U Požarevcu je nedavno zatvorena još jedna kineska radnja, u Ulici Moše Pijade, u blizini glavne autobuske stanice.
U poslednje dve godine, to je peta radnja sa kineskom robom koja je zatvorena u centru grada. Prethodno su zatvorene dve na Trgu oslobođenja, jedna kod Visoke tehničke škole i jedna u Ulici Jovana Šerbanovića. Takođe, zatvorena je i robna kuća „Panda“ preko puta Medicinske škole. Tako je od desetak kineskih radnji, u centru grada danas otvoreno samo pet, piše Danas.
Prema pričama nekih trgovaca, na kineske radnje stavljen je ključ u bravu nakon otvaranja velike robne kuće Youmart, u maju 2016. godine. Ona se prostire na dva sprata nekadašnje robne kuće „Beograd“ i nudi bogat izbor robe, uz pristupačne cene. U njoj se prodaje sve sem nameštaja – kozmetika, šminka, nakit, zavese, posteljina, garderoba i obuća, tašne, igračke, veš… Nudi bogat izbor robe pogodne za poklone, pa su zbog toga oko Nove godine ispred nekoliko kasa redovi bili dugi i do 50 metara.
Lošijem prometu Kineza sigurno su doprinele i second hand radnje. Ima ih u skoro svakoj ulici, a cene za komad odeće, čak i markirane, kreću se od 50 do 300 dinara. Ubedljivo najposećeniji je „Textile hous“, koji ima kvalitetnu odeću i posteljinu uvezenu iz Evropske unije, uz periodična sniženja sve do 100 dinara. Osim kineskih radnji, u centru grada zatvoreni su i brojni butici. U isto vreme, otvoreno je sedam-osam radnji sa polovnom odećom, koja se prodaje na komad, ili na kilo, po ceni od 600 dinara.
Gradonačelnik Grada Požarevca Bane Spasović sa saradnicima obišao je radove koji se izvode u ergeli Ljubičevo i na hipodromu.
Gradonačelnika i njegove saradnike dočekao je direktor JP Ljubičevo Mirko Stojimirović, koji je o radovima koji se trenutno izvode rekao, da se izvode na trkačkoj stazi, šetalištu, pristupnim saobraćajnicama i rasveti, tako da će sve biti gotovo do Ljubičevskih igara. Iz budžeta Republike Srbije odvojeno je 40 miliona dinara za rekonstrukciju štala, manježa i izgradnju jednog dela ograde oko Ljubičeva i 20 miliona iz gradskog budžeta za rekonstrukciju pešačke staze i rasvete.
Foto: Grad Požarevac
Gradonačelnik Bane Spasović je ovom prilikom izjavio da su objekti sagrađeni 60-tih godina prošlog veka i da su ovo prvi ozbiljniji radovi nakon 5 decenija. On se zahvalio Vladi Republike Srbije i predsedniku države Aleksandru Vučiću koji je svojim autoritetom uticao da grad dobije sredstva iz republičkog budžeta za ove građevinske radove i da je poznato da je grad Požarevac učestvovao sa 8 miliona dinara za pdv i značajna sredstva su izdvojena za popločavanje staza i led rasvetu i nove kandelabre.
Spasović očekuje da će ergela od ove godine zasijati punim sjajem i rekao je da je prošla javna nabavka za lavirint i da će od septembra početi radovi na možda najvećem lavirintu na ovim prostorima na površini od jednog hektara. Od svih ovih investicija Spasović očekuje da ergela bude jedna od najboljih u regionu i da značajno poveća turističku ponudu Požarevca. On je još najavio da se očekuje da se JP Ljubičevo transformiše u sportsku ustanovu.
Iako je nafta pojeftinila na svetskim berzama, to se ne odražava na Srbiju.
Iako je sirova nafta na svetskim berzama pojeftinila za nekoliko dolara po barelu u poslednjih mesec dana a dinar se i dalje dobro drži, cene goriva na našim pumpama, umesto da idu naniže, porasle su za nekoliko procenata.
Tako je u petak, u odnosu na pre mesec dana, cena benzina od 95 oktana bila veća za 1,2 do 2 dinara po litru (u zavisnosti ne samo od kompanije već i od pumpe do pumpe), pa se tako u petak litar ovog goriva prodavao između 154,2 do 154,9 dinara po litru na pumpama u Beogradu dok je na pojedinim benzinskim stanicama duž auto-puta bio i skuplji.
Cena evrodizela je nešto manje uzletela. U proseku za 1 do 1,5 dinara, pa je tako ovo gorivo u petak prodavano po ceni od 163,4 do 163,9 dinara po litru.
I aditivima obogaćena goriva, ili ona sa većim oktanskim vrednostima, u petak su bila za dinar skuplja u odnosu na početak jula.
“Cene jesu nešto više“, kaže za Večernje novosti Bora Tatić, zamenik predsednika Udruženja privatnih benzinskih stanica Srbije – ali to je rezultat rasta cena u periodu od pre mesec i više dana.
On tvrdi i da će, kada se ukalkulišu trenutne niže cene sirove nafte na svetskim berzama, doći do pada cena i goriva na našim pumpama.
I vozači koji za pogon svojih vozila koriste auto-plin (TNG) poslednjih dana su “obradovani” novim, višim cenovnicima.Tako je litar TNG poskupeo, na pojedinim punionicama i za 3,5 dinara, pa se u petak prodavao i za 78 dinara.
U Srbiji danas sunčano i toplo. Na severu i na zapadu biće nešto više oblačnosti, a posle podne u brdsko-planinskim predelima na jugozapadu očekuju se lokalni pljuskovi sa grmljavinom. Duvaće slab do umeren jugoistočni vetar, u košavskom području jak. Minimalna temperatura od 15 do 22°C, maksimalna dnevna od 29 do 39°C, dok će u Timočkoj i Negotinskoj Krajini biti malo svežije.
U Požarevcu danas sunčano i toplo, povremeno uz oblačnost. Duvaće umeren jugoistočni vetar. Minimlana temperatura 20°C, maksimalna dnevna 30°C.
U Srbiji narednih dana sunčano i toplo. Sredinom dana i posle podne ponegde se očekuje razvoj oblačnosti i pojava lokalnih pljuskova sa grmljavinom, uglavnom u brdsko-planinskim predelima. Maksimalna temperatura u nedelju od 27 do 33°C.
Početkom sledeće sedmice ponovo u većini predela tropski toplo, temperatura do 35°C. U sredu krajem dana i tokom noći povećanje oblačnosti sa lokalnim pljuskovima i grmljavinom.
U Požarevcu narednih dana sunčano i toplo. Maksimalna temperatura u nedelju oko 30°C, a početkom sledeće sedmice ponovo tropski toplo sa temperaturom do 33°C. U sredu krajem dana i tokom noći povećanje oblačnosti sa lokalnim pljuskovima i grmljavinom.
Na štandovima koje su domaćice 5 udruženja žena uredile u starinskom duhu, izložena su stara Srpska jela koja su brižljivo pripremana.
