Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Požarevcu uhapsili su M. M. (2002) iz Požarevca, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga, dok će protiv dvadesetdvogodišnje devojke, osumnjičene za isto krivično delo, biti podneta krivična prijava.
Policija je u stanu devojke u kome je zatečen M. M. pronašla više paketića sa oko 190 grama marihuane, skrivene u kutiji i tegli, kao i 59 tableta sa liste psihoaktivnih supstanci koje, kako se sumnja, pripadaju M. M, dok je kod nje, takođe, nađena manja količina tableta sa liste psihoaktivnih supstanci.
M. M. je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu.
Demokratska stranka u Požarevcu već devetnaest godina obeležava 12. mart otvaranjem knjige žalosti i paljenjem sveća, sećajući se ubistva tadašnjeg predsednika Zorana Đinđića ispred zgrade Vlade Republike Srbije, navodi se u saopštenju.
Ideje Zorana Đinđića su i dalje aktuelne kao i pre 20 ili 30 godina. Zoran je želeo zemlju bez mržnje, zemlju bez bede, zemlju bez sukoba i ratova. Želeo je zemlju u kojoj se lepo živi, iz koje se ne beži,u koju se rado dolazi i zauvek ostaje. On je govorio :,, Da bi Srbija otišla u svet, moraće svet da dođe u Srbiju”.
Zoran je bio vrhunski intelektualac, čovek koji je cenio znanje, bio spreman da uči i svakodnevno čita. Bio je filozof i reformator. Bio je i veliki motivator, njegovi govori se pamte i po čuvenim metaforama.
Govorio je da je njegov moto koji ga vuče napred je da se nikad ne predaje.
,, Ako kreneš u preticanje dodaj gas”
,, Radi ono što smatraš da je ispravno a ne ono što će većina da podrži”
Demokratska stranka je verna idejama Zorana Đinđića, zaključuje se u saopštenju.
Za ulazak u ugostiteljske objekte od danas nisu potrebne kovid propusnice, a u zatvorenim prostorima više nije limitiran broj ljudi.
Na snazi su i dalje preporuka nošenja maski u zatvorenim prostorima, kao i karantin od sedam dana. Pravila za nošenje maski od ponedeljka će biti drugačija.
Na osnovu uredbe o ograničenju cena naftnih derivata, od danas u 15 sati do sledećeg petka u isto vreme, bezolovni benzin na pumpama će koštati 176,31 dinar, a dizel 187,74 dinara.
Vlada Srbije usvojila je juče Uredbu o ograničenju cena naftnih derivata koja se odnosi na naftne derivate evrodizel i evropremijum BMB 95, a koja će od stupanja na snagu 11. marta, važiti narednih 30 dana, do 11. aprila.
Doneta je i odluka o privremenom smanjenju akciza za 20 odsto od sadašnjeg iznosa na derivate nafte – olovni benzin, bezolovni benzin i gasna ulja.
Cene derivata usklađivaće se svakog petka u 15 časova sa cenama sirove nafte.
Uredbom je propisano da se najviše maloprodajne cene formiraju tako što se prosečne veleprodajne cene uvećaju za šest dinara. Potvrđeno je i da za poljoprivrednike cena dizela ostaje 179 dinara.
Poljoprivrednici će po staroj ceni dizel točiti samo na NIS-ovim pumpma i to uz kartice kojim dokazuju da su registrovana poljoprivredna domaćinstva.
U naftnim kompanijma kažu da je nova Uredba bila neophodna. Potražnja za gorivom raste, a kako bi se izbegle gužve Uredba nalaže da se gorivo sipa samo u rezervoare.
Naftni derivati više nisu jeftini ni u Bosni i Hercegovini, Makedoniji. Na pupma u zemljama Evropske unije cenovnici se menjaju i dva puta dnevno. U Italiji za litar benzina treba dati i 2,20 evra. U Nemačkoj doseže i do tri evra, u Austriji isto, a neke pumpe već ograničavaju prodaju na 30 litara.
Zbog velike potražnje i nestašice na nekim pumpma, mađarska Vlada ukinula je povlašćene cene za domaće teške kamione i strane teretnjake iznad 3,5 tone.
Navršilo se 19 godina od ubistva premijera Srbije i lidera DS-a Zorana Đinđića. Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine.
Ispred sedišta Vlade Srbije 12. marta 2003. godine ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić.
U prvom saopštenju posle ubistva premijera, Vlada Srbije je kao organizatore i počinioce atentata označila kriminalce iz takozvanog zemunskog klana, a kao kolovođe grupe identifikovala nekadašnjeg komandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka Legiju, kao i vođe kriminalnog zemunskog klana Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.
Vlada Srbije je, takođe, saopštila da je tog dana trebalo da bude potpisan nalog za hapšenje članova “najveće organizovane grupe na prostoru bivše Jugoslavije”, kako je označen zemunski klan.
Đinđić je u jednom od poslednjih intervjua pred ubistvo, a nakon neuspelog atentata 24. februara 2003. godine na auto-putu ispred Beogradske arene, demantovao tvrdnje da je sa takozvanim “crvenim beretkama”, pripadnicima JSO, sklopljen dogovor da 5. oktobra 2000. pomognu u zbacivanju Slobodana Miloševića u zamenu za “neko pravo iznad zakona”.
