Danas, 7. aprila u prostorijama starog “Načelstva” održana je konferencija za medije povodom kupovine nepokretne imovine Fabrike šećera u stečaju.
Grad Požarevac kupio je 14 ha 04 a 72 m² zemljišta od nekadašnje Fabrike šećera u stečaju sa ciljem stvaranja uslova za stvaranje velike uređene industrijske zone neophodne za razvoj privrede.
-Zemljište smo platili 69.064.200,00 din. Grad Požarevac imao je veliki interes da kupi ovo zemljište, iz razloga što se na pojedinim parcelama nalaze objekti koji su u našem vlasništvu, dok su preostale parcele povezane sa zemljištem koje je gradsko, rekao je gradonačelnik Požarevca Saša Pavlović i dodao: “Veliki deo zemljišta na ovoj lokaciji je u vlasništvu Republike Srbije i, u saradnji sa našim partnerima u Vladi Republike Srbije, možemo formirati ozbiljnu industrijsku zonu, dovoljno veliku da u narednih nekoliko godina zadovolji potrebe Grada Požarevca za otvaranjem novih proizvodnih pogona.
Foto: Grad Požarevac
Napomenuo bih da je položaj zone veoma povoljan, iz razloga što će u njenoj neposrednoj blizini proći brza saobraćajnica. Takođe, prethodnom kupovinom Šećerane koju je Grad Požarevac obavio u 2015. godini, kupljeni su i objekti i kompletna infrastruktura, koju sada ne moramo da gradimo iz početka. Do parcela koje smo sada kupili možemo lako dovesti svu infrastrukturu koja se sada nalazi u neposrednoj blizini. U narednom periodu očekuje nas, dakle uređenje terena, kao i širenje gasne mreže i, kada se završi izgradnja trafoa 110/35/10 kV koji se gradi na oko 1,5 km od Šećerane, opremanje ovog prostora dovoljnim količinama električne energije.
Foto: Grad Požarevac
Takođe, završavamo sa uređenjem Nove industrijske zone koja se nalazi na ulazu u grad, između “Tempa”, Fabrike mašina “Morava” i “Enela” sa jedne strane, i ulice Ilije Gojkovića sa druge strane. Zona je ukupne površine oko 9 hektara.
Foto: Grad Požarevac
Prošle godine završeno je asfaltiranje najduže ulice u ovoj industrijskoj zoni, a sada je ostalo da se asfaltiraju preostale dve ulice, za šta je odvojen novac u budžetu. U njoj se sada gradi fabrika kafe, a u najskorije vreme očekujem da potpišem još ugovora o prodaji zemljišta, budući da je u prethodnih nekoliko meseci pokazano veliko interesovanje od strane pre svega naših lokalnih privrednika koji imaju potrebu da prošire poslovanje ili da premeste proizvodnju iz naseljenih delova grada u uređenu industrijsku zonu.
Foto: Grad Požarevac
Cilj nam je da možemo da izađemo u susret svim potrebama koje ima privreda, i da budemo u mogućnosti da ponudimo kako male parcele za manje proizvodne pogone, tako i da imamo uslove za dovođenje velikih investitora i otvaranje velikih fabrika”, rekao je Pavlović.
Prema zvaničnim podacima, u poslednja 24 sata preminule su još 42 osobe od posledica koronavirusa u Srbiji, pa je ukupan broj žrtava povećan na 5.579, objavljeno je na sajtu Ministarstva zdravlja covid19.rs.
Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na koronavirus su testirane 15.904 osobe, a registrovano je 3.615 slučajeva zaraze.
Na respiratorima je 267 pacijenata.
Ukupno je hospitalizovano 7.938 osoba.
U Srbiji je od početka epidemije zvanično potvrđeno 629.388 slučajeva infekcije.
Procenat smrtnosti je 0,89 odsto.
Do 15 časova 7. aprila 2021. u Srbiji je testirano ukupno 3.531.777 osoba koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar naveo je da se razmišlja o obaveznoj vakcinaciji protiv kovida-19, te ukazao da je to predlog struke.
– Oko toga se slažemo. To je predlog struke i radićemo na tome da to bude i kod nas – rekao je Lončar.
Najmanji odziv u Tutinu, Merošini, Žagubici, Pazaru
Najmanji odziv za vakcinaciju je u opštinama Merošina, Tutin, Žagubica, kao i u Novom Pazaru, izjavio je danas ministar zdravlja Zlatibor Lončar i poručuje da će se više pričati sa ljudima iz tih područja, kako bi se ohrabrili i edukovali o značaju imunizacije.
– Poslaćemo tamo stručne ljude da održe predavanja, ići će i ljudi iz Ministarstva zdravlja, iz Batuta…Ići ćemo do svakog kolektiva, svake fabrike kako bi dobili odgovore na sve dileme, mislim da je to rešenje – rekao je Lončar novinarima posle sastanka sa studentima povodom Svetskog dana zdravlja.
Kako je rekao, samo u toku jučerašnjeg popodneva Beograd je imao 1.400 vakcinisanih bez zakazivanja.
– Tu očekujemo veliki broj. Spremili smo dodatne ekipe u domovima zdravlja i siguran sam da će biti veliki broj – poručio je Lončar. On je odgovarajući na pitanje novinara o pacijentima koji nemaju kovid, a čije stanje zahteva bolničko lečenje – rekao da oni od početka epidemije dosta trpe i istakao da se država trudi na sve načine da im pomogne.
– Trudimo se da im na sve načine pomognemo. Trenutno imaju prioritet svi hitni slučajevi i onkološki pacijenti – rekao je Lončar.
Gradonačelnik Požarevca Saša Pavlović na današnjoj konferenciji za medije povodom kupovine nepokretne imovine Fabrike šećera u stečaju na pitanje novinara da se izjasni da li je on bio na snimku koji se “vrteo” društvenim mrežama za vreme održavanja izbora u Zaječaru potvrdno odgovorio rečima “jeste, ja sam bio na tom snimku.”
“Jeste, ja sam bio na tom snimku, ja nemam taj problem da pomognem svojim stranačkim kolegama u Zaječaru, mi nismo ništa loše radili, što su i druge stranke radile, tako da sam ja čovek koji svojim primerom želim da dam primer i drugima kako se bori za svoju stranku i za politiku koju sprovodi moja stranka”, bio je jasan Pavlović koji je dodao: “nemam apsolutno tih problema, mi smo išli i obilazili naše članove i naše glasače”.
Pavlović je još rekao da je u Zaječaru bilo i opozicionih stranaka koje su isto bile na terenu.
Što se tiče navodne krivične odgovornosti koja se navodi u saopštenju, gradonačelnik je rekao da ne vidi nikakvu krivičnu odgovornost i da “onaj ko komentariše o tome slobodno podnese prijavu”, rekao je.
Vakcinacija stanovništva protiv COVID 19, bez zakazivanja počela je u Domu zdravlja Požarevac.
Raspored vakcinacija po seoskim mesnim zajednicama za naredna dva dana je sledeći, u četvrtak, 8. aprila u Kličevcu u ambulanti od 8 do 11 časova za meštane Kličevca i Rečice,
Drmno ambulanta od 11:30 do 14 časova.
