Dvosatna svirka održana je u NEC areni u Birmingemu, a veterani su izveli 15 pesama. Poslednje druženje sa publikom završili su prvim hitom – čuvenom pesmom Paranoid.
Trake i baloni su padali na binu dok se 68-godišnji pevač Ozi Ozborn zahvaljivao obožavaocima na podršci koju je bend imao tokom gotovo pet decenija.
Turneja nazvana simbolično The End Tour počela je u januaru prošle godine u SAD, a „Blek sabat“ je održao 81 koncert širom sveta u Australiji, Aziji, Evropi, Severnoj i Južnoj Americi.
Bend „Blek sabat“ osnovao je Ozi Ozborn 1968. godine sa gitaristom Tonijem Ajomijem, basistom Gizerom Batlerom i bubnjarem Bilom Vordom.
Ozborn je napustio grupu 1977. godine, kada je mesto pevača zauzeo Roni Džejms Dio, ali se vratio 1997. godine.
Vord nije svirao sa bendom od 2012. godine, a Ozbornu, Ajomiju i Batleru se prodružio bubnjar Tomi Klufetos, kao i klavijaturista Adam Vekman.
Klavijaturista čuvene britanske hard rok grupe Džef Nikols, koji je svirao sa „Blek sabatom“ tokom osamdesetih i devedesetih, preminuo je od raka pluća krajem januara.
Obožavaoci grupe su izvođenje poslednje pesme na poslednjem koncertu mogli da gledaju uživo putem Fejsbuka.
„Hvala vam, laku noć, mnogo vam hvala“, rekao je Ozborn, nakon čega je grupa uz ovacije napustila scenu. Ovaj put zauvek.
Gaga (30) je otvorila pesmom God Bless America, a nakon toga je otpevala i This Land Is Your Land koja se ovih dana mogla čuti na protestima protiv odluka nove administracije u Beloj kući.
Niko u publici nije ostao ravnodušan na nastup jedne od najpopularnijih pop pevačica. Stadion u Hjustonu „eksplodirao“ je sa prvim taktovima hita Pokerface, nakon čega je Gaga nastavila sa Born This Way, Telephone, Just Dance.
Energičan nastup malo je usporila baladom Million Reasons, da bi kulminacija usledila pesmom Bad Romance.
Osim Gage koja je zvučala odlično i izgledala vrlo privlačno u srebrnom trikou, za nezaboravan nastup pobrinuli su se i organizatori sa besprekornim svetlosnim efektima.
OBRAZOVANI kadrovi, bolja saobraćajna infrastruktura, kreativni mladi ljudi, ljubazno osoblje i najviše od svega – osmeh, potrebni su srpskom turizmu.
Foto: P.Jovanovic Sajam cveca Požarevac
Ovo, za “Novosti”, ističe Vladimir Pavković, predavač na Visokoj turističkoj školi u Beogradu, stručnjak za krizni menadžment, poslovno komuniciranje i odnose s medijima, i objašnjava da se turizam poslednjih godina toliko promenio da sada postoji samo jedan uslov za uspeh – ugled. Ugled je u turizmu sve i kada neki hotel, destinacija ili država izgube dobar glas, turisti im veoma brzo okreću leđa.
Foto: P.Jovanovic Fijakerijada Smoljinac
– Nije više cilj prodati uslugu nego je ponovo prodati – kaže Pavković. – U svetu je najteže obezbediti lojalnost, a to se stiče izuzetno teško.
Jedan od primera koliko se ugled u turizmu teško dobija i lako gubi svakako je Turska. Ova zemlja je 2000. godine imala 10,5 miliona turista, a 2015. godine 36,2 miliona gostiju. Za nekoliko politički turbulentnih meseci broj turista se sunovratio, a zarada smanjila za 10 milijardi dolara. I kada se destinacija naizgled nađe u bezizlaznoj situaciji, ipak ima spasa.
Foto: P.Jovanovic Stiško poselo Zaova
TRAŽE AUTENTIČNOST Da bi se neka destinacija razvijala, neophodno je imati obrazovane kadrove, ali i mlade kreativne ljude. – Autentičnost je u eri globalizacije naš jedini adut– ističe Pavković.
– Sva turistička mesta počinju da liče jedna na druga, a pogotovo turisti sa Dalekog istoka traže nešto novo, posebno i autentično. Insistiraju na bezbednosti više nego Evropljani i traže jedinstvena odredišta bogata kulturom. U Kini je buknula srednja klasa, a ona je nosilac turizma.
Foto: P.Jovanovic Stiško poselo Zaova
– Iskrenost i mediji su najjače oružje turističkih radnika – otkriva Pavković. – Mediji mogu da stvore probleme, ali i da umire ljude. Zbog toga je prvo pravilo: nemojte lagati. Na krizno odredište treba dovoditi veliki broj medija i biti iskren s njima. Takođe, građansko novinarstvo je savršen način da se za neko mesto čuje, ali i da se “sahrani”. Tačnije, dovoljno je da unese crv sumnje. Naime, zadovoljan gost podeli slike i utiske s pet prijatelja, a nezadovoljan s duplo više njih.
Foto: P.Jovanovic Stiško poselo Zaova
U osnovi turizma svako ko se bavi ovom privrednom granom zna da u ovom poslu postoje samo dve situacije: rizik ili kriza. Zbog toga, dobri menadžeri neprestano prave spisak rizika. Turisti putuju da bi se opustili i odmorili, pa su osnov dobrog odmora bezbednost i dobra usluga. Srbija je bezbedna zemlja, ali usluga mora da bude besprekorna. Zbog toga, najveći rizik srpskog turizma su nekvalifikovani i neljubazni ljudi.
– Naročito u unutrašnjosti Srbije vlada uverenje da turizmom može svako da se bavi, a pošto se uspešnost meri brojkama i profitom, kada se podvuče crta, jasno je da je obrazovanje u turizmu najvažnije – kaže Pavković. – Nije dovoljno imati novac i izgraditi objekat, morate imati i dobru promociju, sadržaj, ljubazno osoblje, dobar proizvod…
Nijednog trenutka nisu davali povoda igračima Požarevca da se opuste i popustili su tek u zavšrnici u kojoj je do izražaja došla bolja fizička priprema i pogodak za 3 poena mladog Brsanovića.
U narednom XV kolu KK “Požarevac” gostuje poslednje plasiranoj ekipi KK “Bane” iz Raške, koja za sada nije zabeležila pobedu.
Zato je u ogranku „TE – KO Kostolac“, ponedeljak, 6. februar proglašen za Dan žalosti, odlukom Milorada Grčića, v. d. direktora JP EPS.
Dan žalosti biće obeležen spuštanjem zastava, a u 12 časova oglasiće se sirene u svim delovima ogranka. U podne će sve mašine i postrojenja biti zaustavljeni na deset minuta i minutom ćutanja biće odata pošta nastradalim radnicima.