Nekoliko sati nakon ubistva Đinđića proglašeno je vanredno stanje u zemlji, koje je trajalo do 22. aprila, kada je ukinuto na predlog Vlade Srbije.
Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.
Akcija “Sablja”
U policijskoj akciji “Sablja” uhapšen je atentator na premijera, bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović, njegovi pomagači i još nekoliko pripadnika te jedinice, kao i većina pripadnika zemunskog klana i drugih kriminalnih grupa u zemlji i rasvetljena neka nerazjašnjena ubistva iz prethodnih godina.
U avgustu 2003. godine, podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u ubistvu premijera Đinđića, a prvi na listi okrivljenih, Milorad Ulemek Legija, predao se srpskim vlastima 2. maja 2004. godine.
Suđenje optuženima za ubistvo premijera Đinđića počelo je 22. decembra 2003. godine u Okružnom sudu u Beogradu, u Odeljenju za borbu protiv organizovanog kriminala. Oni su 23. maja 2007. godine proglašeni krivim i prvostepenom presudom osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.
Za organizovanje ubistva premijera na 40 godina zatvora osuđen je bivši komandant “crvenih beretki” Milorad Ulemek. Na istu kaznu osuđen je i Zvezdan Jovanović, neposredni izvršilac ubistva i bivši Ulemekov zamenik. Te presude potvrdio je i Vrhovni sud Srbije 29. decembra 2008. godine.
Od Bosanskog Šamca do Beograda
Zoran Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu. Sa suprugom Ružicom, koja je pravnica, dobio je dvoje dece.
Studije filozofije počeo je u Beogradu, ali je bio uhapšen i osuđen na godinu dana zatvora, zajedno sa grupom studenata iz Zagreba i Ljubljane, koji su se suprotstavljali autoritarnom režimu.
Po završetku studija, nigde u zemlji nije mogao da dobije posao, pa je otišao u Nemačku, gde je doktorirao na Univerzitetu u Konstancu, a u Jugoslaviju se vraća tek posle 12 godina i pada Berlinskog zida.
U Demokratskoj stranci bio je od 1989. godine, kao jedan od njenih osnivača i njen najuticajniji predsednik.
Posle pobede opozicije na lokalnim izborima, 1997. godine, i posle sukoba sa Miloševićevim režimom, postao je prvi gradonačelnik Beograda koji nije bio član komunističke partije.
Strateg i organizator kampanje
Tokom 2000. godine bio je glavni strateg i organizator kampanje opozicije, koja se završila 5. oktobra odlaskom Miloševića sa vlasti.
U januaru 2001. godine, postao je prvi srpski premijer, koji iza sebe nema komunističku prošlost.
U ekspozeu koji je podneo poslanicima Narodne skupštine Srbije naveo je da je Srbija u prethodnih deset godina bila prepuštena “na milost i nemilost brutalnim interesnim grupama unutar zemlje i međunarodnim interesima spolja, ali da je to vreme prošlo 5. oktobra”.
“Srbija je uzela svoju sudbinu u svoje ruke, a današnji dan u simboličnom smislu razumemo kao 6. oktobar, kao početak sprovođenja nacionalnog konsenzusa za korenite promene”, rekao je tada Đinđić.
Za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi u Srbiji.
U Srbiji ujutru umeren, lokalno i jak mraz, po kotlinama jugozapadne i južne Srbije mestimično magla.
Tokom dana pretežno sunčano i hladno, samo ujutro i pre podne na jugoistoku promenljivo oblačno, ponegde je moguć slab, kratkotrajan sneg.
Najniža temperatura od -11 do -5, a najviša od 1 do 6 stepeni. Vetar slab do umeren, severoistočni i istočni, uveče u skretanju na jugoistočni, saopštio je Republički hidrometerološki zavod.
U Požarevcu ujutro umeren mraz. Tokom dana pretežno sunčano i hladno. Najniža temperatura od -7 do -5, a najviša oko 6 stepeni. Vetar slab, severoistočni i istočni, uveče u skretanju na jugoistočni.
Vremenska prognoza za 7 dana
U Srbiji u nedelju ujutro umeren, lokalno i jak mraz. Tokom dana pretežno sunčano i hladno za ovo doba godine. Početkom sledeće sedmice slabljenje jutarnjih mrazeva i osetni porast dnevnih temperatura. U ponedeljak i veći deo dana u utorak pretežno sunčano. U utorak uveče i tokom noći ka sredi umereno naoblačenje. U sredu i četvrtak u svim krajevima, a u petak samo u južnim predelima zahladenje, povremeno s kišom, na planinama sa snegom. U subotu razvedravanje.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Požarevcu, od 7. marta do danas, u redovnoj kontroli, isključili su iz saobraćaja petoricu muškaraca, četvoricu koji su vozili pod dejstvom alkohola, od kojih je jedan izazvao saobraćajnu nezgodu, kao i jednog pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.
U okolini Požarevca, pedesetpetogodišnji vozač „ford mondea“ je vozeći sa 1,29 promila alkohola u organizmu i bez položenog vozačkog ispita, izlazeći sa parkinga udario u automobil kojim je upravljala dvadesetsedmogodišnja žena.