Foto: TOVG
Žiri je probao i ocenjivao hranu, a nagrade su dodeljene u nekoliko kategorija. Najbolju slanu pitu pripremile su žene iz Prugova, najslađi kolač umesile su domaćice udruženja Sveti Trifun iz Saraorca, najbolje etno jelo skuvale su žene iz udruženja Topolovčanke, najlepšu pogaču ispekle su članice udruženja iz Klenovnika, a najlepši štand uredile su Zlatne ruke iz Đurakova.
Foto: TOVG
U okviru manifestacije izloženi su likovni radovi meštanki sela Rama, kao i deo nalaza sa tvrđave, iskopanih u okviru arheoloških radova.
Po završetku manifestacije za udruženja i pesnike koji su od 20 časova, u prostoru karavan-saraja nastupali na pesničkoj smotri “Ramski sutoni“ organizovana je plovidba Dunavom.
Pevačica Dua Lipa dobila je ključeve grada Prištine nakon što je na Kosovo došla zbog “Sani hil” festivala koji organizuje njen otac.
To je prvi put da je neko dobio ključeve ovog grada. Inače, Lipa koja je sve popularnija, na sebe je skrenula pažnju golišavim spotovima, ali i otvorenom podrškom nezavisnom Kosovu.
“Želim da Kosovo i Prištinu postavim na muzičku mapu, da svima pokažem da su u pitanju mesta koja vredi podsetiti. Cilj je da u našu zemlju pozovemo što više ljudi iz celog sveta”, navodi Lipa.
Ona se zahvalila svima na podršci i te dodala da će prikupljeni novac biti prosleđen kulturnim organizacijama i muzičkim školama na Kosovu.
“Hvala vam od srca na pomoći, i nadam se da je ovo samo prvi korak na putu dugoročne organizacije koja promoviše umetnost, kulturu i mladost Kosova”, napisala je pevačica.
Festival u Prištini se održava od 10. do 12. avgusta.
Nakon digitalne restauracije u okviru projekta “Vip Kinoteka”, film “Varljivo leto 68” će ovog leta ponovo doživeti premijeru na međunarodnom filmskom festivalu 23. avgusta u programu “Dunav Film Fest – Smederevo 2018”.
Za beogradsku publiku besplatne projekcije će biti organizovane 29. avgusta u terminima od 18 i 20:30 časova, u Svečanoj sali Jugoslovenske kinoteke.
Snimljeno u režiji Gorana Paskaljevića, ovo kultno ostvarenje poznato je po fenomenalnoj glumačkoj postavi i odličnoj glumi legendarnog Danila Bate Stojkovića kao i Mije Aleksića, Slavka Štimca, Mire Banjac, Nede Arnerić, Sanje Vejnović, Ivane Mihić i drugih.
Kultna scena iz filma “Varljivo leto”
Film, koji na duhovit način prikazuje ljubavne probleme mladog Petra, kojeg tumači Slavko Štimac, i njegov odnos sa ocem, osvojio je Gran pri žirija na festivalu Mediteranskog filma u Bastiji, kao i Gran pri i nagradu publike u Orleanu, a učestvovao je na mnogim međunarodnim festivalima.
Projekat “Vip Kinoteka”, nastao u saradnji kompanije Vip mobile i Jugoslovenske kinoteke, ima za cilj da sačuva i zaštiti ostvarenja koja su obeležila srpsku kinematografiju, a proglašena su za nacionalno kulturno dobro od velikog značaja. Ovim projektom koji trenutno obuhvata deset filmskih ostvarenja započet je dugo očekivani proces digitalne restauracije srpskog filmskog nasleđa.
Svi zainteresovani za projekcije u Beogradu, besplatne karte će moći da podignu na blagajni Kinoteke u Uzun Mirkovoj, od 27. avgusta.
Nakon meseci glasina, procurelih informacija i nagađanja, Samsung je konačno zvanično predstavio svoj najnoviji Note uređaj – Galaxy Note 9. Južnokorejska kompanija ovaj telefon naziva najboljim koji je o sada kreirala.
“Sa modelom Note 9 nismo samo kreirali super-snažan telefon, dizajnirali smo telefon koji može da prati korisnikove potrebe”, ističe proizvođač.
Ukratko, Samsung je najavio najveću bateriju koja je ikada bila dostupna na nekom Note uređaju, sa kapacitetom od 4000 mAh. Note 9 stiže sa 128GB i 512GB interne memorije, a u pripremi je i microSD kartica od 512GB za maksimalnih 1TB prostora za skladištenje podataka.
Tu je i 10 nm čipset, Snapdragon 845 u SAD, odnosno Exynos 9810 za globalno tržište. Ekran je veći i bez nema izrez na vrhu.
Displej Galaxyja Note 9 je najveći koji je Samsung ikada ugradio na neki svoj telefon. Sa dijagonalom od 6,4 inča, ekran rezoluceje 2960 x 1440p je za 0,1 inč veći od onog na Note 8 modelu. Super AMOLED displej ima HDR10 podršku i podržava Always On Display.
Ispod ekrana nema senzora otiska prsta, koji je sada bolje pozicioniran na poleđini ispod dve kamere.
Sistem sa kamerama na poleđini sastoji se od 12MP f/1.5-2.4 glavnog senzora i 12MP f/2.4 telefoto sekundarnog senzora, uz dual OIS podršku. Oba senzora su opremljena Samsungovim Intelligent Camera sistemom, koji prepoznaje scene, optimizuje boje i kontrast i detektuje greške poput zamrljanog ekrana ili trenutka kada korisnik zatvori oči. Selfi kamera ima 8MP f/1.7 senzor.
Galaxy Note 9 ima stereo zvučnike koje je Samsung konstruisao u saradnji sa AKG-om. Uređaj poseduje i iP68 sertifikat za vodootpornost, što je slučaj i sa neizostavnom S Pen pametnom olovkom koja uz njega dolazi.
Ovo je prvi S Pen sa bluetooth vezom koji može da se koristi kao daljinski za upravljanje kamerom, tokom prezentacija i u druge svrhe. Radi na rasponu od 10 metara i ima bateriju koja omogućava rad oko 30 minuta, odnosno oko 200 klikova.
Uređaj će biti dostupan u Ocean Blue, Midnight Black, Lavender Purple i novoj Metallic Copper boji, i neći će se u pordaji od 24. avgusta.
Osnovni modela Samsunga Galaxy Note 9 dolazi sa 6GB RAM-a i 128GB skladišnog prostora i cenom od 999 evra, dok top model ima 8GB RAM-a i 512GB skladišta i cenu od 1249 evra.
Galaxy Watch
Pored Galaxyja Note 9, Samsung predstavio još jedan novi uređaj – Galaxy Watch. Ovaj pametni sat ima neke karakeristike već poznate sa Gear S3 i Gear Sport modela, kao što su rotirajući okvir i okrugli AMOLED displej. Novina je to što Galaxy Watch stiže u dve veličine, od 42 i 46 milimetara.
Sat ima LTE konekciju pa se može koristiti kao samostalni uređaj, bez potrebe uparivanja sa telefonom. Ima specijalizovani procesor, sa niskom potrošnjom, koji zajedno sa optimizacijom omogućava da korišćenje između dva punjenja traje nekoliko dana.
