u Utorak, 15.01.2019. BEZ ELEKTRIČNE ENERGIJE OSTAĆE:
Od 08:00 do 14:00 – Kusiće,
od 08:00 do 14:00 – zaseoci Radenka Babaonj i Bešikonj,
od 08:00 do 15:00 – deo naselja Ždrelo kod trafo stanice kula,
od 10:00 do 14:00 – ul Vase Čarapića u Požarevcu,
od 10:00 do 14:00 – naselje Kula – deo prema ‘’Biznisu’’.
Predsednik opštine Veliko Gradišpe, Dragan Milić, priredio je danas prijem za članove Učeničkog parlamenta Osnovne škole “Vuk Karadžić“ iz Majilovca koji su humanitarnom akcijom pomogli porodici Savić iz Kurjača čija se kuća prošlog meseca zapalila.
“Zadovoljstvo mi je što imam priliku da vas primim i što ste i pored svakodnevnih obaveza u školi, uspeli da formirate i Parlament. Organizovali ste dosta stvari za četvoročlani parlament. Najvažnije je što ste, pored toga što ste odlični đaci, pokazali i humanitarnu stranu, što je najbitnije da sutra postanete i dobri ljudi. Ovo je veliki korak koji ste napravili, a lepo je što ste sve sami osmislili. Česitam vama, vašim porodicama i nastavnicima od srca.“, rekao je predsednik Milić.
Učenici, Aleksandra Jovanović, Aleksa Mladenović, Anđela Kojić i Nikolija Stokić, došli su u opštinu pratnji svoje direktorke, Brankice Makuljević i pedagoga Ljiljane Mitić, a prijemu je prisustvovao i opštinski prosvetni inspektor, Sanja Stojadinović.
Đački parlament je, u cilju pomoći porodici kojoj je izgoreo dom, uspešno organizovao humanitarnu akciju “Ruka koja daje uvek je iznad one koja uzima“ sa priredbom na temu humanosti. Tom prilikom se odazvao veliki broj učenika, njihovih roditelja i nastavnika škole. Sakupili su dovoljnu sumu novca kojom su kupili zamrzivač za Saviće i 28. decembra im uručili pomoć. Mislili su i na dečicu iz te porodice pa su za njih, od preostalog sakupljenog novca, obezbedili dva novogodišnja paketića.
“Ova naša akcija nas motiviše da i ubuduće organizujemo akcije istog konteksta ako za tim bude postojala potreba. Mi mislimo da škola treba da pre svega ističe i razvija humanost, saradnju i slogu među učenicima i zaposlenima.“, kažu đaci humanitarci.
Parlamentarci su pričali o svojim planovima i idejama u čemu ih je predsednik podržao i ponudio pomoć, ukoliko im bude zatrebala. Kako kažu, najveću podršku i pomoć u školi pružile su im direktorka i pedagog. Direktorka Makuljević je istakla i da u Učenički parlament ulaze dobri učenici sa dobrim idejama.
Prilikom posete, u znak pažnje za humanost i trud, predsednik je učenicima podelio po knjigu na poklon.
U utorak 15. januara 2019. godine, sa početkom u 18 časova u velikoj sali Centra za kulturu Požarevac, premijerno će biti prikazan film „Ljubičevske konjiče igre – igre slobode“, autora Novice Savića.
Na Površinskom kopu „Drmno“ u novembru su iskopane 838.582 tone uglјa. Od ukupno iskopanih količina, za potrebe rada termokapaciteta instalisanih u Kostolcu isporučeno je oko 93,5 procenata sitnog uglјa.
Za 11 meseci ove godine rada na kopu „Drmno“ iskopano je 7,7 miliona tona uglјa, rekli su u Službi za praćenje i analizu proizvodnje.
U novembru za široku potrošnju izdvojene su i 28.564 tone uglјa, a od početka godine za široku potrošnju 159.248 tona komadnog uglјa.
Sitan ugalј s kopa „Drmno“ odvozi se i za potrebe rada termoelektrane „Morava“ u Svilajncu. Za 11 meseci prevezeno je ukupno 204.509 tona sitnog uglјa.
Rudarskim sistemima za otkrivanje uglјa, prema obrađenim podacima o proizvodnji otkrivke, u novembru je otkopano 2,7 miliona kubnih metara, dok je od početka godine otkopano ukupno 29,93 miliona kubnih metara čvrste mase.
Apelacioni sud u Kragujevcu ukinuo je prvostepenu presudu Višeg suda u Požarevcu, kojom je T.Ž. (54) iz Prugova osuđen na 15 godina zatvora zbog ubistva komšije Darka Petrovića (35), izvršenog 31. januara 2016. godine.
Usvajajući žalbu odbrane optuženog, Apelacioni sud je naložio da se, pre održavanja novog glavnog pretresa, obavi rekonstrukcija događaja na licu mesta.
POVEZANE VESTI:
Ovaj zločin dogodio se pola sata pre ponoći, na pragu kuće Darkovog oca u Prugovu, kod koga je on bio na večeri sa svojom suprugom.
Nakon što je krenuo kući, koja se nalazi u istom dvorištu, Darko je počeo da obuva patike, kad su odjeknuli hici koji su ga usmrtili na licu mesta.
U prelepom ambijentu adaptiranog objekta Doma kulture u Kučajni, organizovan je doček Nove 2019. godine – u narodu poznatom kao Srpska, Stara, Pravoslavna. U ime lokalne samouprave Srećnu Novu prisutnima poželele su predsednica opštine Slavica Bulutić i zamenica predsednice Mica Lukić Radenković, koje su zajedno sa predsednikom SO Vladimirom Stojanovićem i pomoćnikom predsednice Dušanom H. Todorovićem, deo dočeka provele u Kučajni.
U drugom delu svečanog dočeka Srpske Nove 2019. godine, na glavnom gradskom trgu u Kučevu nastupili su Olja Karleuša i Nemanja Đorđević.
Iako poprilično maglovito i prohladno, prvo sugrađanin, daroviti Nemanja Đorđević, a potom i Olja Karleuša, mlada i atraktivna pevačka zvezda, ubrzo su „zagrejali“ prisutne, i svojim nastupom potvrdili da pripadaju u sam vrh naše estrade.
Da sve bude „domaćinski“ i protekne u najboljem raspoloženju, svakako su najzaslužniji organizatori, koji su za sve prisutne obezbedili sve bez čega se doček Nove godine ne da zamisliti – od neizbežne kuvane rakije i vina do pravih gurmanskih poslastica.
Neposredno pre ponoći, sve najbolje u Novoj godini, prisutnima i svim građanima, poželela je predsednica opštine Slavica Bulutić, koja je zajedno sa svojim najbližim saradnicima, zamenicom Micom Lukić Radenković, predsednikom SO Kučevo Vladimirom Stojanovićem, pomoćnicima Dušanom H. Todorovićem i Jasminom Ćamilović i organizatorima dočeka, predsednikom MZ Kučevo Stanislavom Miladinovićem i direktorkom Centra za kulturu Jasminom Blagojević, Novu godinu dočekala na glavnom gradskom trgu.
Tačno u ponoć, nebo nad Kučevom eksplodiralo je milionima rasprskavajućih blještavih nijansi, tako raskošnih da je svima dah zastajao od te magične lepote. Vatromet je upriličen kao treći deo programa dočeka Nove 2019. (po julijanskom kalendaru).
U Srbiji će danas biti umereno do potpuno oblačno, na severu i zapadu ujutru sa kišom. U centralnim krajevima sa mešovitim padavinama (kišom i snegom), a na jugu veći deo dana sa snegom uz povećanje visine snežnog pokrivača, saopštio je RHMZ.