U ovoj nezgodi niko nije povređen.
Policija ga je privela sudiji za prekršaje koji mu je izrekao novčanu kaznu u iznosu od 206.000 dinara.
Patrola je u Velikom Gradištu zaustavila vozača „ševroleta“ (40) koji je automobilom upravljao sa 3,13 promila alkohola u organizmu.
Sudija za prekršaje mu je izrekao novčanu kaznu u iznosu od 140.000 dinara, zaštitnu meru zabrane upravljanja vozilom 10 meseci, kao i 15 kaznenih poena.
Saobraćajna policija je u Velikom Gradištu i u okolini Požarevca zatekla vozače „fijata“ (35) i „folksvagena“ (54) koji su automobilima upravljali sa 2,13 i 1,48 promila alkohola u organizmu, kao i vozača „seata“ (23) koji je vozio pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.
Svi vozači su zadržani do 12 sati i protiv njih su podnete prekršajne prijave po Zakonu o bezbednosti saobraćaja.
Potpredsednica vlade i ministarka energetike Zorana Mihajlović izjavila je da će u 13.00 sati biti utvrđena nova cena goriva i da će ona na pumpama biti nešto malo viša u odnosu na zamrznute cene za benzin B95 i dizel koje su važile u prethodnih mesec dana.
Mihajlović je, na pitanje Tanjuga, objasnila da ministarstvo na čijem je čelu utvrđuje prosečnu veleprodajnu cenu i dostavlja Ministarstvu trgovine, kao i da marža pumpi ne može da bude veća od šest dinara.
U prethodnih mesec dana na snazi je bila uredba kojom je na pumpama bila ograničena maksimalna cena benzina BMB 95 na 171 dinar i evrodizela na 179 dinara.
Ministarka je rekla da je donetom uredbom napravljen balans između veleprodajne i maloprodajne cene.
“Za dizel za poljoprivrednike ostaje 179 dinara, a cena benzina i dizela na pumpama za građane će se sigurno jednim delom nešto manje povećati”, rekla je Mihajlović.
Foto: Urban City / I.P.
Gledaćemo kako se kreću cene na svetskom tržištu, rekla je ona i dodala da će cena na pumpama u Srbiji biti nešto malo viša u odnosu na sadašnje cene.
Cena goriva se u narednih 30 dana usklađuje svakog petka
Uredba o ograničenju cena naftnih derivata evrodizela i evro premijuma BMB 95 predviđa da se od danas i u narednih 30 dana usklađivanje cena goriva vrši svakog petka, kada će se do 15 časova objavljivati maksimalne cene. Za poljoprivrednike dizel će najviše koštati 179 dinara.
Najviše maloprodajne cene ovih derivata utvrđivaće Ministarstvo trgovine svakog petka do isteka uredbe i objavljivati na zvaničnoj internet stranici najkasnije do 15 časova, navodi se u uredbi i cene će važiti od trenutka objavljivanja.
Najviša maloprodajna cena sa porezom na dodatu vrednost za evrodizel i bezolovni benzin BMB 95 utvrđuje se u iznosu prosečne veleprodajne cene derivata na teritoriji Srbije uvećane za šest dinara.
Prosečne veleprodajne cene tih derivata obračunava Ministarstvo rudarastva i energetike, svakog petka do isteka uredbe i najkasnije do 13 časova dostavlja Ministarstvu trgovine.
Ministar nadležan za poslove energetike bliže propisuje način obračuna prosečne veleprodajne cene derivata nafte evrodizela i evropremijuma BMB 95.
Uredba se ne odnosi na aditivirane derivate nafte.
Privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava dužni su da maloprodajne cene derivata evrdizel i evropremijum BMB 95, koje ne smeju premašiti nivo najviših maloprodajnih cena utvrđenih od strane Ministarstva trgovine primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine.
Pumpe su obavezne da nastave da isporučuju ove derivate isključivo utakanjem u pogonske rezervoare prevoznih sredstava.
Naftna industrija Srbije će na svojim pumpama uz upotrebu kartica izdatih registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, staviti u promet dizel po maksimalnoj maloprodajnoj ceni od 179 dinara po litru, isključivo utakanjem u pogonske rezervoare poljoprivrednih mašina.
Ostali snabadevači gorivom na pumpama mogu, uz upotrebu kartica izdatih registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, staviti u promet derivat evrodizel po maksimalnoj maloprodajnoj ceni od 179 dinara po litru, isključivo utakanjem u pogonske rezervoare poljoprivrednih mašina.
Predviđene su novčane kazne od 100.000 do dva miliona dinara za pravna lica u slučaju kršenja uredbe, a može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da vrši određene delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Odgovornom licu u firmi zaprećena je novčana kazna od 5.000 do 150.000 dinara i može se izreći zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene poslove u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Kazne za preduzetnike su od 10.000 do 500.000 dinara i može se izreći zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Nadzor nad primenom ove uredbe sprovodi ministarstvo nadležno za poslove trgovine.
Danas je Grad Požarevac potpisao ugovor o sufinansiranju mera energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova sa Ministarstvom rudarstva i energetike.