Mesecima je reditelj Dejan Petrović obilazio najveće zatvore u Srbiji – u Sremskoj Mitrovici, Požarevcu, Nišu i maloletnički u Valjevu. Sa ekipom, koju su pored njega činila još četiri člana, razgovarao je sa osuđenicima, stražarima i članovima njihove uprave. Sve kako bi, priznaje, uobličio svoju ideju o snimanju filma u srpskim zatvorima, odnosno da kroz dešavanja iz zatvorskog ambijenta ispriča onu najvažniju – o slobodi.
U filmu će, otkriva Petrović za naš list, biti prikazane svakodnevne aktivnosti u zatvoru osuđenika i stražara, koje će pratiti isključivo autentični zvuk kazamata. Drugih zvukova, poput muzike ili naracije, neće biti.
Foto:P.Jovanovic
– Radni naziv filma je „Osuđen da bude slobodan”. To nije priča o slobodi ili neslobodi osuđenika, već priča o slobodi svakog od nas. Kroz priču o zatvoru, bavim se gubljenjem pojedinca u svetu u kojem živimo. Pokušavam da odgovorim na pitanje koliko mislimo, pričamo i ponašamo se u skladu sa sopstvenim potrebama, a koliko, zapravo, neke stvari radimo zato što se to od nas očekuje. To je ključno pitanje koje se provlači kroz film. Zatvor je ambijent, prostor koji menja univerzalnu sliku o nekim pitanjima. Moja osnovna provokacija jeste da se od najranijeg detinjstva ljudi „pripitomljavaju”, prvo preko vrtića, potom škola, kasnije šefova na poslu… Čini se da se u „spoljnom” svetu, kao i u zatvoru sve svodi na nagradu i kaznu. To je, negde, ključni element na kojima se bazira ovaj film – otkriva Petrović.
Foto:P.Jovanovic
Priznaje da mu je iskustvo sa snimanja u zatvoru najdragocenije u karijeri, ali i da je produkciono jako zahtevno. Dokumentarni film, kakav će biti ovaj koji snima, kako kaže Petrović, podrazumeva neku vrstu spontanosti, a snimanje u zatvoru, pre svega zbog poštovanja pravila ustanove, to baš i ne dozvoljava.
– U cilju uobličavanja priča, odnosno nastanka filma, trebalo je pomiriti sve te uslove međusobno. Imali smo dragocenu pomoć ljudi iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, zaposlenih u zatvorskim ustanovama… Boravak u instituciji kakva je zatvor, stresan je sam po sebi. Sa druge strane, trebalo je biti opušten i biti kreativan. Mislim da smo izvukli maksimalno iz onog što nam je omogućeno i da smo razbili mnoge predrasude kroz razgovor sa ljudima koji su na izdržavanju kazne… Pokušali smo da „uhvatimo” tu zatvorsku autentičnost, emociju i atmosferu – kaže reditelj, scenarista i producent filma koji ovih dana ulazi u montažu.
Kao najupečatljivije zvukove i scene iz zatvora imenuje one autentično zabeležene trenutke ljudi kroz šiber na vratima, njihove svakodnevne aktivnosti dok sede, razgovaraju, puše cigaretu, igraju šah… To su, kaže Petrović, trenuci kada su oni međusobno najbliži…
Foto:P.Jovanovic
– Najveća razlika između života „unutra” i „spolja” jeste što se život u zatvoru odvija sporo. To je ujedno i najveći kontrast ritmu života van zatvora. Poseban utisak na mene su ostavili zvukovi koji su prethodili ulasku u ćeliju, otvaranje teških vrata, međusobna komunikacija osuđenika, vrata koja udaraju kada se zatvaraju… Film je interesantan jer je baziran isključivo na poetici pokretne slike, tišini i autentičnosti zvukova… – priča Petrović.
Smatra da ljudi na slobodi one u zatvoru tretiraju kao neslobodne, a siguran je da su pojedinci iza rešetaka mnogo slobodniji nego ljudi „napolju”. Ne u smislu da mogu da izađu napolje ili da raspolažu nekim materijalnim stvarima, nego na duhovnom planu, da mogu da pronađu neki svoj mir i okrenu se samo sebi…
Film čije je snimanje intenzivno trajalo dva meseca, podržan je na konkursu Filmskog centra Srbije. Ekipu koja je radila i po 12 sati dnevno činili su, pored Petrovića, Dragan Vildović, direktor fotografije, Nikola Cvijanović, snimatelj zvuka, Stefan Krasić, pomoćnik reditelja i Zorana Vučićević, koordinator produkcije. Petrović očekuje da će on biti završen do sredine sledećeg meseca.
Tako je u ponedeljak najtraženiji derivat benzina BMB 95 dostigao cenu od čak 144,20 dinara što je za oko 11 dinara više nego samo pre mesec dana, pišu Večernje novosti.
Poskupljenje se objašnjava skupljim transportom prugom ili drumom, koji je bio neophodan, jer je na Dunavu led zaustavio saobraćaj.
Nove cene imaju i evrodizel koji se prodavao za 151,40 dinara litar a “nebu pod oblake” otišla je cena evrodizela sa aditivima (nazivi se razlikuju od kompanije do kompanije) pa su vozači koji žele dizel “otporniji na mraz” u ponedeljak morali da izbroje i 156,40 dinara za litar!
Proteklih dana je mirovala jedino cena TNG (tečnog naftnog gasa) popularnog auto-plina koji se “ustalio” u rasponu cena od 77,50 do 80,50 dinara za litar, mada ima na pojedinim pumpama i značajnijih odstupanja od ove “granice”.
“Tačno je da gorivo svakodnevno poskupljuje”, kaže za Večernje novosti Bora Tatić, zamenik predsednika Udruženja privatnih benzinskih stanica Srbije. – Razloga je dosta, a najvažniji je trenutno otežano dopremanje goriva u Srbiju.
Tatić pojašnjava da je, zbog obustavljenog prevoza derivata baržama Dunavom, velika većina kompanija koje posluju u Srbiji prinuđena da se okrene skupljim vidovima transporta, drumom i železnicom.
“Skoro svo gorivo koje se doprema u Srbiju stiže železnicom, a to je neuporedivo skuplje. Krajnji ceh plaća kupac”, kaže Tatić. – S druge strane, zbog otežanog uvoza dolazimo i do toga da nestaje konkurencija na tržištu, u igri ostaje samo najveći igrač i sve to utiče i na više cene.
Tatić kaže i da cene goriva na svetskim berzama konstantno rastu. Ako se tome doda i jačanje evra a pre svega dolara, jasno je da vozači u Srbiji i kada se otopi led na rekama neće moći da računaju na jeftinije gorivo.