U petak, 9. aprila za meštane sela Bradarac, Maljurevac i Bubušinac organizovana su dva punkta u Bradarcu u ambulanti od 8 do 10 časova i u Bubušincu u ambulanti od 10:30 do 12 časova, u Bratincu u Domu kulture od 12:30 do 15 časova za meštane sela Bratinac, Trnjane i Nabrđe.
O daljem toku imunizacije po seoskim mesnim zajednicama javnost će biti blagovremeno obaveštena.
Mole se građane da se pridržavaju propisanih epidemioloških mera i tokom vakcinacije.
Operator mobilne telefonije i internet usluga Vip mobajl od danas će se zvati A1 Srbija. Iz kompanije su naveli da će korisnicima do kraja godine biti dostupno pokloni povodom promene naziva kompanije.
Dejan Turk, direktor A1 Srbija i A1 Slovenija, rekao je da je “Vip” imao neku snagu na tržištu, a da je A1 brend koji je “veoma digitalan”.
Novi brend, naveo je Turk, biće fokusiran na tri važne stvari – korisničko iskustvo, napredna tehnološka rešenja i očuvanje životne sredine.
Direktor “A1 Telekom Austrija grupe” Tomas Arnolder rekao je da će dodatno investirati u mrežu u Srbiji i da očekuje da će korisnici A1 mreže imati korist od toga.
Na konferenciji povodom predstavljanja novog brenda je rečeno da će korisnici biti u mogućnosti da iskoriste poklone povodom promene imena do kraja 2021. godine
Promenu imena u A1 su još prošle godine najavili iz kompanije “A1 Telekom Austrija grupe” i tom prilikom istakli da će promenom brenda biti uvedeni i novi servisi za korisnike.
A1 Srbija se nalazi na tržištu Srbije od 2007. godine, a poslovanje je započeo pod imenom “Vip mobajl”.
Iz dana u dan svet oko nas sve više okreće se merama za povećanje energetske efikasnosti i što većem doprinosu očuvanja životne sredine.
Često se čini da ceo taj proces ide sporo, ali svaki pomak i uticaj pojedinca ili kompanije je nemerljiv. Pored investicionih projekata zaštite životne sredine i povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije, i “Elektroprivreda Srbije” se zajednički sa svojim komercijalnim kupcima “ukrcala na zeleni brod”.
Pionirski, pre dve godine EPS je počeo prodaju zelene energije kupcima na slobodnom tržištu. To je energija proizvedena u hidroelektranama EPS-a, a svaki kilovat-sat iz paketa ZelEPS ima garanciju porekla. Sistem garancije porekla uređen je na evropskom nivou, tako da garancija izdata u Srbiji važi u drugim državama, i u skladu je sa pravima Evropske asocijacije, saopšteno je iz EPS-a.
Danas je u sistemu garancija porekla sedam hidroelektrana EPS-a snage 1.560 megavata. Intenzivno se radi i na uključivanju ostalih hidro elektrana u ovaj sistem, a ideja je da uskoro kupcima budu ponuđeni i kilovat-sati iz energije sunca i vetra.
“Akcenat stavljamo na to što je naša zelena energija odmah dostupna i što je postupak ugovaranja ZelEPS veoma jednostavan. Kupci mogu zaključiti nove ugovore o snabdevanju zelenom energijom, ukoliko im postojeći ističe ili “ozeleneti” trenutno snabdevanje, jednostavnim aneksom postojećeg ugovora. Naši menadžeri su tu da kupcima pruže sve neophodne informacije i pomognu im da postupak kupovine “zelene” energije bude jednostavan i lak”, kažu u “EPS Snabdevanju”, Ogranku EPS-a.
“Prvi naš kupac paketa ZelEPS bila je Prokredit banka. Pored banaka, zelenu energiju EPS-a do sada su kupovale kompanije koje se bave industrijskom proizvodnjom. Naša procena je da kupce zanima da povećaju svoj ugled kroz kupovinu ekoloških proizvoda, ali i smanjenje emisije ugljen-dioksida manjom upotrebom fosilnih goriva.”
GOLUBAC, Foto: Urban City, B.P. / Ilustracija
Broj zainteresovanih kupaca za ZelEPS je u stalnom porastu. Zelena energija koja je prodata sa garancijom porekla u 2020. godini je bila deset puta veća nego u 2019. Količina ugovorena za ovu godinu je u ovom trenutku 50 odsto veća nego 2020. godine. Sa ovom “zelenom” ponudom kupci ostaju verni najvećoj energetskoj kompaniji u Srbiji, a jedan broj njih prepoznaje nastojanje EPS-a da drži korak sa Evropskom unijom i svetom.
“Zanimljivo je da jedan broj kupaca, a taj broj se povećava iz godine u godinu, kao imperativ svog snabdevanja stavlja kupovinu zelene energije. EPS je, pored cene, konkurentan u svakom segmentu, jer našim kupcima nudimo sve pogodnosti i informacije o ovoj vrsti snabdevanja električnom energijom”, kažu u EPS. “I u narednom periodu radićemo na tome da ugovorimo što više naše zelene energije sa kupcima u Srbiji. Prioritet je da kupcima električne energije u Srbiji omogućimo da posluju ekološki i ostvare sve benefite ovog izbora. Plasiranje garancija porekla na strana tržišta je sekundarni cilj, tek nakon zadovoljavanja potreba kupaca u Srbiji.”
Proizvodnja zelene energije je deo vekovne tradicije EPS-a, a danas se zelena energija proizvodi u 15 hidroelektrana snage 3.015 megavata, što je 38 odsto EPS-ovog energetskog potencijala. EPS trećinu ukupne proizvodnje realizuje u hidroelektranama, a u toku je projekat izgradnje prvog vetroparka u Kostolcu, tako da će uskoro snaga vode biti pojačana snagom vetra.
Podsećamo da je projekat izgradnje vetroelektrane Kostolac najavljen krajem 2017. godine, sada je korak bliže realizaciji.
Stubovi sa vetrogeneratorima trebalo bi da budu postavljeni na četiri lokacije – Klenovnik, Ćirikovac, Petka i Drmno. Visina stubova biće 117 metara, a poluprečnik elise 63 metra, tako da će ukupna visina vetrogeneratora biti 180 metara.
Svi vetroagregati će, precizirano je u dokumentaciji, biti povezani internim saobraćajnicama priključenim na državne i opštinske puteve, a njihova dužina biće oko 18 km.
Iako je zvanična turistička sezona u Resavskoj pećini, najposećenijoj u Srbiji, od 1. aprila do 31. oktobra, i unatoč pandemiji koronavirusa, ona je bila otvorena i imala posetioce preko cele zime, izjavila je Tanjugu direktorka JP “Resavska pećina” Ana Nešić Bogdanović.
Posetioci su bili iz naše zemlje i inostranstva, a među posetiocima iz inostranstva najviše ih je bilo iz Ruske Federacije, precizirala je ona.
Ana Nešić Bogdanović je istakla da je počela da radi i bašta restorana ispred ulaza u pećinu, a razgledanje pećine smanjeno je sa 45 minuta na pola sata, zbog pandemije koronavirusa.
Za posetu i razgledanje pećine “striktno se primenjuje mere Kriznog štaba Vlade Srbije”, istakla je direktorka.