U centralnim i istočnim krajevima u jutarnjim satima kiša će se ponegde lediti na tlu. U severnim i zapadnim krajevima doći će do otapanja snežnog pokrivača, a u planinskim predelima usled jakog vetra pojava vejavice i snežnih nanosa. Pre podne na severu, a tokom dana, uveče i noću i u ostalim krajevima očekuje se prestanak padavina i delimično razvedravanje. Duvaće umeren, povremeno jak, severozapadni vetar. Najniža temperatura u većini mesta biće od 0 do 4, na istoku i jugu od -8 do -4, a najviša dnevna 1 do 8 stepeni Celzijusa.
U Požarevcu će biti umereno do potpuno oblačno, ujutru i pre podne sa kišom, zatim prestanak padavina i postepeno razvedravanje. Tokom dana dalje topljenje snežnog pokrivača. Najniža temperatura biće -5, najviša dnevna oko 4 stepeni Celzijusa.
Od 08:00 do 14:00 – deo Velikog Laola iz trafo stanice kula,
od 08:00 do 14:00 – zaseok Radenka Meješće.
U GALERIJI SAVREMENE UMETNOSTI POŽAREVAC U TOKU JE “NOVOGODIŠNJA IZLOŽBA” ULIS-a “M.P. BARILI” NA KOJOJ SVOJIM RADOVIMA UČESTVUJU DECA IZ VRTIĆA “LEPTIRIĆ” I “DUŠKO RADOVIĆ”.
DANAS, 14.01.2019. GODINE, ČLANOVI ULIS-a POKLANJAJU MINIJATURE MALIM UČESNICIMA KAO ZNAK ZAHVALNOSTI, PODSTICAJ KA LIKOVNOM STVARALAŠTVU I JOŠ USPEŠNIJE SARADNJE SA SVIM OSTALIM VRTIĆIMA.
Danas, 12. januara zasedala je Skupština Udruženja pčelara Požarevac. Delegati su usvojili izveštaj o radu, kao i finansijski izveštaj za 2018. godinu, ali i plan rada i finansijski plan za tekuću 2019. godinu.
Udruženje pčelara Požarevac organizuje 8. Međunarodno savetovanje pčelara Braničevskog okruga 17. februara u Kostolcu, gde će pčelari imati priliku da se snabdeju.
Najvredniji pčelari nagrađeni su od strane Saveza pčelara Srbije.
Kako “Novosti” pišu, to pravilo moraće ubuduće da se promeni.
Svaka trgovinska kuća ima spisak “poželjnih” banaka čiji klijenti mogu da pazare na poček i do godinu dana. Potrošač čija banka nije na ovoj listi, čekom plaća kao i kešom.
Trgovci ovakve spiskove imaju već godinama, ali ova praksa bi mogla uskoro da bude zaustavljena. Narodna banka upozorava da je to nezakonito i savetuje trgovcima da sami ne ocenjuju i razdvajaju banke, a time i svoje kupce.
– Sve poslovne banke u Srbiji koje izdaju i čekove, imaju važeće dozvole za rad Narodne banke Srbije i pod njenim su stalnim nadzorom, što znači da se sve nalaze u istovetnoj pravnoj i činjeničnoj situaciji i moraju biti jednako, nediskriminatorno tretirane – ističu u NBS. – U skladu sa tim NBS preporučuje svim trgovcima da svoju poslovnu praksu prilagode tom pravnom i činjeničnom stanju.
Na spiskove podobnih i nepoželjnih banaka potrošači nailaze u gotovo svim trgovinama koje kreditiraju svoje potrošače i odobravaju im odloženo plaćanje. Trgovci tvrde da se na listi onih čijim čekovima je moguća otplata računa na nekoliko mesecim nalazi većina banaka koje izdaje čekove. Ipak, neke čekove puštaju istog dana, jer je, kako kažu, to procena rizika na određenom lokalnom tržištu.
Upravo se to ne dopada centralnoj banci, gde naglašavaju da kontinuirano prate sve aktivnosti koje mogu ugroziti stabilnost finansijskog sistema, bez obzira na to da li te aktivnosti preduzimaju banke ili druga privredna društva i građani. U NBS smatraju da to što trgovci ne prihvataju neke čekove može navesti na zaključak da trgovci tako prikriveno procenjuju bonitet određenih banaka. I to bez jasnih kriterijuma.
– Ova praksa je sporna, kako sa stanovišta diskriminacije, tako i sa stanovišta finansijske stabilnosti, budući da kod potrošača može da izazove pogrešnu percepciju da su samo banke koje izdaju čekove koji se realizuju “na odloženo plaćanje” dovoljno finansijski jake i stabilne – upozoravaju u NBS.
U centralnoj banci navode da ovakvim postupanjem pojedini trgovci narušavaju reputaciju tih banaka, koje imaju dozvolu i uredno posluju u Srbiji, “što je za te trgovce dodatni pravni rizik”.
Naši unuci slaviće Božić 8. januara od 2100. godine, koji pravoslavna hrišćanska zajednica slavi po julijanskom kalendaru, a i svoje krsne slave, takođe, dan kasnije, kao i Srpsku novu godinu.
Tako će biti ukoliko Srpska pravoslavna crkva (SPC) do tada ne promeni kalendar, odnosno ostane pri stavu da vreme računa po julijanskom. Razlog za takvo “pomeranje” godišnjih praznika, koji se obeležavaju po tom kalendaru, je, jednostavno rečeno, njegova “nesavršenost”, koja će se pokazati u čitavom jednom danu “žurbe” od 2100. godine.
Naša država koristi gregorijanski kalendar, a SPC julijanski, pa umesto da Božić slavimo 25. decembra, kada i ostali zapadni svet, mi ga slavimo 7. januara, za koliko se dana razlikuju ti kalendari.
Sadašnja razlika od 13 dana uvećana je 1900. godine, kako su ranije objasnili iz Odeljenja matematičko-tehničkih nauka u Petnici, kada je po julijanskom kalendaru februar imao 29 dana, a po gregorijanskom 28 dana. Prema istim informacijama, naredni put ta razlika će se povećati 2100. godine za 14 dana.
Pre bilo kakvog objašnjenja ove “zavrzlame”, potrebno je da shvatimo da je osnovna jedinica u ovakvom merenju vremena kalendarska godina ili vremenski interval, koji sadrži ceo broj srednjih Sunčevih dana, njih 365. Ali, kako objašnjava Branko Simonović iz Astronomskog društva “Ruđer Bošković”, taj broj nije “samerljiv u potpunosti sa prividnim kretanjem Sunca”, odnosno takozvana tropska godina ima 365 dana, 5 časova, 48 minuta i 46 sekundi srednjih Sunčevih dana.
Prema njegovim rečima taj kalendar je Julije Cezar preneo u Rim i njime zamenio dotadašnjii, veoma zamršeni, rimski kalendar.
– Od tada se taj kalendar naziva julijanskim. A, 325. godine na prvom hrišćanskom Vaseljenskom saboru u Nikeji taj kalendar je prihvatila Hrišćanska crkva, i na taj način se on raširio po hrišćanskom svetu, ali i šire – priča Simonović.
Kako dalje objašnjava, srednja dužina godine ovako reformisanog kalendara je 365.25 dana, pa je razlika u odnosu na tropsku godinu, svega 11 minuta i 14 sekundi. Toliko je, naime, kraća tropska godina od julijanske.
– Iako je ova razlika mala, ona se u dugom vremenskom intervalu, takođe, akumulira, i dostiže vrednost od 1 dana posle 128 godina – priča Simonović.
Kako kaže, tako je prolećna ravnodnevica, koja je u vreme Nikejskog sabora padala 21. marta, u 16. veku ona “stizala” 10 dana ranije.
