Prvi se predstavio pesmom “Kad tonem” Saše Matića, dok je drugi izabrao numeru “Koštana” Staniše Stošića. Rezultat posle prve pesme bio je pet prema dva za Filipa.
U drugom delu Danijel je otpevao “Hendikepiran” Lapsus benda, a Filip “Lapsus” Saše Kovačevića. Žiri se izgleda potpuno uspavao tokom njihovog nastupa. Video pogledajte OVDE.
Trke će se održati u nedelju, 05. marta, sa početkom u 11,00 časova. Obe trke startovaće u gradskom parku s tim da će se za polumaraton trčati na relaciji Veliko Gradište-Beli Bagrem-Ostrovo-Zatonje, a za trku zadovoljstva, u dužini od 5km, do Belog Bagrema i nazad.
Svi učesnici polumaratona dobiće finišerske medalje, a prvoplasirani u muškoj i ženskoj konkurenciji pehar i medalju. Medalje će u trci zadovoljstva dobiti prvoplasirani učesnici.
Polumaraton se trči u četiri kategorije – apsolutnoj i tri starosne. Očekuje se tri stotine trkača, među kojima su i gosti iz Grčke, Španije, Rumunije i zemalja regiona.
Pridružite se trci ako ste veterani, rekreativci, entuzijasti i zaljubljenici u aktivan život i trčanje!
Svi zainteresovani za učešće mogu se obratiti predstavniku organizatora, Borisu Bogojeviću, na telefon 060/1818 999 ili putem imejla sr**********************@***il.com
Skupština je verifikovala nove članove Upravnog Odbora kluba a to su Hrkalović Dane, Miladinovic Mlađa, legendarni požarevački as fudbala Dragan Lekić Gaga i Stojković Dragan. Takođe predsednik je najavio da će se UO klubu priključiti još 3 člana a to će biti mlađi kadar članova, tačnije bivši fudbaleri Mladog Radnika.
Samoj skupštini bio je prisutan i Branko Stojaković, potpredsednik FSS i predsednik FSRZS, kao i Dejan Krstić član Gradskog veća grada Požarevca. Bilo je reči oko većeg angažovanja grada za razvoj sporta u smislu poboljšavanja uslova sa rad dece u školi fudbala radničkog 1926, neophodnog pomoćnog terena o čemu je nedavno govorila i član gradskog veća zadužena za sport Ana Miljković.
Pobednici turnira su Emilija Zdravković (TAŽ) i Vuk Rađenović (GAZ).
Vuk je u finalu pobedio Zorana Ludoškog (GAL) 7-6(3) 6-4, i tako još jednom dokazao da je u izvanrednoj formi, nakon što je proteklog vikenda igra svoje prvo finale u konkurenciji do 14 godina, u OTK Beograd. Nišlijka Emilija je u finalu savladala Požarevljanku Jovanu Grujić (MIL) 6-3 6-1.
Treće mesto su kod dečaka osvojili Romeo Hadžimehmedović (HAR) i Mateja Gojković (SPA), a kod devojčica Mia Ristić (BOR) i Lara Stojanovski (BAN).
Na otvaranju izložbe nakon muzičke tačke učenice Muzičke škole «Stevan Mokranjac» posetiocima se najpre obratio Saša Radić, predsednik Udruženja Slovenaca iz Kostolca koji je pozdravio sve prisutne goste, umetnicu iz Slovenije i zahvalio se svima koji su pomogli u organizaciji izložbe.
Potom je u ime domaćina Narodnog muzeja iz Požarevca Marina Radosavljević, istoričar umetnosti i kustos galerije takođe pozdravila prisutne goste i ambasadora Slovenije u Srbiji Vladimira Gašparića, supruga Majde Zorko kao i Predsednika Skupštine grada Požarevca gospodina Bojana Ilića.
Marina Radosavljević je zatim dala kratakosvrt na umetnička dela koja su izložena u galeriji rečima:
„Izložene slike čine u stvari malu retrospektivu koja pokazuje kako se slikarstvo Majde Zorko razvijalo u poslednjih 30 – 40 godina. Izložba je i prikaz uticaja umetnika sa dalekog Istoka i Evrope – koji su ostavili pečat u njenom slikarskom razvoju. Njen pređeni put je dug:
●od početnih studija kaligrafije i kineskog slikarstva,
●slikanja motiva impresionističkom tehnikom,
●do uklučivanja geometrijske apstrakcije i kombinacije modernih „istočnjačkih“ i „zapadnjačkih“ slikarskih tehnika,
●pa sve do delimično apsrtaktnih slika koje trenutno stvara.
Sa jedne strane, Majda slikarski ovekovečuje kinesku kaligrafiju koja u Kini još uvijek ima visoki položaj u društvenom i umetničkom životu. Smatrala se za superiorni vid umetnosti, cenjeniji i od slikanja i od vajanja, izjednačen sa poezijom kao sredstvom samoiskazivanja i kultivacije. Umetnica odajući poštovanje kineskom pismu i staroj tradiciji pisanja kineskih karaktera prenosi na platno ove male geometrijske slike koje na apstraktan način simbolizuju predmete, pojave, životne događaje i situacije. Dok slika slova Majda simboličnu moć piktograma otkriva kroz oblik i formu; ona u ovom slikarstvu crta isto koliko i slika. Inspiracija istočnjačkim slikarstvom kod Majde se odražava i na predstave pejzaža gde ona poput starih majstora ponavlja oblike ističući kontrast u boji i držeći fokus na suštinskim karakteristikama.
Sa druge strane, Majda dalekoistočne motive spaja sa bojom, tekovinom Zapada, koja je nanesena u geometrijski apstraktnom redu ili pak slobodnije u jednom svedenom aranžmanu. Ovo kombinovanje organskih elemenata sa reprezentativnim apstraktnim geometrijskim oblicima čine Majdino slikarstvo u isto vreme i dekorativno i moderno. Prisutna je konstantna igra između pozitivnog i negativnog prostora, ravne pozadine poput tapeta i iluzije dubine dostignute slojevitim predstavljanjem predmeta.
Posvećujući se i predmetnom i apstraktnom, umetnica je podjednako istraživala znak i oblik, prazninu i punoću, belinu i boju. Crpeći inspiraciju sa mnogih izvora, pored Dalekog istoka, ona je zagledana i u Kandinskog, Džordžu O’Kif, i naročito Van Goga, preko čijih dela se zainteresovala za proučavanje boje. Majda Zorko je od posmatrača stvorila prefinjenog primaoca poruke – i to veoma kreativnog primaoca koji razume u kom pravcu ga umetničko delo kao nema pesma vodi – ka svetu misli i slici srca.„
Nakon izlaganja Radosavljevićeve goste je pozdravio predsednik Skupštine grada Požarevca Bojan Ilić koji je i otvorio ovu izložbu slika.
Zbog kvara, u periodu od 11:00 do 15:00 časova. bez vode će biti potrošači u ulicama:
* Bratstva i jedinstva, od Visoke škole strukovnih studija – do
ukrštanja sa ulicom Veljka Vlahovića (Pionirski trg),
* Kostolačkoj i
* ulici Bojane Prvulović.
Pravo na boravak od 10 dana u rehabilitacionim centrima imaju svi penzioneri čija mesečna primanja nisu veća od 23.799 dinara, koji to pravo nisu koristili u poslednjih pet godina.
Prijave se podnese do 15. marta penzionerskim organizacijama u mestu prebivališta.
U susret danu kada se obeležava svetski dan civilne zaštite, dan kada želimo da utičemo na podizanje svesti o značaju pripremljenosti građana i njihovom poznavanju zaštite i bezbdnosti u slučaju elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških i drugih nesreća.
Iskustvo iz proteklih godina nam govori da pored preventivnih mera koje čini grad Požarevac, moramo se spremiti i na adekvatan odgovor na rizike i pretnje koje donose vanredne situacije u budućnosti.
Grad Požarevac čvrsto stoji na stanovištu da da svoj doprinos na jačanju sistema zaštite i spasavanja i ulozi civilne zaštite kako bi se uspostavio efikasniji odgovor na sve rizike i pretnje koji nas okružuju.
