U Srbiji je do sada ukupno testirano 3.632.392 građana, a u poslednja 24 sata testirano ih je 15.213.
Prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja i Instituta “Batut”, na respiratorima se nalazi 247 osoba.
Ovo interesuje one građane Požarevca koji su priključeni na sistem JP “Toplifikacije” Požarevac. U Toplifikaciji za Urban City kažu da grejanje neće biti prekidano ni na dnevnom nivou od 16. aprila, radijatori ostaju topli dok postoji potreba u zavisnosti od temperature vazduha u narednom periodu, a najkasnije do 3. maja.
Grejna sezona trajaće dok temperature vazduha budu niže, a po aktuelnoj prognozi, temperatura vazduha u Požarevcu u najtoplijem delu dana u sledećih 7 dana neće prelaziti 15 stepeni Celzijusa.
Podsećamo, grejna sezona zvanično u Požarevcu počinje 15. oktobra, a završava se
15. aprila.
U Članu 55. Odluke o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom grada Požarevca iz 2009. godine navodi se između ostalog da “Izuzetno u periodu od 1. do 14. oktobra i od 16. aprila do 3. maja proizvođač i distributer toplotne energije dužni su da obezbede isporuku toplotne energije u slučaju da u prethodna dva dana temperatura vazduha izmerena u 21 čas je iznosila 12 stepeni Celzijusa ili manje, i da prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda se očekuju isti vremenski uslovi i u narednim danima.
Među kandidatima se nalazi i Stanka Živković koja je predložena za sudiju Prekršajnog suda u Požarevcu.
Kako se navodi u obrazloženju, Stanković je predložena za sudiju sa mesta savetnika Poreske uprave (Ministarstvo finansija).
U zvaničnom dokumentu između ostalog se navodi da je Stanka Živković rođena 1969. u opštini Aleksandrovac. Kako se navodi, Osnovne studije završila je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu 1995. godine, pravosudni ispit položila je 1998. godine, dok je pripravnički staž obavila u Opštinskom sudu u Požarevcu, u periodu od marta 1996. do oktobra 1998. godine, najpre kao sudijski pripravnik – volonter, a zatim i sudijski pripravnik. U oktobru 1998. godine zasnovala je radni odnos u Republičkoj upravi javnih prihoda, Odeljenje za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda Požarevac.
Od 22. decembra 2017. godine raspoređena je na radno mesto inspektor za prekršajne poslove u zvanju poreki savetnik.
Prema mišljenju pomoćnika direktora Poreske uprave Ministarstva finansija, Stanka Živković je stručna, ospobljena i dostojana za obavljanje sudijske funkcije u Prekršajnom sudu u Požarevcu. Na osnovu Pravilnika o programu i načinu polaganja ispita na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira, kandidat Stanka Živkovićje položila ispit za prekršajne sudove i ostvarila ocenu pet, navodi se u dokumentu.
Visoki savet sudstva, na sednici održanoj 30. marta 2021. godine, doneo je odluku da Narodnoj skupštini Republike Srbije predloži izbor Stanke Živković, savetnika u Ministarstvu finansija – Poreska uprava, za sudiju Prekršajnog suda u Požarevcu.
Snimak otvaranja pogledajte OVDE.
Pesma se zove “Eazy Sleazy” i postavljena je u utorak na društvenoj platformi Jutjub, preneo je Njujork post.
“Želeo sam da podelim ovu pesmu koju sam napisao povodom izlaska iz lokdauna, sa mnogo željenim optimizmom. Dejve, hvala ti što si uskočio za bubnjeve, bas i gitaru, bila je zabava raditi sa tobom na ovom projektu. Nadam se da će svi uživati u pesmi Eazy Sleazy”, poručio je slavni frontmen Roling Stounsa Mik Džeger (77).
Dejvid Grol (52) je američki rok muzičar, pevač i tekstopisac, a karijeru je počeo osamdesetih godina, prva poznata grupa mu je bila Skrim, a kasnije je bio bubnjar u Nirvani. Posle samoubistva frontmena Nirvane Kurta Kobejna osnovao je Fu Fajterse, a radio je sa mnogim poznatim muzičarima.
Odluka o pritvoru doneta je da osumnjičeni ne bi uticao na svedoke i da ne bi pobegao u Austriju.
U narednom periodu uslediće izvođenje dokaznih radnji, veštačenja i saslušanje svedoka. Za krivično delo za koje se osumnjičeni tereti – teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, zakonom je zaprećena kazna od jedne do osam godina zatvora.
Ovo delo on je počinio u Ljubičevskoj ulici u Požarevcu, oko 18 sati, po dolasku kod druga koji je slavio punoletstvo.
U pokušaju da preparkira svoj auto, krenuo je unazad i tom prilikom teško povredio petogodišnjeg dečaka, koji je ubrzo preminuo. Alkotestiranjem utvrđeno je da u trenutku nesreće nije bio pod dejstvom alkohola, prenose Novosti.
lažno prijavljivanje se dogodilo u ponedeljak uveče, kada je Đurović nazvao policiju i Hitnu pomoć i ispričao im da se dogodila pucnjava u stanu u kojem policajac živi.
– On je ispričao da je policajac koji je postupao u predmetu njegovog sina upucan i da je ranjen u svom stanu. Dao im je adresu stanovanja policajca, a nakon što su policija i Hitna pomoć došli na adresu nisu zatekli nikog. Policajac je bio na svom poslu – kaže izvor “Blica” upoznat sa istragom.