– Osim toga, ta razlika između tropske i julijanske godine odrazila se i na računanje dana nekih drugih praznika i zato je, na inicijativu pape Grgura XIII, izvršena nova reforma kalendara. Pre svega, trebalo je ukinuti nagomilanu razliku od 10 dana. To je urađeno tako što je odlučeno da posle četvrtka 4. 10. 1582. nastupi petak 15. 10. 1582. godine – ističe sagovornik.
Kako Branko Simonović priča, tada je uveden novi red u računanju prestupnih godina.
– Odlučeno je da se u 400 godina izuzmu tri prestupne godine. To su bile one kojima se završavaju vekovi, a koje nisu deljive sa 400 bez ostatka. Ovako reformisan julijanski kalendar poneo je naziv gregorijanski i njega do danas koristimo. Dužina srednje gregodijanske godine je 365.2425 dana, što je čini svega 26 sekundi dužom od tropske – objašnjava on.
Tu dolazimo do ključnog podatka – julijanski kalendar će sve više odstupati od prirode, ali i od gregorijanskog kalendara, koji je postigao mnogo bolje slaganje s prirodom.
– Do danas je bilo mnogo pokušaja da se nađu i bolja rešenja u svetu i kod nas. Jedno takvo, ali ne i jedino, pa ni najbolje rešenje je udesio Maksim Trpković, a njega je dodatno doradio Milutin Milanković. Iako nije ni jedini ni najtačniji “Trpković – Milankovićev” kalendar je bio “rešenje” za neke pravoslavne crkve, ali nije zaživeo u srpskoj, koja se još drži julijanskog kalendara – zaključuje on.
Da Srbi slave Božić i Srpsku Novu godinu po Milutinu Milankoviću, onda bi ove praznike obeležavali 13 dana ranije odnosno poštujući kalendar svetski poznatog geofizičara, klimatologa i astronoma. Milankovićev kalendar je najtačniji pošto, za razliku od julijanskog i gregorijanskog računanja vremena, kasni po jedan dan tek na svakih 28.800 godina.
Nakon obimnog istraživanja, čuveni srpski naučnik utvrdio je da julijanski kalendar od kako je uspostavljen 325. godine u Nikeji kasni po dan na svakih 128 godina. Zbog toga je na taj kalendar dodao 13 dana.
Takođe, po Milankoviću svi meseci imaju po 30 dana osim februara sa 28 u prostoj odnosno 29 dana u prestupnoj godini. Milankovićev kalendar tačniji je i od gregorijanskog računanja vremena koji kasni dan na svakih 3.280 godina. Poznati astronom napravio je kalendar na inicijativu vaseljenskog patrijarha Milentija IV koji je 1923. godine smatrao da je potrebno uspostaviti novo računanje vremena zbog velikog raskoraka u kalendarima hrišćanskih crkvi.
– U to vreme u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca svi praznici su se slavili po dva puta, a i dalje je postojala iluzija da možemo da živimo jedni s drugima. Takođe, patrijarh Milentije i ministar vera Ljuba Jovanović plašili su se da razlike u kalendarima mogu izazvati kulturnu pometnju, ali i dovesti do privrednih gubitaka zbog velikog broja slobodnih dana – ispričao je ranije Aleksandar Petrović, profesor kulturne antropologije na Filološkom fakultetu.
Domaći proizvođači nalaze se pred novim zahtevima, a jedan od njih, verovatno za kupce i najvažniji, jeste zabrana dodavanja šećera u voćne sokove.
U „Službenom glasniku” nedavno je objavljen novi pravilnik o voćnim sokovima i srodnim proizvodima koji nameće nova znatno rigoroznija pravila za ovu industriju. Ipak, proizvođačima je dat dug rok za prilagođavanje jer će propisi početi da se primenjuje tek od 1. jula sledeće godine.
U delu pravilnika koji se odnosi na dozvoljene sastojke, uvedena su nova pravila iz Direktive 2012/12/EU, kao što su ona koje se odnose na dodavanje šećera. Ovaj sastojak kao dodatak više neće biti dozvoljen u voćnim sokovima, voćnim sokovima od koncentrisanog voćnog soka i voćnim sokovima u prahu. Zbog toga će biti zabranjene i izjave na ambalaži koje se često upotrebljavaju, poput „bez dodatog šećera”.
Dodavanje šećera, meda ili zaslađivača tolerisaće se samo u proizvodnji nektara, i to u količini do 20 odsto ukupne mase gotovog proizvoda.
Ova evropska direktiva usvojena je još 2012. na tržištu unije zbog brige o zdravlju građana i pokušaja da se smanji unos šećera. Voćni sokovi čine deset odsto svih bezalkoholnih pića koja se prodaju u EU. Udeo sokova napravljenih od koncentrata je 87,6 odsto, dok 12,4 čine čisti voćni sokovi.
Prema saopštenju Evropske komisije, sokovi koji su do tada mogli da se nađu na policama u supermarketima mogli su da sadrže i do 150 grama šećera po litru, a isti slučaj je i u Srbiji.
Novim pravilnikom koji je usaglašen sa evropskim utvrđuju se i minimalni zahtevi kvaliteta za voćne sokove. Recimo, koje voće može da se koristi kao sirovina i koliki su minimalni udeli, sastojci koji mogu da se dodaju, tehnološki postupci proizvodnje, metode za ispitivanje kvaliteta proizvoda, kao i zahtevi za označavanje proizvoda.
Nova pravila trebalo bi da doprinesu i preciznijem deklarisanju voćnih sokova koji se prodaju na našem tržištu. Deklaracija će morati da bude jasnija, preciznija i sa mnogo više podataka. Česte pritužbe potrošača do sada su bile da kvalitet sokova ne odgovara istaknutoj deklaraciji na ambalaži.
Prema ovim propisima, koji su prilagođeni evropskim, ako je sok proizveden samo od jedne vrste voća, u nazivu proizvoda reč „voće” moći će da bude zamenjen nazivom te vrste voća. Recimo, naziv „voćni sok jabuke” zamenjuje sa „sok jabuke”. Ako je sok napravljen od više vrsta voća, proizvođač je dužan da taj podatak navede na etiketi, i to počevši od vrste voća koga ima najviše u proizvodu.
Takođe, ukoliko se proizvod deklariše kao nektar potrošač će morati da bude jasno obavešten o udelu voća u tom soku. Izjava da voćnom nektaru nisu dodati šećeri i bilo koja izjava koja može da podstakne potrošača na kupovinu, može da bude istaknuta samo ako taj proizvod ne sadrži dodate sastojke koji se koriste u svojstvu zaslađivanja napitka, uključujući i zakonom dozvoljene zaslađivače. Ako su šećeri prirodno prisutni u voćnom nektaru, proizvođači će morati na deklaraciji da navedu izjavu – „sadrži prirodno prisutne šećere”.
Kako se navodi u tekstu novog pravilnika, proizvodi koji su deklarisani do dana početka primene ovog pravilnika (a koji ne ispunjavaju propisane uslove) moći će da budu u prometu do isteka roka trajanja, a najkasnije do 31. decembra 2021. godine.
Festival je otvorenim proglasio glumac Slavko Štimac, ovogodišnji laureat “Nagrade za buduće filmove”, koji je domaćoj i stranoj publici predstavljen insertima iz filmova u kojima je ostvario svoje najpoznatije uloge.
“Slavko Štmac je jedinstvena pojava u svetu filma. Nikada niko naš nije toliko direktno izražavao emociju kao Slavko. Kada u mnoštvu glumaca, on dođe na red, vi odahnete. Takav je bio samo još Pavle Vuisić. Takvi ljudi nisu mogli da pogreše”, istakao je osnivač festivala reditelj Emir Kusturica, izrazivši nadu da će njih dvojica bar još jedan film snimiti zajedno.