Ukupna sredstva predviđena za ovu namenu iznose 14,2 miliona dinara od kojih je 7,1 milion obezbedio Grad, a ostalih 7,1 Ministarstvo.
-Uskoro će Grad objaviti poziv za privredne subjekte od kojih će fizička lica moći da nabave materijal i opremu odgovarajućeg kvaliteta sa ugradnjom. Nakon objavljivanja liste privrednih subjekata biće raspisan i konkurs za vlasnike stambenih objekata koji su zainteresovani za korišćenje ovih mera, napisao je na profilu gradonačelnik Požarevca Saša Pavlović.
Isplata 8.000 dinara po hektaru subvencija poljoprivrednim proizvođačima počela je jutros u 9 sati, potrvđeno je RTS-u u Ministarstvu poljoprivrede.
Novac će danas leći na račun prvih 50.000 gazdinstava i tom dinamikom isplata će biti nastavljena narednih sedam dana.
Ukupno 313.000 gazdinstava dobiće 125 miliona evra pomoći usled aktuelnog stanja na energetskom tržišu, što je uvećanje subvencija po hektaru u odnosu na prošlu godinu za 100 odsto.
Danas se navršava 16 godina od smrti Slobodana Miloševića (1941-2006.), predsednika Srbije i SR Jugoslavije, predsednika Socijalističke partije Srbije i haškog optuženika.
Milošević je od infarkta umro 11. marta 2006. godine u pritvoru Tribunala u Hagu gde je bio od 28. juna 2002. godine. Umro je tokom suđenja kao optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj i za genocid u Bosni i Hercegovini.
Uhapšen je u Beogradu 1. aprila 2001. zbog zloupotrebe službenog položaja, a na osnovu Uredbe Vlade Srbije, Haškom tribunalu je izručen 28. juna 2001. godine.
Slobina spomen soba, Foto: Urban City
Telo Slobodana Miloševića dopremljeno je iz Haga u Beograd 15. marta 2006. godine, podseća Beta.
Sahranjen je u dvorištu porodične kuće svoje supruge Mirjane Marković u Požarevcu, a sahrani nije prisustvovao niko od članova najuže porodice.
Na sahrani su bili najviši funkcioneri Socijalističke partije Srbije, izuzev njenog aktuelnog predsednika Ivice Dačića, kao i tadašnji zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić, predsednik ruske Komunističke partije Genadij Zjuganov, poslanik Dume Sergej Baburin i general Leonid Ivašov, kao i bivši američki državni tužilac Remzi Klark.
Desetogodišnja vladavina Slobodana Miloševića završena je 2000. godine pobedom kandidata Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislava Koštunice na izborima za predsednika SRJ.
Najveća turistička manifestacija u zemlji i regionu jugoistočne Evrope, 43. Međunarodni sajam turizma, održaće se ove godine od 24. do 27. marta. Turistička organizacija opštine Veliko Gradište nastupiće i ovom prilikom samostalno, ali u krugu štandova regionalne ponude, u hali 4.
Glavni dan prezentacije turističke ponude opštine Veliko Gradište je petak, 25. mart, na štandu Turističke organizacije. Posetioci će imati priliku da uživaju u multimedijalnoj prezentaciji na velikom LED ekranu. Štand će dizajnom, na interesantan način, privući ljubitelje romantičnog odmora, ali i zaljubljenike u mističnu istoriju, a pored Srebrnog jezera – turističkog centra koji tokom sezone privuče oko 700.000 posetioca, biće predstavljena i nezaobilazna Ramska tvrđava.
Foto: Urban City // B.P.
Na prezentaciji, koja će početi u 11 časova, govoriće se o postignutim rezultatima i akcijama koje je ova opština pokrenula u cilju jačanja turističke ponude kao i o investicijama i primerima dobre prakse. Posetioci će moći da se upoznaju sa bogatom turističkom ponudom opštine Veliko Gradište, a ovom prilikom biće najavljeni festivali i jubileji.
Glavna tema prezentacije biće projekat „Vampir Petar Blagojević i vlaška magija“. Petar Blagojević – čuveni vampir iz sela Kisiljeva u opštini Veliko Gradište, preminuo je 1725. godine, a nakon njegove sashrane u selu su počeli da se dešavaju neobjašnjivi – misteriozni događaji. Priča veli da se Petar preobrazio u strašno stvorenje koje je noću napadalo mlađe ljude u selu, isisavalo im krv i oduzimalo dah. Da ovo nije samo još jedna narodna legenda svedoče zvanični spisi Austrougarske monarhije iz tog perioda koji se čuvaju u Narodnom muzeju Austrije, gde je ovaj događaj zabeležen kao prvi slučaj vampirizma u svetu.
Na predstavljanju opštinske ponude govoriće predsednik opštine Veliko Gradište Dragan Milić, v.d. direktora Turističke organizacije opštine Veliko Gradište Branislavka Veličković i predsednica Udruženja „Đura Jakšić“ iz Beograda i koordinator projekta o Petru Blagojeviću Snežana Milošević. Na prezentaciji će, takođe, niz misterioznih priča ispričati profesor istorije Nenad Mihajlović – Goja.