FOTO: URBAN CITY / B.P.
Pećina je otvorena od 8.00 do 16 časova, ulaznica za odrasle je 350 dinara, 300 za decu, a za decu do sedam godina 50 dinara.
“Vreme kada nismo imali posetu, koristili smo za uređenje pećine i okoline, uključijući i Vodopad Lisine”, rekla je Ana Nešić Bogdanović.
U Resavskoj pećini postoji i “Avantura park”, za posetioce koji vole adrenalinska uživanja u prirodi.
FOTO: URBAN CITY / B.P.
Turisti uz Resavski pećinu posećuju i druge prirodne lepote ovog kraja Hidrokompleks Lisine, vodopad, srednjovekovni manastir “Manasija”, Rudnik ugljarstva Senjski rudnik i druge znamenitosti i lepote Gornje Resave.
Od Požarevca vam preporučujemo da koristite auto-put, koji je pre svega najbezbedniji i najbrži način da stignete, s tim da je oko 20km duži.
Resavska pećina se nalazi na 20 km od Despotovca, u krečnjačkom brdu zvanom (Babina glava), na obali kraškog polja (Divljakovac). Spada u najlepše pećine u našoj zemlji. Ranije su za pećinu znali samo čobani koji su se sklanjali od nevremena sa stadima ovaca. Jedan od čobana je otkriva 1962. godine sa svilajnačkim planinarima, da bi već iste godine ona bila detaljno ispitana od strane novosadskih speleologa, na čelu sa dr Jovanom Petrovićem. Radovi na uređenju pećine su trajali 10 godina, što znači da je pećina zvanično otvorena za posetioce 1972. godine, tačnije 22. aprila. Duga je 4,5 km. Detaljno je istražena 2830 m, a za posetioce je uređeno oko 800 m.
FOTO: URBAN CITY / B.P.
Jedna je od najstarijih ispitanih pećina u našoj zemlji, stara je oko 80 miliona godina, dok se stari nakit u pećini procenjuje na 45 miliona godina. Temperatura je konstantna i iznosi 7°C, dok vlažnost vazduha varira od 80-100%. Unutrašnjost pećine obiluje brojnim i raznovrsnim dvoranama, kanalima, galerijama, stubovima, stalaktitima, stalagmitima, draperijama i okamenjenim vodopadima. Po bogatstvu i raznobojnosti nakita Resavska pećina opravdano nosi epitet resavske lepotice. Nakit pećine počinje od samog ulaza koji se nalazi na 485 m n.v. Nakit nastaje rastvaranjem kalcijum karbonata, a boja zavisi od minerala kroz koji prođe voda. Nakit se pojavljuje u tri boje, a to je crvena, žuta i bela. Najdominantnijia je crvena boja koja potiče od oksida gvožđa, bela potiče od kristalnog kalcijuma, a žuta od primesa gline. Za ogranizovane posete uređene su gornja i donja galerija.
Od 2010. godine kao spomenik prirode je član Međunarodne asocijacije turističkih pećina i jama (Internacional show caves Asociation) ISCA.
Pogledajte snimak otvaranja pećine od 22. aprila 1972. godine:
Zbog radova na mreži bez vode će biti potrošači u ulicama Trg Radomira Vujovića (Palata Morava) i Mačvanska do Bosanske u periodu od 12:30 do 14:15 časova.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da uskoro počinje rekonstrukcija puta od Donjeg Milanovca do Kladova.
Kako je dodao, na tome će se raditi uz izgradnju brze saobraćajnice kao Požarevcu.
Prisustvujući današnjem otvaranju petlje Batajnica (autoput E75), Vučić je poručio da je potez Donji Milanovac-Kladovo “prepun rupa i opasan po život”.
“Želimo da dovedemo ne samo investitore, već i turiste u Kladovo, Donji Milanovac…”, naveo je predsednik.
Podsećamo da je Vlada Srbije početkom februara utvrdila prostorni plan područja posebne namene infrastrukturnog koridora državnog puta IB reda, auto-put E-75 Beograd-Niš (petlja Požarevac)-Požarevac (obilaznica)-Veliko Gradište-Golubac. Na trasi dužine oko 68 km planom je predviđena izgradnja 30 mostova preko reka i kanala, kao i 26 petlji, raskrsnica i kružnih raskrsnica i 21 denivelisano ukrštanje.
Epidemiolog i član Kriznog štaba dr Predrag Kon komentarisao je broj zaraženih koronavirusom i uticaj rada ugostiteljskih objekata.
“Epidemijski proces ima svoje zakonitosti, imamo inkubaciju, period koji mora da prođe kako bi se video efekat nekih mera. Taj broj dana je otprilike sedam, do deset”, izjavio je on.
Prema njegovim rečima, nakon dve nedelje zatvaranja tržnih centara i ugostiteljskih objekata “vrlo jasno se vidi delovanje mera” i usporavanje i pad broja zaraženih koronavirusom, ali da “mora da se kaže da je situacija i dalje vanredna”.
Kon je za televiziju Pink izjavio da je “medicinski deo (Kriznog štaba) kočničar za popuštanje mera u ovom trenutku”, kao i da bi “bilo tragično da napravimo grešku zbog nestrpljenja”.
On je rekao da mere ne mogu da se ublažavaju dok su kovid bolnice pune i da “moramo da vidimo jasno da se povećava otpust”.
“Vakcina ekstremno dobro radi u Beogradu”, rekao je Kon i precizirao da se usporavanje i pad broja zaraženih koronavirusom naročito vidi u glavnom gradu gde je preko 34 posto punoletnog stanovništva vakcinisano.
Kon kaže da nema razlike između marketa, tržnih centara i ugostiteljskih objekata.
“Imate ritejl centre, svaka prodavnica ima svoju obavezu, nemamo situacije kao u velikim centrima gde je sve pod jednim krovom. Pritisak je ogroman, jer je u samom startu sve zatvoreno pa je popuštano za 3-4 dana na osnovu svih zahteva koji su stigli, oko 85 zahteva smo dobili. Nakon konsultacija videlo se da može da se popusti s određenim merama, koje su korigovane. Nama je naophodno da se uzajamno slušamo. Na to što čujemo od ugostitelja reagovali smo sada sa baštama, nije da smo mi želeli da pada sneg. To je viša sila”, nastavio je on.
Sada je, kako kaže, bolje, i to ozbiljno bolje se vidi u Beogradu.
Počeo je brz pad i sada je već ispod 1.000 novozaraženih. “Niko možda nije očekivao da padne broj tako brzo, ali vakcina dobro radi u Beogradu”, objasnio je Kon.
Danas je Svetski dan zdravlja, a iako se nije očekivalo, i ove godine se obeležava tokom pandemije koronavirusa. Kovid 19 je u celom svetu ostavio i direktne i indirektne posledice na zdravlje ljudi. Moto ovogodišnjeg Svetskog dana zdravlja je “Vakcinacija za sve”.
Predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Beograda dr Radmila Obrenović rekla je za RTS da se Svetski dan zdravlja mora obeležiti i da se njihov sindikat pridružuje kolegama iz Evrope u kampanji “Vakcine za sve”.
