Svetska kriza i neizvesnost u snabdevanju hranom nametnuli su nova pravila u svim državama, cene se zamrzavaju, odmrzavaju, gde je Srbija u ovom trenutku kada je reč o prehrambenoj sigurnosti.
Savetnik ministra poljoprivrede Goran Đaković rekao je, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, da je situacija u vezi sa prehrambenom sigurnošću pod kontrolom, imamo dovoljno svih namirnica, a toga ne bi bilo da nemamo dobru baznu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno sirovine, pričamo o šećeru, ulju i brašnu.
“Imamo dovoljno proizvedenog suncokreta, šećerne repe. Kada je reč o suncokretu – 750.000 tona je ove godine proizvodnja, što je rekordna proizvodnja, trećina od toga je u ulju, što je dovoljno i za nas i za izvoz. Imamo dovoljno i za šećer i za mleko iako je turbulentno na tržištu”, istakao je Đaković.
Kada će biti ponuda mleka kao pre nekoliko meseci
Prema njegovim rečima, situacija u vezi sa mlekom je na nekoliko frontova različita, najpre je bila preraspodela, to jest prodaja sirovog mleka – ko od koga kupuje, ko ima veću količinu da preradi, ko ima manju. U narednim danima će se stabilizovati.
Odgovarajući na pitanje zašto su farmeri nezadovoljni, ukazuje da je cena odlična i da oni dobro zarađuju – 65 i 75 dinara za litar sirovog mleka, na to država daje u ovom kvartalu 15 dinara, isplaćeno je skoro dve milijarde dinara subvencija za mleko.
Napominje da je isplata počela pre sedam ili osam dana. Došlo je do promene u vrednosti premije sa 10 na 15 dinara.
“Važno je da su ekonomski stabilni, da smo oslobodili tržište mleka – nema više uredbe gde se ograničava cena mleka, samo se ograničava 10 odsto marže na mleko”, podseća Đaković.
Ako želimo domaće mleko, treba da ga platimo onoliko koliko vredi, istakao je Đaković.
Plaćaćete realnu cenu mleka. Ako želimo da pijemo domaće mleko, moramo da ga platimo onoliko koliko košta, kaže savetnik ministra poljoprivrede.
Trenutno je 200 dinara litar i po mleka, kaže Đaković, dodajući da je konkurencija ogromna.
O ceni ulja i šećera
Đaković je rekao da je cena ulja 189 dinara danima, negde 194. U Francuskoj je četiri evra, na Malti pet evra. Imamo dovoljne količine ulja, prosečna porodica troši jedan do dva litra mesečno, napomenuo je Đaković.
Poljoprivrednicima koji su protestovali obećana je bolja zarada na suncokretu. Osvrćući se na to, Đaković kaže da se uveliko prešlo sa reči na dela.
“Ispunjeni su svi zahtevi za suncokret, 14. oktobra počinje prijava za dodatne subvencije za suncokret i traje mesec dana. Mogu da se prijave svi proizvođači koji su proizveli i prodali suncokret kompanijama koje se bave preradom ili su izvršili kompenzaciju”, dodao je on.
Oni imaju pravo da mesec dana podnose zahteve, od 14. oktobra do 14. novembra, ponovio je Đaković.
Moratorijum na poljoprivredne kredite
Narodna banka Srbije je donela odluku da se ide na moratorijum na poljoprivredne kredite do godinu dana.
Đaković kaže da već od ponedeljka poljoprivrednici mogu da odu u banku, sve zavisi od pojedinca i banke – ugovor o kreditu je zaključen sa bankom, važno je da nije bilo docnje u dosadašnjoj isplati kredita, dužeg od 90 dana, tako da mogu da zaključe grejs period.
Uskoro kreće setva. Govoreći o đubivu, kaže da je ono skupo, oko 150 dinara za kilogram. U svetu je 1.000 evra tona uree, kao, na primer, u Francuskoj.
“Semenske robe ima dovoljno, prodavci semena kažu da nikada nije bila veća potražnja za semenskom pšenicom, traži se preko 30 odsto više, imali smo sušu i razočaranje zbog zarade od kukuruza. Mnogi će sada to kompenzovati tako što će zasejati pšenicu, to je dobro sa aspekta struke”, kaže Đaković.
Izvoz voća – malina je najviše doprinela
Najnoviji podaci kažu da je Srbija u periodu januar/septembar 2022. izvezla 629,8 miliona evra, što je za gotovo 14 odsto više nego prošle godine.
Đaković napominje da svake godine beležimo rekord kada je u pitanju izvoz voća, malina je najviše doprinela tom izvozu, 13,9 odsto je rast izvoza voćarskih proizvoda iz Srbije u ovoj godini, izvoz povrća je 14 posto veći.
Tome je doprinela agrarna politika koja se vodi, pregovarali samo sa brojnim državama gde bismo mogli da izvozimo, kaže Đaković.
“Treba da izvozimo što više, i ovde treba da bude stranih proizvoda. Volimo da naše maline jedu po celom svetu, jedan smo od najvećih svetskih proizvođača, četvrtina ili nekad trećina svetske proizvodnje malina proizvede se u Srbiji i mislim da nema zemlje na planeti gde se ona ne jede”, zaključio je Đaković.
