „Ska Vulgarismo“. Album je naišao na dobar prijem kod publike i medija, te „ČVRGE“ postaju predmet interesovanja mnogih časopisa, portala i fanzina, kako u Srbiji, tako i u regionu.
„ČVRGE“ su svoje fanove krajem 2013. godine obradovale i spotom za pesmu „Viagra“ koji beleži zaista dobre kritike.
Momci iz ovog sastava mogu biti ponosni iz razloga što je njihov prvenac od velikog broja štampanih i elektronskih medija ubrajan u najbolja debi ostvarenja u 2013. godini, a takođe je ušao i u izbor TOP 5 albuma na takmičenju koje je organizovao Radio Beograd 202.
Tokom 2014. godine „ČVRGE“ otpočinju rad na novim pesmama prezentujući ih uz repertoar sa albuma „Ska Vulgarismo“ na nastupima po klubovima i festivalima širom zemlje. Bend nastupa i na 48. Zaječarskoj gitarijadi u revijalnom delu programa i biva dobro prihvaćen od strane publike. U zimu 2014. godine „ČVRGE“ ulaze u studio „Road“, kod čuvenog Dragana Alimpijevića Pika, te otpočinje snimanje pesama za novi single benda pod nazivom „Svakidašnja žurka u mom gradu“.
Singl je ugledao svetlost dana u aprilu 2015. godine, a publici je prezentovan i spot za pesmu „Moj grad“ koja se na njemu našla. Ovo izdanje je bendu obezbedilo i prvi nastup van granica Srbije.
„ČVRGE“ su nastupile na XIII Rastok Fest-u u Bosni i Hercegovini krajem avgusta 2015. godine.Bend aktivno nastupa po klubovima širom Srbije prezentujući snimljeni materijal i otpočinje rad na novim pesmama, te su „ČVRGE“ početkom 2016. godine svoje fanove obradovale video singlom za pesmu „Manifest (Money Fest). Nakon par nastupa po izlasku singla bend odlazi na kraću pauzu zbog povreda pojedinih članova.
Tokom 2017. godine bend aktivno radi na novim pesmama i uzima učešće na „Demofestu“ u Banja Luci, prvoj „Punk paradi“ u Požegi, „Velikogradištanskoj gitarijadi“ i drugim sličnim manifestacijama. Snimanje novih pesama planira se za početak 2018. godine i radni naziv albuma glasi „Bazuka zvuka“.
Trenutnu postavu benda čine Danijel Panić (vokal, trombon, harmonika), Petar Marinković (gitara), Nikola Cvijanović (bas gitara), Nikola Cvetković (truba), Ivan Stanojević (truba), Marko Pajkić (bubnjevi) i Stojan Arsić (udaraljke).
Novi pad – bitkojn ispod 6.000 dolara
Bitkojn je izgubio još 13 odsto vrednosti, spustivši se na nivo ispod 6.000 dolara, čime je najpoznatija svetska virtuelna valuta od početka 2018. godine izgubila više od 50 odsto vrednosti.
Bitkojn beleži snažan pad u poslednje vreme zbog straha od regulatornih ograničenja najavljenih u mnogim zemljama prema ovom tržištu u povoju, što je izazvalo paniku među investitorima, koji su pribegli rasprodaji valute obarajući joj cenu, izveštava agencija Rojters.
Ova virtuelna valuta je u decembru dostizala cenu od gotovo 20.000 dolara.
Na luksemburškoj Bitstamp berzi, bitkojn je jutros trgovan za 5.920 dolara, što je njegova najniža cena od sredine novembra, pre nego što se malo oporavio.
Druge kriptovalute su takođe ove godine značajno oslabile.
Grad Požarevac ne odustaje od ambicioznog projekta regionalnog odlaganja i reciklaže otpada
Savremenu regionalnu deponiju za odlaganje i reciklažu otpada Požarevac bi mogao da dobije tek za nekoliko godina. Po trenutno važećim standardima – koji propisuju da se na jednoj takvoj lokaciji mora odlagati otpad najmanje 250.000 korisnika – za njenu gradnju je neophodno udruživanje sa nekim od susednih okruga.
Još od 2005, u planu je bila zajednička deponija sa susednim Smederevom i ta ideja do danas nije odbačena. Međutim, da bi se pristupilo ovakvom projektu, neophodno je obaviti opsežne pripreme, s obzirom na to da sve mora biti usklađeno sa čitavim setom zakona koji se odnose na ovu problematiku.
– Naš grad aktivno radi na pripremama za gradnju regionalne deponije, jer nam je rešenje tog ekološkog problema prioritet. Reč je o kompleksnom projektu, za čiju realizaciju je potrebno od tri do pet godina – kaže pomoćnik gradonačelnika zadužen za zaštitu životne sredine Dragan Ćurčija.
Požarevac trenutno sav otpad odnosi na deponiju Jeremijino polje na Sopotu, koja se koristi još od 1989, pa je neophodna njena sanacija i rekultivacija. Zato je potrebno odrediti drugu lokaciju za odvoženje i deponovanje smeća i Gradska uprava je raspisala javnu nabavku, ali nije pristigla nijedna prihvatljiva ponuda.
CENA
Ukupna vrednost neuspele javne nabavke je iznosila 78 miliona dinara, koliko je lokalna samouprava bila spremna da izdvoji za prikupljanje i odvoženje smeća van Požarevca, izgradnju transfer-stanica i reciklažnih dvorišta, kao i čišćenje nelegalnih deponija.
Požarevljanin preležao noć u PRITVORU, naduvao 2,30 promila!
U periodu od 29. januara do 05. februara 2018. godine na teritoriji Policijske uprave u Požarevcu, evidentirane su 3 saobraćajne nezgode. Dva lica su zadobila teške telesne povrede, jedno lice lake, a u jednoj saobraćajnoj nezgodi pričinjena je samo manja materijalna šteta.
Zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola zadržan je i isključen iz saobraćaja jedan vozač sa 2,30 promila alkohola u krvi.