“Čim se stabilizuje snabdevanje kompanija gorivom baržama, dakle rečnim tokovima, stabilizovaće se i cena, ali samo ukoliko i ostali inputi ostanu stabilni. Dinar je manje-više stabilan, ali na kretanje cena sirove nafte na svetskim tržištima ne možemo da utičemo”,kaže Tatić.
Ljudima se često dešavaju bizarne stvari, pa ih oni odmah povezuju sa paranormalnim pojavama.
Kako su društvene mreže nepresušni izvor svakojakih informacija, tako na Fejsbuku postoji i stranica “Paranormalne pojave”, na kojoj ljudi pišu o svojim “čudnjikavim” iskustvima.
Stranicu uglavnom posećuju ljudi iz Srbije i regiona, a mi vam prenosimo neka njihova iskustava.
“Imao sam nekih možda 13 godina, bilo je ljeto, ljetni raspust i spavanje do podne…E sad, spavam ja…Izležavanje, ležao sam na stomaku i osećam kako mi se neko prislonio na leđa…I ja, pošto sam mislio da je to moj brat, trgnem se (inače spavamo u istoj sobi), čujem kako je palo nešto na pod i ne mrda…Okrenuo sam se da ga isteram iz sobe kad – nikog nije bilo. Tako sam se prepao da mislim da sam skratio sam sebi život za 10 godina… Šta to može bit?”
Foto: Paranormalne pojave/Facebook
“Pozdrav. Imam jedno pitanje za koje vidim da mnogi postavljaju – isto ili slično, ako može anonimno. Dešava mi se često da u društvu sedimo i pričamo, a ja tačno znam šta će ko unapred reći i šta će se desiti, ponekad ja krenem da pričam ono što će neko tek izgovoriti, i onda svi ostanu u čudu kako ja znam to, ali nemam predstavu kada sam pre toga ja video ili čuo, da li se to dešava u snu, totalno nesvesno mi se to dešava, ako neko zna o čemu je reč voleo bih da me uputi. Hvala”.
“Jako se plašim, molim vas objasnite mi, recite mi o čemu se ovde radi. Svake noći, ali pazite, SVAKE NOĆI, tačno u 03:00h, meni se zatresu vrata od sobe, kao da neko hoće da uđe i odbije se. Ne prođe dan a da se to ne desi, tačno u 03:00h. Mislila sam da je promaja ali zar nije čudno što se dešava tačno u 03:00h? Jako sam uplašena…”
Bore se s gigantima potkrepljenim milijardama dolara na bankovnim računima, ali ne odustaju. Srpsku ideju na tržište najpopulanijih igrica probija lavlje srce, želja za uspehom, ali pre svega jedinstvena ideja studenata Fakulteta organizacionih nauka, Univerziteta u Beogradu. I optimistično grabe napred, ka svetskoj slavi, ne osvrćući se na jaku konkurenciju i prvu zaradu od – 18 centi!
U borbi s veliki kompanijama imaju male šanse, ali kako objašnjavaju u razgovoru za naš list, imaju srce pobednika.
– Igrice ovog tipa rade se u ozbiljnim kompanijama, koje imaju nekoliko stotina zaposlenih, od kojih svako ima zadatak koji treba da ispuni. Mi smo mala grupa studenata koja teži da ostvari svoje prve ideje– pun entuzijazma, optimizma, ali i samopouzdanja potkrepljenog znanjem priča student Uroš Mijalković (22) iz Pirota, jadan od članova tima “Mirikl Dojo” koji je napravio prvu srpsku karate igricu, koja će osim zabave pružati mogućnost učenja osnovnih karate pokreta iz discipline karate do, što je autentičan naziv ove borilačke veštine na japanskom.
Izuzetni i inovativni srpski tim, osim Mijalkovića, koji je karatista, čine i njegove kolege Stanko Kostić (23) iz Pirota, Nemanja Tanasković (22) iz Lazarevca, Đorđević Stefan (21) iz Beograda, Končar Stevan (23) iz Vrnjačke Banje i Nikola Dragojević (22) iz Smederevske Palanke. Iako su delili isti amfiteatar, nisu se poznavali pre rađanja ideje o igrici, koja je još u pripremnoj fazi zaludela hiljade ljubitelja karatea širom planete.
– Ideja je počela, kao i svako druga, od proste zamisli, koja je za tri meseca, koliko nam je trebalo da se okupimo, ušla u realizaciju – kaže Namanja Tanasković, diplomirani inženjer informacionih tehnologija. – Kolega kao profesionalni karatista došao je na ideju da promoviše ovaj sport u jednoj zajednici koja nije imala prilike da se upozna ni sa čim sličnim. Po preporukama kolega sa fakulteta i poznanika smo se upoznali i iz studentskog stana krenuli u realizaciju, koja traje već godinu dana.
Iako će se igrica na tržištu zvanično pojaviti za nešto više od mesec dana, u samoj test-fazi nailaze na pozitivne komentara korisnika. Kako kažu, među karatistima i gejmerima najpopularnija je u Brazilu, Indoneziji, Italiji, Turskoj, Indiji, ali i Srbiji gde na svaki komentar ili ukazanu grešku reaguju inovativnom ispravkom.
– Proces usavršavanja igrice neprestano traje. Ako se igrica pokaže u nekoj doglednoj budućnosti kao isplativ projekat, a verujem da hoće jer drugačije ne bih prihvatio učešće u njemu, mi ćemo neprestano raditi na novim apdejtima i usavršavanjima– izričit je Nikola Dragojević.
Igrica “Karate do” namenjena je mobilnim telefonima i biće besplatna za sve korisnike..
I UMETNIK U EKIPI
NIKOLA Dragojević (22) iz Smederevske Palanke, za razliku od petorke sa FON, igricu je nadogradio svojim vanserijskim talentom.
– Moje zaduženje je sve što ima veze sa crtanjem i vizuelnim osmišljavanjem samo igrice. Imao sam ranija iskustva, jer sam nekoliko godina radio za jednu nemačku kopaniju sličan posao i sada sam se upustio u jednu priču s neverovatnom ideju – tvrdi Dragojević.
Svi oni koji su nekada, ali i sada igraju za Partizan ili Crvenu zvezdu tvrde da pobede u derbiju nekako najbolje leče poraze i podižu ekipu.
Ni okršaj crno i crveno-belih večeras u 21. kolu ABA lige neće biti izuzetak.
Partizan i Zvezda duel u dvorani “Aleksandar Nikolić” dočekuju posle poraza.
Ekipa Aleksandra Džikića u prethodnoj rundi regionalnog takmičenja pretrpela je neuspeh na gostovanju Budućnosti u Podgorici u regionalnoj ligi (68:74), dok je tim Dejana Radonjića pao u Evroligi, posle sedam uzastopnih pobeda. Porazio ih je Efes u Beogradu (86:72).