U nadahnutom govoru, za koji je sam rekao da “nije znao kako da počne”, Kusturica je prethodno istakao:
“Ovaj festival ostaje veran tome da se životne utopije pretvaraju u realnost i da je pamet mladih i starih sveto jedinstvo, a da će dobri filimovi biti vidljivi kao pobeničke zastave koje svako malo zaustavljaju naš pogled i ubrzavaju rad srca.”
Ova rečenica bila je finale rediteljevog razmišljanja na temu kako da počne govor na otvaranju festivala: da li time da je film umetnost koja stiže u vlastiti zenit, ili traži sopstveni put, možda kritikom Holivuda, ili citatom poznatog američkog sociologa da su ljudi, “pošto su ubili Boga, napravili elektronsku sliku ka čemu svi idu kao što su nekada išli ka Svetom trojstvu…”
Ističući jedinsvenost festivala ministar kulture Vladan Vukosavljević je poželeo mladim filmskim autorima, koji iz celog sveta dolaze na Kustendorf, “da se se zaraze virusom istinske umetnosti i kulture”. On je ocenio da svetlost sa Mećavnika osvetljava celu filmsku industriju u Srbiji i svetu i da bi se, kada bi se na globusu nacrtale putanje svih gostiju koji su prethodnih godina dolazili na Mećavnik, dobio krvotok kulture i umetnosti čije srce kuca u Drvengradu.
Ceremonija, koja je počela nastupom je i moldavskog Orkestra braće Avdahov, čijim koncertom se i završava prvi dan 12. Kustendorfa, bila je posvećena početku. To je bio razlog prikazivanja dva “početnička” kratka filma nekadašnjih učenika Filmske škole u Lođu, Romana Polanskog (“Dva čoveka sa ormanom”) i Kšištofa Kješlovskog (“Kancelarija”).
Nakon svečanosti usledila je projekcija poslednjeg Kusturičinog dokumentarnog filma “Pepe, jedan uzvišeni život”, koji je svetsku premijeru imao prošle godine na 75. venecijanskoj Mostri.
Kao i prethodnih godina, u fokusu Kustendorfa su filmovi mladih autora iz celog sveta, kojima ovaj festival pruža priliku da prikažu svoja ostvarenja kao i da ostvare kontakt sa svetskim velikanima filmske umetnosti.
Žiri u sastavu kanadsko-američka glumica srpskog porekla Stana Katić, Slobodan Despot, izdavač i pisac koji piše na francuskom jeziku, francuski reditelj dokumentarnih filmova Tankred Ramon i direktor fotografije Mišel Amatje dodeliće nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje nekima od 21 filma odabranih u konkurenciji od čak 718 pristiglih radova.
Po dolasku na Mećavnik, predsednica žirija Kustendorfa glumica Stana Katić je rekla da redovno posećuje Beograd ali da je sada prvi put u zapadnom delu Srbije, kao i da je oduševljena lepotom snegom pokrivene planine.
Zvezda popularne serije “Kasl” (Castle) bila je oduševljena činjenicom da je crveni tepih u Drvengradu zabranjen i istakla da bi volela da bude od pomoći dok je na festivalu.
“Otvorena sam za nova iskustva i radujem se tome. Čula sam da je zabavno i jedva čekam da igram, uživam i upoznam nove filmske stvaraoce”, rekla je Katić za Tanjug.
Zamoljena da kaže nešto na srpskom, uz osmeh je rekla: “Moji padeži su propast”.
Slavnom glumcu Slavku Štimcu posvećena programska celina “Retrospektiva velikana” 12. Kustendorfa.
“Jedno vreme nisam prolazio ovim krajevima, najdalje sam bio do Užica i hvala Emiru na ovoj časti. Mi smo ovde proveli godinu dana kada smo radili “Život je čudo” i tada je nastala ideja i bio sam svedok kada je Emir kupio ovaj prostor i počeo da gradi Drvengrad“, rekao je Štimac novinarima po dolasku na Mećavnik.
O Nagradi za buduće flmove, koja mu je dodeljena na otvaranju, Štimac je izjavio:
“To je najbolja nagrada. Kada pitate glumca koji mu je film najdraži, onda sledi jedan diplomatski odgovor: Onaj sledeći. Lep je to naziv za nagradu”.
Za Emira Kusturicu, glumac voli da kaže da se znaju iz “mladićkih dana”.
“Osamdesetih smo snimali ‘Sjećaš li se Doli Bel’ i evo skoro će biti 40 godina i to su ozbiljne godine. O Emiru neću reći ništa novo. On je veliki majstor i profesionalac, skenira stvari neverovatno, kao mikroskop je. Hvala mu na ovom priznanju. Jako mi je milo što dolazi od nekoga iz moje branše. U svakoj profesiji ljudi najviše vole i najviše im prija kada im se ukaže jedno takvo poštovanje od strane kolega”, istakao je Slavko Štimac.
Novogodišnja radost nije zaobišla ni decu čiji roditelji nisu u mogućnosti da im obezbede prigodne poklone. Za to su se pred Novu godinu pobrinuli opština Veliko Gradište, Centar za socijalni rad opština Veliko Gradište i Golubac i Kulturni centar “Vlastimir Pavlović Carevac“.
Opština je za decu do 10 godina iz porodica korisnika novčane socijalne pomoći i romskih udruženja obezbedila 200 novogodišnjih paketića koje je mališanima podelila uz pomoć Centra za socijalni rad.
Prisutnim roditeljima i deci obratili su se zamenik predsednika opštine, Slađan Marković, direktorka Centra za socijalni rad, Neda Brajković, i predstavnik udruženja Roma, poželevši im srećnu i bolju Novu godinu.
Uz Deda Mraza i slatke paketiće, praznike im je ulepšala i novogodišnja predstava za decu “Da li će doći Mrazić Deka“ koju su izveli mladi glumci Dečjeg pozorišta „Žanka Stokić“ kao poklon Kulturnog centra Veliko Gradište.
Porodice koje nisu bile u mogućnosti da prisustvuju svačanosti u Kulturnom centru, paketiće su podigle u prostorijama Centra za socijalni rad ili su im dostavljene na kućnu adresu kako mališani Novu godinu ne bi dočekali bez poklona.
U nižim predelima na putevima koji spadaju u prvi prioritet čišćenja kolovoza, ima snega u rastresitom, ili ugaženom stanju do 5 cm, na teritoriji Bačke, Novog Sada, Rume, Zrenjanina, Pančeva, Valjeva, Mačve, Kolubare, Beograda, Požarevca, Kragujevca, Kruševca, Užica, Požege, Čačka, Zaječara, Niša i Vranja.
Najviše snega palo je u regionima Nove Varoši, Prijepolja, Novog Pazara, Sjenice, Tutina i Ivanjice, zbog čega je na ovim putevima odvijanje saobraćaja i najteže.
AMSS vozačima savetuje da zbog lošeg vremena ne kreću na put ako ne moraju, a preporučuje se period od 9 do 17.00 sati.
Takođe treba koristiti puteve prvog prioriteta i pored toga što su oni možda duži.
Na put treba ići isključivo sa dobrim zimskim gumama i kompletnom zimskom opremom, i prilagoditi brzinu predviđenu za zimske uslove vožnje.
Prema poslednjim informacijama dobijenih od JP “Putevi Srbije” na naplatnim stanicama nema zadržavanja. Zadržavanja teretnih motornih vozila, na izlazu iz zemlje na Kelebiji su oko 180 minuta, na Horogšu oko 90 minuta, a na Batrovcima oko 60 minuta.
U Srbiji će ujutru biti umeren, ponegde i jak mraz, magla ili niska oblačnost. U Banatu i u centralnim predelima biće i jak mraz, sa temperaturama od -12 do – 5 stepeni, upozorio je RHMZ.