Policija je podnela 114 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 417 prekršajnih naloga, uglavnom zbog neprilagođene brzine.
Opština Malo Crniće ušuškana u srcu Braničevskog okruga ima čak 84.6% poljoprivredne površine
Opština Malo Crniće nalazi se u istočnoj Srbiji, u centralnom delu Braničevskog okruga, na nadmorskoj visini od 83 do 350 metara. Prostire se na površini od 271 kilometra kvadratnog, od čega poljoprivredna površina zauzima 84,6%.
Njen strateško-geografski položaj je veoma važan i povoljan jer se nalazi na tranzitu centralne i istočne Srbije. Široka i plodna dolina srednjeg i gornjeg toka Mlave, koja se polako širi u Stišku ravnicu, čini centralni deo opštinske teritorije.
Opština ima 10.402 stanovnika (2016. godina – RZS), koji žive u 19 naselja: Aljudovo, Batuša, Boževac, Veliko Selo, Veliko Crniće, Vrbnica, Zabrega, Kalište, Kobilje, Kravlji Do, Kula, Malo Gradište, Malo Crniće, Salakovac, Smoljinac, Toponica, Crljenac, Šapine i Šljivovac.
Stanovništvo srpske nacionalnosti je, sa 88,2%, većinsko, a zatim slede Vlasi sa 4,1%.
Na teritoriji opštine Malo Crniće poljoprivreda je osnovna grana privređivanja, što ne čudi, s obzirom na na to da 84,6% ukupne površine čini obradivo zemljište. Najveći deo poljoprivrednog zemljišta u posedu je individualnih gazdinstava, dok je ostatak društvena svojina i u državnom je vlasništvu, tačnije u posedu sedam zemljoradničkih zadruga. Od sedam zadruga, samo jedna poseduje oko 332 ha, dok se druge bave organizovanom poljoprivrednom proizvodnjom i ne poseduju zemlju.
Najviše kiše padne u maju i junu, a najmanje u septembru. Oko 90% voda teče prema reci Mlavi, a 10% prema Peku. U opštini postoje 2 jezera: Zaova i Zmajevac. Teritorija je slabo pošumljena tako da su udari vetra tipično jaki (košava).
U turskom Braničevskom tefteru, iz 1467. godine, u kojem su popisana sela: Salakovac, Gonje i Donje Crniće, Batuša, Kalište, Kula, Toponica, Kobilje i Malo Gradište, nailazi se na prvi pomen ovog kraja. Godine 1869. ovde je porodica Bajloni podigla Bajlonijev mlin, danas je to „Mlin Mlava“, a prva četvorogodišnja škola u ovom kraju sagrađena je 1885-86. godine.
Dani za romsku zajednicu u Kostolcu
U Kancelariji za romska pitanja u Kostolcu održan je dogadjaj „Dani za romsku zajednicu u organizaciji Udruženja Roma Braničevskog okruga. Ovo je deseti po redu dogadjaj koji se organizuje u cilju informisanja romske zajednice o aktuelnim temama, dogadjajima i aktivnostima koje dovode do socijalne inkulzije Roma i Romkinja u Požarevcu i Braničevskom okrugu.
„Na ovaj način želimo da pitanje uslova stanovanja i infrastukture u romskim naseljima stavimo na dnevni red za rešavanje, da pokrenemo niz pitanja i inicijativa koje će dovesti do toga da se u politikama prema romskoj zajednici jasno definišu koraci koje će dovesti do konkretnog rešavanja svih infrastrukturalnih i komunalnih problema u romskim naseljima.“
Ova pitanja nisu pitanja koja se isključivo odnose na uredjenost romskih naselja već direktno na unapredjenje kvaliteta života u romskim naseljima što predstavlja pravo svakog gradjanina. Indirektno, poboljšanjem života ljudi i jednoj lokalnoj zajednici i gradska opština Kostolac i Grad Požarevac uzdižu i kvalitet života svojh gradjana i opšte civilizacijski nivo jednog grada i lokalne samouprave.
Projekat „Centri za romsku zajednicu: Lokalna podrška inkluziji Roma u Srbiji“ je višegodišnji projekat koji se od 2017 godine sprovodi u Srbiji u partnerstvu organizacija SODI (Der Solidaritätsdienst-international e. V.) sa sedištem u Berlinu i Foruma Roma Srbije iz Beograda zajedno sa partnerskim organizacijama Romanipen iz Kragujevca, Udruženjem romskih studenata iz Novog Sada i Udruženjem Roma Braničevskog okruga iz Požarevca.
Projekat se sprovodi uz finansijsku podršku nemačkog Federalnog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).
U utorak Opšta bolnica Požarevac dobija još jednu donaciju
U utorak 6.2.2018. godine u upravnoj zgradi Opšte bolnice Požarevac održaće se zvanična primopredaja donacije romske dijaspore iz Austrije.
Ovom prilikom Udruženje Roma Braničevskog Okruga doniraće 2 računara sa opremom i 5 rolni po 80 metara štofa za radne uniforme zaposlenih.
Počela Zimska škola za poljoprivrednike
Prva predavanja Zimske škole za kučevačke poljoprivrednike održana su u ponedeljak, 05. februara u Svečanoj sali Skupštine opštine Kučevo. Odziv zainteresovanih je bio izuzetno dobar, tako da se slobodno može reći da je projekat Zimske škole opravdao očekivanja već prvog dana.
Škola je sa radom počela Prezentacijom preparata za zaštitu i inputa u voćarsko-povrtarskoj proizvodnji (koju su priredili predstavnici AGROMARKETA Kragujevac), nakon toga su stručnjaci Poljoprivredne stručne službe dipl.ing.voćarstva, Milena Stojanović i Jovica Jurišić ing.zaštite bilja obradili temu Tehnoogija proizvodnje lešnika i njihova zaštita, da bi se sve završilo Prezentacijom novih sredstava za zaštitu bilja i hibrida održanu od strane Jugoslava Đurđevića iz Hemical Agrosava.
