Za najbolji film na 93. dodeli nagrade Oskar proglašen je “Zemlja nomada” (Nomadland) kineske rediteljke Kloi Žao.
Ona je osvojila i prestižnu zlatnu statuetu za najbolju režiju, a Frensis Mekdormand za ulogu u tom filmu proglašena je za najbolju glumicu.
U noći između nedelje i ponedeljka, na dodeli u Los Anđelesu na više lokacija, prvi put u istoriji u svedenom izdanju, zbog i dalje aktuelne pandemije, iako je jedan od favorita za najbolji internacionalni film bio “Quo vadis, Aida?” Jasmile Žbanić iz Bosne i Hercegovine, u kome igraju srpski glumci Jasna Đuričić i Boris Isaković, Oskara je u toj kategoriji osvojio uveliko nagrađivani “Još jedna tura” (Drunk) danskog reditelja i scenariste Tomasa Vinterberga.
Upravo taj film u dansko-holandsko-švedskoj koprodukciji imao je ekskluzivnu televizijsku premijeru pre početka 93. dodele Oskara na RTS-u, a prikazuje se i u beogradskim bioskopima.
Dodela Oskara odvijala se najviše u prostoru istorijske stanije Junion, kao i u biskopu Dolbi u Los Anđelesu i putem onlajn linka s mnogim kandidatima širom sveta, a u sali je bio samo neophodan broj nominovanih za Oskara.
Kako je objasnila jedna od voditeljki večeri – glumica Redžina King, nominovana i za rediteljski film “Jednom u Majamiju”, svi u sali nisu nosili maske jer su vakcinisani, i cela ceremonija od tri puna sata je zapravo bila kao snimanje nekog filma, a tada se na setu inače ne nose maske.
Rediteljka trijumfalnog filma “Nomadland”, Kineskinja Kloi Žao, kojoj je to tek treći film, tek je druga žena u istoriji Američke filmske akademije koja je osvojila Oskara, jer je pre nje to pošlo za rukom samo Ketrin Bigelou za ratnu dramu “Katanac za bol” (2008).
Frensis Mekdormand je primila Oskara i kao jedan od producenata tog filma, gde je nadahnuto u oba izlaska na scenu istakla da je neophodno da svi pogledaju njihov film i da je najbolje da to učine na najvećem mogućem ekranu, aludirajući da ne gledaju na platformama i sa monitora kompjutera. “Gledajte sve nominovane filmove u bioskopima, ne samo naš, i velika mračna sala je pravo mesto za prikazivanje.
Veoma volim da radim, obožavam svoj posao, hvala vam što svi vi to znate i hvala vam na ovome”, puna emocija je bila Mekdormandova držeći Oskara.
Glumica je time osvojila svog trećeg Oskara za glavnu žensku ulogu (nakon filmova “Fargo” i “Tri bilborda izvan Ebinga, Misuri”), što je retko kome ikada uspelo u istoriji, a značajniji primer je majstor metod glume – Danijel Dej Luis (“Moje levo stopalo”, “Linkoln”, “Biće krvi”), kao i Meril Strip i Džek Nikolson, Ispred njih je samo pokojna Ketrin Hepbern sa četiri Oskara.
Iako je film “Mank” Dejvida Finčera važio za ubedljivog favorita sa čak 10 nominacija za Oskara, ovo crno belo ostvarenje o scenaristi kultnog filma “Građanin Kejn” Hermanu Dž. Mankjeviču moralo je da se zadovolji sa Oskarima samo za najbolju scenografiju i kameru.
Nagrada za najbolju glavnu mušku ulogu je, po oceni članova Akademije, drugi put posle uloge Hanibala Lektora u filmu “Kada jaganjci utihnu, pripala je ser Entoniju Hopkinsu za porodičnu dramu “Otac”, Florijana Zelera, čime je istisnuo velikog favorita Garija Oldmana, za naslovnu rolu u filmu “Mank”.
Tu su bile i druge kolege – Riz Ahmed, Stiven Jeun, kao i preminuli Čedvik Bouzman, za koga su mnogi mislili da će dobiti posthumnog Oskara, što se inače retko ikada dešava. Pokojni glumac je ostvario svoju poslednju ulogu u hvaljenoj drami “Crna zadnjica Me Rejn” Džordža Si Volfa, a taj film se okitio Oskarima za najbolju kostimografiju i šminku – frizuru (nova kategorija).
Vajola Dejvis za glavnu žensku ulogu u tom filmu bila je veliki favorit, ali je Oskara ipak pripala Frensis Mekdormand, dok su u jakoj konkurenciji bile i Endra Dej, Vanesa Kirbi i Keri Maligen. Veoma emotivan i potresan deo večeri bio je kada je Tomas Vinterberg primio Oskara za najbolji strani film “Drunk”, jer je govorio o poznatom slučaju kada je njegova ćerka Ida u vreme snimanja tog filma na žalost tragično izgubila život u saobraćajnoj neseći.
Nagrađen film je i posvetio njoj, uz suze, kada je izjavio da je i ona deo ovog čuda, a zahvalan je svima u ekipi, posebno glavnom glumcu Madsu Mikelsenu, jer su mu pomogli da nekako prebrodi taj težak period i na kraju ipak snimi film o učiteljima jedne škole koji uživaju u opijanju.