“Mi, na svu sreću, vakcine imamo. Dostupne su u dovoljnoj količini od različitih proizvođača, ali ne možemo biti zadovoljni dovoljnim brojem građana koji su pristupili vakcinaciji. Tako da cilj ove naše kampanje obeležavanja ovog Svetskog dana zdravlja jeste da pozovemo naše članove, ali i građane da se vakcinišu, zaštite svoje zdravlje, zdravlje svoje porodice i samim tim zdravlje cele Srbije”, navela je dr Obrenović.
Govoreći o predlogu da u Srbiji bude obavezna vakcinacija zdravstvenih radnika, Radmila Obrenović je rekla da Sindikat zaposlenih u zdravstvu još uvek nije zauzeo stav o tome.
Poručila je da 100.000 vakcinisanih zdravstvenih radnika ne može zaustaviti epidemiju, ukoliko se građani ne vakcinišu masovnije.
Radmila Obrenović je, govoreći o pandemiji koja traje duže od godinu dana, naglasila da je zdravstveni sistem Srbije izuzetno vitalan i fleksibilan, da entuzijazam među zdravstvenim radnicima ne nedostaje, ali da im snage ponestaje.
“Nisu ti ljudski resusrsi neograničeni. Dosta zdravstvenih radnika je bilo pozitivno, neki su završili na bolničkom lečenju. Nažalost, neki su izgubili tu bitku. Samim tim, mi smanjujemo kapacitet da se pruži pomoć građanima”, kazala je dr Obrenović.
Istakla je da je izgubljena šansa da prigrlimo vakcine i da Vaskrs dočekamo nešto opuštenije, ali i da nikad nije kasno i da i sad možemo da se vakcinišemo.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Blagosvesti, dan kada se Hrišćani podsećaju dolaska Arhangela Gavrila koji je Bogorodici javio blagu vest da će roditi Sina Božjeg.
“Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama”.
Ovim rečima arhanđel Gavrilo saopštio je Devici Mariji da je odabrana od Boga da rodi Božjeg sina, Isusa Hrista, Mesiju i Spasitelja sveta i čoveka.
Otuda se i Blagovest smatra koliko velikim toliko i radosnim praznikom. Sa ovim događajem, otpočela je istorija spasenja ljudskog roda i obnovljenja tvari.
Spadaju u red Bogorodičnih praznika, i uvek se slave 25. marta po starom, odnosno 7. aprila po novom kalendaru.
Koliko se u našem narodu poštuju Blagovesti, govori i verovanje da danas ni ptice u šumi ne svijaju gnezda. Svetkuju ga najviše žene, zbog poroda, posebno nerotkinje mole se Svetoj Bogorodici.
Po narodnom verovanju dok ovaj dan ne prođe, ljudi se još boje zime. Blagovesti su, uz Cveti, jedina dva dana kada je dozvoljeno jesti ribu tokom Vaskršnjeg posta.
Nacionalna služba za zapošljavanje dobiće pet milijardi i 750 miliona dinara da bi prekvalifikovala ljude bez posla, omogućila zapošljavanje žena, mladih, osoba sa invaliditetom, korisnika novčane socijalne pomoći i Roma, jer je to grupa za koju je procenjeno da je u nepovoljnom položaju na tržištu rada. Procenat nezaposlenih na evidenciji službe porastao je za 3,9 odsto, kaže direktor NSZ Zoran Martinović.
Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović kaže za RTS da se očekuje da u junu nezaposlenima bude isplaćena jednokratna pomoć od 60 evra.
“Ovih dana se definiše jedan akt koji treba da usvoji Vlada. Svi detalji će biti precizirani”, kaže Martinović.
Navodi da u ovom trenutku ima 534.000 aktivnih tražilaca zaposlenja u evidenciji Službe.
“Vidi se da je od početka godine došlo do određenog porasta broja lica na evidenciji, za 3,9 odsto. Mogu sa sigurnošću da kažem da uzrok porasta jesu i naši programi i mere i najava jednokratne pomoći, a ni prestanak mera od prošle godine”, kaže Martinović.
Raspisano je 13 javnih poziva za direktnu podršku poslodavcima i nezaposlenima. Na taj način bi posao trebalo da nađe 18.000 ljudi.
Martinović kaže da 13 javnih poziva predstavlja 13 različitih programa i mera usmerenih prema teže zapošljivim kategorijama.
“Najveći broj poziva je otvoren do 30. novembra ove godine. Za osobe sa invaliditetom će pozivi biti otvoreni do kraja godine, a imamo i neke specifične programe za koje treba kraće vreme za apliciranje”, navodi Martinović.
Koje su obaveze
Martinović kaže da je program samozapošljavanja program na koji konkurišu nezaposlena lica koja se nalaze na evidenciji Službe, a da je iznos koji mogu da dobiju 250.000 dinara, a za osobe sa invaliditetom 270.000 dinara.
“Obaveza lica je da registruje određeno privredno društvo ili preduzetničku radnju i da 12 meseci uplaćuje sebi poreze i doprinose”, kaže Martinović.
Ističe da su programi javnih radova namenjeni najteže zapošljivim kategorijama koje imaju najmanje šanse na tržištu rada.
“Tu su iznosi nešto niži. Dakle, 22.000 mesečno, traju četiri meseca i sprovode se u lokalnim samoupravama koje spadaju u treću ili četvrtu grupu po stepenu razvijenosti i plan je da uključimo oko 2.800 lica”, ističe Martinović.
Kaže da je 550 miliona direktno namenjeno za osobe sa invaliditetom.
“Očekujemo da se i ove godine nastavi podrška mladim ljudima kroz program stručne prakse i program pripravništva, gde treba da se uključi oko 4.00 mladih”, kaže Martinović.
Iznad većeg dela zemlje vedro ali hladno vreme sa slabim prizemnim mrazom i maksimalnom dnevnom temperaturom do 15 stepeni.
Tokom dana će se naoblačenje sa severa i zapada proširiti na celu zemlju, uslovljavajući u nižim predelima kišu, a u višim susnežicu i sneg, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod Srbije.
Vetar slab i umeren, severozapadni, u zoni fronta povremeno jak.
Najniža temperatura od -2 do pet, najviša dnevna od pet do 15 stepeni.
I u Požarevcu oblačno, hladnije, povremeno s kišom. Više padavina se očekuje posle podne, a uveče i tokom noći u pojedinim delovima grada počeće da pada sneg.
Vetar slab i umeren, pre podne povremeno jak, severozapadni.
Dnevna temperatura od pet do sedam stepeni.
Prognoza za narednih sedam dana
U četvrtak promenljivo oblačno i hladno, u centralnim i južnim krajevima uz mogućnost kratkotrajne kiše, u brdsko-planinskim predelima provejavanje snega.
U četvrtak i petak u jutarnjim satima mestimično se očekuje slab prizemni mraz, zatim osetno toplije, a do kraja sedmice suvo.
Od ponedeljka promenljivo oblačno, ponegde sa slabom kišom.
Pola minimalne zarade za mart biće isplaćeno u četvrtak 8. aprila, kao deo trećeg paketa državne pomoći privredi i građanima.
Prijava za dobijanje polovine minimalca za april počela je 1. aprila na portalu Poreske uprave i trajaće do kraja meseca.
Treći paket predviđa isplatu polovine minimalne zarade za tri meseca, od marta i to za preduzetnike, mikro, mala, srednja i velika preduzeća.
