Prodavci polovnih automobila uporno krše zakon
Zakon o zaštiti potrošača obavezuje prodavce polovnih automobila da kupcima daju garanciju na kupljenu robu.
Ipak, oni to vrlo često izbegavaju, izjavila je za Tanjug Nikica Jovanović iz Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača.
Ona je objasnila da Zakon propisuje da je prodavac obavezan da u ugovoru naznači pravo na reklamaciju u trajanju od godinu dana, i dodaje da ukoliko to nije nevedeno, onda važi zakonski rok reklamacije od dve godine.
“Kupac je u tom garantnom roku zaštićen od svih vrsta kvarova. To je preriod u kome automobil treba da vas služi uobičajeno, i ako se desi neki problem, imate pravo da izjavite reklamaciju prodavcu. Ovo pravilo se ne odnosi na privatna lica, već samo na preduzeća registrovana za prodaju autombila”, napominje Jovanovićeva.
Ona naglašava da se reklamacija podnosi pisanim putem, imejlom ili tako što će se u prostorijama prodavca tražiti da se evidentira reklamacija kako bi postojao osnov za zaštitu prava kupca.
“Prodavac je obavezan da odgovori pisanim putem u roku od osam dana od podnošenja reklamacije, što je pravilo koje važi i za svu ostalu robu. U prvih šest meseci možete tražiti zamenu automobila, čak i povrat novca”, kaže Jovanovićeva.
Ona, međutim, napominje da se u praksi dešava nešto sasviim drugo od onoga što Zakon propisuje.
“U praksi su često potrošači po ovom pitanju obespravljeni, ili im prodavac garantuje manja prava, odnosno navodi ih na to da nemaju baš sva prava po Zakonu. Mislim da vas prodavci najčešće uslovljavaju popravkom, bez davanja drugih mogućnosti”, kaže Jovanovićeva.
Osim toga, prodavci izbegavaju svoje zakonske obaveze i tako što kupcima uopšte ne daju prave informacije o pravima koja imaju.
“To bi trebalo da bude predmet što češćih inspekcijskih kontrola kako ova pojava ne bi bila redovna, već izuzetak” ocenjuje pravnica Nacionalne organizacije potrošača.
Ona je istakla da kupac zakonska prava ne može da traži ukoliko nema račun za kupljeni auto, odnosno, ako ga je kupio od nelegalnog prodavca.
To je preduslov ne samo za reklamaciju već i za traženje pravne zaštite od organizacije potrošača ako svoja prava ne može da realizuje na drugi način.
Jovanovićeva navodi da se u praksi veoma teško ostvaruje rpavo na zamenu automobila, jer zakon obavezuje prodavca da potrošaču isporuči isti automobil kao onaj na koji ima zamerke.
Dodaje kako je moguće da se dve strane dogovore o nekoj drugačijoj zameni.
Najteže je ostvariti pravo na povrat novca, napominje Jovanovićeva, jer to prodavcu može da prouzrokuje znatne troškove i probleme, ali dodaje kako to nije razlog da ne istrajena ostvarivanju svojih prava.
“Ovde ne važi ono da ja auto kupljen u viđenom stanju, već prodavac mora da vam garantuje da ćete godinu dana moći da ga vozite na uobičajen način”, zaključuje Jovanovićeva.