EPS: U 2017. godini ukradena struja u vrednosti od MILIJARDU DINARA
Elektroprivreda Srbije otkrila je prošle godine 6.762 slučaja neovlašćenog korišćenja električne energije, a kilovati koji su volšebno nestali sa strujne mreže vredeli su milijardu dinara, pišu današnje “Večernje Novosti”.
Kako navodi EPS, najveći deo onih koji “zaboravljaju” da prijave potrošenu električnu energiju su građani – mnogo više od privrednika.
U EPS-u kažu da je smanjenje krađe struje jedan od njihovih prioriteta u poslovanju.
Ističu i da njihove akcije na otkrivanju krađe električne energije i neovlašćenog priključivanja na mrežu sprovode 24 časa dnevno, 365 dana u godini.
I to, tvrde, daje rezultate, jer sve više lopova ostaje kratkih rukava.
Kako navode, analizira se potrošnja električne energije kod svih kategorija kupaca da bi se otkrila potencijalna mesta neovlašćenog korišćenja.
– Rade se opsežne kontrole mernih mesta na kojima postoji sumnja za eventualne zloupotrebe. Prošle godine otkrivena su 6.762 slučaja neovlašćenog korišćenja električne energije, od toga u kategoriji domaćinstava 6.091, a u ostalim kategorijama 671 – navode u EPS-u.
Šteta je, precizira se, 1.026.023.535 dinara.
Ipak, modernizacija opreme u mnogim slučajevima olakšala je posao EPS-u, posebno u otkrivanju mikrolacija gubitaka na mreži, dodaju “Novosti”.
Takođe, navode, izmeštanje brojila iz okućnice je dalo rezultate jer je majstorijma elekstrodistribucije i čitačima potrošenih kilovata olakšan posao mernim mestima.
Prema zakonu, imena onih koji troše, a ne plaćaju struju, ne smeju da se objavljuju.
Protiv njih se podnose krivične prijave i isključuju se s mreže.
U EPS-u smatraju da bi “lopova” bilo mnogo manje da je kaznena politika oštrija.
Kako tvrde, kradljivce ohrabruje odlaganje krivičnog gonjenja, dugotrajni sudski procesi koji se razvuku i na nekoliko godina, ali i blage sankcije jer su presude često oslobađajuće ili se izriču uslovne kazne.
– To se posebno odnosi na naše zaposlene koji učestvuju u krađi struje. Istovremeno, traziimo i da se napadi na EPS-ove radnike koji rade na otkrivanju krađa tretiraju kao krivična dela i da im se omogući zaštita kao službenim licima – poručuju iz EPS-a.
Vršilac dužnosti direktora EPS Milorad Grčić navodi da je naplata za 2017. godinu na nivou 99,2 odsto.
Prema njegovim rečima, jedan od najboljih rezultata u naplati ostvaren je u januaru ove godine kada je od 22,5 milijardi dinara isporučenih računima za decembarsku potrošnju struje, naplaćeno 22,3 milijarde dinara.
– Naplata je poboljšana jer smo unapredili poslovanje, a povećana je i disciplina domaćinstava i privrede, posebno firmi i institucija iz javnog sektora, što je rezultat i jasnog stava predsednika Srbije i Vlade da se neće tolerisati neplaćanje – naglasio je Grčić.
Tradicionalna tribina o poljoprivredi u Kostolcu
Povodom obeležavanja osnivanja Dana Gradske opštine Kostolac u prepunoj Skupštinskoj sali Gradske opštine Kostolac, održana je šesta po redu Tribina o poljoprivredi, na kojoj su već tradicionalno dodeljene pohvalnice i knjige najuspešnijim poljoprivrednim proizvođačima.
Tribinu je otvorio dr Dragoljub Ivanović, samostalni stručni saradnik za poslove privrede, poljoprivrede, zaštite životne sredine i lokalnog razvoja.Tom prilikom , zahvalio se prisutnima na dosadašnjoj saradnji i dobrom odazivu. U ime lokalne samouprave učesnike tribine, srdačno je pozdravio Rajko Božić, zamenik predsednika Skupštine Gradske opštine Kostolac poželevši im puno uspeha u daljem radu. Ovom stručnom skupu su prisustvovali i Dalibor Ilić, član veća Gradske opštine Kostolac, Miladin Gutić, samostalni stručni saradnik za poslove privrede, poljoprivrede, zaštite životne sredine i lokalnog razvoja Gradske opštine Kostolac zatim Saša Đorđević, članica Gradskog veća Požarevca zadužena za poljoprivredu, Slaviša Stojković, predsednik Komisije budžetskog fonda za razvoj poljoprivrede i Aleksandar Stojanović, direktor Poljoprivredne i savetodavne stručne službe Požarevac.
Grad Požarevac već godinama unazad pomaže poljoprivrednicima, ulažući velika sredstva u protivgradnu zaštitu, atarske puteve, razvoj poljoprivrednih udruženja, kao i u stručna usavršavanja poljoprivrednika, rekla je između ostalog Saša Đorđević ,članica Gradskog veća zadužena za poljoprivredu. “U protekle dve godine Grad Požarevac je kroz direktne podsticaje odvojio 600 hiljada evra za poljoprivrednike. Planiramo da i ove godine odvojimo značajna sredstva kako bi što više doprineli razvoju poljoprivrede“.
Pohvalnice i knjige najuspešnijim poljoprivrednim proizvođačima, stočarima, povrtarima, cvećarima i pčelarima u 2017. godini sa područja Gradske opštine Kostolac uručio je Rajko Božić, zamenik predsednika Skupštine Gradske opštine Kostolac.
Za najbolje iz oblasti ratarstva na teritoriji Gradske opštine Kostolac izabrani su Miloš Živojinović, Mališa Stokić, Dejan Dimitrov, Mladen Jovanov, Tiosav Paunović, Mlađan Marković i Ljubiša Ivković, dok su iz oblasti stočarstva za najbolje proglašeni Vladislav Spasić, Milan Živojinovići Zoran Veselinov.