Grad će u svom domenu učestvati u formiranju jedinica civilne zaštite, ne samo zbog ispunjenja zakonske obaveze nego i zbog realne potrebe, u cilju stvaranja jedinstvenog sistema snaga zaštite i spasavanja i davanju doprinosa efiksanijeg odgovora države i društva na rizike koji nas okružuju.
Takvih opština i gradova je za sada 77, a među njima su Brus, Preševo, Bor, Golubac, Žitište, Novi Kneževac…
Ministarstvo pravde je najavilo da će javnost blagovremeno obaveštavati o svakom novom imenovanju javnog beležnika.
Danas su overe potpisa, rukopisa i prepisa prešle su u isključivu nadležnost javnih beležnika u gradovima i opštinama za čije su područje izabrani, dok su do sada to paralelno obavljale i opštine i sudovi.
U pitanju različiti poslovi overe, kao što su na primer, overa potpisa, saglasnost roditelja za putovanje dece u inostranstvo, potvrda o životu, overe izjava o isplati kupoprodajne cene, overa ugovora o zajmu, ugovora o zakupu, ugovora o prenosu udela, overa kopije dokumeta, odnosno prepisa…
U skladu sa Zakonom o javnom beležnišvu overu potpisa, prepisa i rukopisa vrše i javnobeležnički pomoćnici i pripravnici koji su upisani u imenik komore.
U ovom trenutku u Srbiji radi 152 beležnika, 26 pomoćnika i 248 pripravnika.
Kada su u pitanju cene beležničkih usluga, javni beležnici rade po tarifama iz 2014. godine, koje su niže od opštinskih, dok su u nekim segmentima više od sudskih tarifa.
Sva oslobođenja koja su postojala prema dosadašnjim propisima a odnose se na socijalna davanja, na overu dokumenata koja se tiču zaposlenja ili upisa u škole ostaju, odnosno beležnici će sve te overe raditi besplatno, kao što su to činili sudovi i opštine.
Zakonom o overi potpisa, rukopisa i prepisa, koji je usvojen u avgustu 2014. godine, predviđeno je da u gradovima i opštinama u kojima nisu imenovani javni beležnici, te poslove nastavljaju da obavljaju osnovni sudovi, sudske jedinice, prijemne kancelarije osnovnih sudova, kao i opštinske uprave.
Nastup je organizovan na štandu Turističke organizacije opštine Petrovac na Mlavi u hali 4 Beogradskog sajma. Cilj je bio da se najvećem tržištu turizma u zemlji prezentuju turistički potencijali petrovačke opštine.
Štand Turističke organizacije obišli su i čelni ljudi opštine : predsednik opštine Duško Nedinić, predsednik Skupštine opštine Milanče Aćimović, zamenik predsednika Skupštine opštine Dejan Živanović, pomoćnici predsednika opštine Saša Živojinović, Boris Gvozdić i Miodrag Radišić, načelnik Opštinske uprave Goran Stefanović, zamenik načelnika Jelena Milivojević, kao i jedan broj direktora javnih preduzeća i ustanova.
Brojni posetioci koji su obišli petrovački štand najviše intresovanja pokazali su za banju Ždrelo. Ove godine iskazano je i značajno interesovanje za boravak u seoskom turizmu, pre svega u Ždrelu i Bistrici. Takođe u turističkoj ponudi bili su i obilasci naših manastira Vitovnice i Gornjaka i program planinarenja Homoljskim planinama.
Posebna pažnja bila je poklonjena brojnim manifestacijama koje se organizuju na teritoriji opštine i za ovu priliku urađen je propagandni materijal koji pruža potpune informacije o ovim atraktivnim događajima.
Na sajmu je premijerno prikazan i novi propagandni film o turističkim potencijala petrovačke opštine.
Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković raspisaće izbore za 2. aprila u četvrtak, 2. marta, preneo je ranije “Blic”.
To znači da bi drugi krug predsedničkih izbora, ukoliko ga bude bilo, mogao da bude održan na Uskrs, 16. aprila.
Posle nekoliko nedelja spekulisanja, premijer Aleksandar Vučić je u ponedeljak naveo da nema potrebe da se zajedno sa predsedničkim održe i vanredni parlamentarni izbori.
” Šta sve ljudi od mene neće tražiti da friziram :-)”, napisao je taj frizer uz fotografiju svog rada.
Ovaj frizer je već radio i likove Isusa Hrista, Novaka Đokovića…
Obeležen novim rekordima, događaj je opravdao lidersku poziciju u regionu i uspešno nastavio trend rasta u svim parametrima: broja učesnika – izlagača i zemalja koje su nastupile, organizacionog, sadržajnog i biznis aspekta, poslovnih susreta i ugovorenih poslova tokom sajma, ali i broja posetilaca.Mereno brojem posetilaca, ovogodišnji Sajam turizma najuspešniji je u svojoj istoriji – obišlo ga je 74.762 ljudi, što je novi rekord u poseti.
Na dan otvaranja manifestaciju je posetilo 31 odsto više posetilaca u odnosu na prošlu godinu, a u brojkama to je skoro tri hiljade posetilaca više u odnosu na prošlogodišnji prvi dan najveće turističke smotre u regionu.Kao nosilac razvoja turizma na našim prostorima, manifestacija je na sveobuhvatan način predstavila i sagledala sve aspekte turističke privrede organizujući tradicionalno u isto vreme i Sajam hotelsko – ugostiteljske opreme HORECA OPREMA, Sajam vina BEOWINE, ove godine na većem izlagačkom prostoru i sa većim brojem učesnika i izlagača, kao i Sajam suvenira.
Sajam je etablirao novi trend u svetu turizma – da se turističke destinacije objedinjuju u jednu zajedničku turističku ponudu u cilju što efektnijeg osvajanja novih tržišta i povećanja turističkog prometa i broja turista.Rekordni broj izlagača i posetilaca iz svih delova sveta potvrđuje regionalni i međunarodni karakter ovog centralnog turističkog događaja.
U šest hala Beogradskog sajma više od 1100 izlagača iz 56 zemalja sveta predstavilo je turističku ponudu, kulturu i običaje, vina i specijalitete kojim očaravaju turiste i goste.Potvrda značaja Sajma turizma za ekonomiju i srpsku privredu data je i prepoznata od strane države. Sajam je i ove godine otvorio premijer Srbije Aleksandar Vučić, a podršku manifestaciji pružio je Rasim Ljajić,
potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije.Premijer Vučić je u dva ekspozea dao značaj turizmu kao važne privredne grane sa multiplikativnim efektom na ekonomiju čitave zemlje.Predstavio je strategiju koja po prvi put definiše 18 destinacija u Srbiji i jasno naznačava da ti potencijali treba da budu iskorišćeni u punom kapacitetu.
Prvi put na Sajmu turizma udruženo su nastupili regioni Ruske Federacije i Kineska Nacionalna turistička agencija sa sedištem u Budimpešti i primarni cilj Srbije u budućnosti biće turistički osvojiti Rusiju i Kinu. Premijer je naglasio da je Srbija prošle godine imala 13 % turista više, te se turizmu kao privrednoj grani sada daje poseban značaj.Tokom Sajma turizma potpisano je nekoliko sporazuma o saradnji i sklopljen značajan broj poslovnih dogovora i aranžmana.Zapažen nastup na sajmu ostvarila je Crna Gora, zemlja partner ovogodišnjeg sajma, a tokom sajma najavljeni su novi projekti koji dodatno učvršćuju inače dobre međudržavne odnose i kvalitetnu ekonomskau saradnju sa Srbijom.U organizaciji Privredne komore Srbije i Privredne komore Crne Gore, tokom sajma održan je Forum o unapređenju regionalne saradnje u oblasti turizma. Na skupu je ukazano da su zajednički turistički proizvodi zemalja regiona najbolji način za povećanje broja stranih turista i prepoznatljivosti regiona, a najavljen je i prvi u nizu projekata – formiranje jedinstvene turističke ponude Srbije i Crne Gore sa konkretnim aranžmanima. Zajednički turistički proizvod – sedam različitih programa, obuhvataće programe utemeljene na specifičnoj prirodnoj i kulturnoj baštini dve zemlje.