Taj deo privrede zapošljava oko 1,5 miliona ljudi, a za tu meru je iz budžeta Srbije izdvojeno 69,8 milijardi dinara.
Novac će biti uplaćen na posebne namenske račune koji će za privrednike biti automatski otvoreni, a odatle će novac moći isključivo da bude prebačen na račun zaposlenog.
Poslodavci koji uzmu pomoć ne smeju da otpuste više od 10 odsto radnika tokom tri meseca po isplati poslednje polovine minimalne zarade i nemaju pravo isplate dividendi.
Zaposleni u ugostiteljstvu i turizmu, turistički vodiči i rentakar agencije, pored isplate tri polovine minimalca, dobiće još jednu celu minimalnu zaradu.
Takođe, svim gradskim hotelima biće isplaćena novčana pomoć od 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi, a auto-prevoznici će dobiti 600 evra mesečno za svaki autobus.
Od 28. aprila do 15. maja, elektronskim ili telefonskim putem, počinje prijavljivanje građana za pomoć od 60 evra, dok će korisnicima penzija, primaocima novčane socijalne pomoći i licima u zavodu za izvršenje krivičnih sankcija pomoć biti uplaćena bez podnošenja prijave.
Prva isplata od 30 evra te pomoći počeće u maju, a penzioneri će dobiti dodatnih 50 evra.
Penzionerima će u maju i novembru biti isplaćeno po 30 evra pomoći, kao i ostalim građanima, ali će u septembru dobiti i dodatnih 50 evra.
Dodatna pomoć sleduje i nezaposlenima koji će, pored 60 evra za sve građane, dobiti i dodatnih 60 evra u junu. Takođe, dodatnu pomoć u iznosu od 100 evra dobiće i građani na Kosovu i Metohiji, uključujući i decu.
Ukoliko su građani na KiM nezaposleni, dobiće 200 evra.
Prema zvaničnim podacima, u poslednja 24 sata preminulo je još 40 osoba od posledica koronavirusa u Srbiji, pa je ukupan broj žrtava povećan na 5.537 objavljeno je na sajtu Ministarstva zdravlja covid19.rs.
Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na koronavirus su testirane 18.233 osobe, a registrovano je 4.398 slučajeva zaraze.
Na respiratorima je 271 pacijent.
Ukupno su hospitalizovane 7.894 osobe.
U Srbiji je od početka epidemije zvanično potvrđeno 625.773 slučaja infekcije.
Procenat smrtnosti je 0,88 odsto.
Do 15 časova 6. aprila 2021. u Srbiji su testirane ukupno 3.515.873 osobe koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.
Vakcinacija stanovništva protiv virusa COVID-19, bez zakazivanja počela je u Domu zdravlja Požarevac.
Svi građani koji nisu zakazali vakcinaciju, a žele da se vakcinišu to mogu da učine, svakog radnog dana od 8 do 14 časova na punkt za imunizaciju u Domu zdravlja Požarevac.
Građani mogu da se vakcinišu Sinofarm ili Astra-Zeneka vakcinom. U planu je da se otpočne sa imunizacijom po seoskim mesnim zajednicama, a građani će biti blagovremeno obavešteni o mestima i terminima za vakcisanje.
Mole se građane da se pridržavaju propisanih epidemioloških mera i tokom vakcinacije, navodi se u saopštenju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić vakcinisao se kineskom vakcinom Sinofarm tokom posete Rudnoj glavi.
Pre vakcinacije izmeren mu je pritisak.
Vučić je primio kinesku Sinofarm vakcinu. Za tri nedelje biće revakcinisan.
Na pitanje da li je bolelo, odgovara:
“Nisam ni osetio”.
Ispred Zdravstvene stanice okupljeni su građani, od kojih će neki takođe danas biti vakcinisani.
“Odgovorni”
“Svi su se oni spremili da mi se desi nešto kad se vaklcinišem”, našalio se predsednik na početku i upitao građane da li su se oni vakcinisali.
Na njihov odgovor da jesu, naveo je – “vi ste odgovorni”.
Vučiću se obratio jedan građanin za pomoć, navodeći da živi u staroj kući, a na pitanje predsednika sa kim živi navodi – sa suprugom. Dodaje i da mu je sin nezaposlen.
“Pomoći ćemo jednokratno šta možemo, videćemo da zaposlimo sina”, rekao je Vučić.
“Sinofarm”
Predsednik će sa građanima, nakon vakcinacije, kratko porazgovarati, a posetu Rudnoj Glavi iskoristiće i da se sastane sa predstavnicima lokalne samouprave Borskog okruga i preduzetnicima iz Rudne Glave.
Na teritoriji cele opštine Majdanpek, koja ima 16.000 stanovnika do danas je vakcinisano nestso mane od 5.000, a u samoj Rudnoj Glavi vakcinu primio je 161 građanin.
Za danas je u Rudnoj Glavi prijavljeno 150 da primi vakcinu, a prema podacima Zdavstvene stanice od jutros je to učinilo više od 50 njih.
Vakcinaciju predsednika u Rudnoj Glavi prati veliki broj medija, među kojima su kineski C CTV, agencija Sinhua, Rojters i drugi.
Podaci koje obezbeđuje Odeljenje za bespilotnu letelicu, koje za snimanje kopova i deponija koristi dron, veoma su dobri i ispunjavaju zahteve operative na PK „Drmno“.
Kadrovsko jačanje Službe za rudarsko-geodetska merenja ogranka „TE-KO Kostolac“, posle višegodišnje pauze, počelo je 2019. godine. Ova služba, važna za rad naročito rudarskog sektora u kostolačkom ogranku EPS-a, drugačije je i organizovana, što je dodatno doprinelo povećanju efikasnosti. U poslednjem kvartalu 2019. formirano je odeljenje za rad s bespilotnom letelicom i ono funkcioniše više nego dobro.
− Pomoću najsavremenije tehnologije, koristeći u svom radu popularni dron, ovo odeljenje snima i mapira kopove i odlagališta. U okviru službe formirano je operativno odeljenje za bespilotnu letelicu – predstavio nam je na početku razgovora ovo još uvek mlado odeljenje Goran Miloradović, rukovodilac Službe za rudarsko-geodetska merenja kostolačkog ogranka EPS-a.
Rad ekipe s letelicom na terenu, Foto: Energija Kostolac
− Nosioci poslova su mr Ljubinka Marković, vodeći inženjer za rudarsko-geodetska merenja, Aleksandar Laban, inženjer geodezije, i Mirjana Đorđević, tehničar za automatsku obradu podataka. Zbog povećanog obima poslova, odeljenje je prošireno i sa Vladimirom Stojadinovićem, inženjerom rudarstva, dok su za rad na terenu angažovana i dva figuranta.
Odeljenje je dobilo renovirani poslovni prostor i prema rečima mr Ljubinke Marković, opremljeno je odgovarajućom računarskom opremom.
− Još nemamo dovoljan broj licenciranih softvera. Prošli smo proceduru upisa bespilotnog vazduhoplova u evidenciju vazduhoplova i stekli potvrdu za upravljanje bespilotnim vazduhoplovom − kaže Markovićeva. − Ispoštovali smo zakonsku regulativu i dobili potrebna odobrenja za snimanja, uradili obavezno osiguranje. Možemo reći da smo potpuno obučeni za rad s bespilotnom letelicom, za pripremu plana leta i letenje, kao i za obradu podataka s letelice.