Galaxy Watch stiže sa Samsungovim Tizen operativnim sistemom, koji je poznat po odličnom odzivu i niskoj potrošnji.
Gradonačelnik Grada Požarevca Bane Spasović sa saradnicima obišao je radove koji se izvode na hipodromu.
Foto: Grad Požarevac
Prilikom obilaska hipodroma gradonačelnika i njegove saradnike dočekao je Aleksandar Milenković upravnik hipodroma koji je ovom prilikom rekao da su prvo krenuli sa uređenjem zelenih površina i sa zalivanjem staza i parkura, dok je PZP Požarevac počeo sa asfaltiranjem puta od Dragovačke kapije do tribina i uređenje trotoara.
Foto: Grad Požarevac
Ono što se očekuje u narednom periodu je sanacija krova na štali, sanacija tribine, farbanje svih kapija i ograda, kasačka staza je urađena i kreću radovi na galopskoj i parkura.
Foto: Grad Požarevac
Gradonačelnik Spasović je istakao da je dobro što sve ide po planu i napomenuo da je dosta radova izvedeno u prethodne dve godine i da se redovno sve održava. Očekuje se i završetak glavnog projekta hipodroma za nove tribine i staze i da će za par godina hipodrom biti u potpuno novom ruhu. Nastojaće da od Vlade RS grad dobije određena sredstva, već sada po nekim predmerima i preračunima investicija će iznosti oko 5 miliona evra.
U Galeriji savremene umetnosti u Požarevcu 09.08.2018.g. otvorena je izložba slika pod nazivom „Na krilima“ autora Desanke Stanojević.
Prisutnim gostima obratila se u ime Narodnog muzeja Biljana Milosavljević Pićurić, kustos, master istoričar, dipl. istoričar umetnosti, koja je i otvorila ovu izložbu.
Ovom prilikom kazala je:
“Kako se svojim delima umetnica do sada nije samostalno prikazivala publici na početku ćemo se malo bliže upoznati sa njenom biografijom. Rođena je 1956. godine u Smederevskoj Palanci. 1978. završila je Višu pedagošku školu u klasi Slobodana Sotirova i Miluna Mitrovića. Svoj radni vek provela je kao nastavnik likovnog obrazovanja. Član je udruženja likovnih stvaralaca „Milena Pavlović Barili“ i učesnik mnogobrojnih kolektivnih izložbi. Dela kojima nam se večeras predstavlja nastala su u periodu od 2013. do 2018. godine u okviru ciklusa „Na krilima“. U stilu magičnog realizma Desanka vešto prepliće elemente fantastike sa stvarnošću, poistovećujući se na taj način sa njom i čineći celinu zasnovanu na objektivnom odnosu. Kombinovanjem slikarskog umeća i velike maštovitosti ova umetnica na svojstven način uvodi glavnog lika na svojim delima, svog unuka, u svet bajki, imaginacije i čudesa u kom se sve želje i nadanja ostvaruju i gde nema mesta nesreći i konfliktu. Shvatajući dečije sposobnosti apstraktnog mišljenja i magijskog doživljavanja animističkog sveta vrlo jasnim motivima uspostavlja ravnotežu i harmoniju. Zrelost razmišljanja i veliku ljubav izražava dubokom filozofskom notom i etičkim principom kombinujući motive: krila, životinja, cveća, vode, mita, stvanosti, stvaranja, vere, želje, slabosti i snage. Magičnim realizmom umetnica pažljivo balansira realne elemente života sa nerealnim slučajevima. Između suprotnosti stvara bliski odnos. Nalik na bajke svako delo Desanke Stanojević posmatraču pruža određenu pouku, navodeći ga na sanjarenje i integraciju sopstvenih doživljaja i želja, dovodeći ga u spontani proces individuacije. Zaključiću citirajući nemačkog umetnika i teoretičara umetnosti Jozefa Bojsa da „samo umetnost može pokrenuti sva čovekova čula, suprostavljajući ih isključivom diktatu racionalnog. Čovek ne treba da doživljava sebe kao pojedinca, već kao kreativni element sveprožimajućeg organizma, kao mikrokosmos unutar makrokosmosa.“
Foto: GSU
Osvrt na umetnička dela Desanke Stanojević takođe u kritici predstavila je Marina Radosavljević, kustos, dipl. istoričar umetnosti Narodnog muzeja u Požarevcu:
„Prividno narativne kompozicije iskazuju subjektivno viđenje ličnog okruženja. Glavni ikonografski motivi na slikama su dečije i životinjske figure, kao i anđeosko krilo koje stoji kao lajtmotiv provejavajući skoro na svakoj slici. Simbolizam krila ispoljava se u različitim oblicima, a svi se svode na uopšteni pojam duhovne lakoće i uspinjanja sa zemlje u nebo. Obeležje su božanskog i svega onoga što mu se preobražajem može približiti: anđeli i ljudska duša, kod Dese prikazana kroz dečju nevinost i poverenje. Obogaćen pikturalne idealizacije i istorijsko-umetničkim citatima, stil naginje ka fantastičnom realizmu izraženom lirski i bajkovito. Umetnica figure tretira kao znak koji nagoveštava izmišljene priče, događaje, intimne doživljaje. Njene slike predočavaju nam divljenje prema ogoljenošću dečije radosti kao i prema delima starih majstora i civilizacija. Figure na Desinim kompozicijama nagoveštavaju međusobne odnose, ali ih ne otkrivaju do kraja. One doprinose izgradnji određene atmosfere na slici koja dalje posmatrača upućuje ka otkrivanju lepote stvaranja – ljudskog bića, umetničkog dela, biljnog i životinjskog sveta… I opet, vraćajući se na predstavu Božjeg krila na Desinim slikama kao znaka moći, blaženstva i nepodmitljivosti, ona nas podseća da ih iznova možemo steći preobražajem i uzdizanjem duše lepotom i čistotom ka besmrtnosti“.
Nakon izlaganja kustosa mnogobrojnim gostima obratila se autorka izložbe koja se zahvalila posetiocima, porodici, prijateljima i organizatorima izložbe.
Otvaranje izložbe je propraćeno muzičkim numerama profesora Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Požarevac Marte Blagojević i Ilije Rajkovića.
Izložba će trajati do 30. avgusta. Ulaz je slobodan.
U narednom periodu u vazduhu se očekuju visoke koncentracije polena ambrozije i koprive, niske do srednje koncentracije polena pelina, kao i niske koncentracije polena konoplje, štira, bokvice i trava u Požarevcu i okolini udaljenosti do 25km.
Osobe alergične na polen koprive i ambrozije treba da se pridržavaju propisane terapije.
U Budvi su uveliko u toku pripreme za ovogodišnji, peti po redu muzički festival “Si dens”. Za razliku od ranijih godina, promenjeni su termin održavanja najveće jadranske “žurke”, kao i mesto na kome će na hiljade mladih đuskati. Festival koji je proteklih godina bio u julu, ove godine će biti odžan od 30. avgusta do 1. septembra. Umesto na plaži Jaz, “Si dens” će biti održan na plaži Buljarica kod Petrovca.