Naoblačenje koje će pre podne zahvatiti severne, posle podne proširiće se i na ostale predele, samo će tokom prepodneva u centralnoj i južnoj Srbiji biti umereno oblačno sa sunčanim periodima. Provejavanje slabog snega očekuje se na severu zemlje. Vetar slab do umeren jugozapadni, uveče u skretanju na zapadni. Jutarnja temperatura od -12 do -5, najviša dnevna od -3 na jugu do 3 stepena Celzijusa na severu.
U Požarevcu će ujutru biti umeren, na širem području grada i jak mraz, od -10 do -5 stepeni Celzijusa. Tokom dana umereno i potpuno oblačno i malo toplije. Vetar slab do umeren jugozapadni, uveče u skretanju na zapadni. Najviša temperatura biće oko 0 stepeni Celzijusa.
Prema izgledima vremena za narednih sedam dana, do 19. janaura, očekuje se da će od nedelje biti toplije.
U nedelju će biti umereno do potpuno oblačno i u većini mesta suvo.
Tokom noći ka ponedeljku i u ponedeljak biće oblačno, na severu sa kišom, u centralnim predelima sa mešovitim padavinama (kiša i sneg), dok će na jugu i u brdsko-planinskim predelima padati sneg.
U utorak će biti promenljivo oblačno, na severu suvo sa sunčanim periodima, u ostalim predelima mestimično sa slabim snegom.
U sredu i četvrtak biće suvo sa dužim sunčanim periodima i toplije. U petak se očekuje novo naoblačenje sa kišom, koja će u subotu preći u sneg.
Sam Savić ovu odluku, koja je doneta 25. decembra prošle godine, objavio je na svojoj fejsbuk stranici, koju u celosti prenosimo: „Ivan Savić iz Kostolca isključuje se iz Srpske napredne stranke jer je suprotno instrukcijama viših organa SNS-a aktivno radio na sprovođenju politike protivno interesu Srpske napredne stranke. Uvidom u informacije prikupljene sa terena Izvršni odbor doneo je odluku o isključenju, na osnovu čl. 22-a, u skladu čl. 63. st 10 Statuta, navodi se u odluci, prenosi Danas.
Ova Odluka pokazuje rešenost dugo najavljivanih, od predsednika stranke Aleksandra Vučića, preispitivananje rada i odgovornosti svih članova, posebno rukovodilaca iz SNS-a, o njihovom radu i zalaganju, kako u afirmaciji stranke, tako i o radu, onih koji su na funkcijama bilo u državnom aparatu ili rukovodiocima na lokalnom nivou, a oni koji su radili protiv interesa stranke, države ili lokalnih sredina biće sankcionisani na osnovu Statuta stranke.
Kako je za “Danas” rekao jedan „viđeniji“ požarevački naprednjak, Ivan Savić je prvi, ali ne i jedini, funkcioner Gradskog odbora SNS-a u Požarevcu, koji je svojim ponašanjem i radom protiv interesa stranke sankcionisan isključenjem iz stranke.
-Savić je duže vremena upozoravan da promeni svoje ponašanje, koje je bilo veoma bahato, i da počne da radi u interes stranke, a ne za svoj lični interes. Stranka mu je sve dala. Bio je predsenik Gradske Opštine Kostolac i predsednik Skupštine, kao i prvi čovek naprednjaka u Kostolcu. To mu je bilo malo, pa je počeo dodatno da izvoljeva, tražeći nove pogodnosti za članove svoje porodice, posebno za suprugu. Kap je prevršila meru kada je ošamario našeg odbornika iz Ostrva i kada na zasedanje Gradskog odbora koji je bio zakazan da se održ i Kostolcu, na kojem su trebali da prisustvuju novopostavljeni koordinatori naše stranke, nije otključao prostorije, niti se javljao na naše mnogobrojne pozive. Zbog toga bili smo prinuđeni da na našem Gradskom odboru donesemo predlog o njegovom isključenju, koji je Izvršni odbor prihvatio. Ova odluka može i mora da bude pouka za sve nas da se uznemo u pamet, da strranka neće imati milosti prema nikome ko se ogluši o interesima stranke ili povredi Statut, da će biti najstrože kažnjen, kao što je u ovom slučaju kažnjen Savić, kategoričan je ovaj naprednjak ne želeći da mu se pominje ime jer nije ovlašćen da daje izjave za medije.
Ivan Saviću nije prestala samo funkcija predsednika MO SNS Kostolac, već je ostao i bez funkcije predsednika Skupštine opštine Kostolac, jer je pred početak održavanja sednice Skupštine 27. decembra prošle godine, podneo neopozivu pisanu ostavku na to mesto, ali je zadržao odbornički mandat. On je to uradoi iz taktičkih razloga, kako ne bi bio upisan da je smenjen sa funkcije, jer je već bila donešena odluka o njegovoj smeni i isključenju iz stranke.
Na njegovo mesto predsednika kostolačke Skupštine došla je Milena Cerovšek. Pošto je Ivan Savić isključen iz stranke požarevački Gradski odbor SNS-a, a na osnovu Statuta stranke koji u takvim slučajevima nalaže raspuštanje odbora, raspustio Mesni odbor SNS u Kostolcu i postavio, do održavanje Skupštine odbora, dva poverenika: novoizabranu predsednicu Skupštine opštine Kostolac, Milenu Cerovšek i aktuelnog predsednika Opštine Kostolac Serđa Krstanovskog.
“Zbog povremenih žalbi korisnika grejanja i zbog izuzetno loših vremenskih uslova, u roku od 24 sata, iskorigovaćemo temeperaturu vode koja ide prema grejnim telima naviše za 3 do 5 stepeni, što će povećati temperature u prostorijama za 2 do 3 stepena”, kažu u JP “Toplifikacija” Požarevac.
U toku dana izvršiće se intervencija na primarnom cevovodu Železničkog kraka, u pasažu Palate Morave. Zbog toga će doći do privremenog prekida u isporuci toplotne energije, danas 11.01.2018, do 16 časova, svih kupaca koji su priključeni na primarni cevovod koji ide ulicom Radomira .Milenića Rusa i Braničevskom, zaključno sa vrtićem “Neven” (Kombanka, Lamela, zgrade u Svetosavskoj, zgrade u Braničevskoj i Braničevskom skveru, Grgura Vujovića, zgrade u Deligradskoj, kao i sve individualne kuće u zonama pored navedenih zgrada), navode iz JP “Toplifikacija” Požarevac.
Sednicom je predsedavala komandant Štaba Slavica Bulutić, a sem članova Štaba, zamenika komandanta Ljubiše Vojića, načelnice Štaba Gordane Stepanović, sednici su prisustvovali i načelnik Odeljenja za vanredne situacije Požarevca dr Goran Đorđević, šef Grupe za upravljanje rizicima Lokica Terzić, zamenica predsednice opštine Mica Lukić-Radenković i pomoćnik predsednice opštine Dušan H. Todorović.
Kada se radi o trenutnoj situaciji, konstatovano je da sve nadležne službe na teritoriji opštine funkcionišu u skladu sa propisima i da se život odvija normalno. Putna infrastruktura se čisti i održava prema unapred predviđenim prioritetima. Za ove aktivnosti unapred je obezbeđena potrebna količina soli.
Načelnik Odeljenja za vanredne situacije Požarevca dr Goran Đorđević, šef Grupe za upravljanje rizicima Lokica Terzić, upoznali su prisutne sa novim zakonskim propisima koji tretiraju ove materiju.