Motiva posle neuspešnih epizoda ne nedostaje ni jednima, ni drugima. Bez obzira na raspored, zdravstvenu situaciju, skor na tabeli, to su uvek mečevi u kojima igrači daju maksimum, igraju preko svojih mogućnosti i na čiji ishod veliki uticaj ima trenutna inspiracija i veća želja.
“Večiti rivali” večeras će odigrati 33. međusobni meč u ABA ligi. Partizan ima prednost – pobedio je 18 puta, Crvena zvezda 14, a crno-beli i kao domaćini imaju bolji skor (10-7).
Partizan večerašnji duel dočekuje u nepovoljnijoj poziciji od rivala, na drugom mestu na tabeli regionalnog takmičenja sa skorom 15-5, dok mu Cedevita “diše za vratom” (16-6), dok Zvezda ubedljivo čuva vrh, jedina bez poraza u ovoj sezoni (20-0).
Crveno-beli slavili su i u jedinom večitom derbiju ove sezone, odigranom 7. novembra, u 8. kolu ABA lige (83:72).Ali, statistika nikada nije igrala glavnu ulogu u duelima Partizana i Crvene zvezde. Da li će i ovog puta biti tako?
Zbog istog krivičnog dela prijava je podneta i protiv Dejana Tomića (36) iz Požarevca, ali njemu nije određen pritvor, jer je bio posrednik, već je pušten da se brani sa slobode. Posle saslušanja osumnjičenih, sudija za prethodni postupak protiv njih je pokrenuo istragu.
Kod osumnjičenih je policija pronašla 49,5 grama amfetamina, poznatijeg kao “spid”, koju je Tomiću neko iz Smedereva dao da preda Milosavljeviću radi preprodaje. Ni jedan ni drugi osumnjičeni do sada nisu bili osuđivani, niti je protiv njih vođen neki krivični postupak.
Droga “spid” koju su oni nabavili, smatra se manje kvalitetnom drogom, koja se uzima pušenjem, ušmrkavanjem ili u vidu tableta. Ima dosta jače dejstvo od marihuane i izaziva euforično ili depresivno raspoloženje, kao i povećanje budnosti, izdržljivosti i osećaj snažnosti kod konzumenata.
Za krivično delo za koje se osumnjičeni terete, zakon predviđa kaznu od tri do 12 godina zatvora.
“Tokom ledenih januarskih dana bilo je rizično i za hidroelektranu Đerdap. Da smo ove godine imali ledolomce, ne bi prošli mnogo jeftinije, jer on košta oko dva miliona evra, a održavanje i rad u ovakvim zimskim uslovima oko 400.000 evra godišnje. Ali, moraćemo da ih kupimo, jer su i te kako evidentne klimatske promene”, rekla je Mihajlović u intervjuu za agenciju Beta.
Srbija je, prema njenim rečima, imala sreće jer kada je zatražila ledolomce od Mađarske, toj susednoj državi nisu bili potrebni, pa je mogla da ih ustupi Srbiji po ugovoru koji je potpisan još za vreme Josipa Broza Tita. Ona je istakla da je ukupna šteta zbog leda tokom januara na rekama i železničkom saobraćaju u Srbiji 1,4 miliona evra.
Na pitanje kako se odvija proces legalizacije objekata, Mihajlovićeva je istakla da je do sada popisano 650.000 objekata, a legalizovano 50.000.
“Plan je da se popis nelegalnih objekata završi za nekoliko meseci i zato je lokalnim samoupravama i gradovima, koji su nadležni za taj posao, Vlada Srbije pritekla u pomoć i odobrila zapošljavanje 1.100 ljudi koji imaju zadate kvote koliko rešenja dnevno treba da potpišu”, objasnila je ministarka.
Kada se završi popis to će, kako je dodala, do sada biti prva baza podataka o izgrađenim objektima u Srbiji.
Upitana da li će država morati da pritekne u pomoć lokalnim samoupravama i gradovima kada započne rušenje nelegalnih objekata, kojima su zauzete obale reka, ona je rekla da Zakon o ozakonjenju nije zakon o rušenju, već pomoć građanima da jeftino ozakone svoje nelegalne objekte. S druge strane, opštine treba da naprave spisak onih objekata koji ne mogu po zakonu biti ozakonjeni, i to su već mogle da naprave, jer je zakon donet u novembru 2015. godine.
“Samouprave imaju sva sredstva i institucije da poruše nelegalne građevine i uvedu red, ali ako budemo morali da pomognemo, nije isključeno da nećemo”, dodala je Zorana Mihajlović.
Stručnjaci upozoravaju da je potrebno još mnogo toga da se uradi, jer je Zakon o bezbednosti hrane iz 2009. godineprepun nedostataka, a stroga pravila vremenom su menjana u skladu sa uvoznicima i domaćim proizvođačima kojima je profit važniji u odnosu na kvalitet i bezbednost.
U Ministarstvu poljoprivrede su naveli da uprkos zakonskim obavezama, predviđena stručna tela do sada nisu formirana kako bi sistem bezbednosti hrane bio u potpunosti funkcionalan i zaokružen.
Savet za bezbednost hrane baviće se na nacionalnom nivou procenom rizika i utvrđivanjem standarda bezbednosti hrane u Srbiji. Radna grupa koja treba da treba da formira Savet za bezbednost hrane, osnovana je krajem prošle godine.
Profesor Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu Dragoljub Cvetkovićrekao je da su Savet za bezbednost hrane i Nacionalna referentna laboratorija izuzetno značajni, jer se njima zaokružuje sistem kontrole hrane.
“Ovakav savet već imaju sve zemlje EU i on je neka vrsta vrhovnog autoriteta u ovoj oblasti”, rekao je Cvetković i dodao da bi savet trebalo da predupređuje i upozorava na slučajeve poput povećanog nivoa aflatoksina u mleku pre nekoliko godina.
Na društvenoj mreži se pojavila grupa “Pravda za dedu – peticija” putem koje se poziva na oslobođenje i promenu zakona povodom slučaja Miroslava Tirnanića (89) iz mesta Krnjevo kod Velike Plane, koji je početkom februara iz lovačke puške pucao na provalnika i tom prilikom ga ranio.
Metak je pogodio izgrednika D.T. (22) u nogu, dok je njegov saučenik S.T. preskočio ogradu Tirnanićevog imanja i pobegao. Obojica su kod sebe imala fantomke, a jedan je bio naoružan pištoljem. Sada dekici zbog samoodbrane i upotrebe oružja, za koji poseduje dozvolu, preti 10 do 15 godina zatvora.