Iz oblasti povrtarstva izabrani su Negovan Bogdanović i Aleksandar Vujičić, a dok je u oblasti cvećarstva najbolji Goran Živković. Za najbolje pčelare proglašeni su Nenad Ćirić, Nikola Živković i Slobodan Jevtić. Takođe pohvalnice su dodeljene i odgajivačima i organizatorima izložbe sitnih životinja Vijislavu Adamoviću i Iliji Grujiću.
Na ovogodišnjoj tribini, predavači su govorili o IPARD programima u poljoprivredi, najčešćim bolestima strnih žita, kontroli plodnosti poljoprivrednog zemljišta, osnovnim pojmovima o pesticidima i afričkoj kugi svinja.
Organizovanjem Tribine o poljoprivredi, Gradska opština Kostolac nastoji da obrazuje poljoprivrednike, da ih podstakne da započnu novu ili prošire postojeću proizvodnju, ali pre svega da im pomogne, kako bi poljoprivreda postala jedan od nosilaca razvoja u kostolačkoj opštini.
Proleter postao Mihajlovac, a Mihajlovac postao Proleter
Od prolećnog dela sezone dva kluba sa područja Gradskog fudbalskog saveza Smederevo i Fudbalskog saveza Podunavskog okruga nastupaće pod novim imenima.
Još ranije, srpski ligaš iz Vranova – Proleter, promenio je ime u Proleter Mihajlovac, a sa novim imenom igraće i Mihajlovac 1934.
Naime, drugoplasirani tim Podunavske okružne lige će se od proleća umesto Mihajlovac 1934 zvati Proleter 1947.
U drugom delu sezone oba kluba sa novim imenima, nastupaće u Vranovu.
Srpski ligaš Proleter Mihajlovac svoje utakmice igraće subotom, dok će Proleter 1947 na istom stadionu igrati nedeljom.
Istovremeno, prema ranijem dogovoru, sve tri selekcije mlađih kategorija, pioniri, kadeti i omladinci, svoje mečeve igraće u Mihajlovcu.
Odluke o promenama imena klubova objavljene su u glasilu FSRZS Fudbal broj 5, na osnovu rešenja APR-a.
Jutarnji mraz u Požarevcu, tokom dana oblačno
U Srbiji će danas ujutru biti slab mraz, po kotlinama magla, a tokom dana malo i umereno oblačno.
Najniža temperatura biće od -4 do 1 stepen, a najviša od 4 do 10 stepeni, a duvaće slab, promenljiv vetar, saopštio je Republički hidrometeorloški zavod.
U Požarevcu će ujutru biti slab mraz. Tokom dana malo i umereno oblačno. Vetar slab, promenljiv. Najniža temperatura oko nula, najvisa oko pet stepeni.
Spektakl Džastina Timberlejka na 52. Superboulu, Prinsovi obožavaoci ljuti
Od američke himne koju je maestralno izvela prehlađena Pink do najiščekivanijeg muzičkog dela u poslednjih nekoliko godina – savršeno osmišljenog nastupa Džastina Timberjleka, Superboul je bio i muzički spektakl, ne samo sportski.
Oko 14 miliona Amerikanaca danas neće doći na posao izmišljajući prehlade ili slične razloge jer je noćas pratilo Superboul – finale američkog fudbala koje je 52. put odigrano prve nedelje u februaru. Ovoga puta, u Mineapolisu, ekipa „Filadelfija iglsa“ osvojila je prvi Superboul u svojoj istoriji, pobedom nad petostrukim šampionima, ekipom „Nju Ingland pariotsa“ sa 41:33.
Čuveni Tom Brejdi, kvoterbek ekipe iz Bostona, postao je tragičar utakmice, jer je izgubio loptu dva minuta pre kraja, iako je do tada ostvario rekord karijere.
Najjeftinija ulaznica bila je 3.200 dolara, sekunda TV reklame 173.000 dolara.
Zvezde su, kao i ranijih godina, bili i muzičari koji su nastupali na početku meča i u pauzi između dva poluvremena. Pink, iako bolesna, otpevala je američku himnu Star-Spangled Banner, a za spektakl dok se sportisti odmaraju između dva poluvremena, ove godine, bio je zadužen Džastin Timbrlejk.
Dugo se sa tolikim nestrpljenjem nije čekao muzički deo Superboula.
Nema sumnje da je reč o velikoj muzičkoj zvezdi, međutim, razlog zbog čega su američki, ali i stotine hiljada gledalaca širom sveta čekali Džastinov nastup je skandal sa Superboula pre 14 godina kada je pevač nastupao sa Dženet Džekson i nehotice izložio njenu dojku pogledima miliona.
Spekulacije da će se u velikom finalu takmičenja i ona pojaviti prekinute su tek kada je pevačica na Tviteru objavila da neće nastupiti.
Timberlejk je na „scenu“ izašao samo sa bendom, mnoštvom plesača i duvačkim orkestrom i izveo svoje najveće hitove.
Bilo je problema sa ozvučenjem, ali je nastup bio spektakularan, ocena je muzičkih poznavalaca i obožavalaca 37-godišnjeg umetnika.
Takođe, budući da je Superboul ovog puta održan u Mineapolisu, Džastin je deo nastupa posvetio pokojnom kolegi Prinsu koji je iz ovog američkog grada.
Dugogodišnja saradnica i tokom kratkog perioda i verenica pokojnog Prinsa, Šila I protivila se hologramskom pojavljivanju Prinsa na sceni. Ipak, u više objava na društvenim mrežama uoči početka Superboula, Šila je objasnila da je razgovarala sa Džastinom i da je dobila obećanje da holograma neće biti.
Neki Prinsovi obožavaoci su ljuti jer projekcija pokojnog pevača „suviše liči na hologram“, to jest na ono što Prins nije želeo da se radi posle njegove smrti.
Američka himna izvedena bez protestnog klečanja
Svi igrači stajali su uspravno dok je Pink pevala himnu, javlja AP, prenosi Tanjug.