Čuveni novosadski pank rok bend Atheist Rap u 2019. godini obeležava jubilej – trideset godina kontinuiranog postojanja i stvaralaštva. Tim povodom će na Addiko Fusion bini EXIT festivala održati ekskluzivan koncert na kojem će im se na bini pridružiti i Vladimir Kozbašić Pećinko, jedan od dvojice osnivača benda! Biće to njegov prvi nastup sa Ateistima posle osamnaest godina, a on će se ostatku ekipe pridružiti na pesmama sa prva tri albuma na kojima je pevao i u čijem je stvaranju učestvovao kao tekstopisac, kao što su nezvanična himna benda “Atheist Rap 2”, “Dr Pop”, “Grill 13”, “Pećinko”, “Tri jutra zemlje” i brojne druge. Pećinko će se na specijalnom koncertu koji Ateisti pripremaju za EXIT, pridružiti stalnoj postavi benda koju čine: Vladimir Radusinović Radule, Aleksandar Popov dr Pop, Aleksandar Milovanov Acke, kao i Zoran Lekić Leki.
Atheist Rap na Exitu slavi 30 godina postojanja:
Ateisti su osnovani davne 1989. godine u Novom Sadu, da bi afirmaciju doživeli već nakon debi albuma “Maori i Crni Gonzales”, izdatom 1993. godine, i kultne numere “Wartburg limuzina”. Neverovatnih trideset godina postojanja benda, koje su odlikovali sarkastični tekstovi, energični nastupi po regionu i u Evropi, beskopromisna muzička estetika i kritički odnos prema vlasti, Ateisti dočekuju sa ukupno šest studijskih albuma, jednim live i jednim “Best of” izdanjem, dok će novi album, koji će biti izdat u saradnji sa nemačkim sastavom Defenders of the Universe, biti objavljen tokom ove, jubilarne 2019. godine.
Godinama unazad Ateisti su jedan od koncertno najaktivnijih bendova u regionu, a u poslednjih nekoliko godina održali su i nekoliko uspešnih evropskih turneja. Tokom karijere, binu su delili sa bendovima kao što su NOFX, Bad Religion, Buzzcocks, Die Toten Hosen, NoMeansNo, PTTB, Cock Sparrer, The Exploited, ali i sa Green Day, Arcade Fire, Mando Diao, Arctic Monkeys i brojnim drugim.
Samo do 15. januara traje velika praznična akcija, gde se kupovinom ulaznice za EXIT festival po promotivnoj ceni od 6.490 dinara, na poklon mogu dobiti i ulaznice za morske festivale u organizaciji EXIT tima,Sea Star festival, koji će 24-25. maja biti održan u Umagu, kao i Sea Dance festival koji će krajem avgusta biti održan na plaži Buljarica u Budvi! Uslov za sticanje ulaznica za najsunčanije Exitove festivale je registracija u periodu od 1. do 28. februara na sajtu www.exitfest.org, čime se potvrđuje dolazak. Registracija će važiti za sve postojeće kupce, kao i one koji ulaznice za EXIT 2019 kupe do 15. januara! U sklopu prazničnog darivanja, EXIT će nekima od kupaca pokloniti i smeštaj i prevoz za dve osobe za Sea Star i Sea Dance festivale! Ulaznice za EXIT festival dostupne su putem sajta exitfest.org, kao i direktno u mrežiGigs Tix. EXIT festival biće održan od 4. do 7. jula 2019. na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu, a već su potvrđeni i prvi izvođači, među kojima su The Cure, Carl Cox, Greta Van Fleet, Dimitri Vegas&Like Mike, Phil Anselmo&The Illegals, Sofi Tukker, Tarja, The Selecter, kao i gitarski heroji, Arcturus, Entombed A.D, Peter and the Test Tube Babes i Total Chaos.
Sud je objavio preliminarno mišljenje u predmetu u kojem učestvuju ta američka tehnološka kompanija i francuska agencija zadužena za zaštitu privatnosti podataka, preneo je AP.
Najviši evropski sud je 2014. presudio da ljudi imaju pravo da kontrolišu šta se pojavljuje kada je njihovo ime predmet pretrage, odnosno “guglanja” na internetu.
Ta odluka je primorala Google da na zahtev korisnika obriše rezultate pretrage koji su upućivali na zastarele ili neprijatne lične podatke.
Dve strane su od ECJ-a tražile pojašnjenje u vezi s odlukom Francuske iz 2015. godine kojom je Google (u) naređeno da na zahtev korisnika ukloni sporne rezultate pretrage na svim pretraživačima, a ne samo na svojim evropskim sajtovima.
Mišljenja pravnog savetnika ECJ-a nisu obavezujuća, ali sud ih često uvažava prilikom donošenja presude.
Ako ste i vi od tih ljudi, onda vam preporučujemo da obratite pažnju na neku od navedenih kuhinja koje se smatraju najzdravijim na svetu, čak iako niste obišli neku od navedenih zemalja.
Čad
Kad pomislite na kuhinje određenih zemalja, Čad vam sigurno neće prvo pasti na pamet. Ali bi trebalo! U pitanju je jedna raznovrsna zemlja koju čini 140 etničkih grupa. Po mnogo čemu se one razlikuju, ali kada je gastronomija u pitanju tu su složne. Daraba je tradicionalno jelo koje ne sadrži meso već se pravi od slatkog krompira i bamija. Boule je nacionalno jelo, tačnije debela kaša prepuna hranljivih materija, a ponajviše dijetalno. Kaša se priprema od zdravih žitarica kao što su kukuruz, proso i sirak, zajedno sa bamijama, sušenim mangom, ovčetinom, kozom, ribom i drugim sastojcima.
Grčka
Grčka kuhinja je prvo što vam padne na pamet kada pomislite na zdravu mediteransku ishranu koja ima malo masnoća i crvenih mesa. Srećom, grčka hrana je zastupljena širom sveta, pa uvek možete pronaći neku verziju grčkom jogurta ili salate koju čak možete napraviti i sami. Tradicionalna jela su često puna mahunarki, povrća, ribe, paprike i sardine. Iako se Grci ne odriču crvenih mesa, u njima su i te kako umereni, pa uglavnomjedu govedinu, svinjetinu i jagnjetinu.
Južna Koreja
Južnokorejska kuhinja je jedna od najzdravijih na svetu. Klasična jela se pripremaju sa kimčijem (slanim i fermetisanim kupusom i drugim povrćem), tofuom, ribom, rezancima i jajima. Ljudi se hrane uz pomoć neverovatno malo masti. Nacionalno jelo je bibimbap, šerpa riže sa povrćem, čili testeninom, sojom, jajetom i mesom koje se meša neposredno pre konzumiranja. Meso se servira u umerenim porcijama. Primera radi, Južnokorejci jedu oko 8 kilograma govedine godišnje u poređenju sa Amerikancima koji pojedu 32 kilograma.
Izrael
Ishrana u Izraelu je slična grčkoj i drugim mediteranskim kuhinjama gde se uglavnom sve zasniva na mahunarkama, patlidžanu i maslinovom ulju. Ovakvu ishranu je lako praktikovati jer se nalazi gotovo svuda. Falafeli, na primer, mogu se naći u svakom marketu, a prave se od leblebija, peršuna, luka i začina. Sastojci poput tahinija su bogati vitaminima i mineralima. Inače, nacionalna kuhinja Izraela je inspirisana i činjenicom da su 13 odsto nacije vegetarijanci, što ovu zemlju čini drugom na svetu po najvećem broju onih koji ne jedu meso.