Ljubinka Marković, Foto: Energija Kostolac
Ona kaže da služba u svom radu koristi letelicu „Aibot X6 V2“, koja je opremljena sa šest elisa na električni pogon. Letelica funkcioniše po principu koptera, odnosno ima mogućnost vertikalnog poletanja i sletanja, što olakšava kontrolu letelice na terenu. Moguće je da se „vozi“ u manuelnom ili asistiranom režimu leta.
− Letelica je opremljena kamerom marke „Sony Alpha a600 24.3 MP“, koja nam daje ortofoto snimke visoke rezolucije. Prednosti korišćenja bespilotne letelice su višestruke, počevši od ekonomske isplativosti, snimanja velikih površina i različitih konfiguracija terena, kratkog vremenskog intervala snimanja i dobijanja rezultata, postignute tačnosti podataka, pristupa mestima kojima oprema za klasična snimanja ne može bezbedno da priđe, pa sve do zaštite zdravlja i sigurnosti radnika na površinskom kopu – istakla je mr Marković. − Nedostaci ove bespilotne letelice ogledaju se u nemogućnosti rada u određenim vremenskim uslovima, kada su jaki vetrovi, kiša i sneg.
Bespilotna letelica našla je svoju široku primenu za potrebe projektovanja, praćenja napredovanja rudarskih radova, stanja na deponijama uglja, odvodnjavanje i rekultivaciju. Do sada, kako kaže naša sagovornica, uspešno su realizovali više od 150 letova. Redovna snimanja rade se za potrebe polumesečnog i mesečnog stanja deponija uglja termoelektrana „Kostolac A“ i „Kostolac B“ sa obračunom količina uglja. U narednom periodu, od aprila, planirano je da se na PK „Drmno“ jalovinske i ugljene etaže snimaju redovno, jednom mesečno, sa obračunom količina otkopanih masa po sistemima i bagerima.
Povremena snimanja rade se prema zahtevu rudarske operative i nadzora investicija na kopovima. Česti su zahtevi za snimanje napredovanja radnih etaža i odlagališnih etaža u kraćem vremenskom periodu, za potrebe izrade i dopune operativnih planova, kao i za izradu podužnih profila za pomeranje tračnih transportera. Rade se i snimanja za izradu silaznih rampi za transport mehanizacije, za potrebe rekonstrukcije ugljenog sistema i izgradnje novog BTO sistema, kao za potrebe projektovanja deponija gipsa, pepela i šljake. Snima se i konfiguracija terena za potrebe transporta rudarske mehanizacije sa kopa „Ćirikovac“ na PK „Drmno“, linija odvodnjavanja za potrebe izrade podloga za njihovo projektovanje i vodosabirnici.
− Snimanje bespilotnom letelicom umnogome se razlikuje od klasičnog snimanja geodetskim instrumentima − kaže Aleksandar Laban.
On dodaje da se realizacija snimanja obavlja u tri faze, koje obuhvataju izradu plana leta za datu lokaciju, aerofotogrametrijsko snimanje i obradu rezultata. − Plan leta radi se u kancelariji, a pre odlaska na teren kontroliše se ispravnost bespilotne letelice i prateće opreme. Na terenu se sagledava područje snimanja i postavljaju kontrolni markeri.
Snimanje terena radi se automatizovano, tako što se letelica nakon poletanja kreće po unapred definisanoj putanji – kaže Laban. – Instalirana kamera automatski fotografiše teren i objekte iz vazduha u zadatom vremenskom intervalu. Bezbednim spuštanjem letelice smatra se uspešno završen rad na terenu.
Sa visinom leta od 100 metara, pri brzini letelice od pet metara u sekundi i ostalim definisanim parametrima, postiže se tačnost snimljenih detalja do četiri centimetra, što je zadovoljavajuće za snimanje na kopovima.
– Posle izvršenog snimanja, prikupljeni snimci terena obrađuju se programom „Agisoft PhotoScan“. Finalni proizvod snimljenog terena predstavljen je trodimenzionalnim modelom terena, digitalnim elevacionim modelom i ortofoto snimkom, koji su dobrog kvaliteta i tačnosti. Pad s bespilotnom letelicom je izuzetno odgovoran i mora se poštovati zakonska regulativa kad je reč o bezbednom korišćenju same letelice, da se pritom ne ugrozi život, zdravlje i imovina ljudi – navodi Aleksandar Laban.
Bespilotna letelica je u velikoj meri unapredila rad Službe za rudarsko-geodetska merenja, a kako navodi mr Marković, sada bespilotnom letelicom u jednom danu detaljno može da se snimi velika površina do 70 hektara, za šta je ranije klasičnom metodom snimanja bilo potrebno pet dana snimanja i angažovanje najmanje dve ekipe sa osam do 10 radnika na terenu.
– Reprezentativan primer predstavlja snimanje deponije uglja TE „Kostolac B“ površine 12,3 hektara. Sam let traje 13 minuta sa ekipom za snimanje od tri člana, dok su ranije snimanje klasičnom metodom radile dve ekipe sa ukupno deset do 12 radnika (stručnjaka i figuranata) u jednom radnom danu. U dosadašnjem radu, rezultate koje smo ostvarili primenom bespilotne letelice u nekim segmentima prevazišli su naša očekivanja – kaže mr Marković.
U jednom danu
Cilj nam je da snimanje PK „Drmno“ i odlagališta pod povoljnim vremenskim uslovima završimo u samo jednom radnom danu. Iskreno se nadamo da će bespilotna letelica naći svoju primenu i na drugim površinskim kopovima u okviru EPS-a, istakla je mr Ljubinka Marković.
Modernizacija
Imajući u vidu veličinu kopa „Drmno“, uključujući njegovo dalje širenje ka zapadu, kao i planove za otvaranje novog kopa u rejonu Kostolac zapad (kop Dubravica), planom je predviđena i u toku je nabavka bespilotne letelice novije generacije sa još boljim parametrima. To podrazumeva mogućnost leta pri jačim udarima vetra, baterije koje omogućavaju duže trajanje leta, bolja rezolucija snimka na visini leta od 300 metara, kaže Markovićeva. – Letelica će dnevno snimati i do deset puta veće površine. Očekujemo da ćemo tada još brže, kvalitetnije i efikasnije snimati i pratiti napredovanje rudarskih radova.
Sony je bez velike pompe ažurirao YouTube baner zvanične Xperia stranice da bi otkrio da uskoro najavljuje novi proizvod. S obzirom da je očito novi Xperia uređaj u pitanju, spekulacije su da će biti predstavljen novi Xperia 1 III.
Kompanija nije rekla kakav proizvod predstavlja, ali se šuška o specifikacijama za telefon Xperia 1 III. Prema tim glasinama, telefon će imati specifikacije za rival vodećim uređajima drugih kompanija. Navodno će imati 6,5-inčni 4K OLED ekran sa odnosom širine i visine 21: 9 i brzinom osvežavanja od 120Hz, kao i sočivo za periskop koje će napraviti Sony CiberShot divizija.