Sajam turizma pozicionirao je Srbiju kao značajnu turističku destinaciju i jedinstveni kutak Evrope sa velikim prirodnim potencijalima, kulturnim bogatstvom i dragocenim etnološkim nasleđem. Na sveobuhvatan i kvalitetan način predstavljeni su turistički kapaciteti Srbije i veliki potencijal za razvijanje u budućnosti, privlačenje sve većeg broja inostranih turista, ali i zadržavanje domaćih turista u svojoj zemlji.Srbija je predstavljena kroz brojne programe i prezentacije kao zemlja pogodna za investicije, poslovne susrete, kongrese i seminare, ali i za obilazak, odmor, rekreaciju i oporavak, sport i adrenalinske avanture, šoping i zabavu.Turistička organizacija Srbija u hali 4 Beogradskog sajma na najlepši način je posetiocima i inostranim gostima prezentovala ono najbolje i najukusnije sa ovih prostora kroz film „52 vikenda u Srbiji“,
mobilnu aplikaciju „Audio vodič kroz Srbiju“, brošuru „52 ukusa Srbije“, redizajniranu Turističku kartu Srbije, kao i Katalog seoskih turističkih domaćinstava.Turistička organizacija Beograda predstavila je kreativni duh prestonice, city break ponude, festivalska i kongresna dešavanja kao i nove načine razgledanja Beograda – razgledanja iz vazduha – helikopterom.Atraktivna manifestacija posetiocima je pružila jedinstvenu mogućnost da ostvare ekskluzivne sajamske pogodnosti i na vreme bukiraju letnje aranžmane.Beograd je bio turistički centar sveta i grad kosmopolitskog duha tokom četiri sajamska dana, što je uz brojne prateće događaje, promocije, prezentacije i konferencije… rezultiralo velikom pažnjom javnosti i predstavnika medija za Sajam turizma.
Akreditovano je oko 1000 novinara, među njima i veliki broj iz inostranstva: Ruske Federacije, NR Kine, Irana, Kanade, Australije, Italije, Holandije, Nemačke, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Makedonije, Mađarske, Bugarske, Slovačke, Rumunije, Republike Srpske…
Cilj projekta je podizanje svesti mladih o bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama kao i stvaranje zdrave bezbednosne kulture kod mladih kroz uvođenje kontinuiranih usluga i preventivnih programa, sprovođenje socijalne rehabilitacije i reintegracije mladih koji su počinioci krivičnih dela i prekršaja na teritoriji Braničevskog okruga.
Glavna aktivnost ovog program predviđao je realizaciju serije radionica zasnovanih na osnovnim principima interaktivnog učenja sa sledećim temama: Teorijski koncept- bezbedonosni izazovi, rizici, pretnje i bezbedonosna kultura, Bolesti zavisnosti, Bezbedonosni rizici u saobraćaju, Polno i rizično seksualno ponašanje, Nasilje i nasilničko ponašanje, Internet i rizici, Trgovina ljudima i eksploatacija, Sekte, Stereotipi, predrasude, diskriminacija, Vanredne i krizne situacije, Ekologija i ekološka kultura, Građanska i politička odgovornost. Radionice su organizovane od strane stručnih lica Sociorehabilitacionog kluba za mlade i ostalih organizatora iz lokalne zajednice. Mladi koji su u riziku i u sukobu sa zakonom( ukupno 15), korisnici Projekta, aktivnim učešćem ojačali su svoje kapacitete za izlazak iz rizičnih situacija. Kvalitet programa jesu i obučeni i osposobljeni omladinski lideri (ukupno 14) koji će dalje u zajednici promovisati humane vrednosti i time podizati bezbedonosnu kulturu kod mladih. Tokom sprovođenja projekta realizovane su 14 radionica vršnjačke edukacije po srednjim školama na teritoriji Grada Požarevca, na kome je ukupno učestvovalo preko 350 učenika, mladih od 15 do 19 godina.
Projekat u okviru svoje implementacije, kao jednu od ključnih aktivnosti takođe je prepoznao istraživae percepcije mladih o bezbedonosnim izazovima, rizicima i pretnjama, koje je uključivalo i realizaciju fokus grupe sa mladima sa temom potrebe i stanja bezbednosne kulture mladih u lokalnoj zajednici.
Udruženje građana „Šansa“ će kroz proces aktivnih konsultacija sa relevantnim stejkholderima i na taj način uspostavljena održiva mreža podrške, kontinuirane usluge i preventivne programe koji se tiču podizanja bezbednosne kulture mladih na teritoriji Braničevskog okruga.
U decembru mesecu realizovan je i Trening „Uspostavljanje servisa usluge u lokalnoj zajednici sa fokusom na bezbednosni program za mlade“ na kome su učešće uzeli predstavnici relevantnih stejkholdera sa lokala.
Na samom kraju, značajan produkt realizacije Projekta jeste i izrada Vodiča za implementaciju programa bezbednosne kulture koji će biti dostupan svim zainteresovanim stranama na primenu i korišćenje, sve zarad kreiranje što bezbednijeg okruženja za mlade u našoj lokalnoj sredini, kao i sveukupnog povećanja stepena bezbednosti svih građana.
U Piše: Zoran Milenović
Antičko vreme naseljavala su je tračka plemena, nasledili su ih Rimljani. U srednjem veku oblast Timočke Krajine kontrolišu Vizantija, Bugarska, Ugarska, Turska… Neki istorijski zapisi kazuju da su začetnici turizma u donjem toku Dunava bili Rimljani koji su na potezu današnjeg Donjeg Milanovca, a tadašnjeg rimskog kastruma Taliata, odmarali svoje legije pripremajući ih za borbe u pohodu na Dakiju. Stari Rimljani, prema arheološkim nalazima, koristili su i blagotvornost voda Brestovačke banje kod Bora, a nisu bili imuni ni na vino iz ovog kraja. Ono što su današnji stanovnici baštinili od predaka pravi je izazov za savremenog turistu spremnog na avanturu, i u zimskoj i u letnjoj varijanti, u selu i gradu, nedirnutoj prirodi, ispod zemlje, na planinskim vrhovima, čistim rekama i jezerima.
Na Staroj planini se ove zime traži mesto više, a osim skijaša Staru planinu otkrivaju planinari, biciklisti, paraglajderi, porodice s decom, ljudi željni mirnog odmora i relaksacije. Šetnje mnogobrojnim pešačkim stazama, branje pečuraka i lekovitog bilja, učestvovanje u seoskim poslovima kao što su vrcanje meda, kosidba, sakupljanje sena na tradicionalan način, deo su ponude knjaževačkog seoskog turizma. A kada se zdravo umorni vratite iz šetnje čekaju vas lokalni specijaliteti – belmuž, sir, topla pogača i druga tradicionalna jela domaće kuhinje.
O ljubaznosti domaćina dovoljno govori zapis Nade i Ratka koji su bili u vili “Babin zub”- “Za domaćine samo reči hvale, od njih čovek svašta može da nauči. Vredni ljudi, pošteni, bistri. Tetka Nadu bismo poveli sa nama, ali onda ne bi imao ko da usrećuje ostale goste. Hranu i gostoprimstvo samo možemo da pohvalimo, ali već je sve rečeno – boljeg nema”. Naravno, kada ste već u Knjaževcu ne propustite da prošetate ovom varoši koju su zbog brojnih mostova zvali i “malom Venecijom”, saznate nešto više o jedinstvenim dvopređnim čarapama i isprobate vino iz neke od vinarija pripremajući se za nastavak avanture. Putujući u pravcu severa naići ćete na Rtanj, planinu kao piramidu, sa čijeg se vrha na 1.560 metara, za vedrog dana pogledom može dobaciti do ušća Save u Dunav.
Rtanj je poznatiji u svetu nego kod nas, naročito među UFOlozima, budući da su na svom Svetskom kongresu 2012. u Budimpešti zaključili da je “srpska planina Rtanj centar vanzemaljskog života i onostranih pojava u celom svetu”. Oni koji se bave istraživanjem energetskih polja kažu da piramida Rtanj na neki način apsorbuje negativnu energiju, transformišući je u energiju koja na ljudski organizam blagotvorno deluje. Zanimljivo je da je najduži krak ove prirodne piramide koji se pruža prema severu dug 3 km, onaj koji ide u pravcu jugozapada je upola manji, a treći ima dužinu 750 metara. Interesantna je i činjenica da je nagib strana na Rtnju istovetan onom na piramidi u Meksiku posvećenoj Mesecu, a uglovi se poklapaju sa onim na Keopsovoj piramidi.