Kako bi stali na put ovoj nepravdi, građani su se organizovali na Fejsbuku i sajtu peticije24.com i u velikom broju dali podršku deda Miroslavu, protiv koga je napisana krivična prijava zbog krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti.
S.T. je uhapšen odmah po pokušaju provale u kuću Tirnanića i tada mu je određeno zadržavanje do 48 sati, dok je D.T. ležao u bolnici koju je čuvala policija.
Prema pisanjima pojedinih medija deda Miroslav pre nedelju dana odveden na psihološku proveru, dok su lopovi pušteni da se brane sa slobode.
– Pozvan sam da dođem na saslušanje u Javno tužilaštvo, a ako ima Boga, nema šta da mi sude, hteli su da me ubiju na kućnom pragu. Pretrpeo sam strah i bio izložen opasnosti sa svojih devedeset godina. Zahvaljujem svim ljudima koji su me podržali i poručujem im da je pravda na mojoj strani – rekao je deda Miroslav.
Kosančićeva parna strana od broja
18 i neparna strana od broja 21 sve do Partizanske ulice, Topličina
ulica cela i Vatrogasni dom u Prtizanskoj ulici. Očekivani završetak
intervencije u kasnim večernjim satima. Normalizacija grejanja tokom noći.
Humanitarna radnica iz Danske koja je spasila izgladnelogo dečaka čija je fotografija šokirala svet kaže da je dečak krenuo u školu i objavila je njegovu novu fotografiju.
Dečak sada ima tri godine i izgleda potpuno drugačije, zdravo i srećno, u odnosu na prošlu godinu kada su ga golog i iznemoglog, hranili nasred ulice kojom je tumarao sam.
Anja Ringren Loven i njen suprug Dejvid, otvorili su sirotište na jugoistoku Nigerije u koje dolaze deca koju su roditelji odbacili zbog sujeverja, baš kao što je slučaj s malim trogodišnjakom.
Ona ga je spasila sigurne smrti i dala mu je ime Houp, pošto je samo nada držala u uverenju da će izglednelo dete preživeti.
.Kako je navedeno, u okviru predstavljanja na sajmu TOS je učestvovala na panel diskusiji sa temom “Neotkrivene destinacije Evrope”, čime je skrenula pažnju na Srbiju kao turističku destinaciju.
Posle sajma je u sedištu Diplomatske misije Srbije pri UN održana prezentacija turizma Srbije predstavnicima turističkih agencija i organizacija i medija.
TOS i Er Srbija su zajednički organizovali izložbu fotografija najlepših motiva u Srbiji, prikazivanje, promotivnih filmova, prezentaciju turističke ponude, kao i degustaciju srpskih vina i gastronomskih specijaliteta.
ilustracija
“Imajući u vidu iskazano veliko interesovanje, posebno za kulturno istorijsko nasleđe i prirodne lepote, i činjenicu da direktan let Er Serbija u mnogome približava Srbiju ovom izbirljivom tržištu, očekuje se da će se broj turista iz Amerike značajno povećavati u narednom periodu“, navodi se u saopštenju TOS-a.
Nakon što je Rektorat Univerziteta u Novom Sadu bez zvaničnog obrazloženja, a uz nezvanični pritisak da se promene učesnici tribine i sadržaj izložbe, otkazao prvobitno planirani izložbeni prostor svega 24 sata pred njeno otvaranje, sinoć je u programskom prostoru Fabrika Studentskog kulturnog centra Novog Sada otvorena izložba “20 godina EXIT aktivizma”. Ovim su obeležene dve decenije društveno angažovanog delovanja, započetog još 1996. godine protestnim maršom iniciranim od strane Dušana Kovačevića, osnivača festivala, kada su studenti peške krenuli na put od Novog Sada do Beograda, gde ih je dočekalo 10.000 ljudi na Brankovom mostu, sve do osvajanja titule za Evropsku prestonicu kulture, kao i humanitarnih akcija u kojima je sakupljeno više stotina hiljada evra za pomoć oboleloj deci i ugrožene od poplava.
Na izložbi je predstavljena i istoimena publikacija čiji je urednik Branko Rosić, a u kojoj se pored hronološkog pregleda najvažnijih društvenih akcija, nalaze i autorski tekstovi i citati o aktivizmu EXIT festivala Srđe Popovića, Ivana M. Lalića, Dragana Ambrozića, Marka Vidojkovića, Olje Bećković, Miljenka Jergovića, Zorana Kesića, Vladimira Arsenijevića, Zorana Kostića Caneta i brojnih drugih.
Izložba je otvorena tribinom pod nazivom “Budućnost društvenog aktivizma” na kojoj su govorili osnivač Otpora Srđa Popović, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan Hedvig Morvai, čuveni bubnjar i simbol petooktobarskih promena Dragoljub Đuričić, pisac i zamenik glavnog urednika magazina “Nedeljnik” Branko Rosić i osnivač i direktor Exita Dušan Kovačević.
U razgovoru koji je podsetio na neke od ključnih akcija Exita, učesnici su otkrili i lični doživljaj ovog jubileja. Srđa Popović je na tribini izjavio da je “EXIT jedino pravo otelovljenje petooktobarskih promena u Srbiji koje je preživelo” i dodao “u Srbiji u kojoj je sve relativno, EXIT je jedina stvar sa kojom nema zezanja”. Popović se osvnuo i na brojne pokušaje politizacije u dvodecenijskoj istoriji i dodao da je “EXIT uvek bio iznad dnevne politike i promovisao univerzalne vrednosti”.
Simbol demonstracija iz devedesetih, bubnjar Dragoljub Đuričić, prisetio se nekih od najranijih akcija i zaključio da: “EXIT jedini nije izneverio moj petooktobarski bubanj. Brojni koji jesu, danas su praktično nestali, dok EXIT nastavlja da raste”.
Hedvig Morvai je podsetila okupljene na entuzijazam ljudi iz Exita u borbi za ukidanje viza, te dolasku Olija Rena na festival koji u trenutku zahlađenja odnosa između Vlade Srbije i Evropske komisije, pod utiskom razgovora sa velikim brojem mladih, daje obećanje da će vize biti ukinute: “Kada su vize tri godine kasnije konačno ukinute, Ren je pred kamerama u direktnom prenosu, pokazao uramljenu počasnu plaketu State of EXIT i rekao da mu je zadovoljstvo što jedno obećanje dato na Exitu, danas može i da ispuni”.
Osnivač Exita Dušan Kovačević je akcenat stavio na potrebu da se spreči ponovni ciklus ratova na Balkanu: “Normalni ljudi iz svih krajeva bivše države moraju da se ujedine i da spreče nastanak novih sukoba. Da su ljudi željnih normalnog života krajem osamdesetih bili svesni da su krvave devedesete moguće, bili bi mnogo glasniji i organizovaniji u nastojanjima da takav scenario spreče. Mi smo danas vrlo dobro znamo kako Balkansko bure baruta može da eksplodira, i zato ćemo Tihu balkansku većinu koju smo pokrenuli pretvoriti u Glasnu balkansku većinu, sa ciljem da nadjačamo glasove koji sa svih strana prizivaju nove ratove”.