Prema rečima izvora, policija je odmah privela Đurovića.
– Osumnjičeni je uputio indirektne pretnje policajcu i zbog toga je uhapšen. Na teret mu se stavlja ugrožavanje sigurnosti i njemu je određeno zadržavanje do 48 sati – kaže sagovornik.
Đurović će danas biti saslušan u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu.
Inače, ovo nije prvi put da Đurović preti. Naime, kako je pre nekoliko dana izjavio prijatelj žrtve Đurovićevog sina, on mu je slao preteće poruke na Fejsbuku.
– Dok smo skupljali potpise u Požarevcu, što je uredno bilo prijavljeno policiji, pojavio se otac N. Đurovića. Prolazio je pored nas na nekoliko metara, vređao i psovao nas onako kroz zube, mahao prstom… Nije prezao ni od policije koja je uredno bila s nama sve vreme. Nakon jednog suđenja dobio sam preteće poruke od Neđeljkovog oca preko Fejsbuka. Zapretio je kako će me naći, naveo da sam sitna riba, kako ja zapravo nameštam sve njegovom sinu i da sam uputio pretnje njegovoj bivšoj supruzi. Ženi nisam rekao nijednu reč, sve vreme sam se trudio da se naša inicijativa zasniva na zdravom razumu, što sam i uspeo, a to da sam na hodniku pretio njegovoj bivšoj supruzi je jedna velika izmisljotina – ispričao je prijatelj ubijenog Mileusnića.
B. Đurović je u žižu javnosti dospeo krajem 2010. godine, kada se potukao ispred tržnog centra u Požarevcu. On je tada nasrnuo na inspektora rada Gorana Sretenovića, nanevši mu pritom povrede glave. Tuča je izbila kada je Neđeljkov otac, B. Đurović, došao ispred službenih prostorija SDPS, gde je boravio inspektor rada koji je prethodno kontrolisao rad studentske zadruge čiji je B. Đurović vlasnik.
Međutim, nasilnička karijera ovog čoveka počela je nešto ranije. Prema nepotvrđenim informacijama, B. Đurović je prethodno napadao više ljudi, mahom iz svog grada (Požarevca), i to iz različitih razloga.
B. Đurović je ranije došao u sukob sa još jednim inspektorom rada, Pantelijom Miladinovićem, kog je takođe prebio. Zbog toga je osuđen na šest meseci, uslovno na godinu dana i novčanu kaznu. Na meti N- Đurovićevog oca našao se i Slobodan Čudimirović, ugledni požarevački hirurg, koji je od B. Đurović dobio batine, zbog čega je, takođe, bio osuđen, pisao je tada portal Danas.
N. Đuroviću sudi se zbog teškog ubistva. On se tereti da je u januaru 2019. godine ispred zgrade u Ulici Dimitrija Tucovića kuhinjskim nožem nasmrt izbo studenta Miloša Mileusnića (24).
Nakon hapšenja Đurović je priznao ubistvo, međutim 24 sata kasnije na saslušanju kod tužioca sve je porekao i tvrdio da nije ni bio u blizini mesta ubistva. Za teško ubistvo zaprećena kazna je 40 godina robije, jer se dogodilo pre stupanja novog zakona koji predviđa kaznu doživotnog zatvora.
Urna sa posmrtnim ostacima Mirjane Marković položena je 20. aprila 2019. godine u zajedničku grobnicu ispod lipe pored supruga Slobodana Miloševića, nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije, u dvorištu njihove kuće u Požarevcu.
Na sahrani nije prisustvovao niko od članova uže porodice, od sina Marka i ćerke Marije, do unuka Marka Miloševića i njegove majke Milice Gajić.
Bista koja je otkrivena šest meseci nakon smrti napravljena je od belog mermera i na njoj je izrađen i cvet u kosi, koji je bio zaštitni znak Mirjane Marković, nekadašnje predsednice JUL-a. Na postamentu biste, osim datuma rođenja i smrti, uklesano je – „Rođena u partizanima, umrla u izgnanstvu“, a ispod su imena njene dece, Marije i Marka.
Svakog vikenda za po 10 procenata povećava se broj onih koji voze pod dejstvom alkohola iako su velika opasnost i za svoj i za tuđe živote.
“Ukoliko skrivite saobraćajnu nesreću pod dejstvom alkohola, platićete svu štetu nastalu udesom, a ona se često meri milionima dinara”, rekao je Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.
Policija će i ove nedelje, naročito posle otvaranja tržnih centara, proveravati da li se vozi pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci.
Kazna za preko dva promila alkohola vodi vas direktno u pritvor i gubite 12 poena.
Ovih dana nabavljeno je i pedeset novih vozila koja su u stanju da po otisku prsta provere vaš identitet tako da ne možete da izbegnete kaznu i ako tvrdite da nemate dokumenta.
“U vozilu postoji čitač biometrijskih dokumenata i to se odnosi na proveru identiteta lica odnosno na proveru vozila”, kaže Boban Milinković iz MUP-a Srbije
Iz MUP-a mole vozače da zbog sebe, ali i bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, za volan sedaju odmorni, ne voze brzo i obavezno bez kapi alkohola.
Kratkotrajni sneg moguć je i u nižim predelima centralne Srbije, saopštio je RHMZ. Posle podne postepeni prestanak padavina najpre na jugoistoku.