Navodi se da telefon pokreće Qualcomm Snapdragon 888, najnoviji vrhunski procesor brenda za pametne telefone, a može da ima do 16 GB RAM-a i 512 GB skladišnog prostora. Ostale moguće karakteristike uključuju bateriju od 5.000 mAh, prostor za SD karticu i 3.5mm priključak za slušalice. Model će navodno koštati oko 1.370 američkih dolara kada se konvertuje iz kineskog juana, što ne čudi, jer je Xperia 1 II pri lansiranju koštala 1.200 američkih dolara.
Natpis kaže da kompanija lansira novi Xperia proizvod 14. aprila u 09:30 po našem lokalnom vremenu u Srbiji. Budući da je Sony koristio Xperia baner YouTube-u za objavljivanje najave, pretpostavka je da verovatno će strimovati događaj na video platformi.
Zakon o zaštiti potrošača obavezuje prodavce polovnih automobila da kupcima daju garanciju na kupljenu robu.
Ipak, oni to vrlo često izbegavaju, izjavila je za Tanjug Nikica Jovanović iz Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača.
Ona je objasnila da Zakon propisuje da je prodavac obavezan da u ugovoru naznači pravo na reklamaciju u trajanju od godinu dana, i dodaje da ukoliko to nije nevedeno, onda važi zakonski rok reklamacije od dve godine.
“Kupac je u tom garantnom roku zaštićen od svih vrsta kvarova. To je preriod u kome automobil treba da vas služi uobičajeno, i ako se desi neki problem, imate pravo da izjavite reklamaciju prodavcu. Ovo pravilo se ne odnosi na privatna lica, već samo na preduzeća registrovana za prodaju autombila”, napominje Jovanovićeva.
Ona naglašava da se reklamacija podnosi pisanim putem, imejlom ili tako što će se u prostorijama prodavca tražiti da se evidentira reklamacija kako bi postojao osnov za zaštitu prava kupca.
“Prodavac je obavezan da odgovori pisanim putem u roku od osam dana od podnošenja reklamacije, što je pravilo koje važi i za svu ostalu robu. U prvih šest meseci možete tražiti zamenu automobila, čak i povrat novca”, kaže Jovanovićeva.
Ona, međutim, napominje da se u praksi dešava nešto sasviim drugo od onoga što Zakon propisuje.
“U praksi su često potrošači po ovom pitanju obespravljeni, ili im prodavac garantuje manja prava, odnosno navodi ih na to da nemaju baš sva prava po Zakonu. Mislim da vas prodavci najčešće uslovljavaju popravkom, bez davanja drugih mogućnosti”, kaže Jovanovićeva.
Osim toga, prodavci izbegavaju svoje zakonske obaveze i tako što kupcima uopšte ne daju prave informacije o pravima koja imaju.
“To bi trebalo da bude predmet što češćih inspekcijskih kontrola kako ova pojava ne bi bila redovna, već izuzetak” ocenjuje pravnica Nacionalne organizacije potrošača.
Ona je istakla da kupac zakonska prava ne može da traži ukoliko nema račun za kupljeni auto, odnosno, ako ga je kupio od nelegalnog prodavca.
To je preduslov ne samo za reklamaciju već i za traženje pravne zaštite od organizacije potrošača ako svoja prava ne može da realizuje na drugi način.
Jovanovićeva navodi da se u praksi veoma teško ostvaruje rpavo na zamenu automobila, jer zakon obavezuje prodavca da potrošaču isporuči isti automobil kao onaj na koji ima zamerke.
Dodaje kako je moguće da se dve strane dogovore o nekoj drugačijoj zameni.
Najteže je ostvariti pravo na povrat novca, napominje Jovanovićeva, jer to prodavcu može da prouzrokuje znatne troškove i probleme, ali dodaje kako to nije razlog da ne istrajena ostvarivanju svojih prava.
“Ovde ne važi ono da ja auto kupljen u viđenom stanju, već prodavac mora da vam garantuje da ćete godinu dana moći da ga vozite na uobičajen način”, zaključuje Jovanovićeva.
Pevač Predrag Živković Tozovac preminuo je u 86. godini.
Tozovac se poslednjih nedelja lečio od koronavirusa, a vest da je preminuo za Blic je potvrdio njegov kum.
“Nažalost nije izdržao, ovaj kovid ga je skroz razorio”, rekao je on.
Rođen je u Kraljevu, od oca Svetozara-Toze Živkovića po kojem je i dobio nadimak i majke Budimke. Pravo ime mu je Predrag Živković.
Otac Toza je u to vreme bio čuveni harmonikaš i držao je kafanu u Mataruškoj Banji, gde je mali Predrag provodio često svoje vreme slušajući stare narodne pesme. Oca Tozu su Nemci streljali 1941. godine. Na harmonici koja mu je ostala od oca, počeo je da svira i tako zarađuje za hleb, svirajući na svadbama sa samo 10 godina.
Pored harmonike, naučio je da svira bubnjeve i trubu. Završio je gimnaziju i studije ekonomije. Prve singlove je snimio 11. juna 1965. godine.
Postao je poznat 1967. godine pesmom za singl ploču (pesma Miće Milutinovića) „Ispod lipe, kraj potoka”. Iste godine snima četiri singla u duetu sa Silvanom Armenulić („Devojčice garava”).
Njegova velika popularnost počinje 1971. godine, kada pobeđuje na Pesmi leta kompozicijom „Mirjana“. Sledeće godine opet pobeđuje pesmom „Oči jedne žene“ i potvrđuje status najpopularnijeg pevača. Godine 1972. peva pesmu „Jeremija“, koju tadašnje komunističke vlasti svrstavaju u četničke pesme, zbog čega biva prinuđen da se skloni kod prijatelja u Nemačku. Nakon dve godine vraća se u Srbiju, vlasti mu oduzimaju pasoš, ali Tozovac ostaje miljenik publike i nastavlja da peva.
Pored mnogo održanih koncerata i TV emisija pevao je i u duetu sa: Predragom Gojkovićem Cunetom, Miroslavom Ilićem, Lepom Lukić, Mirom Vasiljević itd. Osamdesetih godina, zajedno sa Predragom Gojkovićem Cunetom i glumicom Zlatom Petković bio je voditelj čuvene Folk parade.
Oktobra 2012. dobio je diplomu zaslužnog građanina grada Kraljeva. 24. avgusta 2018. godine, na koncertu održanom povodom šezdeset godina Radio televizije Srbije, uručen mu je Zlatni mikrofon Radio Beograda.
Predstavnik Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije Pavle Zelić izjavio je danas da je toj ustanovi prijavljeno 736 neželjenih reakcija na vakcinaciju protiv korona virusa.
„Do juče se zbog neželjenih reakcija na vakcinu javilo 736 ljudi – 263 na vakcinu ‘Sinofarm’, 227 na vakcinu ‘Fajzer-Biontek’, 137 na ‘Sputnjik V’ i 109 na vakcinu ‘AstraZeneka’, ali je to zanemarljiv broj u odnosu na broj vakcinisanih”, rekao je on za Radio televiziju Srbije, prenosi Beta.
Od tih prijavljenih slučajeva, petoro je imalo teži oblik, ali nijedan nije zahtevao hospitalizaciju, dodao je on.
