Svaki stanovnik Srbije godišnje popije četiri i po kilograma kafe, te je naša zemlja u evropskom vrhu ljubitelja ovog napitka. Trenutno pijemo kafu koja je na zalihama. Sa novom nabavkom očekuje se da u prodavnice stignu i nove cene, jer je ovogodišnji rod u Brazilu desetkovan zbog mraza. Cena na berzi skočila je za 100 odsto.

Aleksandar Bogunović iz Sektora poljoprivrede Privredne komore Srbije kaže da godišnje uvezemo oko 30.000 tona kafe i to uglavnom iz Brazila, koji je najveći proizvođač kafe arabika na svetu i snabdeva čak trećinu svetskog tržišta.

Pored arabike, tu je i robusta, koju nabavljamo iz Vijetnama, a uvozimo i iz Ugande, Kostarike, Kolumbije, Jamajke, Indonezije.

“Ove godine smo imali situaciju koja se desila davne ’78. godine, naši stariji sugrađani verovatno i pamte jer je bila velika nestašica kafe, tad je bila drugačija logistička situacija nego danas. Danas je ima, Brazil je ove godine imao, 20. jula jednu specifičnu situaciju, a to je da je temperatura pala ispod nule i to je uslovilo veliki gubitak prinosa. Pored toga, ova godina je bila jako specifična i dosta sušna, tako da je rod dosta smanjen. Ono što je dobro je da je prethodna godina bila jako dobra, tako da su bile neke zalihe od prethodne godine, što je u neku ruku ublažilo pad roda ove godine”, rekao je Bogunović za RTS.

Kaže da se situacija iz Brazila dosta odrazila na cenu na berzi, te da je kafa poskupela za više od 100 odsto. Poskupljenje arabike dovelo je do toga da, zbog veće potražnje, skoči cena i arabuste, koja je ove godine, kako kaže, fantastično rodila.

Bogunović objašnjava da na uvećanje cene kafe utiče i poskuljenje transporta, te da je i transport sa nekih 1.000 otišao na 10.000 dolara.

Ističe da se u poslednje četiri godine cena kafe u prodavnicama nije menjala.

“Akciza na kafu je rasla 8,4 odsto, ali su proizvođači primili na sebe taj udar i nisu uopšte menjali cene. I doskoro nije ni bilo povećanja cena na tržištu. Tek su počele skoro da se dešavaju, s obzirom na to da su nove nabavke dosta više… Neki su već krenuli sa dizanjem cena, ali ono što je dobro je da neće svi odjednom da dižu cenu maksimalno, svi će gledati da to maksimalno amortizuju. Vrlo je očekivano da će cena ići za 10 odsto gore za ovaj prvi period, verovatno se posle neće dirati do kraje godine, ali je sasvim sigurno očekivati da će naredne godine ta cena ići bar za još jedno pet posto gore”, rekao je Bogunović.

Naveo je da nove cene treba očekivati od oktobra, te da bi 200 grama kafe u prodavnicama moglo da košta od 270 do 300 dinara, za razliku od trenutne cene koja se kreće od 220 do 240 dinara.

Kako kaže, na cenu kafe utiče i pandemija, ali u poslednjih godinu i po dana nije porasla potrošnja, jer nisu radili ugostiteljski objekti u kojima se popije najviše kafe – naročito filter i espreso.

Napomenuo je da postoji mogućnost da će neki sada, zbog jače cene, pokušati da nauštrb kvaliteta, kroz različite mešavine pojačaju sadržaj nekih drugih surogata kafe, ali da će, zbog novog pravilnika o kvalitetu, to biti istaknuto na deklaraciji.

“Potrošač može da vidi na samoj kesici šta je sadržaj te kafe, u kom procentu se nalazi određeni dodatak, i da sam može da donese odluku kog kvaliteta kafu će piti i naravno u skladu sa tim da je plati”, rekao je Bogunović.

Prema njegovim rečima, Srbija je u samom vrhu po ispijanju kafe, a više od nas piju je Norvežani – čak 10 kilograma godišnje po čoveku.