Švedska
Ako voće i povrće nisu omiljeni u vašoj kuhinji, onda ćete želeti da probate švedsku kuhinju. Za razliku od mnogih drugih zemalja na ovoj listi, švedska hrana je manje-više lišena voća i povrća. Umesto toga sve se vrti oko ribe, hleba, bobičastog voća i mlečnih proizvoda. Švedska ishrana je puna vlakana i antioksidanata, a jedno od legendarnih švedskih jela zove se gubröra i u pitanju je salata od slanine sa jajima, poslužena na hlebu čije se ime prevodi kao „starinski miks“. Ukiseljena haringa je takođe sastavni deo švedske trpeze. Stopa gojaznosti u Švedskoj je samo 11 odsto, a prosečan životni vek je impresivnu 81 godinu. Smatrajte to dokazom da ne morate svaki dan da jedete salate da biste bili zdravi.
Egipat
Mediteran ponovo pobeđuje! Ljudi u Egiptu slede ishranu sličnu ostatku istočnog Mediterana koju dopunjava sva hrana koja raste duž Nila. Tu je falafel, pirinač umotan u lišće grožđa, mahunarke i umerene porcije mesa. A u Egiptu se ni doručak ne preskače. Ful mudamas je popularni egipatski doručak koji se sastoji od pasulja fave, tahinija, tvrdo kuvanih jaja i pita.
Indija
Tradiconalna, autentična jela iz Indije su neka od najzdravijih koje možete pojesti. Malopre smo pomenuli da je Izrael druga zemlja po broju vegetarijanaca. Prva je Indija sa čak 38 odsto. Kari (Currie), engleska reč za meso ili povrće kuvano u indijskim začinima i servirano sa pirinčem ili hlebom, ima odličan efekat na metabolizam.
Informacije o testiranom modelu: Peugeot 206 – 1.4 HDI (68 ks – 5 brzina – manuelni ) – 2004. godiste – Maksimalna brzina: 168 km/h – Ubrzanje 0-100 km/h: 14,7 s – 150 Nm/1750 rpm – Potrosnja (vlasnik): prosek 5 L.
Uživajte u video klipu:
Prvostepenom presudom Višeg suda u Požarevcu, Z.J. (42) iz Miljevića kod Golupca osuđen je na jedinstvenu kaznu od 15 godina i tri meseca zatvora, zbog ubistva Dejana Jovanovića (47) iz Mrčkovca. On je zbog ubistva osuđen na 15 godina, a zbog nedozvoljenog držanja i nošenja oružja na godinu dana, pa mu je izrečena jedinstvena kazna od 15 godina i tri meseca, pišu Novosti.
Ovaj zločin izvršen je u noći između 21. i 22. novembra 2017. godine, u Dejanovoj „tojoti“, u blizini benzinske pumpe u Rabrovu. On je te noći povezao optuženog u Kučevo, ali je usput saznao da ovaj ide kod L.M, žene u koju je zaljubljen, da bi ubio njenog muža. Pošto je Dejan odbio dalju vožnju, optuženi ga je usmrtio jednim hicem iz pištolja, a zatim njegovo telo prebacio na mesto suvozača. Zatim ga je odvezao na deponiju u selo Srpce i tamo ostavio. Nakon toga Dejanovim autom otišao je u Kučevo kod L.M, ali je, u otimanju s njom oko pištolja, ranjen, pa je prebačen u požarevačku bolnicu, u pratnji policije.
Inače, optuženi Z.J. već je dva puta bio u zatvoru. Prvi put zbog ubistva policajca u Makedoniji, a drugi put jer je jednom čoveku u Miljeviću zapalio kuću.
Sneg koji je juče počeo da pada u Požarevcu i okolini i dalje ne prestaje. Ulice se redovno čiste, ali količina snežnih padavina, kao i temperatura u minusu zadaju probleme naročito vozačima.
1800 putara sa svim raspoloživim mašinama i kamionima za posipanje i čišćenje snega je na terenu 24 časa, čineći sve da se saobraćaj neometano odvija.
Državni putevi trećeg prioriteta odnosno C kategorije održavanja (lokalni i seoski putevi) čiste se tek nakon što se u potpunosti očiste državni putevi prvog i drugog prioriteta odnosno A i B kategorije održavanja, navode JP “Putevi Srbije”.
JP „Putevi Srbije” apeluje na sve učesnike u saobraćaju da bez preke potrebe ne kreću na put, a ukoliko krenu da obavezno imaju zimsku opremu i lance u brdovitim i planinskim terenima, kao i da poštuju ograničenja brzine i istu prilagode uslovima na putu.
U Požarevcu će danas biti oblačno vreme, u prvom delu dana sa snegom, a tokom noći se očekuje delimično razvedravanje, navode iz RHMZ.
Duvaće slab i umeren vetar.
Jutarnja temperatura biće oko minus tri, a najviša dnevna oko minus jedan stepen.
Meteorološke prilike biće relativno nepovoljne za hronične bolesnike, a oprez se savetuje osobama sa srčanim i psihičkim tegobama i sa bronhijalnom astmom.
17.januara 2019.godine u Moskvi u savremenom, prestižnom mestu: u Istorijskom parku – «Rusija – moja istorija» (VDNH, 57. izložbeni paviljon) će se održati 10. Jubilejni međunarodni omladinski gastronomski festival «Obnavljamo tradicije. Božić». Organizatori festivala su Sveto-Danilov patrijaršijski manastir i Centar obnove tradicija.
Festival se organizuje na Božić i Vaskrs, ambasade različitih zemalja pokazuju prazničnu trpezu, koja je dekorisana u duhu narodnih tradicija. Istovremeno se organizuje takmičenje, gde se učenici kulinarskih koledža iz Rusije, Srbije, Bugarske, Belorusije i dr. takmiče u spremanju prazničnih jela i serviranju trpeze.
Cilj festivala je obnavljanje i čuvanje kulturnih i kulinarskih prazničnih tradicija, a takođe i poboljšanje profesionalnih veština učenika profesionalnih škola i mladih specijalista u oblasti kulture hranjenja i gostoprimstva u okviru tradicija pravoslavne trpeze.
Postoje četiri nominacije u okviru takmičarskog dela Festivala: jelo od ptice: savremene tehnologije pripreme tradicionalnog ruskog jela «Božićna guska», božićni kolač od ovsa, umetnička kategorija: «Kompozicija od prehrambenih proizvoda o temi «10.Jubilejni međunarodni gastronomski omladinski festival», dekorisanje božićne trpeze. Prvi put će se na Festivalu održati lično takmičenje učesnika u kategoriji: «Kulinarska istorija: hladno predjelo carskog stola za Božić 1913. godine».
Iz svakog koledža nastupa tim od šest ljudi. Učesnici iz drugih strana sami određuju broj ljudi u timu. Sve nominacije se spremaju u obliku «Domaćeg zadatka».
Svaku nominaciju ocenjuje poseban profesionalni žiri. Sastav žirija čine specijalisti Instituta Hrane, Kulinarskih asocijacija, poznati šefovi kuhinje i poslastičari, istoričari, predstavnici globalnih medija. Žiri ocenjuje ukus, spoljašnji izgled, način, kvalitet, složenost pripreme, dekoraciju, znanje istorije ovog perioda i jela.
Podršku Festivalu daju Departament za nacionalnu politiku i regionalne odnose grada Moskve, Privredna komora Ruske Federacije, Međunarodni savez javnih udruženja «Rusko udruženje za međunarodnu saradnju», Narodni pokret «Rusija pravoslavna», Ruski javno-politički centar, Ambasade pravoslavnih zemalja, Nacionalno Udruženje šef-kuvara, Udruženje kulinara Moskve, Škola Čokolade Jelene Sučkove, Centar za prosvetu i kultutu «Pozitiv», kao i druge ustanove.
Asocijacija kulinara «Ukus Sveta Rus» je partner u organizaciji festivala.
Pobednicima Festivala «Obnavljamo tradicije. Božić» biće uručene medalje, diplome i nagrade. Takođe će se ocenjivati i uspeh u posebnim nominacijama.