Druženje će se nastaviti prigodnim koktelom, uz poznate zvuke violine čuvenog Gradištanca Vlastimira Pavlovića Carevca.
Narodna biblioteka „Ilija M. Petrović” Požarevac organizuje predstavljanje knjige koju je priredila Anita Panić, TV autor, dokumentarista i pisac „Čarobna melanholija“ (o liku i delu glumice Nede Arnerić), 14. marta 2022. godine, u 19 časova.
Vlada je na sednici usvojila Uredbu o ograničenju cena naftnih derivata evrodizel i evro premijum BMB 95.
Ona je danas stupila na snagu i važiče narednih 30 dana, do 11. aprila.
Odluka je donata u cilju sprečavanja većih poremećaja i očuvanja životnog standarda stanovništva, s obzirom na to da se u prethodnom periodu beleži rast cena naftnih derivata, saopšteno je iz vlade.
Uredbom se utvrđuje maksimalna maloprodajna cena i obavezuju privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava, a koji su do donošenja uredbe vršili isporučivali derivate, da nastave sa isporukom isključivo utakanjem u pogonske rezervoare prevoznih sredstava.
Predviđeni su i uslovi i način prodaje naftnih derivata registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.
Članovi vlade doneli su odluku o privremenom smanjenju akciza za 20 odsto od sadašnjeg iznosa na derivate nafte – olovni benzin, bezolovni benzin i gasna ulja.
Na sednici doneta je dopunjena odluka o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, odnosno za izuzimanje određene robe za plaćanje carinskih dažbina u 2022. godini.
Odluka koja se odnosi na naftu i ulja dobijena od bitumenoznih minerala, važiće do 31. decembra ove godine.
Kraj radne nedelje obeležiće veoma hladno vreme sa umerenim, a na planinama i jakim mrazom u jutarnjim satima.
Na jugu i istoku još ponegde je moguć slab sneg. Najniža temperatura od -9 do -4, a najviša od 1 do 5 stepena. U Požarevcu sunčano, ali uz jutarnji mraz i najvišu temperaturu oko 4 stepena.
Ujutro u većem delu umeren, a na planinama i jak mraz. U toku dana na severu Srbije pretežno sunčano, dok će se u ostalim krajevima smenjivati oblaci i sunce. Na jugu i istoku još ponegde je moguć slab sneg.
Duvaće slab i umeren vetar, severni.
Najniža temperatura od -9 do -4, a najviša od 1 do 5 stepena.
Na skupovima u zatvorenim prostorijama ukida se limit broja osoba. Tako će od subote svi bioskopi i pozorišta moći da rade po normalnom režimu.
Ističe da je odlučeno da ostaje preporuka nošenja maski u zatvorenim prostorima.
Karantin je i dalje na snazi u trajanju od sedam dana.
Kada je reč o putnicima međunarodnom saobraćaju, prema njenim rečima, mere ostaju na snazi.
Za ulazak u zemlju obavezni su dokaz o vakcinaciji, dokaz o preležanoj bolesti ili odgovarajući serološki test.
Preporuka Nacionalnog komiteta za imunizaciju, ukazuje, je uvođenje dodatne buster doze, za starije do 18 godina četvrta doza.
“Ta druga buster doza, može da se dobije pet meseci posle prve, a odnosi se pre svega na one koji su pod većim rizikom od težeg oboljenja”, dodaje Kisić Tepavčevićeva.
Navodi da je preporuka Komiteta uvođenje buster doze za vakcinaciju dece od 12 do 18 godina.
Sednica Kriznog štaba za borbu protiv virusa korona završena je, a javnosti se obraća dr Darja Kisić Tepavčević.
Ona je rekla da je epidemiološka situacija znatno bolja i da sve više bolnica izlazi iz kovid režima.
“Dolazi do ublažavanja mera, u prvom redu, ukidanje važenja kovid propusnica, koje stupa na snagu od subote”, rekla je dr Kisić Tepavčević.
On je dodao i da se ne može reći da su kovid propusnice bile od velike koristi.
“Medicinski deo Kriznog štaba tražiće da se ukine karantin za one osobe koje su bile u kontaktu sa inficiranom osobom, a ne pokazuju simptome bolesti”, poručio je Tiodorović.
Dodao je da, ipak, neke druge mere moraju ostati na snazi.
“Obavezno nošenje maski u javnom prevozu i na javnim mestima, držanje propisane distance u zatvorenom prostoru i obavezna dezinfekcija. Izolacija takođe mora da ostane pogotovo za ona lica koja imaju simptome bolesti jer se na taj način smanjuje mogućnost širenja zaraze”, rekao je Tiodorović.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je u ponedeljak Tanjugu da je epidemiološka situacija u zemlji povoljnija.
“Imamo povoljniju situaciju, ali da li možemo da garantujemo da će tako i ostati – to niko ne može. Kovid nas je naučio da to ne možemo da predvidimo. Mi radimo šta je do nas, svi dobro znamo da treba da se ponašamo tako da sprečimo širenje virusa”, poručio je Lončar.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenja za borbu protiv korupcije, u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, uhapsili su N. M. (1982), odgovorno lice privrednih društava „Vip logistik“ i „Euro stratedžik kompani“, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela prevara u obavljanju privredne delatnosti i pranje novca, D. M. (1958), odgovorno lice „Vip logistik“ Požarevac, osumnjičenog za krivično delo oštećenje poverilaca, i M. R. (1964), odgovorno lice PD „Centar promet“, koji se tereti za krivično delo pranje novca.