Na izložbi se pojavio veliki broj zvanica iz najranijih dana Exita, od kojih se mnogi nisu videli godinama, kao što su petooktobarske ikone Bogoljub Arsenijević Maki, Stanko Lazendić i Vlada Pavlov, a prisutan je bio i Jovan Simić, humanitarni aktivista koji je inicirao akcije Exit fondacije “Asovi za decu” i nedavno održani “Sportski bazar”, gde je u zbiru prikupljeno preko 130.000 evra za decu obolelu od raka.
Izložba će biti otvorena do 9. februara, svakodnevno od 10 do 18 časova, a svi koji nisu u mogućnosti da posete Novi Sad, publikaciju “20 godina EXIT aktivizma”, mogu preuzeti na ovom linku.
Zbog teškog stanja, trebalo je da bude prebačen za Beograd, ali je zaključeno da bi transport bio rizičan jer je, zbog otvorenog preloma butne kosti, masnoća ušla u krvne sudove.
-Razmatrala se i mogućnost transpora helikopterom, koji je EPS planira da angažuje, ali je i to bilo rizično, jer bi radnik morao da se sanitetom vozi do gradskog hipodroma, gde bi helikopter sleteo – rekli su nam lekari Opšte bolnice.
U međuvremenu, u petak popodne, Nenadovo stanje se poboljšalo, pa je prevežen u Urgentni centar u Beogradu. Nažalost, i pored borbe lekara da ga spasu, on je ubrzo preminuo. Nikola je povređen u ponedeljak, a samo dva dana kasnije, u sredu, na kopu “Drmno” poginuo je Dušan Suzić (32), takođe zbog trake u pokretu, koju je trebalo da očisti. On je tada zadobio teške povrede glave i prelom ruke, a njegovo beživotno telo kasnije su otkrile kolege, pored bagera, na visini od oko 15 metara.
Istraga o ovim nesrećama na radu i dalje je u toku, pa zvaničnih saopštenja o uzrocima još uvek nema. Pretpostavlja se da su radnici stradali zbog svoje nepažnje, jer nisu poštovali pravila bezbednosti na radu. Ipak, tačan uzrok znaće se narednih dana, kao i odgovor na pitanje ima li u svemu ovome i odgovornosti rukovodilac službi na kopu “Drmno”.
Fizička lica koja imaju odobrenje za držanje trofejnog oružja dužna su da do 5. marta ove godine to oružje preregistruju, prodaju, onesposobe ili predaju bez naknade u korist Republike Srbije, shodno članu 50. stav 2. Zakona o oružju i municiji.
Nepostupanje po navedenoj zakonskoj odredbi kvalifikuje se kao prekršaj za koji je propisana novčana kazna u iznosu od 5.000 do 150.000 dinara, a može biti izrečena i zaštitna mera oduzimanja oružja.
Sve dodatne informacije mogu se dobiti u Policijskoj upravi Požarevac ili na brojeve telefona 012 222-199 lokal 142 i 143.
Fotografije koje je napravila letelica “Kasini” pokazuju da bi prstenovi mogli da budu dom milionima malih meseca. Na njima se vide neke do sad neviđene karakteristike prstenova, među kojima i strukture koje ukazuju na to da se među njima kriju skupine malih meseca.
Foto: NASA
Prstenovi se sastoje od leda, prašine i stena raznih veličina. Kasini je snimio praznine između prstenova za koje astronomi smatraju da su nastali orbitiranjem malih meseca oko Saturna.
Sonda “Kasini” već 13 godina proučava Saturn orbitirajući oko planete izvan njenih spoljnih prstenova.
Tokom proleta pored Saturnovog satelita Titana 2017. godine, orbita sonde će se promeniti tako da će proleteti na samo 3.000 km iznad Saturnovih oblaka, ispod unutrašnje ivice D–prstena. Sledeći susret sa Titanom će poslati letelicu u atmosferu Saturna, gde će biti uništena.
Podsećamo da je na kopu “Drmno” u ponedeljak teško povređen radnik Nenad Đ. (21), u trenutku kad je pokušao da prođe ispod transportne trake. On je tom prilikom zadobio prelome ruku i nogu i otvoreni prelom butne kosti, zbog čega se nalazi u teškom stanju opasnom po život.
Njegovo stanje se dodatno pogoršalo zbog ulazka masnih ćelija u krv koje ugrožavaju Nenadov život, ali do Beograda zbog težine povreda ne može da ide sanintetskim vozilom, već bi trebalo da bude transportovan helikopterom.
– Pacijent je u lošem je stanju, i čekamo da dođe helikopter za njega. Ako uspe da se obezbedi da ga preveze za Beograd, pošto je veoma riskantno da se vozi sanintetskim vozilom – kaže direktor Opšte bolnice u Požarevcu, dr Danko Nikolić. On je naglasio da je povređeni rudar primljen u ponedeljak i da je njegovo stanje bilo stabilno i da je u sredu trebalo da ide za Beograd, međutim došlo je do pogoršanja. -To su takve povrede i nije prevezen – rekao je direktor Opšte bolnice.
Bager na kom je Suzić radio
Rukovodstvo EPS-a i TE-KO bilo je voljno da angažuje helikopter, ali iz tehničkih razloga to nije učinjeno, zbog nemogućnosti da sleti u bolnički krug, pa je odlučeno da ekipa lekara sa VMA dođe u požarevačku bolnici i izvrši intervenciju na povređenom pacijentu
-Trebalo je da bude prebačen na VMA u Beogradu, ali mu je stanje teško da bi se vozio sanitetom. Zato je planirano da se preveze helikopterom, ali on u Požarevcu može da sleti samo na hipodrom ili neku drugu veću površinu, do koga bi radnik opet morao da se preveze sanitetom. Sada se razmatra opcija da lekari sa VMA dođu iz Beograda, kako bi mu pužili neophodnu pomoć – kažu u TE-KO.
Ova nesreća desila se samo dva dana pre pogibije pomoćnika bageriste Dušana Suzića (32), koji je stradao kada je čistio pokretnu traku bagera. Iako na mehanizaciji kopa svuda stoji vidno istaknuto upozorenje da se ne obavlja nikakav rad dok su mašine uključene, radnici se nekad toga ne pridržavaju. Uzroci obe nesreće trenutno se ispituju od strane inspekcija, tužilaštva i policije i biće naknadno saopšteni. Međutim, po svoj prilici i pričama rukovodioca kopa Drmno, reč je o nemaru samih radnika. Dušan je čistio traku u pokretu, a Nenad je pokušao da prođe ispod nje. Tada ga je ona zahvatila, ali, na sreću, nisu ga zahvatili valjci, pa je nakon desetk metara pao u rupu u zemlji, pa su ga kolege kasnije teško pronašle. On ih je nazvao mobilnim telefonom, a onda ih dozivao, kad je video da ne mogu da lociraju gde se nalazi.