U okviru jubilejnog festivala biće predstavljen i raznovrstan kulturni program: master-klase, izložbe tradicionalnih božićnih stolova ambasada pravoslavnih zemalja, proizvode preduzeća narodnih zanata Rusije, prezentacije partnera Festivala.
Drugi godinu uzastopno će na lični poziv predsednika Festivala Ane Karpinovič učestvovati ekipa iz Srbije u takmičarskom delu Festivala. Tim se sastoji od dva mladih kuvara, učenika 3 razreda Ekonomsko-trgovinske škole Požarevca, Ilije Gavrića i Aleksandara Radulovića i profesora kuvarstva i praktične nastave Nikole Radišića. Pored učešća u takmičarskom delu Festivala, ekipa će održati tri master-klasa za učenike koledža ugostiteljstva «Caricino» i goste park-hotela «Vozdviženskoje» a takođe obići istorijske i kulturne znamenitosti Moskve.
Pitali smo uspešnog i izuzetno skromnog profesora Nikolu Radišića o pripremama za takmičenje:
– Nikola, drugi put učestvuješ u takmičenju takvog nivoa. Sa kakvim mislima ideš na festival? Na koje ste probleme naišli prilikom pripreme putovanja?
– Da , ovo je već druga godina da učestrvujemo na ovakvoj manifestaciji, prošlogodišnja je bila uvod u našu dalju saradnju. Problemi nisu predvidiva stvar, zato ih i zovemo problemi, vreba iz svakog ugla, jer ovo je daleki put, skup put, smeštaj, organizacija, birokratija …
– Ove godine dolaziš sa novim timom. Upoznaj nas sa svojim učenicima – učesnicima takmičenja i reci nam kako se pripremate?
– Ove godine dolazim sa novim timom od dva učenika sa kojima radim već tri pune godine, ali prvi put negde zajednički nastupamo. Znate, put umetnosti je trnovit. Gastronomija je trnovit put, isto kao i cela organizacija i priprema za put. Pripremamo se lagano, osmišljamo koncept izrade, koncept serviranja, prezentacije, jer ove godine očekujem daleko više od prošle godine.
– Šta očekuješ od učešća na Festivalu i od dolaska u Rusiju?
– Najiskrenije pre svega očekujem mnogo novih ljudi da upoznam, da razmenim iskustva kontakte, da se deca upoznaju sa drugim kulturama, da vide nešto novo. Naravno ni pobeda nam neće teško pasti.
– Vas očekuje veoma bogati program u Moskvi: pored učešća na festivalu i upoznavanja sa znamenitostima glavnog grada, ćete dati tri master-klasa. Reci nam sa kojim ćete jelima srpske kuhinje upoznati rusku publiku?
– Master-klas je jedna super stvar, naročito kada idete u drugu zemlju i želite da se predstavite na autentičan način, da se pokažete u najboljem svetlu i pokažete umeće ove nam naše male i sromne Srbije. Jela koja bi mogla da se nađu na meniju su razna tradiucionalna jela: pihtije, proja, gibanica, pasulj prebranac… ali o tome ćemo još razmatrati.
Profesoru Nikoli Radišiću i njegovom učenicima Ilije i Aleksandaru želimo mnogo uspeha i sreće, dostojno predstaviti školu, državu i upoznati rusku publiku i gostiju festivala sa svom raznolikošću i bogatstvom srpske kuhinje.
Učešće tima Srbije ne bi bilo realizovano bez pomoći Ambasade Srbije u Ruskoj Federaciji, Ane Karpinovič – predsednice «Centra obnove tradicija», Olge Serebrovske – rukovodilaca projekta «Pomozi delom» (portal Senica.ru) i Nebojše Jankovića, koji finansirao avionske karte timu Srbije, Sibinke Živanović – direktorke Ekonomsko-trgovinske škole u Požarevcu.
JP „Putevi Srbije” obaveštava javnost da se saobraćaj na državnim putevima odvija otežano zbog loših vremenskih uslova i novih snežnih padavina, pojave mestimične poledice i magle.
1800 putara sa svim raspoloživim mašinama i kamionima za posipanje i čišćenje snega je na terenu 24 časa, čineći sve da se saobraćaj neometano odvija.
Raspolažemo sa dovoljnim količinama soli, kamenog agregata i rizle kao i hladne asfaltne mase za sanaciju udarnih rupa.
Posebnu pažnju pri organizaciji zimskog održavanja državnih puteva I i II reda poklanjamo: mostu “Gazela”, prevoju Bubanj Potok, Begaljičkom Brdu, prevoju “Mečka”, Čestobrodici, Zlatiboru, Popadiji, Tresibabi, Svetinji, usponu Rušanj i Rudnik na Ibarskom putu, prevojima na Fruškoj Gori (Iriški Venac i Banstol), mostu Beška, prevoju Jaram na putu Brzeće – Kopaonik i drugim.
Državni putevi trećeg prioriteta odnosno C kategorije održavanja (lokalni i seoski putevi) čiste se tek nakon što se u potpunosti očiste državni putevi prvog i drugog prioriteta odnosno A i B kategorije održavanja.
JP „Putevi Srbije” apeluje na sve učesnike u saobraćaju da bez preke potrebe ne kreću na put, a ukoliko krenu da obavezno imaju zimsku opremu i lance u brdovitim i planinskim terenima, kao i da poštuju ograničenja brzine i istu prilagode uslovima na putu.
Detaljne informacije o stanju, eventualnim zabranama, odronima, magli, ledu i prevojima na kritičnim deonicama, na državnim putevima Republike Srbije u realnom vremenu, svakodnevno u 6:00 i 18:00 časova, a u slučaju vanrednih okolnosti i češće, možete naći na internet prezentaciji JP „Putevi Srbije”, na linku:
http://www.putevi-srbije.rs/index.php/izveštaj-zimske-službe, navodi se u saopštenju JP “Putevi Srbije”.
Duvaće slab i umeren, severozapadni vetar. Jutarnja temperatura biće od minus šest do minus jedan stepen, a najviša dnevna od minus dva do dva stepena, saopštio je RHMZ.
U Požarevcu će danas biti oblačno vreme, ujutru i pre podne povremeno će padati slab sneg, a tokom noći se očekuje delimično razvedravanje.
Duvaće slab i umeren vetar.
Jutarnja temperatura biće oko minus tri, a najviša dnevna oko minus jedan stepen.
Meteorološke prilike biće relativno nepovoljne za hronične bolesnike, a oprez se savetuje osobama sa srčanim i psihičkim tegobama i sa bronhijalnom astmom.
Moguće meteoropatske reakcije su pospanost, neraspoloženje i glavobolja.
Termosektor EPS-ovog ogranka „TE-KO Kostolac“ proizveo je od januara do početka decembra 2018. više od 5,7 milijardi kilovat-sati. U zimskom periodu se proizvodi i toplotna energija za dalјinski sistem grejanja Kostolca i Požarevca, kao i okolnih seoskih i prigradskih naselјa.
U skladu sa instalisanom snagom, termoelektrana „Kostolac B“ je proizvela veći deo električne energije u ogranku „TE-KO Kostolac“, tako da je ovaj temokapacitet do početka decembra predao elektroenergetskom sistemu više od 3,9 milijardi kWh. Blok B1 je proizveo više od dve milijarde kWh, čime je ostvario malo bolјi proizvodni učinak od bloka B2, koji je u istom periodu proizveo oko 1,9 milijardi kWh.
Termoelektrana „Kostolac A“ je do početka decembra proizvela više od 1,8 milijardi kWh. Blok A1 je doprineo ovom proizvodnom rezultatu sa 517 miliona kWh, a blok A2 je za 11 meseci proizveo gotovo 1,3 milijarde kWh.