N. M. je, kako se sumnja, od 2017. do 2019. godine, doveo u zabludu i naveo odgovorna lica u Republičkoj direkciji za robne rezerve, da mu pozajme 600.000 litara rafinisanog suncokretovog ulja, koje je potom prodavao.
Osumnjičeni, po isteku ugovorenog roka, robu nije vratio i na taj način oštetio je Republičku direkciju za robne rezerve za 63.125.067 dinara.
On se tereti da je novac koji je zaradio prodajom ulja koristio za lične potrebe, kao i za kupovinu poslovnog prostora i automobila.
Osumnjičeni D. M. tereti se da je, krajem 2018. godine, od N. M. preuzeo upravljačka prava i postao odgovorno lice PD „Vip Logistik“, a zatim, iako je znao da je ta firma u blokadi i nesposobna za plaćanje, u nameri da ošteti Republičku direkciju za robne rezerve, preusmeravao novac sa tekućeg računa te firme na račune PD „Euro stratedžik kompani“, kojim je, takođe, upravljao N. M.
Osumnjičeni M. R. tereti se da je, od 2018. do 2021. godine, zaključio ugovore o zajmu i primio pozajmicu od N. M., kao odgovornog lica privrednog društva „Euro stratedžik kompani“, u iznosu od 19.400.000 dinara, iako je znao da taj novac potiče iz kriminalne delatnosti.
On je potom, kako se sumnja, tim novcem za N. M. kupio poslovni prostor u Požarevcu površine 445 metara kvadratnih.
Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu, saopštio je MUP.
Republički hidrometeorološki zavod Srbije izdao je upozorenje za područje Srbije na umeren i jak jutarnji mraz, od 11. do 13. marta.
– Od petka do kraja sedmice, na području Srbije očekuje se umeren, lokalno i jak jutarnji mraz. Najniža temperatura u većini nižih predela od -10 do -5 stepeni, za dane vikenda ponegde i niža, a na planinama i ispod -15 stepeni Celzijusa.
Slablјenje jutarnjih mrazeva i osetni porast dnevnih temperatura očekuje se početkom naredne sedmice, saopštio je RHMZ.
Kako dalje upozoravaju, u toku prepodneva u zapadnoj, centralnoj i južnoj Srbiji oblačno sa snegom uz dalјe povećanje visine snežnog pokrivača, naročito na planinama, gde se očekuje od 5 do 10 cm novog snega.
Kako ukazuje prognoza RHMZ-a, u Srbiji danas vreme potencijalno opasno i veoma opasno.
U Požarevcu i ostatku okruga u petak će na snazi biti žuti, a u subotu narandžasti meteoalarm.
Jutarnje temperature za vikend biće oko -5, tokom dana oko 5 stepeni. od ponedeljka postepeno otopljenje sa dvocifrenim temeperaturama i sunčanim intervalima.
S obzirom na to da je broj korisnika ove mreže veći od dve milijarde, a mnogima je glavno sredstvo komunikacije, neobično je da WhatsApp već do sada nije predstavio takvu opciju.
WhatsApp konstantno nadograđuje svoju platformu za komunikaciju novim opcijama i mogućnostima, a jedna od takvih opcija koju pripremaju odnosi se i na – ankete.
Mogućnost anketa, odnosno glasanja između više mogućih odgovora na postavljena pitanja, već neko vreme imaju korisnici konkurentskih platformi poput Vibera i Telegrama. Prema informacijama sa stranice WABetaInfo, opcija anketa na WhatsAppu tek je u ranoj fazi razvoja i još nije poznato kako će izgledati, ali zato znamo da će proći još neko vreme dok postane dostupna svim korisnicima.
Moći će da se koristi u grupnim razgovorima u kojima će biti veoma korisna pa će osobe koje učestvuju u njima moći jednostavno da odluče o npr. mestu na koje žele izađu u subotu uveče, filmu koji će gledati u bioskopu itd.
Iako nije reč o nekoj revolucionarnoj opciji koja bi oduševila milione korisnika poput npr. jednostavnog prebacivanja profila i komunikacije s iPhonea na Android i obrnuto, svakako treba pohvaliti svaki novitet koji će poboljšati iskustvo upotrebe aplikacije.
Iz WhatsAppa još nema zvaničnih informacija o anketama i mogućnosti glasanja unutar grupnih razgovora, a kada ta opcija bude pri kraju, prvo je možemo očekivati u test verzijama aplikacije, pa ćemo tada znati da se bliži i njeno zvanično lansiranje.
Grad Požarevac objavio je konkurs za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta.