U sredu je počela prodaja karata, a najbrži će moći da kupe ograničen broj ulaznica za prvo festivalsko veče, po simboličnoj ceni od dva evra. Poklon cena ulaznica za drugi i treći dan festivala je 13 evra. Promotivna cena trodnevnog kompleta karata je 25 evra.
Na “Si densu” nastupiće svetske muzičke zvezde poput Alis Merton, Pola Kalkbrenera, Nine Kravic, Dimitrija Vegasa, Lajk Majka i druge.
Zbog radova u TE Kostolac ’’A’’ planirano je isključenje kompletnog 35 kV postrojenja u TE Kostolac ‘’A’’ u sredu, 15.08.2018. u periodu od 16:00-18:00 h.
U navedenom periodu neće biti napajanja sa ovog postrojenja, odnosno bez električne energije ostaće sledeća naselja: Kostolac, Klenovnik, Ostrovo, Petka, Stari Kostolac i Drmno.
U slučaju lošeg vremena, radovi će se pomeriti za četvrtak, 16.08.2018. u istom periodu (16:00 – 18:00 h).
Mnogi kontrolori vraćaju auto sa tehničkog i zbog sitnica, iz straha da i sami ne budu kažnjeni pošto im prete kazne od 20.000 do 40.000 dinara, dok je za vlasnike servisa još veća kazna, od 60.000 do 800.000 dinara, kao i oduzimanje ovlašćenja za tehnički pregled.
Stupanjem na snagu novog pravilnika, tehnički pregled zadao je glavobolju mnogim vozačima, a ovo su razlozi zbog koji vlasnici nisu dobili potvrdu o ispravnosti automobila:
1. NEISPRAVNE KOČNICE
Pored istrošenih pločica i paknova, veliku muku vlasnicima vozila u prethodnih mesec dana stvarala je i ručna kočnica nedovoljne sile.
– Mnogi vozači u Srbiji retko kad ili nikad ne koriste ručnu kočnicu. Zbog toga je u velikom broju slučajeva ona bila neispravna i to je razlog da vratimo vozilo sa pregleda– kažu u Udruženju osnivača tehničkih pregleda (UOTP).
2. DOTRAJALE GUME
Istrošeni pneumatici sezonska su rak-rana mnogih automobila u Srbiji, što je bilo vidljivo i na tehničkim pregledima po novom pravilniku.
– Kod nas se, nažalost, gume voze do poslednjih dana, maltene dok ne izgube šaru. Dubina šare na gumama je standardizovana, a na mnogim vozilima pneumatici su bili mimo tih pravila – naglašavaju u UOTP.
4. DUBINSKA KOROZIJA
Za razliku od površinske korozije, dubinska rđa nikako se ne toleriše na tehničkim pregledima.
– U prethodnih mesec dana najčešće smo imali trule koševe, nosače motora, kao i prednji i zadnji lonac na izduvnom sistemu, što je dokaz dubinske korozije i takva vozila nisu mogla da pređu tehnički pregled – ističu u UOTO.
5. NEMANJE DODATNE OPREME
Mnogi vlasnici vozila pali su na tehničkom kada im je kontrolor otvorio gepek i zatražio dodatnu opremu.
– Mnogi nemaju trougao, sajlu, aparat za gašenje požara ili paket prve pomoći, a to se traži svuda u Evropi i kazne su rigorozne. Zanimljivo da su mnogi kontrolori u strahu brojali zihernadle na prvoj pomoći pošto treba da ih bude sedam – objašnjavaju u UOTP.
6. KUKE VAN GABARITA
Na mnogim vozilima u prethodnih mesec dana neispravne su bile i kuke za vuču.
– Uglavnom je reč o neatestiranim kukama koje su van gabarita vozila. U takvim situacijama vlasnici treba ili da atestiraju ili daje skinu i postva takozvanu evrokuku koja ima EU homologaciju– kažu u UOTP.
ATEST ZA FOLIJU 9.000 DINARA
Brojne potvrde o “prepravkama na vozilu” koje su neophodne vozačima da bi izvršili odgovorajući atest i prošli na tehničkom pregledu, ovih dana pune kasu skoro svih zastupnika proizvođača automobila u Srbiji. Najviše zahteva ima za potvrdu koju zastupnik određenog automobilskog brenda daje za “ugradnju folija za zatamnjivanje automobilskih stakala”. Ta usluga košta 9.000 dinara.
Opština Malo Crniće raspisala je javnu nabavku za obnavu spomen obeležja “Vranjevac” u naselju Kula u opštini Malo Crniće.
U konkursnoj dokumentaciji javne nabavke se navodi popločavanje prilazne betonske staze i kružnog platoa oko spomenika prefabrikovanim betonskim pločama, zatim nabavka i ugradnja parkovskih betonskih ivičnjaka, popravka oštećenog cementnog maltera na telu spomenika, izrada i malterisanje parapeta na nadstrešnici i izrada armirano-betonskog podprozornika – okapnica.
Potom bi usledili završni radovi koji podrazumevaju uređenje okolnog terena sa vraćanjem u prethodno stanje.
Rok za izvođenje radova je do 25 kalendarskih dana od dana uvođenja izvođača radova u posao.
Ponude se mogu podneti do 27. avgusta do 12 časova.
Da podsetimo, Spomenik Vranjevac posvećen je svim palim borcima sa teritorije Braničevskog okruga u oslobodilačkim ratovima između 1912-1918. godine. Nalazi se u ataru sela Kula na teritoriji opštine Malo Crniće pored čudom prirode očuvanih rovova u kojima su branioci dali život za Srbiju. Poseban kuriozitet spomenika predstavlja desetogodišnji istraživački rad u cilju prikupljanja i štampanja četvorotomne knjige sa 23.560 imena poginulih sa teritorije Braničevskog okruga, koja je sazidana u zidine spomenika Vranjevac.
Spomen obeležje Vranjevac
Knjiga se čuva i u svim najznačajnijim kulturnim institucijama Srbije.
Prema Izveštaju o kvalitetu vode Srebrnog jezera Zavoda za javno zdravlje Požarevac, od 02.08.2018. godine, na osnovu rezultata analize, voda sa Srebrnog jezera sa Gradištanske, Zatonjske i Požarevačke plaže, uzorkovana 17.07.2018. godine, ispravna je fizičko-hemijski (osim promenjenog mirisa na sve tri plaže) i mikrobiološki i preporučuje se za kupanje i rekreaciju, uz tuširanje nakon kupanja, navodi se u saopštenju opštine Veliko Gradište.
U Srbiji će danas biti sunčano i toplo, sa najvišom dnevnom temperaturom do 35 stepeni.
Vetar će biti slab i umeren jugoistočni, na jugu Banata i u donjem Podunavlju jak, povremeno sa olujnim udarima. Najniža temperatura od 16 do 23 C, na jugu Banata oko 25 C, a najviša dnevna od 31 do 35 C, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
U Požarevcu će biti sunčano i toplo. Vetar umeren, povremeno jak jugoistočni. Najniža temperatura oko 19 C, najviša dnevna oko 32 C.