Vetar umeren, povremeno jak, severozapadni, krajem dana u slabljenju.
Jutarnja temperatura od 2 do 6, najviša dnevna od 5 do 8 stepeni.
I u Beogradu oblačno i hladno, povremeno sa kišom.
Jutarnja temperatura oko 3, najviša dnevna oko 7 stepeni.
U četvrtak će biti oblačno i hladno, mestimično s kišom, u brdsko-planinskim predelima sa snegom. Kratkotrajni sneg ponegde je moguć i u nižim predelima.
Narednog dana, u petak, malo i umereno oblačno, suvo.
Od subote pretežno oblačno, mestimično sa kišom, na planinama sa snegom. Dnevna temperatura u manjem porastu.
Najveći broj građana koje su zatečeni bez zaštitne maske radije će platiti polovinu kazne u roku od osam dana, nego što će ući u sudski postupak i – možda pristati da sankciju odrade u javnom interesu. Prema podacima Prekršajnog suda u Beogradu, dva okrivljena prihvatila su da im se kazna za nenošenje maske, u iznosu od 5.000 dinara, zameni radom u kovid bolnici. Osam sati rada vredi hiljadu dinara ili jedan dan zatvora, pa tako ova kazna može da se „odradi” za pet radnih dana. Neophodan je pristanak okrivljenog, jer je prinudni rad zabranjen i Ustavom.
Mandatna kazna piše se odmah, u vidu prekršajnog naloga, a ako građanin plati u roku od osam dana, iznos se umanjuje za polovinu, tako da većina kažnjenih veoma brzo „okaje” svoj epidemiološki greh uplatom 2.500 dinara i ne ide u sudski postupak. Zato sudovi nemaju podatak koliko je bilo ovih prekršaja, ali procenjuju da 90 odsto građana plati polovinu kazne u roku od osam dana.
– Tek ako to ne učine, nalog stiže u sud. Tokom poslednjih mesec dana u Prekršajni sud u Beogradu dospela su 42 predmeta na osnovu neplaćenog prekršajnog naloga zbog nenošenja maske. To su slučajevi gde je podnet zahtev za prinudno izvršenje ili za sudsko odlučivanje. Samo dve osobe otišle su na izvršenje kazne rada u javnom interesu, a reč je o odlukama donetim pre dve nedelje, pa pretpostavljamo da su se oni našli među ukupno sedam građana koji su kaznu odradili u kovid bolnici u Zemunu, gde su nosili boce sa kiseonikom – kaže Olivera Ristanović, predsednica Prekršajnog suda u Beogradu.
Veruje da su se dobrovoljno javili, jer je u sudskom rešenju naznačeno da, ukoliko ne žele da rade u javnom interesu, dužni su da dođu u sud radi zamene te kazne, a u ova dva slučaja nisu se javili. Inače, ukupno je doneto deset rešenja o zameni novčane sankcije za kaznu rada u javnom interesu.
– Ono što mi imamo sada od prekršajnih naloga je samo nenošenje maske u zatvorenom prostoru. Reč je o slučajevima gde je prekršena epidemiološka mera, pa je na mestu izvršenja izdavan nalog sanitarnih inspektora. Ova sankcija odnosi se samo na fizička lica koja su učinila prekršaj – objasnila je naša sagovornica.
Sudije navode da je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija preporučila Kriznom štabu da se kazne rada u javnom interesu izvršavaju u kovid bolnicama, kako bi građani shvatili kakav je zaista rizik kršenja mera.
– Nikog ne možete da naterate da radi u javnom interesu. To bi onda bio prinudni rad, a on je Ustavom zabranjen. Samo u slučajevima kada se kažnjeni građanin saglasi sa time, onda može da mu se zameni kazna. Gde će je izvršavati, o tome ne odlučuju sudije nego Uprava za izvršenje krivičnih sankcija – kaže Olivera Ristanović.
Uprava ima ugovore o saradnji sa javnim preduzećima i državnim organima, gde se tokom proteklih godinu dana izbegavalo izdržavanje ove sankcije, zbog toga što svaki novi „zaposleni” za samo dan ili nekoliko dana rada može biti potencijalni prenosilac zaraze. Sada je, međutim, procenjeno da je rad u kovid bolnici ipak bezbedniji način izdržavanja kazne, jer su zaštitne mere upravo tamo na najvišem nivou, a ujedno ova sankcija treba da deluje preventivno jer kažnjeni imaju priliku da vide kakve mogu da budu posledice zaraze.
Prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti izdaju se i prekršajni nalozi preduzetnicima, od kojih je trenutno pet kazni od 150.000 na prinudnom izvršenju, kao i pravnim licima, od kojih su tri kazne od po 300.000 u postupku prinudnog izvršenja pred Prekršajnim sudom. U slučaju kada su kažnjena odgovorna lica, trenutno su u postupku izvršenja tri kazne od po 50.000 dinara.
– Reč je o postupcima kada zaposleni u obavljanju delatnosti nisu nosili maske ili na drugi način u zatvorenom objektu nisu poštovali epidemiološke mere. To se odnosi i na rastojanje između stolova u kafićima i restoranima i na broj osoba koje sede za stolom. Ako je reč o pružanju usluga hrane, pa zaposleni koji izdaju jelo ne nose zaštitne maske, to takođe spada u prekršajni nalog pravnom licu – navodi naša sagovornica.