Zanemarimo li vanzemaljce i istraživače energetskih polja, značaj Rtnja se ne umanjuje jer samo na ovoj planini raste desetak vrsta biljaka, a najčuveniji je rtanjski čaj delotvoran za lečenje bronhitisa, astme, kašlja. Nastavljajući dalje prema Zaječaru obavezno obiđite Feliks Romulianu, Galerijevu carsku palatu koja je pod zaštitom UNESCO. Zahvaljujući savremenim tehnologijama, kroz sistem hologramskih projekcija, interaktivnih panela i kompjuterskih animacija upoznaćete istoriju Galerijeve palate, a putem 3D multimedijalne projekcije, virtuelno obiđete ovaj raskošni carski kompleks.
Da li je baš Galerije oprobao blagodeti Brestovačke banje kod Bora nije poznato, ali arheološki nalazi potvrđuju da su blagotvornost banjskih voda koristili još Rimljani. Ova “kraljevska” banja svoj procvat doživela je u vreme knjaza Miloša, a nisu joj odoleli ni Karađorđevići. I jedni i drugi podigoše svoja zdanja, pa se u Brestovačkoj banji kao nigde u Srbiji, jedno preko puta drugog nalaze konak Miloša Obrenovića i dvorac kneza Aleksandra Karađorđevića.
Lekovite blagosumporovite i oligomineralne vode ne moraju biti jedini razlog za dolazak u jednu od najstarijih banja u Srbiji, to mogu biti i dobra hrana u ovdašnjim restoranima, kulturne znamenitosti, manifestacije ili jednostavno vreme za punjenje baterija organizma u oazi mira i tišine. Puni energije možete u nastavak avanture, ovog puta pod zemlju. Na kafu ili sok, alkoholna pića se ne služe u jedinstvenom kafiću na 400 metara ispod zemlje. U borskom rudniku, preciznije u Jami, na površini od 65 kvadratnih metara, smešten je kafić. Na zidovima su bakrorezi koji prikazuju rudare, stari rudarski telefoni koji rade, lampe, oprema za spasavanje, table sa natpisima o istoriji i objašnjenjima tehnološkog procesa u borskoj jami. Unutra konstantna temperatura oko 18 stepeni, a do kafića vas, za samo par minuta, vodi jamski lift. Na hiljade ljudi je do sada “u središtu Zemlje” ispijalo kafu, a u knjizi utisaka glumac Ateljea 212 Branimir Brstina zapisao: “Svašta sam u životu video, ali me je ovo zaista impresioniralo.”
Nije ovo jedini unikum istočne Srbije koja ima sela u kojima ne stanuju ljudi, već vino. Pivnice ili pimnice Negotinske krajine su tradicionalne kamene kuće koje služe za proizvodnju i čuvanje vina. Ovakvih vinskih podruma ima u selima Rajac, Rogljevo, Tamnič, Smedovac ili Štubik, ali su najpoznatije Rajačke građene od sredine 18. do tridesetih godina prošlog veka.
Više o istočnoj Srbiji možete pročitati na Danas.rs.
Izdato ih je oko 75.000, ali koliko duguju budžetu još ne znaju lekari, stomatolozi, apotekari, veterinari, profesori, prevodioci, tumači, inženjeri, arhitekte, fizioterapeuti, zubni tehničari, advokati i druge slične profesionalne delatnosti.
Tako kažu poreznici, a knjigovođe da neoporezovanih ima i u drugim branšama. Na gubitku su preduzetnici, ali i državna kasa, pišu Večernje novosti.
Neuobičajno kašnjenje u tretmanu paušalaca poreznici su pravdali čekanjem najavljene nove Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje, čije donošenje je u nadležnosti Ministarstva finansija. U ovom ministarstvu, međutim, precizan odgovor nismo dobili.S obzirom na to da je istekla gotovo i druga godina bez rešenja, poreznici su odlučili da obaveze obračunavaju po prethodnom propisu. Oni koji su već imali registrovane radnje mogli su u međuvremenu da plaćaju po starim rešenjima, a kada stigne novo da uplate razliku.
Početnici u poslovanju, međutim, nisu imali na osnovu čega da izmiruju obaveze i sada mogu da očekuju – pozamašne iznose. A moraju da ih podmire – u roku od 15 dana.
“Poreska uprava otpočela je utvrđivanje visine paušalnog prihoda od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2017. godinu, u skladu sa postojećom uredbom. Planirano je da se sa postupcima utvrđivanja visine paušalnog prihoda i donošenje rešenja paušalno oporezovanim obveznicima, otpočne u toku prvog kvartala 2017. godine, osim za petu grupu obveznika”, kažu u ovoj instituciji.
Besni zbog ovakve prakse poreznika, privrednici upozoravaju da je nečuveno da za ovu instituciju nikakvi rokovi ne važe.
Zbog kašnjenja poreznika nijedna novootvorena preduzetnička radnja koja se opredelila za paušalno oporezivanje nije dobila rešenje niti je tokom 2015. i 2016. plaćala bilo kakvu obavezu. Posebnu štetu su pretrpele preduzetnice koje su u ovom periodu zatrudnele. One koje su otvorile radnje tokom poslednje dve godine, trudničko ili porodiljsko bolovanje su provele sa naknadom u iznosu minimalne zarade.
“Za celu ovu zbrku nikom u Poreskoj upravi neće faliti ni dlaka sa glave, ali zato ceh plaćaju poreski obveznici i delimično budžet Republike Srbije. Pitanje je šta je radila unutrašnja kontrola i zašto nije reagovala posle pola godine”, uveren je Jovan Beara.
Na pitanje kako će preduzetnici izmiriti velike obaveze u roku od samo 15 dana, iz Poreske uprave poručuju da mogu, na pismeni i obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, odložiti plaćanje dugovanog poreza. ”Može pod uslovom da plaćanje dugovanog poreza za poreskog obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje ili mu nanosi bitnu ekonomsku štetu”, kažu u ovoj instituciji.
Oni su ujedno i nezadovoljni što tom odlukom nisu obuhvaćeni i lokalni funkcioneri koji su učestvovali u pomenutom krivilovu.
Osnovno javno tužilaštvo iz Velikog Gradišta naložilo je Miši Đorđeviću iz sela Zatonje da zbog krivolova uplati 100.000 dinara u humanitarne svrhe.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica navelo je da je 23. januara ove godine policija privela Mišu Đorđevića, potpredsednika opštine Veliko Gradište koji je ujedno i predsednik Lovačkog udruženja „Golub“ Sladjana Markovića i šefom odborničke grupe SNS-a u Velikom Gradištu Vladimira Štrpca, zbog sumnji da su u krivolovu ubili dve jedinke strogo zaštićenih divljih gusaka.
„S obzirom na to da je Javno tužilaštvo potvrdilo naše tvrdnje, izražavamo čuđenje da je u čitavom slučaju jedino Miši Đorđeviću, politički neaktivanom lokalnom lovcu, naloženo da uplati novac u humanitarne svrhe dok su dva visoka opštinska funkcionera vladajućeg SNS-a ostala de fakto nekažnjena“, navodi se u saopštenju.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica upitalo je da li je bilo političkog pritiska na rad Osnovnog javnog tužilaštva i zatražilo od Miše Đorđevića da javno saopšti ko je platio 100.000 dinara u humanitarne svrhe.
Da bi se suzbila zarazna bolesti (avijarna influence) kod divljih gusaka naredjeno je da se domaća živina drži zatvorena i da se pooštre biosigurnosne mere i onemogući njen kontakt sa divljim pticama.
Zabranjen je promet živine, jaja i ptica 15 dana od dana proglašenja zaraze, kao i prometa živinskog mesa, mesa pernate divljači i proizvoda od živinskog mesa iz zaraženog područja.
Zabranjeno ;je održavanje sajmova, okupljanje, priredjivanje izložbi, takmičenja ptica, naseljavanje lovišta pernatom divljači i promet pernate divljači, navodi se u saopštenju.
Neophodno je svaku promenu zdravstvenog stanja i povećan procenat uginuća živine kao i eventualna uginuća divljih ptica a posebno ptica selica odmah prijaviti veterinarskoj službi, veterinarskoj inspekciji i lokalnom kriznom štabu.
Ovaj rudnik se smatra potencijalno najbogatijim nalazištem tih metala na planeti – saznaju “Večernje novosti“.