U pitanju su tri pozicije koje se traže na konkursu, radno mesto „Poslovi izrade predloga projekata i finansijsko upravljanje projektima“ u Odeljenju za lokalni ekonomski razvoj, poljoprivredu i zaštitu životne sredine – Odsek za lokalni ekonomski razvoj, zvanje Savetnik, radno mesto „Komunalni inspektor“ u Odeljenju za inspekcijske poslove – Odsek komunalne inspekcije i radno mesto „Poslovi vezani za poslovni i stambeni prostor“ u Odeljenju za imovinsko-pravne poslove – Odsek za imovinsko – pravne poslove i upravljanje imovinom.
Za sve tri pozicije u pitanju je zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme.
Domaći bankarski sistem je dovoljno likvidan i kapitalizovan i može da reaguje na sve zahteve klijenata za podizanje depozita preko bankomata, u elektronskom bankarstvu i na šalterima i da održi stabilan kurs dinara, izjavila je danas guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.
Ona je na vanrednoj konferenciji za novinare pozvala medije da ne stvaraju paniku plasiranjem neproverenih informacije iz neimenovanih izvora o navodnim redovima ispred banaka i menjačnica i povećanja deviznog kursa.
Guvernerka je naglasila da je od 25. februara svega 24 miliona evra depozita povučeno iz domaćih banaka.
„To je svega 0,19 odsto depozita, ali to nije izašlo iz sistema, nego je prebačeno iz banke u banku, a razlog je neizvesnost sudbine Sberbanke, koju smo mi na vreme rešili”, rekla je Tabković.
Od 25. februara svega 24 miliona evra depozita povučeno iz domaćih banaka
Pomenula je da je nakon izbijanja ukrajinske krize 25. februara ukupna likvidna aktiva povećana za 21 milijardu dinara na 1.522 milijarde dinara, što je oko 40 odsto ukupne aktive bankarskog sektora, te dodala da je zbog toga uverena da građani i privreda ne treba da brinu o svojim štednim ulozima.
Guvernerka je naglasila da je Srbija dočekala krizu sa deviznim rezervama od 16 milijardi evra i deviznom štednjom koja je od početka ove godine uvećana za 185 miliona evra na preko 12 milijari evra.
„Verujem da će te rezerve trajati makar tri puta duže od onog koliko bi mogao da traje rat u Ukrajini”, dodala je Tabaković.
Guvernerka je naglasila da je pred konferenciju za novinare održan sastanak sa bankama na kojem je još jednom konstatovano da nema mesta panici niti razloga da se među građane unosi nemir zbog navodnog rasta deviznog kursa i nestašice deviza u menjačnicama. Pozvala je ponovo medije da ne posežu za senzacijama, već da sve informacije koje ih zanimaju provere u kabinetu guvernera NBS.
Dinar stabilan
„Panika stvara bumerang efekat jer ćete pričom o nestašici neke robe i stvaranjem zaliha samo dovesti do toga da se to i desi. Međutim, ako je išta stabilno u Srbiji, to su dinar i devizni kurs i Srbija u kojoj niko nema razloga da poveruje u namerno širenje straha i panike, narušavajući u vreme izbora stabilnost kojoj nije ni na koji način doprineo”, ocenila je Tabaković.
Ona je ponovila da NBS poslednjih dana pojačano snabdeva banke stranom efektivom i to prema dnevnim trebovanjima, mimo propisa koji nalažu da se potrebe za novcem najave dan unapred.
Razlog je namera centralne banke da pokaže da novca ima i da građani ne treba da brinu o tome.
Tabaković je dodala da u trezoru NBS ima 36,7 tona zlata „za ne daj bože”.
Tabaković je istakla da su kontrolori NBS inkognito proveravali kurs po kome se prodaju devize u pojedinim menjačnicama u Srbiji i utvrdili da on ne odstupa od propisima dozvoljenog.
Pozvala je sve koji imaju informacije da se negde krši zakon da centralnoj banci prijave naziv i adresu te menjačnice i prilože fotografiju sa mobilnog telefona sa potvrdom o visini kursa po kom je menjač prodao devize.
Most Moračica, avgust 2021 // Foto: Urban City // B.P.
Svi vozači iz Srbije koji na leto krenu na more u Crnu Goru moći će da koriste novu deonicu auto-puta Podgorica-Mateševo, izjavio je na Kopaonik biznis forumu crnogrski ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić.
„Izvesno je da će se ovog leta koristiit taj put iz Srbije i biće na zadovoljstvo svih koji tradicionalno krenu na more u Crnu Goru”, rekao je ministar i precizirao da je taj deo autoputa dugačak 41 kilometar.
FOTO: URBAN CITY / B.P., JUL 2019.
„Izgradnja te prioritetne deonice na autoputu Bar-Boljare bila je veoma kompleksna. Bio je to skup i problematičan put koji je koštao 900 miliona evra, od 41 kilometara 50 odsto bili su tuneli i vijadukti”, rekao je ministar i dodao da put ide i do 1.000 metara nadmorske visine, prenosi Tanjug.
Naveo je da će brzini protoka ljudi, robe i usluga doprineti i završetak radova na zgradi modularnog prelaza u Bjelom Polju između Srbije i Crne Gore, što je deo velikog projekta koji se radi u saradnji sa svim zemljama okruženja, naveo je ministar.
„Uzalud nam novi putevi i pruge ako nam je za prelazak granice potrebno par sati i zato nam je cilj kad već imamo granice da bar prelaze učinimo efikasnijim”, naveo je on i dodao da će sve službe biti objedinjene u renoviranoj zgradi u Bijelom Polju.