Prema Zakonu o trgovini, u slučajevima kada nije poštovano radno vreme prodavnica ili kioska, podneta su četiri prekršajna naloga koja se nalaze u fazi prinudnog izvršenja, za novčane kazne od 100.000 za pravna lica i 10.000 za odgovorna lica.
Prema Zakonu o ugostiteljstvu, u postupcima kada nije istaknuto ili je prekršeno radno vreme kafića i restorana, sud ima 15 naloga sa kaznama od po 30.000 dinara na prinudnom izvršenju.
Uprava za izvršenje krivičnih sankcija već nekoliko godina unazad upućuje osuđene na izvršavanje kazne rada u javnom interesu u KBC „Zemun”. Na osnovu ugovora o saradnji, oni su angažovani na čišćenju parka, staza, uređenju zelenih površina i farbarsko-molerskim poslovima u ovoj ustanovi.
– Od ukupno sedam osuđenih koji trenutno rade u ovoj bolnici, dve prekršajno kažnjene osobe su se dobrovoljno javile da pomažu na dopremanju boca sa kiseonikom za pacijente – navode iz uprave.
Naglašavaju da nijedna od njih nije kažnjena za organizovanje takozvanih kovid žurki, kako su preneli pojedini mediji, već zbog prekršaja koji ni na koji način nisu u vezi sa kovid zabavama.
– Ovde je pre svega reč o humanom gestu i ličnom činu dve osobe koje žele da pomognu zaposlenima u ustanovi koja zbrinjava najteže obolele od virusa korona kojima je kiseonik preko potreban u terapiji. Kolika je njihova spremnost da pomognu, možda najbolje pokazuje podatak da je jedan od osuđenih izrazio želju da i posle isteka kazne ostane volonterski još neko vreme da radi ovaj posao. Iz ovog razloga nam je još više žao zbog pogrešne interpretacije njihovog humanog gesta u medijima – naglašavaju iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Osim KBC „Zemun”, osuđeni rade i u beogradskoj Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti, kao i u drugim medicinskim ustanovama u Srbiji – Opštoj bolnici u Subotici, Opštoj bolnici u Somboru, kao i u domovima zdravlja u Kosjeriću, Požegi…
Testirano je 16.116 osoba.
Na respiratoru je 247 pacijenata.
Podsetimo, juče smo imali 2.965 zaraženih od 12.767 testiranih osoba, a nažalost, 38 osoba je preminulo. Prema jučerašnjim podacima, na respiratorima su bila 254 pacijenta.
Samo prvu dozu vakcine primilo je do sada 45,7% građana Požarevca.
Što se brojki tiče, do danas je prvu dozu primilo nešto manje od 27.500 građana, dok je oko 14.500 građana revakcinisano, odnosno potpuno vakcinisano.
Podsećamo da je 6. aprila počela vakcinacija građana Požarevca bez zakazivanja u Domu zdravlja.
Pored vakcinacije u Domu zdravlja Požarevac, vakcinacija se obavlja i u selima na teritoriji grada Požarevca, a do sada je na ovaj način vakcinisnao nešto manje od 1.300 građana.
„Vrlo brzo ćemo mi, kad se spusti aktivnost virusa, za jedno mesec i po, dva, dozvoliti se bude na otvorenom prostoru bez maske“, izjavio je Kon za N1.
On je rekao da svako ko krši epidemiološke mere „mora da zna da će nekad biti kažnjen“, ali i da će „vrlo brzo“ proći vreme kada je to potrebno.
Doktor Kon nije želeo da govori o optužbama da su zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić ili predsednik Srbije Aleksandar Vučić kršili epidemiološke mere prisustvom na korona žurci, odnosno „branču“ bez maski.
„Ja doživljavam, ako govorimo konkretno o predsedniku (Vučiću), da on vrlo pažljivo osluškuje kako se narod ponaša, ima odnos prema tome koji većina našeg naroda ima i zato je dobro prihvaćen u narodu“, rekao je.
„Da li greši – greši. Nema tu dileme, u lice sam mu govorio. Međutim, njegovo je da odgovori, ne mogu ja da odgovorim ono što je on meni govorio“, dodao je doktor Kon.
Njegov utisak je da građani ne slušaju preporučene mere i da za ono što je preporučeno „sada znamo za sigurno da nikad neće da funkcioniše“.
„Kod nas se obaveza tretira kao preporuka“, kaže i dodaje da se to vidi na primeru vakcinacije protiv gripa, koja je obavezna pa se ne sprovodi.
Istakao je da ljudi imaju izbor ili da se vakcinišu ili da se zaraze, a svako ko se opredeli da se zarazi „treba da zna da je smrtnost od bolesti jedan odsto – znači jedan od sto umire od te bolesti, na sedam miliona ljudi to je 70 hiljada“.
„Ja želim sve najbolje svakome ko se tako odlučio, da ima blagu formu bolesti, čak da nema nikakvu i da stekne imunitet, ali to nije mudra odluka“, rekao je on.
Istakao je da je za kolektivnu zaštitu neophodno da najmanje pola odrasle populacije bude vakcinisano, a da bi bili „potpuno sigurni“ injekciju treba da primi 80 odsto ljudi.
Doktor Kon je rekao da se „neprekidno“ sprovode kontrole i izriču kazne zbog kršenja epidemioloških mera.