-Nesreća se desila u ponedeljak, oko pola osam ujutru, tek što je počela sa radom prva smena. Nenad je mislio da može da prođe ispod trake da skrati put. Savio se i pokušao da prođe. Međutim, gumeni prsluk koji je ima na sebi prilepio se iz traku i ona ga je povukla nekih desetak metara. Srećom, na samo par metar od bubnja, gde je traka ubacivala ugalj da se melje, on je ispao sa nje u rupu, i tu ostao potrbuške da leži. Pomoć je pozvao mobilnim telefonom koji je ispao pored njega, ni sada mi nije jasno kako, pošto su mu iobe ruke bile polomljene, gotovo smrskane do ramena. Mi smo ga jedva pronašli i sanitetom je odmah prevežen u bolnicu-priča jedan rudar-spasilac i dodaje da je u ovoj nesreći povređeni rudar imao i dozu sreće, jer da je upao u bubanj, to nikako ne bi mogao da preživi.
Kop Drmno
Prema pravilima koji važe u TE-KO Kostolac, svi radnici dužni su da poštuju pravila bezbednosti na radu, inače im sleduje automatski otkaz. Inače, mnogi smatraju da do “ekcesa” na kopu dolazi zbog neobučenosti mlađeg kadra, jer su ove i prošle godine mnogi stariji radnici iskoristili mogućnost da uz dobru otpremninu odu iz firme i kući sačekaju penziju, kao da se neiskusni mladići nepripremljeni za ovaj težak posao angažaju preko razno-raznih agencija na “privremeno-povremenim” poslovima, gde iste ostvaruju dobar profit, a firme koje ih angažuju veliku uštedu, ne vodeći računa o njihovoj bezbednosti.
NE postoje pravila kada mogu da se kupe jeftine avionske karte, ali najbolje prolaze oni koji ih traže u subotu u jedan ujutru.
Ko želi da putuje avionom po najnižoj ceni mora da prati promocije, spremi novac i brzo reaguje. Nažalost, nekadašnja pravila da je najjeftinije putovati radnim danima, noćnim letovima i ostati više od pet dana više ne važe, jer su se pojavile kompanije sa istoka koje su potpuno promenile tržište. Takođe, nekada su najjeftinije karte mogle da se kupe nekoliko dana pred put, a sada u “last minut” periodu više ne mogu ni da se nađu.
– Oni koji misle da mogu sami da pronađu najjeftinije karte, moraju biti uporni i da se time ozbiljno pozabave – kaže Vladimir Bogdanović, iz “Koko travela”. – Jedino pravilo koje i dalje važi jeste da su karte najskuplje u julu i avgustu i oko novogodišnjih i uskršnjih praznika, jer se prve prodaju. Inače, više nema pravila kada bi trebalo očekivati promocije avio-kompanija, jer ih objavljuju stihijski.
Zanimljivo je da čim jedna avio-kompanija objavi promotivne karte, odmah to uradi i konkurencija. Zahvaljujući internetu, sve se zna i kompanije špijuniraju jedna drugu, pa tako u jednom trenuku i nekoliko njih objave promo-cene za Istanbul, a nijedna za Moskvu.
Jedina kompanija koma ima ustaljen sistem promotivnih karata je “Er Srbija”, kojoj je svaki petak “srećni petak”, kada mogu da se kupe povoljnije karte. Ali i “Er Srbija” nekada subotom i nedeljom pusti još poneko odredište po promotivnoj ceni. Takođe, za Dan zaljubljenih će dve karte moći da se kupe po ceni jedne (i 30 odsto više) i za Dan žena će biti veći spisak jeftinijih karata. I “Lufthanza” petkom karte za letove za evropske gradove daje po promotivnim cenama.
– Svi koji žele da sami kupe karte moraju da se prijave na mejling liste što više avio-kompanija, lajkuju fejsbuk-strane i prate sve promocije– istiće Bogdanović. – Recimo, za Australiju treba pratiti “Etihad” i “Katar”. Posle izvesnog vremena prepoznaje se jeftina karta. Čim se pojavi jeftina karta, moraju odmah da je kupe, jer avio-kompanije tokom dana menjaju cene i podižu takse. Treba voditi računa o rezervacijama koje se naplaćuju ukoliko se ne otkaže do ponoći.
Foto: P.Jovanovic
Zbog toga je subota uveče pravi trenutak kada treba uključiti kompjuter, jer se tada pojavljuju karte koje nisu plaćene. Najviše ih je u ponoć, jer agencije ne rade nedeljom i obično sve rezervacije tada otkazuju.
Inače, najjeftinije karte su za katolički Božić, Veliki petak i Novu godinu, ali ih ima malo, pošto mnogi znaju za ovaj trik. Zbog toga bi trebalo pratiti praznike, predstoji nam Uskrs, a na cenu utiču i drugi praznici (kineska Nova godina, Ramazan).
– Uvek je najpovoljnije kupiti kartu znatno unapred, čak i godinu dana, nego u poslednjem trenutku – ističe Bogdanović.- Kada se ne “uhvati” promotivna karta za željeni period, najbolje je otići kod agenta koji može da pronađe druge, manje avio-kompanije. Recimo, u “Er Frans” je karta za Havanu 900, agenti je imaju za 650, a na promociji može da se nađe za 590 evra. Pošto se nudi malo promo-karata, po toj ceni preko agenta može da se putuje sa “Kondorom” u “last minitu”.
PILULE ZA SPAVANjE
Mnogi putnici koji idu na prekookeanska putovanja koriste pilule za spavanje kako bi se odmorili tokom leta. Anesa Das sa državnog Ohajo univerziteta, međutim, upozorava da to nije dobra ideja kada putnici presedaju jer je neophodna brzina i snalaženje u traženju terminala.
Takođe, zabeleženi su slučajevi da su putnici tokom leta razgovarali sa stjuardesom i ujutru se nisu sećali tog razgovora. Ukoliko se neko, ipak, odluči za pilule, trebalo bi da ih prvo isproba kod kuće, nekoliko dana pre leta.
PENALI
Većina avio-kompanija naplaćuje penale za rezervisane karte, ali i za otkazivanje. Ovde ne postoji mogućnost, kao kod agencija, da se uzme natrag sav novac ako se otkaže mesec dana pre leta. Naprotiv, i prebacivanje karte na drugo ime plaća se dodatno, kao i promena datuma, što košta od 60 do 200 evra. Jedini način da se dobije sav novac nazad jeste da se donese odbijenica za vizu iz ambasade.