“Očekujemo da uskoro okončamo studiju izvodljivosti, nakon čega, u poslednjem kvartalu 2017. godine, krećemo u pripreme za otvaranje rudnika, koji bi se eksploatisao podzemnim putem”, kazao je Klif Dejvis, predsednik “Nevsuna”.
“Naš je plan da brzo razvijemo taj rudokop, koji bi u potpunosti trebalo da postane operativan 2021. godine”, dodaje on.Inače, po preliminarnoj ekonomskoj studiji, rađenoj po metodi poznatoj pod imenom “zrno graška”, vrednost ležišta kod Bora procenjuje se na – sedam milijardi dolara. U preliminarnoj ekonomskoj studiji se navodi i da se troškovi otvaranja rudnika na potezu Čukaru peki, koje je od Bora udaljeno sedam kilometara, trebalo da iznose do – 500 miliona dolara! Takođe, nedvosmisleno se navodi da je to ležište, u ovom trenutku, najbogatiji svetski resurs bakra i zlata.
Kao olakšavajuća činjenica, u preliminarnoj ekonomskoj studiji se navodi da bi blizina pogona za preradu rude u Rudarsko-topioničarskom basenu “Bor”, kao i nova, najsavremenija topionica izgrađena u krugu tog preduzeća, dodatno uticali na niže cene vađenja i prerade rude iz ležišta Čukaru peki. Navodi se i da bi od eksploatacije rudnika država Srbija ubirala pet odsto neto prihoda takse za korišćenje mineralnih sirovina, kao i dodatnih 15 odsto na ime poreza.
Ipak, po ocenama stručnjaka, malo je firmi koje mogu da progutaju tako krupan zalogaj kao što je otvaranje rudnika na potezu Čukaru peki. Međutim, jedna od korporacija koja bi to, svakako, mogla da uradi je, bez sumnje, “Rio Tinto”, jedna od najmoćnijih rudarskih korporacija na svetu.
Stoga, ne bi bilo iznenađenje ni da “Nevsun” upravo tu kompaniju, sa kojom zajedno istražuje još nekoliko lokaliteta u ovom kraju, uvede i u posao otvaranja rudnika na potezu Čukaru peki. Tu su ustanovljeni početni resursi od 1,7 miliona tona bakra i 98 tona zlata, a tu je pronađena i najbogatija bušotina na planeti u kojoj je detektovano prisustvo zlata od čak 50,3 grama po toni!
Zbog kvara, u periodu od 08:30 do 12:00 časova, bez vode će biti potrošači u ulici Cane Babović – drugi i treći deo i u bočnim ulicama.
Tijana Bogićević trenutno živi i radi u Sjedinjenim Američkim Državama. Već je učestvovala na Pesmi Evrovizije 2011. godine kao prateći vokal, kada je Srbiju predstavljala Nina Radojičić sa pesmom “Čaroban”. Evrovizijsko iskustvo smatra neprocenjivim i uvek je priželjkivala da se ponovo pojavi na toj pozornici.
Autori ovogodišnje srpske pesme su muzički producenti, kompozitori i osnivači “Symphonix International”: Borislav Milanov, Bo Persson, Johan Alkenas i Lisa Ann-Mari Linder.
Kao autori radili su na mnogim projektima, a na Pesmi Evrovizije su ostvarili značajne uspehe i bili deo tima koji je 2014. godine pobedio na takmičenju sa Končitom Vurst i pesmom “Rise Like a Phoenix”. Autorski su tim numere „If Love Was A Crime”, sa kojom je Bugarska prošle godine osvojila četvrto mesto!
Tokom godina radili su zajedno ili odvojeno na mnogim albumima i sarađivali sa umetnicima kao što su Kelly Clarkson, John Legend, Kylie Minogue, Lady Gaga, Jonas Brothers, Tokio Hotel, Mary J. Blige, Armin Van Buren, Conchita Wurst, Jamiroquai…
Takmičenje za 62. Pesmu Evrovizije biće održano u Kijevu, Ukrajina. Polufinala su zakazana za 9. i 11. maj, dok je veliko finale 13. maja. Sve tri večeri RTS će emitovati u direktnom prenosu.
Mada su iz Sportske hale Smederevo u početku govorili da su „problem osigurači“, potom i da je „došlo do odlaganja“, sada je gotovo izvesno da Barba neće u subotu biti na bini.
Ivan Vučić, direktor Hale, nije se javno oglasio da obrazloži otkazivanje koncerta. Naprotiv, ovih dana je, s manje ili više uspeha, izbegavao i novinare i ljubopitne građane Smedereva. A novinarima, vazda vickastim, njegovo prezime je odlično poslužilo, pa se tako pojavio i naslov – „Vučić zabranio koncert Vlade Georgieva“.
Smederevce je ovakva odluka rukovodstva Sportske hale, sumnja se – naložena „s višeg mesta“, prilično iznervirala, toliko da su rešili da koncert ipak bude održan.
Naredne subote, u 20 i 30, u terminu kada je trebalo da bude koncert, zakazano je okupljanje na centralnom gradskom trgu.
Pozvan je i Vlado Georgiev, da prisustvuje ili učestvuje, što je on odmah i prihvatio.
Na „ Luks Naksi budilniku“ je poručio „ Vidimo se 4.marta u Smederevu“. Otkazivanje nastupa shvatio je kao „ autokratsku odluku, ničim opravdanu, kojom je njemu i članovima koncertnog tima uskraćeno Ustavom garantovano pravo na rad“.
„Niko nikada nije otkazao koncert nekom pevaču. To nije radio ni Tito, a kamoli danas u 2017.godini“ , kazao je Georgiev i pozvao Smederevce da skup prođe bez ikakvih obeležja i stranačkih nastupa.
Smederevci su spontano formirali i Fejsbuk grupu koja je za tri dana okupila više od 11 000 članova. Ova porodica ljudi širom Srbije, dijaspore i javnih ličnosti,koji se protive zabrani koncerta, rapidno raste iz sata u sat.
“Pozvani su svi. Nema politike. Nema obeležja pripadnosti. Samo slobodna građanska svest i bunt. Ustanite, krenite i dođite. Mi smo Georgiev. Hoćete li i nas zabraniti?”, navodi se na ovoj fejsbuk stranici.
Među javnim ličnostima koji su podržali Smederevce, najglasnija je bila kantautorka Kristina Kovač koja je na Tviteru pozvala Vlada da se pridruži protestu, ali i kolege muzičare da daju podršku Vladi jer mu je uskraćeno pravo na rad nakon što je javno izneo svoje mišljenje kom predsedničkom kandidatu daje podršku.
Veče je otvorila direktorka Jadranka Grbinović, pozitivnu atmosferu upotpunili su zvuci gitare Marka Milivojevića i Aleksandra Ilića. Razgovor sa spisateljicom vodila je Jelena Janaćković, bibliotekar. Književnica je publici promovisala svoje knjige na jedan drugačiji način, kroz životne primere, jasne i tople poruke. Ivana je govorila o svojim uspesima i neuspesima, odgovarala na pitanja publike, davala savete…vodila prisutne kroz proces ličnih promena.
Ivana Kuzmanović je dosad objavila četiri romana i tri knjige popularne psihologije.
Godina za nama u ogranku “TE-KO Kostolac” biće upamćena po ostvarenoj rekordnoj proizvodnji električne energije od 6,752 milijarde kilovat-časova i proizvodnji uglјa od 9,11 miliona tona. To je drugi po redu proizvodni rezultat rudara od početka eksploatacije lignita u ovom rudarskom basenu.
Upoređivanjem proizvodnih rezultata 2016. i 2011. godine pokazuje se da je prošle godine sa manje uglјa proizvedeno za oko 500 miliona kilovat-časova električne energije više u odnosu na 2011, kada je zabeležena rekordna proizvodnja uglјa. U godini za nama ostvarena je rekordna proizvodnja električne energije uz smanjenje potrošnje uglјa, a to govori pre svega o tehničkoj pouzdanosti i efikasnosti termokapaciteta u Kostolcu, ali i o kvalitetu proizvodnje i isporučenog lignita.