U slučaju javnih okupljanja, poput protesta, igranja kola oko spomenika Stefanu Nemanji i ostalih, jedino bi bila moguća upotreba sile, „a ja nisam za upotrebu sile“, rekao je on.
Kon je rekao da se ne razmatra da vakcinacija bude obavezna za bilo koga osim za zdravstvene radnike.
Ako imaju veći strah od vakcine nego od zaražavanja, ne može da im se prepusti ta odluka jer tako mogu da zaraze okolinu i pacijente, rekao je epidemiolog.
Konkurs se raspisuje za kulturnu, odnosno kulturno umetničku delatnost, pod kojom se smatraju poslovi u sledećim oblastima:
1) književnost (stvaralaštvo, prevodilaštvo);
2) muzika (stvaralaštvo, produkcija, interpretacija);
3) likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, dizajn, umetnička fotografija i arhitektura;
4) pozorišna umetnost (stvaralaštvo, produkcija i interpretacija);
5) umetnička igra – klasičan balet, narodna igra, savremena igra (stvaralaštvo, produkcija
i interpretacija);
6) filmska umetnost i ostalo audio-vizuelno stvaralaštvo;
7) digitalno stvaralaštvo i multimediji;
8) ostala izvođenja kulturnih programa i kulturnih sadržaja (mjuzikl, cirkus, pantomima,
ulična umetnost i sl.);
9) delatnost zaštite u oblasti nepokretnih kulturnih dobara;
10) delatnost zaštite u oblasti pokretnih kulturnih dobara;
11) delatnost zaštite u oblasti nematerijalnog kulturnog nasleđa;
12) bibliotečko-informacione delatnosti;
13) naučnoistraživačke i edukativne delatnosti u kulturi;
14) menadžment u kulturi;
15) upotreba informacione i komunikacione tehnologije u kulturnoj delatnosti.
Rok za dostavljanje prijava je 30 dana počevši od 13. aprila.
Opširnije o konkursu i načinu konkurisanja OVDE.
Mihajlović je gostujući u Uranku na TV K1 rekla sada ministarstva za energetiku i životnu sredinu rade zajedno, što ranije nije bio slučaj, kao i da su inspekcije danonoćno na terenu, kako na vodotocima tako i u rudnicima.
“Zatvorili smo rudnik Jama kompanije Ziđin, to niko nije radio u prethodnom periodu, iako se znalo da je u prethodnih godinu ili dve bilo problema. Inspekcija im je naložila da ne mogu da rade ništa bez odobrenja Ministarstva za rudarstvo i energetiku. To znači da treba da imaju potvrde od Ministarstva zaštite životne sredine, kao i da moraju da završe određene projekte za neke stvari koje već rade, a koje još nisu završili”, navela je Mihajlović.
Kada je reč o reakciji države kako bi se zaštitila reka Pek, Ziđin mora do 30. aprila potpuno da završi novo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda da bi mogli da ih ispuštaju u Pek.
Na pitanje zašto država ranije nije reagovala, Mihajlović ističe da nije bilo jednostavno, ali da zakon mora da se poštuje.
Dodaje da uvek ima i toga da neko pokušava “pobočnim vezama” da postigne nešto što nije u skladu sa zakonom, ali da je najvažnije da i kompanije shvate da je i za njih mnogo bolje i jeftinije da ispoštuju ekološke standarde nego da im se obustavi proizvodnja.
Nadležni inspektori su krajem marta kontrolisali rad kompanije Ziđin koper i naložili obustavu svih aktivnosti na izgradnji tri ventilciona i servisnog okna, kao i niskopa u rudniku Jama u Boru.
Raspored vakcinacija po seoskim mesnim zajednicama je sledeći: U sredu 14. aprila u mestu Klenovnik u Domu kulture od 8 do 11:30 časova.
U sredu 14. aprila u mestu Ćirikovac u Mesnoj zajednici od 12 do 14 časova.
O daljem toku imunizacije po seoskim mesnim zajednicama javnost će biti blagovremeno obaveštena.
Mole se građani da se pridržavaju propisanih epidemioloških mera i tokom vakcinacije.
Mihajlović je gostujući u „Uranku” na TV K1 rekla da se u oblasti zaštite životne sredine ne radi samo o promeni svesti građana već i o promeni investicionog plana koji treba da bude zasnovan na proizvodnji električne i toplotne energije iz obnovljivih izvora, prenosi Tanjug.
„Moramo da napravimo plan kako ćemo narednih decenija da gasimo termoelektrane. Ljudi moraju da budu svesni da neće biti termoelektrana za nekih dvadesetak ili 30 godina, ali ćemo sve proizvoditi, struju i toplotnu energiju iz obnovljivih izvora – znači hidroelketrana, gasne i solarne elektrana, zatim elektrane na energiju vetra, biomasu i slično, jer više nemamo novca da plaćamo te emisije”, napomenula je Mihajlović.
Kada je reč o malim hidroelektranama, ministarka kaže da će biti zabranjena njihova izgradnja u zaštićenim područjima.
To znači, objašnjava, da neće moći da se grade u svim nacionalnim parkovima, kao i na područjima prvog, drugog ili trećeg stepena zaštite, što je veliki deo Srbije.
Na pitanje šta će biti sa MHE koje su već izgrađene, Mihajlović navodi da tu postoje dve mogućnosti, da rade još u periodu za koji imaju ugovor, što znači još nekoliko godina ili da ih država zatvara pre toga uz tužbe.