Od 2016. godine neki američki profesionalni sportisti su na utakmicama tokom izvođenja himne klečali u znak protesta zbog policijske brutalnosti i rasne nejednakosti u SAD.
Nakon što je predsednik Donald Tramp pozvao vlasnike klubova da takve sportiste otpuste, 24. septembra prošle godine više od 200 igrača američkog fudbala je klečalo ili sedelo tokom izvođenja himne.
Robot pravi kafu umesto konobara, radi pet stvari u isto vreme
U Japanu je otvoren novi kafić gde gosti mogu da uživaju uz kafu koju priprema i služi robot Sojer.
Sojer je ove nedelje debitovao u tokijskom kafiću „Hena“ u poslovnom i trgovačkom delu grada.
Naziv kafića na japanskom znači čudan kafić, a Sojer se pokazao kao pravi barista, što je naziv za osobu koja se bavi pripremom i posluživanjem kafe na vrhunskom nivou.
„Da li ste raspoloženi za ukusnu kafu? Mogu da napravim bolju od svih ljudi koji nas ovde okružuju“, samouveren je Sojer dok dočekuje goste, a potom i skenira porudžbine iz automata.
Melje kafu u zrnu, stavlja filter i potom mlevenu kafu zaliva toplom vodom za pet osoba u isto vreme. Šoljica kafe košta 320 jena, odnosno 2,4 evra, a da bi je napravio potrebno mu je nekoliko minuta.
Sojer ume da koristi i automat za pravljenje još šest drugih toplih napitaka, uključujući kapućino i toplu čokoladu, prenosi AP.
Menadžer kafea, turistička agencija H.I.S. Co. saopštila je da roboti mogu da povećaju produktivnost i istovremeno zabave goste.
Takeši Jamamoto (68), koji rad u obližnjem restoranu, rekao je da je uživao u kafi koju mu je napravio robot i da se dobro zabavio.
Android sada govori koliko je brz Wi-Fi i pre priključivanja
Nova funkcija deo je prve veće nadogradnje Googleovog operativnog sistema za mobilne telefone Android Oreo, izdanja koje nosi oznaku 8.1.
Omogućava prikaz brzine prenosa podataka koje nude dostupne bežične Wi-Fi mreže i pre nego što se na njih priključite.
Prikaz neće biti u vidu broja, već će vam mobilni telefon u podešavanjima za Wi-Fi reći da li je veza na koju želite da se prikačite vrlo brza, brza, OK ili spora (Very Fast, Fast, OK, or Slow).
Razlika između vrlo brze i brze, navodi Google, je u tome što vrlo brzo možete da strimujete video-snimke visoke rezolucije, dok brza može da podnese ‘većinu videa’.
U kafićima ćete verovatno uglavnom sretati OK vezu, dovoljnu za korišćenje interneta, odnosno društvenih mreža i striming servisa kao što je Spotify.
Pomožu ove funkcije nećete moći da saznate brzinu privatnih Wi-Fi mreža zaštićenih lozinkom. Administratori otvorenih mreža mogu da onemoguće prikaz brzine skrivanjem delova URL adrese, piše The Verge.
Robi Vilijams više neće pevati svoju najpoznatiju pesmu /Video/
Britanska pop zvezda Robi Vilijams na svojim koncertima više neće izvoditi jednu od svojih najčuvenijih pesama, “Angels”, jer, kako kaže, nije u stanju da se nosi sa emocijama tokom izvođenja te numere.
Pevač je, u intervjuu za Dejli star, rekao da mu se često dogodi da zaplače kada bi obožavaoci u publici otkrili za šta ih vezuje njegov najveći hit.
„Moram da ostanem pribran ili bih mogao da se rasplačem na bilo šta i izgledam jadno. Neki ljudi bi pre nego što zapevam Angels podigli postere posvećene njihovim mamama ili tatama koji su preminuli. Tada bih pomislio: ‘O bože, rasplakaću se’. To me je pogađalo!“, objasnio je Vilijams.
Pevač je najavio da će uskoro održati i seriju „intimnijih koncerata“ na kojima će izvoditi raritete iz svoje muzičke karijere isključivo za najveće obožavaoce.
Domaća publika je na Ušću 2015. godine imala priliku da pesmu Angels čuje uživo prvi i, verovatno, poslednji put.
Video YT / BokiMusic
Sting & Shaggy – Poslušajte kako zvuči najneverovatniji spoj u svetu muzike
Najveće iznenađenje 2018. godine mogla bi da bude saradnja Stinga i Šegija koji su zajedno napravili album „44/876“. Kako zvuči ovaj nesvakidašnji dvojac, za sada, se može otkriti slušajući pesmu “Don’t Make Me Wait”.
Singl Don’t Make Me Wait najavljuje album Stinga i Šegija nazvan „44/876“, piše muzički portal Idolator.
Saradnju koju niko nije mogao ni da nasluti Sting objašnjava rečima: „Najvažnija stvar za mene u muzici je bilo kakvo iznenađenje. A, kako čujem, svi su iznenađeni ovom saradnjom. Mi smo iznenađujući“.
„Ovo je upravo izdanje kakvo je potrebno svetu u ovom momentu“, smatra Šegi.
Do 20. aprila, kada bi Stingov i Šegijev album trebalo da bude u prodaji, obožavaoci dvojice umetnika mogu da ocene koliko im se sviđa rezultat njihove saradnje, slušajući Don’t Make Me Wait.
Incident u Domu zdravlja u Požarevcu, krivična prijava protiv pacijenta
Incident se dogodio u čekaonici u kojoj je pacijent čekao na pregled. Nezadovoljan zbog dugog čekanja, B.K. je glasno negodovao pred medicinskom sestrom, zbog čega je lekar izašao iz ordinacije da vidi o čemu se radi.
Protiv B. K. (73) iz Požarevca policija je podnela krivičnu prijavu zbog nasilničkog ponašanja, jer je fizički napao lekara Opšte službe Doma zdravlja, Dušana Tasića.