U rudarskom sektoru ogranka “TE-KO Kostolacˮ ocenjuju da su u prošloj godini ostvareni dobri proizvodni rezultati u dosta složenim tehničko-tehnološkim uslovima. Podsetimo da je najveća proizvodnja uglјa na kopu “Drmno” ostvarena 2011. godine, kada je iskopano 9,23 miliona tona lignita. Kada je reč o učinku rudarskih sistema angažovanih na otkrivanju uglјa, podaci govore da je ostvarena ukupna proizvodnja od 40.010.946 kubika jalovine.
– Rudari su ostvarili i premašili projektovani kapacitet proizvodnje uglјa od devet miliona tona uglјa godišnje i uspeli da u složenim tehničko-tehnološkim uslovima proizvedu više od 40 miliona kubnih metara čvrste mase, ocenio je Ivan Tašić, direktor za proizvodnju uglјa u ogranku “TE-KO Kostolacˮ.
Važno je što se sve to postiglo iako se proizvodnja uglјa u prošloj godini skoro pet meseci odvijala bez klјučnog bagera 800, zbog problema sa ležajem okreta gornje gradnje i da je rad jalovinskih rudarskih sistema bio opterećen brojnim problemima. Kop “Drmno”, uprkos svemu, radio je pouzdano i sigurno i u potpunosti smo ostvarili svoju misiju, a to je kontinuirano i kvalitetno snabdevanje termoenergetskih postrojenja za proizvodnju električne energije.
U 2017. godini rudari kopa “Drmno” imaće pune ruke posla. Pored ostvarivanja proizvodnih cilјeva, pred njima je i realizacija investicionih projekata koji su u funkciji obezbeđivanja neophodnih uslova za rad i napredovanje rudarskih radova, ali i dalјeg razvoja.
– U ovoj godini treba proizvesti 9,33 miliona tona uglјa, od čega 9,18 miliona za potrebe termoelektrana i 150.000 tona lignita za široku i industrijsku proizvodnju. Rudarskim sistemima koji rade na otkrivanju uglјa planirano je da se otkopa 40.500.000 kubika čvrste mase. Da bi se planovi realizovali, veoma je važno da se u ovoj godini na vreme sprovedu sve javne nabavke i da se planirane remontne aktivnosti obave kvalitetno i na vreme. Očekuju nas ozbilјni mašinski zahvati na rudarskoj mehanizaciji koja radi u sklopu tri velika jalovinska sistema, najavlјuje Tašić.
Na bagerima SRs 2000, koji su angažovani u sklopu drugog i petog jalovinskog sistema, biće zamenjeni reduktori kopanja. Na rudarskoj mašini istog tipa, koja radi u okviru trećeg jalovinskog sistema, biće zamenjen kugliban i kran zupčanik na okretu gornje gradnje.
– Važno je da zadržimo ostvareni kapacitet rudarske mehanizacije, ali u prvom redu moramo da povećamo vremensko iskorišćenje do nivoa od 5.000 sati rada u toku godine. Da bi se došlo do želјenog cilјa, mora se sve detalјno i na vreme odraditi i važno je izgraditi neophodne objekte kao što su: LC 15 linija bunara za predodvodnjavanje, putevi, izmeštanje korita kličevačkog Dunavca. Znamo šta je potrebno i očekujemo operativnu podršku u cilјu stabilnog snabdevanja postojećih termoenergetskih kapaciteta u Kostolcu, kaže Tašić.
-Početkom januara obavili smo primopredaju montažnog placa na kopu “Drmno” sa kineskom kompanijom CMEK. Na taj način formalno smo stavili tačku na sve naše aktivnosti koje su se odnosile na stvaranje uslova za početak montaže nove rudarske opreme. Biće ovo za nas još jedna radna, teška i, očekujem, uspešna godina, objasnio je Tašić.
U ovoj godini otvoriće se i novo poglavlјe u razvoju Površinskog kopa “Drmno”. Već u prvim mesecima 2017. počinje montaža novog rudarskog sistema koji se sastoji od bagera, osam pogonskih stanica, 12 kilometara transportne trase odlagača i trafostanice. U novu rudarsku mehanizaciju, koja je u funkciji ostvarivanja vizije proširenja proizvodnih kapaciteta kopa “Drmno” sa devet na 12 miliona tona uglјa godišnje, i drugu prateću opremu biće uloženo oko 122 miliona dolara.
Za rudare kopa “Drmno” 2017. je i godina jubileja. Naime, u aprilu ove godine navršavaju se tri decenije od početka eksploatacije uglјa iz ležišta kopa “Drmno”. Podsetimo da su 1984. godine počeli prvi radovi na otkrivanju uglјenog ležišta.
Sa Radišom Mihajlovićem, grobarom iz Požarevca, koji je poznatiji kao Drnda, upoznali smo vas u tekstu u kojem je opisao kako je izgledao dan kada je vozio mrtvog Slobodana Miloševića.
Ovo je njegova životna priča i priča o poslu u kojoj nam je otkrio neverovatne stvari koje mu se događaju i podsetio nas na mentalitet naših ljudi.
Najpoznatiji grobar u celoj bivšoj Jugoslaviji, ali i Evropi poneo se kao pravi domaćin. Doneo nam je vlašku rakiju i slatko, a nakon što je naručio kafu, počeo je svoju neverovatnu životnu priču za naš portal.
– Pogrebnim sam počeo da se bavim u Nemačkoj 1992. godine. Preminuo je moj najbolji prijatelj, a ja sam bio jedan od organizatora njegove sahrane. Primetio sam da sahrane u Srbiji nisu na nivou kao što su u Nemačkoj i sinula mi je ideja time da se bavim. Pre toga sam bio u poslu sa kolima, što mi je bila velika olakšica – kaže Drnda.
U poslu je više od dve decenije, a za to vreme se nagledao svega i svačega i doživeo filmske priče.
Zanimalo nas je kako je izgledao njegov prvi susret sa pokojnikom. Sigurno mu nije bilo svejedno.
– Pa, nije… Nije mi bilo svejedno. Fizički i psihički sam se pripremio da ne može ništa da me iznenadi, kao ono – međutim! Prolazim ti ja kroz Minhen… Samo pokojnik i ja. Tada sam vozio u sanitetskom vozilu koje sam sredio kao pogrebni auto.
– U tom vozilu imaš prekidače za svetla. E, sad, uhvati me mrak i ja primetim da ta svetla gore, u “gepeku”, gde je pokojnik. A ne sećam se da sam ih upalio. Okej, uđem ja unutra i onako, jedva, preko kovčega ih ugasim, sav u strahu. Idem dalje, prelazim Mađarsku i meni se prispava. Pogledam ja u retrovizor i vidim četiri oka! Uplašim se! Sada mi je to sve smešno – seća se Radiša.
Prepričava i situaciju u kojoj se jedan čovek na pumpi onesvestio kada je video “živog mrtvaka”.
– Auto koji sam na početku vozio, to sanitetsko vozilo, imalo je zatamnjene štrafte sa strane. Tu je bio prostor za kovčeg, prozor i jedno sedište sa strane koje se spolja nije videlo. Na tom sedištu je sedeo moj rođak. Imao je brkove.
– Stali smo na pumpu i prišao nam je čovek koji radi. U tom trenutku se moj rođak pojavio na prozoru i pitao “Ima li nafte?”. Izgledalo je kao da ustao iz kovčega. Radnik na pumpi je u tom trenutku pao na mestu – kaže Drnda i smeje se.
Potom, Radiša nam je otkrio jednu filmsku scenu u kojoj je učestvovao. Baš kao scena iz kultnogKusturičinog filma “Underground”.
– Bila su dva velika prijatelja, kao braća. Jedan je pravio sinu svadbu, a desilo se da tom drugom u tom trenutku premine deda. Dva dana pred svadbu. On dođe kod nas i kuka. Kaže, “Jaoooj, šta ću da radim, ako mu kažem da je deda umro ima da otkaže svadbu”. Ja mu kažem, ima da ćutimo, da krijemo dedu, pa kada prođe svadba – eto dede. I tako je i bilo – priča Drnda.
Kaže da se susreće i sa slučajevima da neko kupi sebi sanduk, pa kada umre, familija dođe i traži jefitniji.
– Desilo mi se da žena dođe i naruči sebi sanduk od 700 evra. Nakon što je umrla, njena ćerka je došla i tražila deo para, a da mi pokojnicu stavimo u jeftiniji. To ne radimo. Ne dolazi u obzir. Pa, to je bila želja pokojnice i to mora da se poštuje.