„Nije veliki broj MHE koje su već napravljene”, napomenula je Mihajlović.
Ona je navela da je isporuka prvih 300.000 paketa sa cinkom i vitaminima C i D3 počela u ponedeljak.
“Do 5. juna svi penzioneri u Srbiji dobiće vitamine na kućnu adresu”, kazala je danas direktorka RFZO za Prvu televiziju.
Škodrić je rekla da se uvođenjem „paralela“ za lekove koji su već na listi izbegavaju nestašice, postižu niže cene pri nabavkama i veća konkurencija na tržištu.
„U ovoj grupi lekova sa nove liste nalaze se antibiotici, anestetici, antipiretici poput paracetamola u obliku rastvora, a to su lekovi koji se danas višestruko više koriste zbog kovida“, rekla je Škodrić.
Dodala je da na novom spisku povećan broj lekova za hipertenziju i psihijatrijska oboljenja, kao i da je dodat „veliki broj“ citostatika, za karcinome kolena, jajnika, želuca i prostate.
„Inovativnih lekova na ovoj listi nema, ta lista je u pripremi i biće spremna do početka leta“, najavila je direktorka RFZO i naglasila da je odlukom te institucije povećan broj ustanova u kojima će biti moguće dati terapiju za maligne i hematološke bolesti.
U narednom periodu u vazduhu se očekuju srednje do visoke koncentracije polena breze i tuje i čempresa, kao i niske koncentracije polena javora, jove, graba, leske, jasena, trava, topole, hrasta, vrbe i bresta.
Bojanić kaže da će predložiti sutra svom kolegi ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Srbije Tomislavu Momiroviću da dve države zajednički konkurišu za sredstva za završetak auto-puta od Beograda do Bara.
Bojanić je to najavio u izjavi za Tajnug na početku dvodnevne zvanične posete Beogradu.
“Crna Gora i Srbija su svakako povezane ekonomski, a da bi to pospešili potrebno je izgraditi infrastrukturu, železničku i drumsku. Mi smo prvu deonicu autoputa Bar-Boljare priveli kraju na relaciji Smokovac-Mateševo. Taj 41 kilometar, što je najteža deonica kroz Crnu Goru, završen je sa 92 procenta, ali je bilo dosta kašnjenja u realizaciji”, naglasio je Bojanić.
Dodao je kako su različiti uzroci kašnjenja izgradnje, kao i da je izvođač kao jedan od njih naveo epidemiju.
“Na kraju smo ipak napravili novi dogovor, i oni su se obavezali do 30. novembra završe ovu deonicu”, rekao je crnogorski ministar kapitalnih ulaganja.
Podsetio je da su radovi finansirani kreditom Eksim banke Kine i rekao da očekuje produženje rokova realizacije kredita, jer su uslovi njegovog korišćenja poremećeni zbog kašnjenja radova.
“Prema prvobitnom ugovoru kada je počelo izvođenje radova, trebalo je da dve godine mi koristimo taj autoput i naplaćujemo putarinu kako bismo mogli da otplaćujemo kredit, a evo dve godine se kasni, ušli smo u zonu da bi trebalo da plaćamo autoput, a nismo ga završili”, objasnio je Bojanić.
On je najavio da će na sutrašnjem razgovoru sa ministrom Momirovićem crnogorska strana predložiti zajednički rad na završetku ovog auto-puta.
“To nam je toliko važno da ću sutra imati razgovore sa ministrom Momirovićem, jer ostaje u Srbiji deonica od Požege do granice s Crnom Gorom, stoitnak kilometara. U CG od Mateševa kad se završi, ostaće nekih sedamdesetak kilometara i jedna od ideja je da sutra otvorimo tu temu, da li možemo zajednički da konkurišemo pred evropskim fondovima, ili nekiim drugim da to predstavimo kao zajendički projekat i da tražimo finasiranje”, rekao je crnogorski ministar.
Bojanić je dodao da Crna Gora želi i završetak modernizacije pruge Beograd-Bar, pre svega zbog barske luke, s kojom vlada susedne zemlje, kako kaže, ima ozbiljne planove.
“Pruga u zaleđu ima Luku Bar koja je jedan od najvrednijih crnogorskih resursa. Sa njom imamo značajnih planova, i uz to ide želežnička pruga koja je u dosta lošem stanju, i to je takođe jedan od prioriteta za finansiranje iz Fonda za Balkan iz Evropskog investicionog plana. Videćemo da i rekonstrukciju kompletne pruge radimo zajednički”, rekao je Bojanić.
On je potvrdio ranije najave da će do početka ovogodišnje letnje turističke sezone nova državna avio-komapanija “To Montenegro” početi da radi.
Bojanić je naveo da je Vlada Crne Gore otkupila dva aviona embrajer koja je Montenegro erlajns zakupljivao pod vrlo lošim uslovma, radi na dobijanju dozvola za letenje i pregovara o kupovin trećeg embrajera.
“Radimo sve na tome, i optimista sam da ćemo ove sezone imati To Montenegro operativan, i da će se njeni avioni pojaviti i na beogradskom i svim ostalim aerodromima, i da će dovesti poslovne ljude, turiste i sve ostale koji žele u Crnu Goru”, rekao je Bojanić.
On kaže da trenutno ne postoji predlog konkretnih mera i uslova pod kojima će moći da se ide na crnogorsko primorje, ali najavljuje svakako otvorene granice.
