Šta je to zapravo što očekujemo od praznika i sa kakvim mislima ulazimo u ovo doba godine?
Počev od novogodišnje rasvete, pa preko sniženja u supermarketima, atmosfera nas neminovno uvodi u posebno raspoloženje i zahteva od nas jednu vrstu ponašanja. Pa čak i oni koji ne podležu prazničnoj depresiji ili euforiji, oni koji su uslovno rečeno ravnodušni prema završetku kalendarske godine, ne mogu da budu izuzeti iz opšte atmosfere koja vlada u ovo vreme.
Ukoliko i sami razmišljate o ovome i želeli biste da konsultujete stručnjake – psiholozi, psihoterapeuti i lekari različitih specijalnosti svakodnevno su dostupni na platformi za besplatne zdravstvene konsultacije DokTok. Posetite www.doktok.rs, napravite svoj profil i zakažite konsultaciiju kod željenog stručnjaka.
Vreme praznika i Nova godina su, mnogi će reći, vreme sreće i zadovoljstva, euforije. Prilika da druge i sebe obradujemo poklonima i da provedemo slobodno vreme u opuštanju, veselju i druženju. Ujedno to je i period stresa, sumiranja proteklog perioda, svođenje računa, pogotovo finansijsko, ali neretko i emocionalno.
Intenziviranje osećanja je izuzetno prisutno u ovom periodu praznika. Sva osećanja za vreme praznika kao da dobiju na volumenu. Ako je neko usamljen – biće usamljeniji, ako je neko srećan – srećniji, ako je neko zadovoljan – zadovoljniji, ako je zaljubljen – zaljubljeniji. Dešava se da ljude koji zaista uživaju u prazničnim čarolijama, dolazak praznika prene iz zimske depresije.
Šta je ono što neke ljude u periodu praznika čini srećnim, euforičnim, a druge usamljenim, tužnim, depresivnim? I šta je to euforija, a šta praznična depresija?
Ljudi najčešće sreću brkaju s euforijom. Ova nejasnoća je mnogo veća od, na primer, razlikovanja između tuge i depresivnosti, jer se niko ne žali kada oseća euforiju. Međutim, kao što je tuga zdravi pandan depresivnosti, koja je nezdrava emocija, tako je i sreća zdravi pandan euforiji – koja predstavlja nezdravo i stoga štetno osećanje.
Budući da je euforija intenzivna emocija, ona nas lako preplavi i samim tim sposobnost racionalnog mišljenja biva značajno umanjena, često propuštamo da osmislimo situaciju u kojoj se nalazimo i prepuštamo se varljivom i najčešće kratkotrajnom uzbuđenju.
Praznična depresija je jedno reaktivno stanje u kome je praznik okidač za pojavu neraspoloženja. Kod ljudi koji su u depresivnom stanju, tada je izražen osećaj usamljenosti, ponekad i odbačenosti, sećaju se praznika u prošlosti, kako je to bilo pre, kako je bilo kada su bili deca ili zamišljaju kako bi voleli da bude, gde se javlja osećaj frustriranosti.
Osećanja koja prate praznike su primetna i svi svedočimo njima. Delom ih diktiraju drugi, odnosno nekako je uslovljeno. Gledajući primer Deda mraza upakuje se atmosfera za decu. Nekako je očekivano da budemo veseli i raspoloženi. Televizija ima veliki uticaj na formiranje generacija, pa samim tim i deo kulture i vrednosti to diktira. Osećanja su izraženija i vezuje se za prelazak nade ka nečemu boljem, a ono što je glavno je da su euforija i depresija dva polariteta.
Svako uverenje koje dovodi do toga da nešto što je nestvarno i prividno plaćamo nezdravim, negativnim osećanjima i onim što je stvarno, nije korisno za naš psihički aparat i treba da predstavlja okidač za promenu. Budimo ono što jesmo za novogodišnje praznike i dopustimo da budemo u sopstvenoj ličnosti, identitetu i sopstvenom putu. Nikome ne bi bilo bolje u našoj koži, sem nama samima.
Dakle, analizirajmo svoje razmišljanje iz više perspektiva, intervjuišimo ljude oko sebe i pitajmo ih kako se zaista osećaju i da li je sva ta euforija koju primećujemo zaista baš euforija ili nam se samo tako čini iz daleka. Razmislimo kako možemo da budemo promena koju želimo da vidimo, umesto da očajavamo nad onim što nismo mogli, želeli ili hteli da uradimo. Praznike činimo mi sa našim najbližima gde god da se nalazimo. Onako svoji i prirodni, autentični.