Zelić je ocenio da je potrebno objasniti građanima da treba da se vakcinišu, a ne da informacije pronalaze na društvenim mrežama.
„Moramo osnažiti veru u institucije. Sada je kritični period, svakog pojedinca treba ohrabriti da se vakciniše. Nema steriliteta niti teških alergisjkih reakcija nakon vakcine”, rekao je on.
Institut “Torlak” potpisao je Sporazum o transferu tehnologija sa Ruskim fondom direktnih investicija i ruskom farmaceutskom kompanijom “Generijum” o procedurama i tehnologijama neophodnim za proizvodnju ruske vakcine “sputnjik V” u Srbiji, saopštio je ministar i predsednik Međuvladinog komiteta za saradnju s Rusijom Nenad Popović.
“Od ovog trenutka za ‘Torlak’ su otvoreni podaci vezano za proizvodnju vakcine ‘sputnjik V’ koju je razvio najrenomiraniji ruski institut za virusologiju ‘Gamaleja’. Radi se o osetljivim i poverljivim podacima koje mogu da razmene samo partneri koji imaju ogromno međusobno poverenje”, poručio je Nenad Popović.
Najavio je da će u Institutu “Torlak” tokom aprila biti proizvedene tri validacione serije vackine “sputnjik V”.
“Uzorci iz ovih validacionih serija biće poslati na kontrolu kvaliteta u Institut ‘Gamaleja’ u Moskvi. Nakon što Institut ‘Gamaleja’ potvrdi validnost uzoraka proizvedenih u ‘Torlaku’, Institut ‘Torlak’ kreće sa proizvodnjom vakcine. Očekujemo da se to dogodi do 20. maja ove godine”, objasnio je Popović i ukazao da bi Srbija time postala prva zemlja u Evropi koja proizvodi vakcinu “sputnjik V”.
Ministar je izrazio zahvalnost ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, ruskoj vladi, Ruskom fondu direktnih investicija, Institutu “Gamaleja”, kompaniji “Generijum” i Institutu “Torlak” koji su omogućili da Srbija dođe u priliku da proizvodi vakcine protiv koronavirusa na svojoj teritoriji.
“Ovo je istorijski trenutak za našu zemlju. Zahvaljujući našim ruskim prijateljima, Srbija će moći da sačuva zdravlje i život svojih građana. I što je veoma važno, ovo je početak obnove suvereniteta naše zemlje u proizvodnji vakcina, koje će biti važan resurs za svaku državu u budućnosti”, zaključio je Popović.
Ujutro iznad većeg dela zemlje hladno i vedro sa slabim prizemnim mrazom, a naoblačenje sa severa i zapada tokom dana proširiće se na celo područje uslovljavajući u nižim predelima kišu, a u višim susnežicu i sneg.
Vetar slab i umeren, severozapadni, u zoni fronta povremeno jak.
Najniža temperatura od -2 na jugoistoku do pet stepeni na severu zemlje, najviša dnevna od pet na severu do 15 na jugu i jugoistoku.
U Požarevcu će preovlađivati oblačno, hladnije, povremeno s kišom. Više padavina se očekuje posle podne, a uveče i tokom noći u pojedinim delovima grada počeće da pada sneg.
Vetar slab i umeren, pre podne povremeno jak, severozapadni.
Dnevna temperatura bez većeg kolebanja između pet i sedam stepeni.
Izgledi vremena za naredne dane
U sredu pretežno oblačno, hladno i vetrovito, uz umeren i povremeno jak severozapadni vetar, u nižim predelima s kišom i snegom, u brdsko-planinskim predelima sa snegom.
U četvrtak promenljivo oblačno i hladno, u centralnim i južnim krajevima uz mogućnost kratkotrajne kiše, u brdsko-planinskim predelima provejavanje snega.
Zatim osetno toplije, do kraja sedmice suvo, a od ponedeljka promenljivo oblačno, ponegde sa slabom kišom.
U okviru programa Swiss PRO, uz podršku Vlade Švajcarske vrednu više od 310.000 evra i doprinos lokalnih samouprava u iznosu od oko 115.000 evra, biće sprovedena 22 projekata za razvoj i pružanje usluga socijalne zaštite namenjenih ublažavanju uticaja krize uzrokovane pandemijom kovid 19 virusa.
Realizacijom ovih projekata biće povećana dostupnost i kvalitet usluga socijalne zaštite za više od 2.000 građana i građanki iz ranjivih društvenih grupa.
Lokalne samouprave će samostalno ili u partnerstvu sa centrima za socijalni rad, domovima zdravlja ili drugim lokalnim ustanovama realizovati projekte u oblasti pružanja usluga pomoći u kući, ličnog pratioca, dnevnog boravka, predah smeštaja, savetodavnih i socio-edukativnih usluga, kombinovanih usluga medicinske nege i socijalne zaštite, kao i jedan projekat kojim se obezbeđuju besplatni obroci ekonomski najugroženijim grupama stanovništva iz ruralnih naselja.
Realizacijom ovih projekata biće poboljšan položaj i socijalna uključenost pripadnika ranjivih grupa, pre svega starijeg stanovništva, dece i mladih sa invaliditetom i njihovih porodica, porodicama u riziku od izdvajanja deteta iz porodice, žrtvama nasilja u porodici, kao i korisnika socijalne zaštite iz ruralnih područja.
Podršku za unapređenje socijalne zaštite u okviru ovog javnog poziva programa Swiss PRO dobile su sledeće lokalne samouprave: Babušnica, Blace, Brus, Ćuprija, Gadžin Han, Ivanjica, Knjaževac, Lapovo, Lebane, Loznica, Negotin, Paraćin, Pirot, Prijepolje, Prokuplje, Rača, Raška, Ražanj, Rekovac, Surdulica, Svilajnac i Tutin.
Projekti su odabrani u okviru javnog poziva koji je trajao od 25. januara do 26. februara 2021. godine i bio otvoren za 96 gradova i opština iz Šumadije, zapadne, istočne i južne Srbije, i to iz druge, treće i četvrte grupe razvijenosti, a koje trenutno pružaju do tri usluge socijalne zaštite u lokalnoj zajednici.
Program „Podrška Vlade Švajcarske razvoju opština kroz unapređenje dobrog upravljanja i socijalne uključenosti – Swiss PRO“ podržava Vlada Švajcarske u saradnji sa Vladom Srbije, a sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u partnerstvu sa Stalnom konferencijom gradova i opštna (SKGO).
Nakon rekonstrukcije zelenih površina sa formiranjem novih travnjaka i sadnje velikog broja novih stabala, ukrasnog žbunja i niskog rastinja, nedavno je uređen i urbani mobilijar, odnosno zamenjene su dotrajale i postavljene nove parkovske klupe.
Nastavljeno je uređenje ovog dela grada, budući da se na ovoj lokaciji nalazi dečije igralište ,,Nivea“, te je ovaj park mesto gde građani svih uzrasta mogu kvalitetno provoditi slobodno vreme.
Na red je zatim došla i sanacija pešačkih staza, tako da je izvršena nabavka i zamena behaton ploča, čime su sanirani prilazi trgu. Izvođač radova bila je firma „Raketa 2013“ iz Kostolca.