Seća se jedne žene koja je, kako kaže, bila neverovatan “folirant”.
– Išla je sa mnom iz Beča, putovala je kao saputnica, a vozio sam njenog pokjnog supruga. Negde na pola puta do Mađarske osula je paljbu po svom njemu. Te da je bio švaler, baraba, pijanica, da je tukao. Kudila ga je sve dok nismo došli do njene kuće. Kada smo došli, a ona se sva usplahirala, pa poče da kuka kako joj je žao. Sve pred ljudima – otkriva Radiša.
Kada smo kod ljudi, odnosno kod toga “šta će drugi da misli”, vraćamo se na priču o prestižu.
– Zato sam nabavio čitav vozni park. Sve najnoviji Mercedesi. Imam jedan kojeg niko, ama bukvalno niko, nema u Srbiji. Samo ga ja imam i svi se utrkuju da voze svog pokojnika u njemu. Prestiž! Ma, nije samo do kola. Tu se utrkuju i za što skuplji sanduk.
– Kovčezi imaju imena, recimo, Senator, DC 10, Ameriken, Tajna večera, a najskuplji je Dijamant. On košta 392.000 dinara. Gornji deo mu je od kože, a ima i veliku imitaciju dijamanta. Najviše se prodaje Ameriken. On košta 1.500 evra. Imamo klimatizovane kovčege, sa prozorima… – tvrdi Drnda kojeg, osim u Srbiji, eks Ju, najviše ljudi zove iz Nemačke, Švajcarske, Holandije, Rumunije, Turske.
Ističe da je prestiž i oko veličine kuća koje se dižu na samim grobovima.
– To su mini vile. Kao vikendice. Diže se na samom grobu i unutra se oprema nameštajem, televizorom. Ljudi tu dođu i sede, jedu. To je pokojnikova kuća. I tu se gleda da bude metar viša od komšijine.
Pitali smo Drndu šta je ono šta ga najviše pogodi u ovom poslu. Dotuče. “Deca. Smrt dece me uvek pogodi. Mislim da je sve jasno” – reče Radiša i oči mu zasuziše.
Na pitanje da li su mu se stvarno događale neke bizarne stvari koje neki ljudi prepričavaju, tipa – da je pokojnik otvorio oči, ustao, progovorio… Drnda kaže da su to sve izmišljotine.
– Ma ne (smeh), ma tako nešto ne postoji. U poslu sam više od dve decenije i nešto posle, tamo gore, mislim da ne postoji. Pa, do sada bi mi se nešto dogodilo da postoji, video bih nešto, javio bi mi se neki pokojnik do sada valjda… To ljudi pričaju, jer im je lakše da tako prihvate smrt – priča.
Od samog početka ovog biznisa bilo mu je jasno na koju “grupu ljudi” da cilja, na koji mentalitet. I bio je u pravu…
– U našim krajevima ljudi vole prestiž. Opterećeni su autom marke – mercedes. Kupio sam nekoliko komada, došao u Srbiju 1994. godine i otvorio prvi lokal u Kučevu, pa sam posle otišao u Požarevac. Krenuo sam da razvijam biznis i sada imam najmoderniji vozni park u čitavom regionu, a i šire – navodi Radiša.
Kada je otvarao svoje preduzeće, odmah je znao da će se zvati – Drnda.
– Moja čukun-baba zvala se Dinda. Mi, kao deca, smo je zezali da je Drnda. I tako sam i dao ime firmi.
Vrlo brzo je Drnda postao poznat, a čak je dobio i tu čast da je u njegovim krajevima najgora kletva vezana za njegovo ime – “Dabogda te Drnda vozio”.
– Drago mi je zbog te kletve. To je nastalo kada je jedna žena uhvatila muža sa ljubavnicom i onda je tako proklela. To se pročulo i tako je i ostalo – smeje se Radiša.
Radiša Mihajlović je inače bio organizator Grobarijade u Požarevcu koja je okupljala najpoznatije grobare iz regiona i Evrope. Gost je bio i grobar iz Hrvatske koji je vozio mrtvog Franju Tuđmana.
– Ih, tu se igralo grobarsko kolo, svira plehana muzika, a mi igramo uz posmrtni marš!
– Pravi se torta kao sanduk, krst… a tema Grobarijade su Topalovići. Znate kako, mi na to sve gledamo drugačije od “normalnih” ljudi. Mi pričamo crne viceve, nama je to sasvim normalno da se tako šalimo. Pa, ja sam jednom namerno pustio ruku pokojnika na jednog mog, tada novog, radnika, a on se sav prepao i ukočio! – smeje se Drnda.
Radiša Mihajlović je ubedljivo najbolji u svom poslu.
– Sve kolege su ljubomorne na mene, ali su svi dobri sa mnom. Čovek mora da bude istrajan i uporan u svom životu. Eto, ja sam bio mašin-bravar prvo. Izgleda da smo mi bravari posebni. I Tito je bio mašin-bravar! Meni je jedan Nemac predvideo sudbinu i rekao da ću da uspem, a počeo sam sa 18 godina i tada sam radio za 50 maraka mesečno.
Njegov posao vode i deca.
– Imam firmu i u Nemačkoj. Ćerke su mi tamo i rade. Inače, imam dve ćerke, jednog sina, i 6 unučića, a sedmo na putu.
Saobraćajne nezgode dogodile su se zbog neprilagođene brzine stanju puta i uslovima saobraćaja, nedržanja potrenog odstojanja između vozila i upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola.
Ove nedelje iz saobraćaja su isključena 5 vozača zbog upravljanja pod dejstvom alkohola. Požarevačka policija je ovim vozačima putničkih motornih vozila odredila zadržavanje zbog teške alkoholisanosti.
Najviše promila alkohola u krvi imao je Z.P. iz Kostolca, kome je izmereno 2,61 mg/mol.
Novčane kazne izrečene su za 654 vozača uglavnom zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa tokom vožnje i neprilagođene brzine.
Tokom predhodne nedelje saobraćajna policija podnela je i 114 prekršajne prijave. Najviše prijava podneto je zbog neprilagođene brzine, 12 automobila odneo je “pauk” i doneta su 29 Rešenja o uklanjanju vozila.
U ovu avanturu i obaranje ličnog rekorda u planinarenju, Aleksandar je krenuo 10. februara odmah nakon ponoći. Pripremljeni po svim običajima koji podrazumevaju jedan ovakav podvig, krenuli su ka samom krateru Kilimandžara, odnosno „Gillmans Point” sedlu, koje se nalazi na 5.700 metara nadmorske visine i do koga se dolazi uz čeone lampe, strmim liticama i kroz vulkanski pepeo.
Dočekala ih je izuzetno niska temperature, tog jutra bilo je – 20 stepeni celzijusa i pratila ih je sve do izlaska sunca na „Stella Point” koja se nalazi na svega 30 minuta trekinga od „Gillmans Point” i predstavlja mesto sa koga se može videti najlepši izlazak sunca na svetu, što su Aleksandar i Mladen uspeli da dočekaju i ovekoveče.
– Ubrzo nakon izlaska sunca, koje menja drastično temperaturu u svega -5℃ za 45 minuta, nastavili smo put dalje ka našem krajnjem odredištu, krećući se fascinantnim obodom kratera Kibo, odnosno nama poznatijem kao Kilimandžaro. „Stella Point” se nalazi na visini od 5.756 metara nadmorske visine i nakon par trenutaka i uskih vulkanskih procepa, imali smo priliku da vidimo fantastičan i veličanstven Uhuru Peak najviši vrh Afričkog kontinenta i jedan od sedam svetskih vrhova (7 Summits), koji se nalazi na visini od 5.895 metara. Tamo je slaba koncentracija kiseonika, svega 48,35 odsto, piše Aleksandar u svom dnevniku.
Potom su nastavili put ka Uhuru Peak i u petak 10. februara, u 8 sati i pet minuta, ovaj dvočlani tim izlazi uspešno na najviši vrh Afričkog kontinenta i najveću samostojeću planinu na svetu, kao i jedan od tri najveća svetska vulkana.