Ministar Bojanić naglašava da je za Vladu Zdravka Krivokapića prošlogodišnja odluka DPS-ove vlasti da zatvori granice bila greška, jer turizam učestvuje sa 25 procenata u crnogorskom BDP-u.
“Namera ove vlade je da ima drugačiju politiku otvorenih granica, naročito za turiste”, rekao je Bojanić.
Objasnio je da je pooštravanje protivepidemijskih mera sračunato da bi pao broj zaraženih i Crna Gora postala bezbedna za dolazak gostiju.
“U Srbiji se vakcinacija uveliko sprovodi, u Crnoj Gori se na tome radi, i verujemo da ćemo u narednih nekoliko meseci biti spremni mi da dočekamo goste, a vi da dođete u Crnu Goru.”
Bojanić očekuje da će se do tada smiriti trenutno uzavrela politička situacija, koju odlikuju protesti pristalica bivše vlasti, pa i njihovi fizički napadi na neistomišljenike.
On kaže da to jeste ružna slika, ali i da je u medijima predimenzionirana, i da gosti iz Srbije nikad nisu imali problema u Crnoj Gori, kakvi god da su bili odnosi na unutrašnjepolitičkoj sceni.
“Što se tiče gostiju iz Srbije, ljudi koji nema veze s politikom, uvek su dobrodošli, i to se nikad nije osećalo kakvi god ti odnosi bili među političarima. Na nivou građana Srbije i Crne Gore to je uvek dobro funkcionisalo. Što se tiče protesta i blokada puteva, mislim da je to kratkoročno i da ćemo možda naći neka rešenja kako bi se svako osećao sigurno u Crnoj Gori”, zaključio je Bojanić.
Vlada je pre neki dana novom uredbom u fiskalni vidokrug države stavila gotovo sve – frizere, kozmetičare, preprodavce na tezgama, čak i pogrebnike. Svi će od narednog januara morati da evidentiraju promet kroz fiskalne uređaje.
“Ono što se mora, mora se, samo se nadam da će država pomoći da nabavimo neophodnu opremu, jer sa prometom koji zbog pandemije ostvarujemo, svakako bi nam bio novi izdatak”, kaže Dragana Rajković, frizerka iz Kruševca.
“A kako da mi se sad u kasi nađe viška para ili manjak? Ja ne gledam da li ću mušteriji da vratim dinar, dva. I nikad nisam to gledao. A meni ako bude manjak, ja plaćam kaznu. Ako bude višak, isto mi se hvata”, kaže Pero Marić, nakupac iz Kruševca.
U Vladi obećavaju da će u naredna dva meseca sve biti jasnije, jednostavnije i jeftinije.
“Dovoljno je da imate jedan dobar moderni telefon, malo savremeniji uz malu nadogradnju imaćete apsolutno prihvatljiv uređaj koji će vam omogućiti da budete u sistemu fisakalizacije. S druge strane, ministar i ministarstvo najavili su subvencije da će deo tih troškova subvencionisati država”, navodi Slavica Savičić, državni sekretar Ministarstva finansija.
Država želi da što više prometa uvede u legalne, kontrolisane tokove. Zato stručnjacima nije sporno što su van sistema ostali na primer poljoprivrednici koji na pijaci prodaju svoju robu, ili jorgandžije, bombondžije, naplata parkinga. Ali jeste to što fiskalne uređaje i dalje ne moraju da imaju advokati i teksisti.
“Mi se naravno moramo diviti tim organizacijama ili na neki način reći da nije ni to lako, ali da je u odnosu na neke druge delatnosti koje nemaju tu mogućnost da se na taj način bore kao što imaju advokati i taksisti, možemo reći da je to nepravedno”, smatra Đerđ Pap iz “Fiskal pro”.
Izuzeća se, objašnjavaju u Ministarstvu, odnose na posebno opravdane slučajeve u kojima bi pojedinim delatnostima zbog specifičnosti uz fiskalne uređaje bilo otežano poslovanje.
“Ovo je sada predlog. To ne znači da neće doći do promena i da će u nekom sledećem koraku neko drugi biti obuhvaćen. Dakle, ne isključuje se ta mogućnost, to je interes države”, napominje Slavica Savičić.
Fiskalne uređaje od narednog januara moraće da imaju kockarnice, auto-perionice, prodavci na vašarima. Kroz nju će morati da se evidentira i uzeti avans, ali ne i naplata računa na osnovu mernih instrumenata, na primer za grejanje, gas, telefon, struju.
Na visokim planinama krajem dana i u toku noći povremeno će padati sneg.
Duvaće umeren i jak, severozapadni vetar, ujutro i pre podne na jugu i istoku, slab, promenljivog pravca.
Najniža temperatura kretaće se od šest do 12, a najviša od 10 do 16 stepeni.
U Požarevcu će biti oblačno sa kišom i hladnije.
Temperatura od 10 do 12 stepeni.
Na TikTok-u su dueti ključni deo koji čini da se aplikacija oseća više kao društvena mreža, a manje samo kao pasivno iskustvo gledanja video zapisa. Korisnici koriste Duets da pevaju, igraju, šale se ili glume uz video drugog korisnika.