Izrazio je očekivanje da će, „ako se sklope stvari” ove godine biti završen i tender za izvođenje radova na preostaloj deonici puta do Boljara.
Središnji stub Moračice visok je više od 160 metara, foto: URBAN CITY / B.P, jul 2017.
„Cilj je da se povežemo sa Srbijom, a drugi po važnosti projekat za nas je brza saobraćajnica do Debelog brda i veza sa zaleđem do Albanije, kako bi se vezali za Plavi put”, rekao je ministar.
Bojanić je zajedno sa ministrom Tomislavom Momirovićem učestvovao na panelu KBF koji je iskoristio da prestavi kapitalne investicije u Crnoj Gori. Između ostalog govorio je i o planu Podgorice da preuzmu deo ranijeg prodatog vlasništva Luke Bar kako bi luka povratila regionalni značaj.
Jutros je kao što je i bilo prognozirano, padao sneg jačeg intenziteta u Požarevcu.
Ipak, kako je temperatura vazduha iznad nule, sneg se zadržao samo na krovovima, automobilima i krošnjama. Nešto više ga je bilo u gornjim delovima Požarevca.
Član Kriznog štaba, epidemiolog Branislav Tiodorović, rekao je za RTS da su kovid propusnice izgubile smisao i da će verovatno biti ukinute na današnjoj sednici Kriznog štaba.
Epidemiolog Branislav Tiodorovića rekao je za RTS da su velike šanse da se ukinu kovid propusnice na Kriznom štabu, s obzirom na to da je procenjeno da je izgubljen smisao njihovog korišćenja, pogotovo što su one važile od 20 časova.
“Kovid propusnice su izgubile smisao i verovatno će da se ukidaju, kao što je to u Evropi, u mnogim zemljama koje su imale strože mere i urađeno”, naveo je Tiodorović.
Prema njegovim rečima, druga tema Kriznog štaba, koji zaseda danas u 16 časov, će biti karantin za osobe koje su bile u kontaktu sa zaraženom osobom.
“To su zdrave osobe, bez simptoma, karantin je sprovođen da se ne bi eventualno širila zaraza. Koliko je dobro sprovođeno, pitanje je, u Evropi je to ukinuto”, naveo je.
Kaže da će ostati izolacija za one koji su bolesni i koji imaju simptome.
“Biće u kućnim uslovima 7 dana, posle toga se radi testiranje i 10. dana ako je sve u redu idu na posao”, napomenuo je Tiodorović.
Dodao je da maske i odstojanje od metar i po bi trebalo da ostane kao epidemiološka mera.
Govoreći o četvrtoj dozi, rekao je da je ona neophodna starijima i onima koji imaju pad imuniteta.
Meso i proizvodi od mesa koji su poreklom iz Srbije od 1. aprila 2022. godine u prodajnim objektima biće obeleženi posebnom grafičkom oznakom, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Obeležavanje domaćih proizvoda od mesa na ovaj način uvedeno je novim Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, čija primena počinje 1. aprila.
Uslov da bi neka mesna prerađevina bila označena novom oznakom “Poreklom iz Srbije” je da je više od 50% glavne sirovine poreklom iz Srbije.
Ta oznaka prikazuje se na vidljivom mestu neposredno pored izloženog mesa i proizvoda od mesa ili uz cenu i treba da bude najmanje iste veličine kao i veličina cene.
Na ovu meru Ministarstvo poljoprivrede se odlučilo da bi dalo dodatni podsticaj domaćoj proizvodnji mesa u skladu sa predlogom poljoprivrednika, a zahvaljujući ovoj meri kupci će imati jasan uvid o poreklu proizvoda koji kupuju.
– Na ovaj način takođe ćemo ukazati potrošačima gde mogu kupovati domaće proizvode i promovisati prednosti kvaliteta domaćih proizvoda – navodi se u saopštenju i dodaje da se očekuje da dugoročno ova mera pozitivno deluje na domaću proizvodnju.
Sednica Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa biće održana danas, potvrdila je Vlada Srbije.
Na sednici bi trebalo da budu ukinute kovid propusnice.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je u ponedeljak da je epidemiološka situacija u zemlji povoljnija i da su se stekli uslovi da se sednica održi narednih dana.
“Imamo povoljniju situaciju, ali da li možemo da garantujemo da će tako i ostati, to niko ne može. Kovid nas je naučio da to ne možemo da predvidimo. Mi radimo šta je do nas, svi dobro znamo da treba da se ponašamo tako da sprečimo širenje virusa”, poručio je Lončar.
U sedmici u kojoj se obeležava Međunarodni dan žena, Centar za kulturu „Kostolac“ u saradnji sa Kulturno – umetničkim društvom „Kostolac“, pod pokroviteljstvom Gradske opštine Kostolac, organizuje tradicionalni 27. „Koncert za mame i dame“.
Koncert u izvođenju Kulturno umetničkog društva „Kostolac“ održaće se u subotu, 12. marta, u Domu kulture u Kostolcu sa početkom u 19:00 časova. Cena ulaznice iznosiće simboličnih 100 dinara.