– Osećaj postaje neopisiv, zajedno sa timom REI iz SAD , zatim Muhamet timom iz više zemalja zapadne Azije i ekipom Ortega iz Wellsa, proslavljamo i shvatamo da smo postigli svoj cilj, ostvarili san, oborili rekorde i postavili sebi nove ciljeve za sledeću godinu, oduševljeno navodi Aleksandar.
Ovom Javnom nabavkom pored postojećih gradskih, obuhvaćena su i brojila na teritoriji svih seoskih mesnih zajednica.
Nakon sprovedene javne nabavke i potpisivanja ugovora sa izabranim distributerom, meštani sela na teritoriji grada Požarevca više neće plaćati utrošenu električnu energiju za Javnu rasvetu kao što je bio slučaj prethodnih godina.
Veliki post naziva se i Časnim postom koji je ime dobio po časnom krstu na kome je Isus stradao.
Najstrože su prva i poslednja nedelja kada se jela spremaju isključivo na vodi (nakon prve nedelje, ostali dani su na vodi osim subote i nedelje kada se sprema na ulju, sve do poslednje nedelje).
Post nije puko izgladnjivanje i uzdržavanje od masne hrane, post služi da umiri dušu, očisti misli i privoli čoveka na mir, strpljenje i plemenitost. Sveštenici objašnjavaju da ne treba telo mučiti postom ukoliko ćemo biti besni, svadljivi i želeti zlo bližnjem svom. Vreme posta je vreme molitvi, dobrih dela, dobrih misli i tišine, vernici se ispovedaju kako bi u miru dočekali najveći hrišćanski praznik i pristupili svetom pričešću.
Protojerej Miodrag Pavlović pojašnjava da na početku ovog posta treba oprostiti, ali i zamoliti za oproštaj ukoliko smo nekoga uvredili.
Prva nedelja posta zove se Čista, a sve do Uskrsa, uz posebna pravila, smenjuju se sedmice Prečista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strašna ili Stradalna nedelja.
Iako kod Hrišćana sreda i petak trebaju biti posni tokom cele godine, većina vernika ipak to ne poštuje. Osim Vaskršnjeg posta, postoje još tri – Božićni, Apostolski i Bogorodičin.
– Božićni post počinje (od 28.novembra i do Božića 7.januara), strogo se posti samo sredom i petkom, ostali dani su na ulju, a subotom i nedeljom može se jesti riba.
– Apostolski post ( Petrovski post) traje od Nedelje Svih Svetih do Petrovdana (kraj juna- početak jula). Tokom ovog posta u sredu i petak jedu se jela kuvana na vodi, bez ulja.
– Bogorodičin post (Uspenski ili Gospojinski) – (avgust) i traje 15 dana. Tokom cele sedmice sprema se hrana na vodi, u subotu i nedelju dozvoljena je hrana na ulju, kao I čaša vina.
Kako post utiče na zdravlje
Kada se pomene reč post, prva asocijacija mnogima je izgladnjivanje i klonulost, međutim to nije tačno. Oni koji su se podvrgli postu tvrde da su upravo u tom periodu imali više energije, bili su mirniji i vidno raspoloženiji. Uzdržavanjem od masne, teške hrane, kao i redukovanim obrocima mogu se ublažiti problemi sa dijabetesom, gojaznošću, aknama, padom energije…
Međutim, zbog određenih bolesti nekima je post zabranjen. Oni poste koliko mogu da izdrže, a kasnije se pričešćuju. Trudnice se takođe mogu pričestiti bez obzira da li poste ili ne.
Primer posnog jelovnika:
Tokom posta može se jesti kuvano povrće grašak, pasulj, boranija, pečeni/kuvani krompir, pirinač na vodi, salate, med, džem, semenke, suncokret, voće… Nikako ne treba zaboraviti na pravilan unos tečnosti (najmanje tri litara vode u razmacima)
Napomena: Proizvodi na kojima piše “posno” (majonez, posni kačkavalj…) mogu sadržati surutku, mleko, jaja..
Naučni centar „Viminacijum“ se nalazi u blizini Kostolca, na 95 km od Beograda. Poznat je po izuzetnoj kulturno-istorijskoj vrednosti, kao lokalitet od međunarodnog značaja pod zaštitom UNESKO-a. U njegovom sklopu su naučno-istraživački centar, arheološki lokalitet rimskog grada i legijskog logora iz prvog veka naše ere i paleontološki park. U njemu se nalaze autentični objekti antičkih bazilika i nekropola, rimski amfiteatar, akvadukt u dužini od blizu 10 km i brojne druge građevine iz antičkog perioda. Naučni centar „Viminacijum“ je međunarodno poznat i po nedavno pronađenim izuzetno retkim ostacima mamuta iz praistorijskog perioda. Prostor na kome se kamp odvija predstavlja otvorenu knjigu geologije, arheologije, kulture, umetnosti i istorije ovih prostora.
Naučni kamp „Viminacijum“ se organizuje za decu uzrasta od 7 do 12 godina, u šest trodnevnih termina (petak-nedelja) u toku letnjeg raspusta. Ove godine uvodimo i novi termin tokom Uskršnjeg raspusta (četvrtak-subota). U svakom od termina u kampu će boraviti po dvadeset petoro dece. Polazak prvog dana smene u 8.00 časova, a povratak trećeg dana u ranim večernjim satima.
Termini kampa su:
13. – 15. april 2017. (Uskršnji raspust)
23. – 25. jun 2017.
30. jun – 2. jul 2017.
07. – 09. jul 2017.
14. – 16. jul 2017.
18. – 20. avgust 2017.
25. – 27. avgust 2017.
Program Naučnog kampa približiće deci različite naučne oblasti (arheologiju, hemiju, biologiju, paleontologiju, fiziku, astronomiju, robotiku, matematiku, forenziku itd.), sa ciljem da podstakne njihovu radoznalost, kreativnost i kritičko mišljenje. U pogledu sadržaja, interaktivnog načina rada i kadrova, kamp je organizovan po pravilima letnjih škola na evropskom nivou.
Svi predavači imaju više od 10 godina iskustva u radu sa decom. Kroz raznovrsne sadržaje i metode (interaktivne naučne radionice i eksperimente, iskopavanje na arheološkim lokalitetima, orijentaciju u prirodi, posetu površinskom rudarskom kopu „Drmno“, susret sa našim renomiranim istraživačima među kojima su i dobitnici najvećih evropskih naučnih projekata), deca će imati priliku da:
učestvuju zajedno sa našim poznatim arheolozima u arheološkim iskopavanjima,
sretnu se sa mamuticom Vikom i njenim paleolitskim društvom,
upoznaju se sa kupalištima, zabavama i hranom iz rimskog doba,
upravljaju robotima, uz proslavljene robotičare sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu,
vide fiziku u službi mađioničara („neverovatna“ ravnoteža, Leonardov most, jajogledi, izvadi čep iz boce, „kartezijanski gnjurac“…),
naprave tornado u boci, hemijski koktel, „ljigavca za poneti“, hemijsku erupciju…
posmatraju svet pod mikroskopom i nauče kako da naprave svoj mikroskop,
budu gosti u prirodi (samonikle biljke na jelovniku, herbar za poneti, insekti saveznici…),
puste mašti da ih vodi (pravljenje mozaika, travnato ručno tkanje, bojenje prirodnim bojama, figurine od gline…),
kombinuju matematiku i umetnost,
peku kolače u sopstvenoj solarnoj rerni,
upoznaju se sa abecedom forenzike,
zavire u slovensku mitologiju,
i još mnogo toga…
Smeštaj
Smeštaj dece i gostiju kampa je u novoizgrađenom kompleksu Domvs Scientarivm Viminacivm, u okviru samog kompleksa Naučnog centra.
Troškovi učešća
Troškovi učešća u Naučnom kampu „Viminacijum“ po detetu iznose 15.000 dinara i uključuju troškove puta (Beograd – Viminacijum – Beograd), ishrane, smeštaja, naučnih radionica i pratećih aktivnosti, ulaznica za sve lokalitete i materijala za naučne eksperimente.
Prijava
Za prijavu dece za Naučni kamp „Viminacijum“, molimo da popunite online formular:
Formular za prijavu za Naučni kamp 2017
Nakon prijema popunjenog formulara roditelji odnosno staratelji dobiće potvrdu prijave od strane organizatora, kao i tekst ugovora za boravak deteta u kampu i detalje o uplati.