Sećanje na leto koje su obeležili Bodiroga i Rebrača, i reprizu pesme po kojoj je Atina mali grad, a Grci…dobro, nećemo sad o tome.
Kada kažemo reči “košarka” i “Atina”, na šta prvo pomislimo? Većina nas će verovatno prvo mislima odlutati do “leta ljubavi” 1995, Đorđevićevih trojki Litvancima, Danilovićevog postera na Sabonisu, Paspalja koji podiže trofej i Hrvata kojima je naređeno s vrha da nema potrebe da slušaju “Hej, Sloveni” (što je dovelo do košarkaške anateme koja je i dalje na snazi). Ovaj turnir, ovaj srednji prst ostatku Evrope sa jasnom porukom “ne može nam UN ništa, jači smo od sankcija”, jedna je od najomiljenijih uspomena svakog Srbina koji je bio dovoljno star da to isprati na TV prijemnicima (ili uživo za one srećnije).
O toj “prvoj Atini” ispisano je mnogo legendi i ispevano mnogo junačkih narodnih pesama. U godinama koje su za nama, saznali smo šta je Danilović mislio kad se nasmešio posle onog zakucavanja, šta je Đorđević šapnuo Litvancima na klupi, kako su se Srbi i Hrvati družili tamo gde bezbednjaci nisu mogli da ih opaze i sve što ide uz to.
Ali, u naletu svih tih emocija, ljudi pomalo i zaborave da je posle “prve Atine” došla i druga, i to tri godine kasnije. Na današnji dan, devetog avgusta 1998, reprezentacija SR Jugoslavije postala je prvak sveta u košarci – po prvi put otkako se tako zove, i ukupno po četvrti put u svojoj istoriji.
SP 1998, sa kojeg su se naši košarkaši vratili ovenčani zlatnom medaljom, se nekako izgubilo u svom tom legendarnom diskursu. Drugi pohod na Atinu našao se u “sendviču” između onog prvog, atlantskog srebra i trojke Hrvatima sa jedne, i kaznenom ekspedicijom iz Istanbula i čuda u Indijanapolisu sa druge strane. U Atini 1998. nisu pobeđeni Amerikanci, niko nije dobio 40 u finalu, nismo tukli Hrvate niti smo bili suludo dominantni kao 2001. u Stambolu. Ako sagledamo neki “wow” faktor, turnir u Atini bio je jedan običan, redovni pohod koji se završio titulom svetskog prvaka. Drugim rečima, da se desio Francuzima napisali bi već tri knjige o njemu. Za nas? Stanje redovno.
Turnir je imao prilično žestoku uvertiru i na nacionalnom, i na internacionalnom nivou. “Plavi” selektora Željka Obradovića krenuli su u Grčku u sastavu u kojem su povrede, oproštaji i tehnikalije izdiktirali određene promene. Tako je Saša Danilović zbog zahtevnog hirurškog zahvata bio primoran da odsustvuje sa turnira, dok je Zoran Savić objavio reprezentativnu penziju nakon uspešnog EP u Barseloni.
Obradović i Đorđević, jul 1998. godine
Jugo-Grci, među kojima su bili tada jedan od najboljih centara Evrope Dragan Tarlać, te izuzetno perspektivni Predrag Stojaković, Milan Gurović i drugi, su još uvek bili pod administrativnom blokadom igranja – Grci su stopirali njihov nastup za našu reprezentaciju zbog dvojnih pasoša i FIBA će u našu korist presuditi tek godinu dana kasnije. Aleksandar Đorđević i Nikola Lončar jesu bili u sastavu, ali su obojica bili roviti i njihov povratak bio je pod znakom pitanja.
Vlade Divac, koji nije igrao u Barseloni, je takođe bio sprečen da učestvuje na turniru zbog jednog od glavnih događaja košarkaške 1998 – obustave rada u NBA iliti “lok-auta”. Sindikat NBA igrača spustio je roletnu za sve zaposlenike najjače lige na svetu, pa je tako Vlade morao da gleda “mundobasket” sa TV ekrana. Ono bitnije, međutim, bilo je i saznanje da na to isto svetsko prvenstvo neće otputovati najbolji svetski košarkaši iz Amerike – drugim rečima, lov na zlato bio je otvoren, i barem četiri ekipe su se isprofilisale kao jednaki favoriti.
Grčka je imala izuzetno dobre igrače, i jedan izuzetno veliki problem. Igrači su bili Jorgos Sigalas, Nikos Ikonomu, Eftimis Rencijas, Fragiskos Alvertis, Dimitri Papanikolau – sve izuzetni profesionalci u svojim klubovima sa mnogo iskustva. Problem se zvao “Jugoslavija” – naši košarkaši su rutinski gasili grčke nade svakog leta, što je povremeno umelo da eskalira i do diplomatskih obračuna. Heleni su se nadali da će 1998. biti drugačije, i zaista, na papiru barem su bili jači nego ikad, a bio je tu i prisutan motiv osvete za ono što se desilo pre tri godine na Evrobasketu.
Na kraju, tu smo bili i mi. Nad našom glavom visio je oreol nepobedivosti – dva uzastopna evropska zlata, te olimpijske igre u kojima smo priznali nadmož samo Amerikancima, kojih ovaj put neće biti u tom vanzemaljskom sastavu. Kadrovske probleme naše selekcije smo već opisali, ali daleko da je tu falilo kvaliteta.
Oslonac naše ekipe bila je osovina Dejan Bodiroga – Željko Rebrača. Ovaj prvi je u datom momentu bio jedan od najboljih igrača Evrope, atipični (za ono vreme) krilni igrač koji je pokrivao i sve bekovske pozicije i imao fantastičnu kontrolu lopte i pregled igre. Ovaj drugi je bio košarkaška verzija Konana Varvarina, klasični centar sazidan od mišića sa nezaustavljivim fejd-avej šutem i nepremostiv bedem u odbrani.
Finale je, baš kao i mnoga naša finala, bilo legendarno. Odlično su krenuli Rusi, kojima je u prvih dvadeset i pet minuta manje-više sve “ulazilo”. Sjajno je igrao levoruki šuter Igor Kudeljin, koji je retko kada natezao sa same linije tri poena – njegov specijalitet bio je uzimanje šuteva sa barem metar iza iste (drugim rečima, bio je ispred svog vremena, heh), a podršku mu je pružao i odlični Panov. Iako smo do te tačke već navikli da Željko Obradović preferira da se prvo poigra sa ručkom pre nego što ga pojede, nervoza je bila itekako primetna kada su Rusi u jednom momentu stigli i do dvanaest poena razlike.
A onda je ponovo isplivao na površinu taj najveći kvalitet naše reprezentacije te ere – odbrana, odbrana, odbrana i odbrana. Uz izuzetno disciplinovanu igru u defanzivi, kao i pravovremeno postignute poene, Jugoslavija stiže do izjednačenja. Pri rezultatu 50-50, Đorđević postiže svoje prve poene na utakmici šutem za tri poena i uvodi meč u završnu klackalicu.