Ovaj incident dogodio se 25. januara uveče, u čekaonici u kojoj je pacijent čekao na pregled. Nezadovoljan zbog dugog čekanja, B.K. je glasno negodovao pred medicinskom sestrom, zbog čega je lekar izašao iz ordinacije da vidi o čemu se radi.
Na njegovu opasku da je radno vreme do 20.30 i da do tada, verovatno, neće moći da ga primi, pacijent ga je više puta udario glavom u lice, a potom pobegao.
Uskoro je, na poziv dr Tasića, stigla policija i uzela njegovu izjavu. Kasnije je pronađen i odbegli pacijent, koji je, takođe izložio svoje viđenje incidenta.
U ovom napadu dr Tasić nije zadobio povrede, ali mu je zbog doživljenog stresa povećan šećer u krvi i od tog dana nalazi se na bolovanju.
Krivična prijava protiv osumnjičenog pacijenta podneta je Osnovnom javnom tužilaštvu u redovnom postupku, što znači da protiv njega nije određen pritvor.
Proradilo klizalište u Požarevcu, danas BESPLATNO
Nakon nekoliko dana sa izuzetno visokim dnevnim temperaturama, nedelja 04. februar je prvi dan kada je bilo moguće osposobiti ledenu ploču, te je klizalište i zvanično počelo sa radom.
Danas je klizanje i iznajmljivanje besplatno, a ostalih dana ulaz će se naplaćivati 150 dinara, a klizaljke 100 dinara. Klizanje će biti moguće u 6 termina, a svaki termin započinjaće svakog parnog sata u trajanju od 90 minuta, počevši od 10 sati, zaključno sa terminom u 20 časova.
Iz Kulturno sportskog centra poručuju da je ove zime zabava na ledilu i da je program LEDILO #3 upravo počelo.
POVEZANE VESTI:
Na radost najmlađih – I ove sezone KLIZALIŠTE u Požarevcu, evo kada počinje da radi i koje su cene
Požarevački košarkaši u NBA stilu samleli ekipu iz Vrnjačke banje
Atraktivnom igrom i sa nekoliko NBA poteza domaći košarkaši su bez ikakvih problema savladali mladu ekipu iz Vrnjačke Banje. Domaća publika koja je bila u zavidnom broju je uživala u majstorijama svih igrača Požarevca koji su se prosto utrkivali ko će izvesti lucidniji potez.
Iduće nedelje sledi gostovanje ekipi Stragari Šumadija iz Aranđelovca koja će biti pravi test ka nastavku borbe za prvo mesto na kraju sezone.
KK Požarevac – KK Goč (Vrnjačka Banja) 103:71 (26:18, 30:18, 24:19, 23:16)
KSC Požarevac. Gledalaca:150. Sudije: Erić i Prokić (KG).
Požarevac: Cvjetković 9(1), Kurtiševski 6, Mitić, Papić 16(1), Stefanović, Rakonjac 17(1), Đorđević 13, Mirković 7(1), Stojanović 16, Stanković 10, Obradović, Ognjanović 9(1).
Goč: Milosavljević 15(1), Đurić, Đurđević 23(5), Krstić, Milošević 15, Krstić 11(1), Opačić, Laković, Miodragović , Milošević 7(1).
Igrač utakmice: Nikola Stojanović (Požarevac).
Crveno-beli ubedljivi u Požarevcu
Odbojkaši Crvene zvezde ostvarili su pobedu protiv Mladog radnika u Požarevcu rezultatom 0:3, po setovima 21:25, 19:25, 17:25 u 15. kolu BPŠ Superlige Srbije.
Zvezda je sa dva vezana asa Aleksandra Gmitrovića započela meč i tu prednost nakon tehničkog tajm auta i tri vezana poena povećala na 9:13. Požarevljani su odmah uzvratili i smanjili na 12:13, nakon čega se igralo poen za poen. U završnici crveno-beli su postepeno povećavali prednost došli do vođstva od 18:22 i tu prednost zadržali do kraja prvog seta. Zvezda je povela sa 21:25.
Slično kao i u prvom delu igre izabranici Dragana Kobiljskog su poveli i u drugom setu. Na polovini seta Zvezda je napravila seriju od 1:5 i posle bloka Nemanje Mašulovića povela sa 11:16. Domaći su uspeli da smanje razliku na 17:19, ali je potom usledio rafal naših odbojkaša. Nanizali su četiri poena, od čega su dva pripisana Milutinu Nejiću, i poveli sa 17:23. Crveno-beli su sačuvali prednost i preko Danila Pavlovića duplirali svoje vođstvo – 19:25.
Nastavila je Crvena zvezda sa dobrom igrom i u trećem setu. Nakon tehničkog tajm auta i četiri poena u nizu na servis Nikole Jovanovića Zvezda je povela sa 9:14. Došli su naši odbojkaši i do sedam poena viška (10:17), ali je potom Mladi radnik smanjio na 15:19, pa je Kobiljski zatražio tajm aut. Crveno-beli su potom vezali dva poena, a nakon poena domaćih, još dva. Gmitrović je doneo Zvezdi sedam meč lopti, a Danilo Pavlović koristi prvu iz bloka i donosi trijumf našem timu – 17:25.
Najefikasniji na meču bio je kapiten Crvene zvezde Aleksandar Gmitrović sa 19 poena, dok je Danilo Pavlović osvojio 11.
MLADI RADNIK – CRVENA ZVEZDA 0:3 (21:25, 19:25, 17:25)
Požarevac – Dvorana: KSC Požarevac. Gledalaca: 300. Sudije: Zoran Radovanović i Jovan Jovanović.
MLADI RADNIK: Duduj 6, Savić 1, Kovačević 11, S. Ilić 7, Medan, Tonić, Buša 6, Popović 8, I. Ilić (libero), Jelić. Nisu igrali: Pajkić i Lončar. Trener: Dragan Bonić.
CRVENA ZVEZDA: Jevtić (libero), Gmitrović 19, Mašulović 4, Petrović 3, Nejić 8, Jovanović 7, D. Pavlović 11. Nisu igrali: Tadić, Stoković, Dodić, Trifunović, Andonović. Trner: Dragan Kobiljski.