UMESTO produženja važenja registarskih tablica za automobile za još dve godine, kako je prvobitno bilo najavljeno, priprema se uredba po kojoj će one važiti dokle god su neoštećene. O obaveznoj zameni registarskih tablica za automobile, podigla se velika prašina u javnosti, vozači su bili ogorčeni, smatrajući da ih čeka još jedan, bespotreban harač.
Da podsetimo, prema važećem Zakonu o bezbednosti saobraćaja Srbije (ZOBS) rok za zamenu tablica je sedam godina, a kako je najveći broj vozila od oko 2.000.000 koliko ih je registrovano u Srbiji, to uradio 2011. godine, jasno je da bi shodno slovu zakona već od 1. januara 2018. vozači morali da izdvoje oko 4.000 dinara za zamenu saobraćajne dozvole, dobijanje nalepnice i zamenu tablica.
Brzo je reagovao ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović koji je najavio donošenje uredbe o produženju roka važnosti tablica za još dve godine.
Međutim, kako smo nezvanično saznali od te ideje se odustalo i posle obimne analize, koja se ticala kvaliteta tablica i njene vidljivosti, odlučeno je da se rok važenja tablica ne ograničava i da one budu u upotrebi sve dok su neoštećene.
– Bilo je sasvim logično da se donese ta odluka – kaže Damir Okanović direktor Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja – Treba da se izmeni pravilnik o registraciji pa očekujem da će ministar ovu uredbu doneti veoma brzo.
Posle odluke o produženju važenja registarskih tablica za automobile, vozači u Srbiji bi mogli da očekuju i da se uskoro promeni način oporezivanja vozila. Naime, kako je to najavljivao krajem prošle godine ministar finansija Dušan Vujović trebalo bi da se napusti stari sitem oporezivanja o kubikaži (“porez na luksuz”) i da se naplaćuje porez na osnovu stvarne vrednosti vozila.
BEZ CARINE
Osobama sa invaliditetom novim carinskim propisima nije ukinuto pravo na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina prilikom uvoza automobila samo se menja osnov po kom mogu ostvarivati to pravo. Naime, u skladu sa postojećom mrežom sporazuma o slobodnoj trgovini, kojom je dostignuta puna liberalizacija, više nema mesta da se ova povlastica reguliše Carinskim zakonom, jer postoji mogućnost da se putnički automobili i druga motorna vozila uvoze bez plaćanja carine iz zemalja sa kojima su potpisani ti sporazumi.
Juče nije isključivano grejanje već je rađen građevinski iskop i priprema materijala.
U 9 časova biće pregrađen deo Kosančićeve ulice od Jug Bogdanove do Partizanske radi završetka iskopa. Nakon iskopa počeće intervencija na curenju kod broja 53.
Bez grejanja če biti kupci u Kosančićevoj ulici sa obe strane između Lole Ribara i Nemanjine, od Jug Bogdanove do naselja u Stiškoj ulici uključujući i Vatrogasni dom.
Zavisno od veličine kvara planirana je sanacija do 17 časova. Ako se utvrdi veći problem da treba zameniti deo cevovoda onda će se intervencija produžiti do sutra bez puštanja grejanja. Ovo je moguće zbog relativno visokih temperatura koje će potrajati još dva dana pa neće biti bitnog uticaja na temperature u prostorijama isključenih kupaca.
Foto: Ministarstvo kulture i informisanja / Promo Pogled iz porte Veliki konak, ulazna zona, Beli konak (decembar 2004)
Predviđa se zаvršetаk obnove “Belog konаkа” koji je bio potpuno uništen u požaru 2004. godine, i početаk obnove jugozаpаdne strаne manastira, konzervаtorsko-restаurаtorski rаdove nа tronovimа u Sаbornoj crkvi.
Obnovom Hilаndаrа rukovode njegov uprava i zаdužbinа, u sаrаdnji s Nаrodnom bibliotekom Srbije, Republičkim zаvodom zа zаštitu spomenikа kulture i Pokrаjinskim zаvodom Vojvodine zа zаštitu spomenikа kulture, a uz finаnsijsku podršku iz budžeta Srbije.
Mesec iza nas prošao je sa čak 16 ledenih dana. Subjektivni osećaj sugrađana da ne pamte hladniji početak godine, ispostavio se kao istinit i potpuno opravdan!
Istorija to i potvrđuje, budući da je januar za nama, prema meteorološkim podacima, najhladniji još od 1964. godine. Rekordno niske temperature nisu oborene ovoga puta, ali s obzirom na drhtavicu koju su Beograđani osećali ispod slojeva odeće, početak 2017. zauzima počasno, drugo mesto.
Prvi je i dalje januar 1964. godine, kada je srednja temperatura u prestonici bila -5,5 stepeni Celzijusa. Sledi ovogodišnji sa prosečnom vrednošću -3,5, a treća pozicija rezervisana je za hladnu 1985. godinu, kada je mesečni temperaturni prosek bio -3,4 stepena.
“U poslednje tri decenije, ovako hladni zimski meseci su retki” – kažu iz prognostičarskog centra “Meteos”. – Poslednji talas slične hladnoće bio je 2012. godine, sa srednjom temperaturom od -3 i sa mnogo snega.
Prema podacima kojima barataju stručnjaci, najhladniji dan u ovoj godini bio je Božić. Tada je srednja temperatura dostigla -11,3 stepena. Ipak, 8. januar ući će u noviju istoriju sa najnižom minimalnom temperaturom od čak 15 stepeni ispod nule, i to u centru Beograda!
– Ovog januara zabeleženo je čak 16 ledenih dana, kada je živa u termometru bila ispod nule. Takođe, pod snežnim pokrivačem, koji nije bio veći od deset centimetara, bili smo 29 dana, ali je bilo malo padavina, svega 23 litra po kvadratnom metru – napominju iz istog izvora.
Inače, prognostičari kažu da je prosek padavina za poslednje tri decenije u januaru blizu 50 litara po kvadratu.
Pošta Srbije podseća da je radi što bolje organizacije nagradne igre obezbedila besplatne i koverte i poštarinu.
Osim do sada odštampanih 700.000 koverata, u toku je distribucija i dodatnih 500.000, tako da će svi koji žele moći da pošalju sakupljene fiskalne račune ili slipove.
“Apelujemo na građane da ne uzimaju koverte u većem broju nego što im je potrebno, jer su namenjene isključivo za ovu akciju i ne mogu se upotrebiti za slanje nijedne druge vrste pošiljaka”, upozoravaju u Pošti Srbije.