Ključni trenuci odigrali su se na minut do kraja. Đorđević je pogodio dva bacanja za vođstvo od 57-56, a u sledećem napadu viđena je jedna od najepskijih defanzivnih sekvenci u istoriji srpske košarke. Panov je odlično prošao po desnom krilu, ušao ispod obruča i nakon finte polaganje, prilikom kojeg je na udvajanju navukao i Željka Rebraču, ostavio loptu Mihajlovu. Ovaj se odlučio da poentira zakucavanjem, ali ga je u tome sprečio upravo Rebrača, koji se posle doskoka kao na federima vinuo sve do obruča i atraktivnom blokadom vratio Mihajlova na matična podešavanja.
THE Block. foto : N. Paraušić // MNPress
Nakon što su “plavi” osigurali posed lopte, Rusi su faulirali Milenka Topića i poslali ga na liniju penala. Najbolji igrač srpskog šampiona bio je siguran u prvom pokušaju, a kod drugog je ponovo intervenisao svemoćni Rebarac. Posle Topovog promašaja, dugajlija iz Prigrevice je nekako između dvojice ruskih košarkaša uhvatio skok u napadu i poentirao za četiri poena razlike. Nekoliko sati kasnije, kada je SOS kanal snimao kadrove raspojasanih Beograđana koji su slavili svetsko zlato na ulicama prestonice, jedan momak je ovih Rebračinih trideset sekundi opisao kao “malu školu košarke”. Ni dan danas ne mogu da nađem bolju sintagmu za ono čemu smo tada prisustvovali.
Retko je ko umeo da zaprži Željku Obradoviću u penal završnicama, a ni ova nije bila izuzetak. Kada se po poslednji put te večeri oglasila sirena, na semaforu je stajalo 64-62 i veliko slavlje je moglo da počne. Pre nego što smo svi izašli iz svojih domova da uz pesmu proslavimo novo odličje naših idola, stigli smo da pogledamo i dodelu medalja i mitski trenutak u kojem Milenko Topić ne peva “Hej, Sloveni”. Zašto i kako manje je bitno, ali ova epizoda ostavila je traga na navijače Crvene Zvezde, koji su cele naredne sezone sa tribina vikali “Topić himnu nije pevao”. Uzmemo li obzir da je krilatica Severa tih godina bila “Zvezda, Srbija, nikad Jugoslavija”, jasno vam je da je to bio kompliment najvišeg ranga. Inače, titulu MVP-ja turnira poneo je Dejan Bodiroga – ne volim da sitničarim, ali zaista, i dalje mi nije jasno zašto taj individualni trofej nije osvojio Rebrača.
Aleksandar Đorđević sa zastavom
Dok su naši košarkaši paralelno sa nama slavili u klubu “Privilege” na Glifadi, mi smo na ulicama Beograda ponovo proživljavali svaki minut Mundobasketa i uživali u vraćenoj kruni svetskoga prvaka. Nismo tada znali da će nas za nekih devet meseci bombardovati, niti smo znali šta nas u budućnosti čeka. Meni je svakako bilo savršeno svejedno – imao sam osamnaest godina, i osećao sam se neviđeno privilegovanim zbog činjenice da sam svakog leta u isto vreme na istom mestu dočekivao dvanaest Bogova srpskog košarkaškog Olimpa.
Gledajući unazad, bilo je to nešto potpuno magično i za današnje prilike pomalo i neverovatno. Svet bi stajao kada bi se igrali letnji veliki turniri – svi smo disali kao jedan, živeli i umirali sa svakom trojkom i svakim zicerom. I uvek bi se sve završavalo onako kako smo mi hteli – pobedom, trofejima, slavljem i A1 sa “Letim, Sanjam, Dišem”. Uzevši u obzir da se malo toga tih godina zapravo završavalo onako kako smo mi hteli, ne može se zapostaviti koliku je ulogu u očuvanju nacionalnog mentalnog zdravlja odigrao upravo sport pod obručima. Jer nekako je bilo lakše istrpeti celu sezonu ako bi znali da vas na leto čeka još jedan doček ispred Narodne Skupštine.
Reprezentacija Jugoslavije iz 1998. nije, dakle, imala superbriljantnog Đorđevića kome je plamen sevao iz desnice u finalu. Nije imala ni ludo inspirisanog Milana Gurovića, ni košarkašku poeziju koju su pisali sastavi sa Rađom, Kukočem, Draženom, Paljom i Divcem, ni hladnokrvnost Kiće, Praje i Moke i ostalih. Ukratko – nisu plenili nekom fantastičnom košarkaškom lepotom.
Ali, ti “plavi” bili su zato čvršći od čelika, grizli su i tukli u odbrani, i bili pravi simbol balkanskog “survivora” sa kraja devedesetih. Bili su odraz u ogledalu naroda koji ih je iznedrio, tvrdoglavi i ubeđeni da hoće, i mogu da budu najbolji na svetu.
I bili su. Bravo šampioni, i hvala vam još jednom.
Magistralni put na deonici od Male Krsne do Golupca, u dužini od 70 kilometara, dakle i značajan deo Đerdapske magistrale, trebalo bi da bude proširen još jednom trakom, što bi znatno doprinelo unapređenju putne privrede ovog dela Srbije, uz brojne benefite u mnogim oblastima.
Gradonačelnik Požarevca Bane Spasović, prilikom obilaska radova na asfaltiranju puta do Viminacijuma, izazvao je veliku pozornost javnosti izjavama koje potkrepljuju ovu tvrdnju.
Foto: Grad Požarevac
Spasović je potvrdio da se radi o odluci Vlade Republike Srbije da gradi treću traku na magistralnom putu od naplatne rampe Požarevac do Golupca, u dužini od 70 kilometara. On je rekao da je to dobra vest za Požarevac i čitav ovaj kraj i da je on tu informaciju dobio na sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Izgradnjom ove trake biće omogućen brži, bezbedniji i lakši pristup Požarevcu, što je od velikog značaja za sve potencijalne domaće i strane investitore, zaključio je Spasović. Navodno, doneta je odluka na Vladi da se pristupi proširenju magistralnog puta na deonici između Male Krsne i Golupca koji bi, kako se već duže spekuliše u javnosti, trebalo da dobije treću traku. Spasović potvrđuje i nameru da se u narednim godina izvrši rekonstrukcija i proširenje čitave magistrale do Kladova.
Za dalji ekonomski razvoj Braničevskog okruga i istočne Srbije, pre svega industrije i turizma, nužno je da se obnovi drumska i železnička infrastruktura i izgrade nove saobraćajnice. Infrastrukturni projekti u energetici, ali i pokretanje industrije u istočnoj Srbiji sigurno su doveli do toga, da donedavno otpisana pruga Beograd –Prahovo ponovo postane važna.
Petlja kod naplatne rampe
Uveliko se već radi obnavljanje 90 kilometara pruge između Požarevca i Majdanpeka. Ranije su najavljeni radovi na delu pruge između Jajinaca i Male Krsne, a pre nekoliko dana usledila je najava rekonstrukcije 12 kilometara pruge između Male Krsne i Požarevca.