Klimatske promene sve više utiču na poljoprivrednu proizvodnju
Usled čestih klimatskih promena poljoprivredna proizvodnja će biti prva na udaru, iz tog razloga individualno treba uticati na smanjenju potencijalno štetnih efekata.
Zbog velike zavisnosti od vremenskih prilika, poljoprivredna proizvodnja je „prva na udaru” i zbog toga je upravo poljoprivredi posvećen dobar deo strateškog dokumenta pod nazivom „Nacionalna komunikacija o klimatskim promenama”, objavljenog u avgustu 2017. godine, u kojem je analizirano stanje, procenjen dalji tok uticaja klimatskih promena, ali i dati određeni predlozi i pravci delovanja u cilju ublažavanja štetnih posledica.
Prema rečima dr Branislave Lalić, profesorice meteorologije na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu, ne postoji „prostor”, a ni vreme za diskusiju o tome da li se klimatske promene dešavaju ili ne, već je neophodno raditi na tome da se što bolje pripremimo i adaptiramo na njih jer je u pitanju proces koji traje i koji se neće zaustaviti, pogotovo ne sam od sebe.
„Prve integracije klimatskih modela za 21. vek su se odnosile na period od 2001. do 2030. godine i mi smo već prešli prvu polovinu tog perioda. Nedavno smo analizirali izmerene vrednosti temperature vazduha i količine padavina i poredili ih sa trendovima koje su klimatski modeli predvideli. Izmereni podaci u prvih 15 godina ovog veka se zapanjujuće poklapaju sa onim što je predviđeno pre više od decenije pre svega sa stanovišta kolebanja padavina i temperatura, tako da već sada možemo da zaključimo da su procene koje imamo prilično pouzdane”, kaže dr Lalić.
Prema njenim rečima uz promene koje se dešavaju neće biti lako optimizovati poljoprivrednu proizvodnju koja se već neko vreme suočava sa negativnim posledicama.
„U poslednjih nekoliko godina, uticaj ekstremnih vremenskih prilika (koje se povezuju sa klimatskim promenama) na poljoprivredu je očigledan. Dugi sušni periodi i neravnomerna raspodela ukupne količine padavina tokom vegetacionog perioda, naročito jarih useva, smanjili su prinos gotovo svih kultura. Takođe, nekoliko godina unazad može da se uoči porast srednje temperature vazduha tokom zimskih meseci što je uticalo na razvoj ozimih useva. Prema osmatranjima Prognozno-izveštajne službe u zaštiti bilja Vojvodine, 2016. godine je faza „četiri stabla vidljivo” “poranila” od 26 do 73 dana u odnosu na prethodnu godinu na istim lokalitetima u Vojvodini. Tokom proleća su vremenski uslovi usporili napredovanje useva i žetva je bila u planiranom roku. U ovakvim situacijama, čak i ako biljke uspore svoj rast i „uklope se” u planirane agrotehničke rokove, proizvođači će mnogo duže morati da primenjuju zaštitu od štetnih organizama i da pažljivo primenjuju propisane agrotehničke mere”, objašnjava dr Lalić, dodavši da poput dugih vrelih talasa tokom leta i toplije zime postaju značajno obeležje klime na našem području.
Jubilarni 40. Međunarodni sajam turizma od 22. do 25. februara 2018. godine
Jubilarni 40. Međunarodni sajam turizma u Beogradu biće održan od 22. do 25. februara 2018. godine na Beogradskom sajmu.
Uz promociju najnovijih trendova i zbivanja u međunarodnoj turističkoj industriji Sajam turizma u Beogradu već četiri decenije otvara nove perspektive u razvoju turističkog biznisa.
Kao moderan evropski komercijalni sajam, Sajam turizma je zaštitni znak Beogradskog sajma, mesto koje svake godine poseti preko 75 hiljada ljudi zainteresovanih za putovanja, a javnost i posetici prema manifestaciji kao nezamenljivom turističkom događaju, neguju specijalan odnos.
Pod sloganom „Odmor te čeka!“ i ove godine predstaviće se najznačajnije turističke agencije, savezi i organizacije, hoteli, turistički centri, vazduhoplovne kompanije, međunarodni tur operatori…
Regionalni i međunarodni karakter Sajma turizma potvrđuje činjenica da sve veći broj izlagača i posetilaca dolazi iz svih delova sveta što ponudu destinacija ove godine čini većom nego ranijih godina.
Jedan od najatraktivnijih segnemata u bogatoj ponudi Sajma turizma tradicionalno su first minut ponude i ekskluzivne sajamske pogodnosti za odmor u letnjoj sezoni.
Zemlja partner ovogodišnjeg Sajma turizma je Grčka, večita inspiracija za putnike i omiljena letnja destinacija za turiste.
Srbija, zemlja domaćin Sajma turizma predstaviće svoje turističke adute i prirodne lepote, uz raznovrsne sadržaje za odmor, zabavu, zdravstveni oporavak, sport, rekreaciju, avanturu…
Izuzetan multimedijalni prateći program na Sajmu turizma doneće posetiocima nezaboravan sajamski turistički doživljaj. Na atraktivan način biće promovisani brojni festivali, manifestacije i događaji, a prezentacije, promocije i degustacije uz kosmopolitski duh i prisustvo velikog broja nacija, sajam čine podjednako privlačnim za poslovne posetioce ali i najširu publiku.
Jedna od najuspešnijih manifestacija u zemlji i regionu objedinjuje i promoviše sve grane turističke privrede, organizujući istovremeno i 9. Međunarodni sajam vina BEOWINE, 14. Međunarodni sajam hotelsko ugostiteljske opreme HORECA – OPREMA i 14. Sajam suvenira.
Događaj kojim počinje vinska sezona, BEOWINE, trajaće dan kraće od Sajma turizma, od 22. do 24. februara, u proširenom izlagačkom prostoru u halama 3 i 3A, a obeležiće ga sasvim novi koncept i značajan broj novih učesnika i poslovnih posetilaca.