U međuvremenu, konkurenti TikTok-a – poput Instagram Reels-a, Snapchat-ovog Spotlight-a ili YouTube-ovih Shorts-a, na primer, lansirali su svoja video iskustva u kratkom obliku, bez opcija koje je imao TikTok, ali i bez angažovanja drugih korisnika u videima ili više mogućnosti za uređivanje videa, čineći da se druge aplikacije osećaju kao blede kopije originala. Instragram Remix je prvi korak ka promeni te percepcije, pružajući mladim kreativcima bar jednu važnu opciju da se međusobno angažuju i sarađuju i zabavljaju se sa svojim kolegama ili prijateljima.
Ukupno je podeljeno 100 paketića.
Gradonačelnik Grada Požarevca Saša Pavlović se ovom prilikom zahvalio direktorima Poštanske štedionice Bojanu Kekiću i Marku Pavloviću na donaciji i nastavku saradnje lokalne samouprave i ove banke.
Regionalni direktor Poštanske štedionice Marko Pavlović je rekao da mu je drago što su danas obišli ove ustanove i družili se sa mališanima.
Tatjana Rajić direktorka Centra za socijalni rad zahvalila se na današnjoj donaciji lokalnoj samoupravi i Poštanskoj štedionici.
Od početka pandemije Covid-19 posao u ogranku „TE-KO Kostolac“ organizovan je u skladu sa preporukama zdravstvene struke. U realnosti je ovo značilo da je prvi put u kostolačkom ogranku uveden rad od kuće, koji se u najvećoj meri oslanja na obavljanje radnih zadataka putem interneta. Zbog toga je Sektor za informacioni sistem morao dodatno da uloži napore u pouzdano funkcionisanje svoje infrastrukture.
Marko Grujić, rukovodilac Sektora za informacioni sistem u kostolačkom ogranku EPS-a, ukazuje na to da uspevaju da urade sve što se od njih zahteva.
– Naš sektor radi kao i do sada, po ustaljenim procedurama. Rad sektora za informacioni sistem, i pored smanjenja broja zaposlenih na radnim mestima usled mera vezanih za Covid-19, odvija se gotovo nepromenjeno u smislu ispunjenja radnih obaveza. Svi zaposleni koji su na radu od kuće shvataju svoje obaveze i za sada nemamo nikakvih poteškoća u ispunjenju svih radnih zadataka. Trudimo se da se sve izvršava blagovremeno i bez odlaganja, jer je neometano funkcionisanje našeg sektora vitalno za rad ostalih delovi ogranka – kaže Grujić.
Sektori proizvodnje uglja i električne energije zahtevaju pouzdanu i efikasnu podršku Sektora za informacioni sistem, posebno u oblasti uspostavljanja komunikacije s drugim delovima JP EPS.
– Mnogo toga se danas radi bežičnim putem, a video-konferencije su postale deo naše poslovne svakodnevice. Saradnja sa svim delovima unutar ogranka je konstantno dobra, kompletna podrška se obezbeđuje kako onlajn tako i izlascima na teren, uz obezbeđene mere zaštite. Zaposleni u sektoru za informacioni sistem su takođe na raspolaganju da obezbede neometenu komunikaciju između svih delova JP EPS i ogranka „TE-KO Kostolac“, zajedno sa ostalim kolegama IKT-a, pa se može zaključiti da smo postali jedan dobar i jedinstven tim – objašnjava Grujić.
Sektor za informacioni sistem zadužen je i za održavanje IKT infrastrukture, a naš sagovornik ističe da hardvere i softvere održavaju u skladu s aktuelnim procedurama, uz maksimalno uloženi napor svih zaposlenih da se sve završi u adekvatnom roku.
– Što se opreme i softvera za obezbeđivanje ključnih poslovnih procesa tiče, nikakvih kašnjenja nema i ne sme ih biti. Održavanje hardvera i softvera, kao i opreme za telekomunikacije i svega što ne zahteva neposredni kontakt sa ostalim zaposlenima, završava se relativno brzo i bez ikakvih kašnjenja. Ono što zahteva izlazak na teren, neposredni kontakt sa zaposlenima kojima sa podrška pruža, obavlja se uz propisane mere – kaže on.
Zbog velike dinamike razvoja IKT opreme, u ovoj oblasti je neophodno stalno praćenje tehnoloških pomaka i uvođenje novina u cilju pravovremene modernizacije sistema.
– Zadaci Sektora za informacioni sistem i u ovoj godini biće unapređivanje sistema tehničke zaštite, a tu se pre svega podrazumeva modernizacija onih delova koji zbog svoje vremešnosti ne ispunjavaju standarde. Isto tako ostajemo na kursu jedinstvene IKT celine, odnosno da učestvujemo u integraciji zajedničkih projekta u JP EPS – ističe Grujić.
Sektor za informacioni sistem uvek ima potrebu za kreativnim i dobrim stručnjacima, a trenutno raspolažemo zadovoljavajućim brojem zaposlenih. Ipak, zbog konstantnog širenja poslova u nadležnosti sektora, kao i zbog prekida radnog odnosa iz različitih razloga, od velikog značaja bi nam bili novi kadrovi, kaže Grujić.
Prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja i Instituta “Batut”, na respiratorima je 254 pacijenata.
Podsetimo, juče smo imali 2.732 zaraženih, od 10.898 testiranih osoba, dok je, nažalost, 35 osoba preminulo.
Prošlog ponedeljka, pre nedelju dana, imali smo 3.706 novih slučajeva obolelih od korone, kada je testirano 13.974