Dokumentacija za godinu dana
Podsećanja radi, prilikom posete Požarevcu u junu ministarka Zorana Mihajlović je najavila da će Požarevac biti povezan sa auto-putem novom brzom saobraćajnicom ili auto-putem. Ona je tada potvrdila i da je u planu rekonstrukcija Đerdapske magistrale do Kladova u dužini od 164 kilometra, gde je cilj da se do sredine 2019. godine završi projektna dokumentacija.
Tradicionalna i jedna od najpoznatijih manifestacija u Braničevskom okrugu, a i šire je Stiško poselo.
Stiško poselo 2017
25. avgusta u Zaovi se održava 11. po redu „Stiško poselo“, etno festival hrane i folklora, manifestacija koja na specifičan način predstavlja turističke potencijale Stiga, Mlave i Homolja.
Podsetimo, Zaova je najposećenije izletište u opštini Malo Crniće. Netaknuta priroda privlači izletnike kako opštine Malo Crniće, tako i izletnike susednih opština jer ceo kompleks pruža dosta interesantnih sadržaja kao što su manastir iz XIV veka, restoran, veštačko jezero smešteno u blizini i više izvora koji su po verovanju meštana lekoviti.
Stiško poselo 2017
PROGRAM:
08:30 Takmičenje u spremanju gulaša
10:00 Takmičenje u spremanju riblje čorbe
11:00 Udruženja žena- izložba tradicionalnih jela
13:00 Kulturno umetnička društva
14:15 Proglašenje pobednika
14:45 Merima Njegomir – koncert
16:00 Kulturno umetnički program
-Folklorni ansambl i KUD-ovi opštine Malo Crniće
-Plesni studio „Amadeus“
-Sofija Perić, Pinkova zvezdica
-Plesni klub „Bolero“
-Izbor za MIS Stiškog posela Voditelji: Suzana Mančić i Miša Ćirić
Tri devojke na bini i pregršt energije su ono što vam ne dopušta da skrenete pogled sa bine kada su Girls, Boys & Toys na njoj i to će vam reći svi koji su nas ikada slušali.
Moćni vokali i odlična svirka su ono što vas očekuje uz GBT rock&house exravaganza, ali i najnoviji pop, MTV, VH1 hitovi.
U selu Šuvajiću, preko Peka prvi put je urađen most od betona, do sada je to bio drveni koji je bio zabranjen za korišćenje, ali su ga meštani prelazili po navici. Ovaj prelaz je značajan jer skraćuje put do Golupca i Đerdapske magistrale, piše RTS.
Da scena na mostu u filmu „Ko to tamo peva” nije izmišljena, decenijama je potvrđivao most preko Peka u Šuvajiću kod Golupca. Samo su meštani imali dovoljno hrabrosti da ga prelaze, ostali bi se jednostavno okretali kada ga vide. Izgradnji stabilnog betosnkog mosta obradovali su se svi.
Stari most u Šuvajiću
„Olakšali meštanima sela da lakše dođu do svojih imanja, da ne obilazimo na tuđe mostove, jer zadužili smo ovo.”
„U starim godinama sam dočekao most”,kažu meštani.
„Dosta ljudi živi u inostranstvu, u Beogradu. Dolaze, vraćaju se, obilaze vikendom. Kada dođu, ljudi su imali problema i cepali automobile na ove daske. Ja se nadam da sada neće imati takvih problema”, kaže Miodrag Živojinović predsednik MZ Šuvajić.
Golubac je i turističko mesto. Osim što je sigurniji, važno je i što je put do najšireg dela Dunava i Golubačke tvrđave sada i kraći za 15 kilometara.
„Značajan je za opštinu Veliko Gradište i Golubac jer povezuje te opštine, povezuje dva regionalna puta koja idu sa jedne i druge strane Peka. Najbliža je veza istočne Srbije i svih mesnih zajednica Golubac prema većim centrima”, ističe Nebojša Mijović predsednik Opštine Golubac.
Sredstva za izgradnju mosta, u visini od 20 miliona dinara, izdvojena su iz budžeta Opštine Golubac.
U Srbiji je do sada od virusa Zapadnog Nila umrlo devet osoba, a registrovana su 102 slučaja obolevanja, saopštio je danas Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
ako se navodi, preminuli od virusa Zapadnog Nila su sa Južnobackog područja (tri), iz Beograda (pet) i jedan iz Južnobanatskog okruga.
Slučajevi oboljevanja od tog virusa su zabeleženi u Beogradu (44), Južnobačkom okrugu (22), Južnobanatskom (18), Zapadnobačkom (6), Srednjebanatskom (4) i po dva u Sremskom, Podunavskom, Severnobanatskom i Braničevskom okrugu.
Podseća se da je infekcija virusom Zapadnog zvanično prvi put registrovana u Srbiji krajem jula 2012. godine i navodi da je od tada do 2017. prijavljeno 574 slučaja, a umrla 61 osoba.
Groznica Zapadnog Nila je virusno oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komaraca. Glavni prenosilac je Culedž pipiens, vrsta komarca koja je odomaćena i kod nas.
Glavni “rezervoar” zaraze su različite vrste ptica u kojima se virus održava, dok je čovek slučajni, odnosno tzv. slepi domaćin, jer se infekcija virusom Zapadnog Nila sa njega dalje ne prenosi.
U Veliko Gradište, u subotu 4. avgusta, stigla je 63. TID kajakaška regata 2018.
Ove godine, oko 140 učesnika, kojih je najviše bilo iz Nemačke, Austrije, Holandije, Slovačke, Mađarske, Bugarske, Rumunije, Švajcarske, Francuske i naravno Srbije, bili su gosti ove opštine.
U gradskom parku, pažnju prolaznika privuklo je šarenilo šatora sa obeležjima različitih zastava iz čitavog sveta. Za sve učesnike bila je organizovana večera – pasulj “Gradištanac“, čime je ujedno najavljena i manifestacija posvećena ovom kulinarskom specijalitetu koja će se u gradskom parku održati 11. avgusta.
Foto: TOVG
Najveća i najduža rečna regata na svetu traje 75 dana i za to vreme prevesla se preko 2.450 kilomatara rekom Dunav. Regata je veoma popularna u svetu i pored učesnika iz podunavskih zemalja ima ih i sa drugih kontinenata. Svake godine, poslednjeg vikenda juna, regata kreće iz nemačkog grada Ingolštadta, a završava se početom septembra u luci Sveti Đorđe u Rumuniji na obali Crnog mora.
Organizator TID-a kroz Srbiju je Kajakaški savez Srbije uz podršku Turističke organizacije i opštine Veliko Gradište u ovoj lokalnoj samoupravi.
Danas u Srbiji sunčano i tropski toplo. Tokom dana ponegde se očekuje razvoj oblačnosti i ređa pojava pljuskova sa grmljavinom, uglavnom u planinskim predelima.
Duvaće slab do umeren jugoistočni vetar, u košavskom području povremeno i jak. Minimalna temperatura od 17 do 23°C, maksimalna dnevna od 31 do 35°C.