Ovo je poreski kalendar za februar 2018. godine, neki rokovi već u PONEDELJAK
PONEDELJAK, 5.2.2018.
Rok za dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecu
Isplatioci prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa dužni su da dostave prijavu i obaveštenje do petog u mesecu za ugovore zaključene u prethodnom mesecu. Prijave se podnose na obrascu OZU, uz koji se podnose i kopije svih zaključenih ugovora u prethodnom mesecu.
Rok za dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec
Svi poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom dužni su da dostave odgovarajući izveštaj nadležnoj jedinici Poreske uprave prema svom sedištu na obrascu IOSI. Obrazac se dostavlja najkasnije do petog u mesecu za prethodni mesec, i to svaki mesec, bez obzira na koji način je obaveza izvršena u prethodnom mesecu. Poslodavci nemaju obavezu dostavljanja drugih dokaza uz sam obrazac izveštaja.
12.1.2018.
Rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesec
Poreski obveznik poreza na premije neživotnog osiguranja je društvo za osiguranje. Prijave se podnose na obrascu PP-PPNO, bez obzira da li postoji obaveza plaćanja za taj mesec.
Rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDV
Poreski dužnik koji nije obveznik PDV dužan je da za promet dobara i usluga obračuna i plati PDV i podnese poresku prijavu za poreski period, odnosno mesec u kojem je nastala poreska obaveza. Prijava se podnosi na obrascu PP PDV.
19.1.2018.
Rok za plaćanje mesečnih akontacija poreza na prihod od obavljanja samostalne delatnosti
Preduzetnik koji vodi poslovne knjige mesečnu akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu podnete poreske prijave PPDG-1S.
Preduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.
Rok za plaćanje mesečnih akontacija doprinosa na prihode od samostalne delatnosti
Preduzetnici koji vode poslovne knjige, plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu podnete poreske prijave PPDG-1S.
Preduzetnici koji porez plaćaju na paušalno utvrđeni prihod, mesečnu akontaciju doprinosa plaćaju u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.
Rok za plaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike, za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere za prethodni mesec
Obveznici doprinosa – sveštenici i verski službenici, domaći državljani zaposleni u inostranstvu i inostrani penzioneri plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u roku od 15 dana po isteku meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.
Rok za plaćanje doprinosa za poljoprivrednike za prvi kvartal 2018. godine
Obveznici doprinosa su poljoprivrednici koji plaćaju tromesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na osnovu rešenja Poreske uprave.
Podnošenje prijave za utvrđivanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i mesečne akontacije za 2018. godinu za samostalne umetnike
Prijava za utvrđivanje obaveza doprinosa za samostalne umetnike se podnosi na obrascu PPD-SU.
Prijavu na obrascu PPD-SU samostalni umetnik podnosi organizacionoj jedinici Poreske uprave prema mestu svog prebivališta, najkasnije do 15. februara tekuće godine za utvrđivanje konačne obaveze doprinosa za prethodnu godinu i tromesečne akontacije doprinosa za tekuću godinu, odnosno u roku od 15 dana od dana sticanja statusa samostalnog umetnika za utvrđivanje tromesečne akontacije doprinosa do kraja tekuće godine.
Rok za plaćanje doprinosa za samostalne umetnike za prvi kvartal 2018. godine
Obveznici doprinosa su samostalni umetnici koji plaćaju tromesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na osnovu rešenja Poreske uprave.
Rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV
Poreski obveznici koji su se evidentirali za PDV i kojima je poreski period kalendarski mesec dužni su da podnesu poresku prijavu PP PDV i plate obračunati PDV u roku od 15 dana po isteku meseca.
Takođe, obveznik PDV dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prethodni mesec, ako je u tom mesecu ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.
Rok za plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec
Poreska prijava poreza na dobit pravnih lica se podnosi na obrascu PP PDP. Mesečna akontacija poreza na dobit plaća se do 15-og u mesecu za prethodni mesec.
Rok za plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja januara
Obveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije 15. dana u mesecu za iznos akcize obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.
Rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju za prethodni mesec
Obveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi po isteku kalendarskog meseca u kojem se vrši očitavanje, na propisanom obrascu PP OAEL i obračunatu akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave, odnosno najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca u kojem je izvršeno očitavanje potrošnje električne energije.
28.2.2018.
Plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene zarade za prethodni mesec
Poslodavac je dužan da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove. Ukoliko ne isplati zaradu do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, poslodavac je dužan da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa. U suprotnom, nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave, po službenoj dužnosti, a na osnovu raspoloživih podataka, obračunava doprinose u ime i za račun poslodavca.
Plaćanje obračunate akcize za period od 1. do 15. dana u mesecu
Obveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije poslednjeg dana u mesecu za iznos akcize obračunat u periodu od 1. do 15. dana u mesecu.
Selo Tribrode ostalo bez vode za piće
Na zvaničnom sajtu opštine Veliko Gradište u petak, 2. februara postavljeno je obaveštenje da se ZABRANjUJE upotreba vode iz seoskog vodovoda naselja Tribrode za piće i pripremu hrane, shodno Rešenju Ministarstva zdravlja – Odsek za sanitarni nadzor Požarevac ZBOG TOGA ŠTO NIJE ZDRAVSTVENO BEZBEDNA.
Zabrana će trajati dok se odgovarajućim rezultatima analiza uzoraka vode za piće ne dokaže zdravstvena bezbednost iste i obezbedi stručno mišljenje ovlašćene ustanove da se voda može koristiti za piće.
Radovi na dalekovodu ostaviće u utorak pojedina naselja bez struje
Zbog radova na dalekovodu 06.02.2018. bez električne energije ostaće:
od 08.00 do 12:00 časova naseljе Petkа,
od 12:00 do 16:00 časova naselje Klenovnik.
U slučaju loših vremenskih uslova radovi se odlažu.