Do ponedeljka biće sunčano, samo se ponegde u brdsko-planinskim predelima očekuje lokalni razvoj oblačnosti. U petak tropski toplo, sa temperaturom do 35°C. Za vikend se očekuje blagi pad temperature, ali će i dalje biti toplo sa temperaturom u većini predela oko i iznad 30°C. U utorak krajem dana možemo očekivati naoblačenje i osveženje sa pljuskovima, grmljavinom i padom temperature.
Danas u Požarevcu kao i u većem delu Srbije – sunčano i tropski toplo. Duvaće umeren do pojačan jugoistočni vetar. Minimalna temperatura 21°C, maksimalna dnevna 33°C. Do ponedeljka će u glavnom gradu biti sunčano i veoma toplo. Maksimalna temperatura u petak do 34°C. Za vikend će se temperature kretati oko 30°C, a u utorak u toku noći kiša i pad temperature. Vetar će biti u skretanju na severozapadni.
Žuto upozorenje na vetar
Udari vetra≥ 17 m/s (≥60km/h)
UTICAJ: Moguće štete na pokretnoj i nepokretnoj imovini, problemi u transportu i saobraćaju (zanošenje automobila na putevima), štete na šumama, drveću u parkovima i individualnom drveću ( lomljenje manjih i tanjih grana), problemi u građevinarstvu – naročitu u radu sa kranovima, indirektna opasnost od povređivanja ljudi i životinja, otežava već tešku situaciju ( šumski i drugi požari, ekološka katastrofa, ometanje akcija spašavanja). Uticaji se odnose na dobro i redovno održavane objekte tvrde građe, zdravo drveće i slično.
Žuto upozorenje za ekstremno visoku temperaturu
Maksimalna temperatura≥ 32°C
UTICAJ: Nepovoljni vremenski uslovi za hronične bolesnike, lica pod terapijom, medicinskom kontrolom ili meteoropate, naročito ako ovi uslovi potraju nekoliko uzastopnih dana. Povoljni vremenski uslovi za pojavu šumskih i drugih požara.
Zbog hitnih radova na dalekovodu 09.08.2018. godine, od 9:00 do 13:00 časova, bez električne energije ostaju potrošači u ulici Đure Đakovića i to: Market Parket, Forma Ideale, Auto centar Toplica, Di Mark, benzinska stanica Mol i restoran Vitez.
Rok za prijavu na Javni poziv za dodelu pomoći pri kupovini 150 seoskih kuća u okviru Regionalnog stambenog programa, Stambeni program u Republici Srbiji, Potprojekat 8 produžen do 20.avgusta 2018. godine, navodi se u saopštenju Grada Požarevca.
Na današnji dan 1832. godine rođen je srpski pisac i slikar Đura Jakšić, najizrazitiji predstavnik romantizma u srpskoj književnosti i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka.
Pisao je lirsku, rodoljubivu, satiričnu, socijalnu i epsku poeziju. Slikarstvo je učio u Segedinu, Temišvaru, Pešti, Bečkereku (sada Zrenjanin), Beču i Minhenu. Potom je bio učitelj i predavao je crtanje u Kragujevcu, Požarevcu i Jagodini.
Po prirodi je bio nemirna i buntovna ličnost pa je često napuštao službe ali je i otpuštan. Pisao je s romantičarskim patosom pesme o slobodi i stihovane lirske ispovesti. Njegove pesme “Na Liparu”, “Ponoć”, “Mila”, “Padajte braćo”, “Otadžbina”, “Ja sam stena”, “Noć u Gornjaku” spadaju u vrh srpske romantičarske poezije. Napisao je drame u stihovima “Seoba Srbalja”, “Jelisaveta, kneginja crnogorska” i “Stanoje Glavaš” kao i oko 40 pripovedaka.
Foto: Urban City
Uprkos tome što je imao porodicu, osnovno obeležje njegovog života bilo je boemstvo. Kafanski svet bilo je njegovo prirodno okruženje.
Bista Đure Jakšića u istoimenom stambenom naselju u Požarevcu na postamentu tako je okrenuta da gleda na prostor gde je bila kafana „Poslednji groš“ (danas benzinska pumpa).
Foto: YouTube Zoran M. Stokić / printskrin
U toj kafani je Đura dočekivao mnoge zore, neretko odlazeći kući sa nekoliko novih stihova. Naravno tu je i bukvalno ostavljao poslednji groš koji je imao! Kafana je, legenda kaže, po dijalogu između gazde i Đure dobila ime – „Poslednji groš”.
Četvrta generacija, model E39, se proizvodio od 1995. – 2003. godine kao limuzina te od 1997-2004. kao karavan. Jedan je od najuspešnijih BMW-ovih modela, prodat u preko 1,45 milijona primeraka.
Informacije o testiranom modelu: BMW E39 – 520d (136 ks – 5 brzina – manuelni ) – 2002. godiste – Maksimalna brzina: 206 km/h – Ubrzanje 0-100 km/h: fabrički 10,6 s – 280 Nm/2850 rpm – Potrosnja (vlasnik): prosek 6,8 L (grad: 8,3 – otvoreno: 5,5).
Nije tačno da su sindikati tražili povećanje minimalca za 5.000 dinara, već za 11.000, rekao je Duško Vuković, potpredsednik Samostalnog sindikata Srbije.
On je gostujući u Jutarnjem programu TV Prva rekao da su tražili da radni sat bude plaćen 209 dinara.
“Bio sam iznenađen i sa ovih 5.000 dinara, a sa ovim sam zapanjen“, kaže na to Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca.
Prema njegovim rečima, sindikati i treba da traže povećanje, ali moraju da budu realni koliko je to moguće, da ne bi cela država „bila na minimalcu“.
Kako je rekao, prvo mora da se poveća mogućnost naše privrede, kao što je rast BDP da bi mogli da povećavamo zarade. Posebno, jer, objašnjava, veći minimalac traži i povećanje ostalih zarada.
Kao predstavnik poslodavaca ističe da su spremni da prihvate bilo koji iznos uz određenu kompenzaciu kao što je na primer, povećavanje neoporezivog dela zarade.
“Ne razumem logiku nekih poslodavaca da se povećava minimalac samo na osnovu rasta BDP. Moramo da pružimo radnicima i neku vrstu zadovoljstva“, kaže Vujović.
To je moguće, kaže i kroz određenu poresku politiku:
“Onaj ko prima minimalac ne treba uopšte da plaća porez, ali onaj koji ima preko 200.000 ne sme da plati samo 10 odsto“.
I Atanacković je saglasan da ne bi trebalo da se oporezuje minimalna zarada.
Kako kaže Vuković, sindikat smatra da je relano povećanje od minimalca i navode da se neće braniti da je tako.
“Da li je moguće da vi stalno živite u nekoj krizi, ako podaci govore da rastemo. Izašli smo iz teških političkih i ekonomskih vremena, trebalo bi da živimo bolje, ljudi više nisu spremni da primaju malo“, kaže on.
Ukoliko se ne dogovore predstavnici sindikata i poslodavaca, odluku o minimalcu onda donosi država, i to je do sada obično bila praksa.
