Svaka zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu tokom trudnoće i nakon porođaja – to propisuje Zakon o radu. Ipak, kakva će ta zaštita i biti određuje Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Za dve i po godine primene pokazalo se da mame koje nisu angažovane po ugovoru o radu i preduzetnice imaju drugačiji tretman u odnosu na žene u radnom odnosu. Kako to u praksi izgleda osetila je tridesettrogodišnja Ana Marija koja već šest godina vodi Centar za studije u inostranstvu, a pre devet meseci postala je i mama.

“Ja nikada nisam uzela ni porodiljsko, ni trudničko bolovanje niti odsustvo radi nege deteta zato što mi je to bilo suviše komplikovano i nije mi se isplatilo. Država je propisala da ko ima svoju preduzetničku radnju, koja je paušalno oporezovana, mora da bi dobio 200 evra od države, da zaposli poslovođu, znači da nekog plati da mu vodi radnju ili da odluči da tu radnju stavi u mirovanje i da im posao ne radi. To je jedna kontradiktorna odluka, jer vi ste u poslu i ne možete vi sada sve da zaustavite zato što ste dobili dete i država time zaista diskriminiše majke preduzetnice”, objašnjava Ana Marija Kopert.

Diskriminisane su, kažu uduženja, i mame koje imaju visoka primanja – za njih je država procenila da su im tokom trajanja porodiljskog dovoljne tri prosečne plate. Nižu platu od one koju su imale pre odlaska, imaju i sve mame koje su radile manje od 18 meseci.

“Mi tražimo izmene koje obuhvataju da sve mame budu jednako tretirane i da se njihova naknada zarada obračunava za 12 meseci, koliko će tu naknadu i primati. U ovom trenutku je to 18 meseci, mnoge mame bivaju oštećene, jer u nekom periodu možda nisu radile ili su imale manju platu. Mi tražimo od države da sada ozbiljno uzme u razmatranje ovaj zakon i da zaista reši probleme”, naglašava Ana Babović iz udruženja “Srbija u pokretu”.

Konkretne predloge za rešenje problema četiri udruženja poslala su na adresu resornog ministarstva, gde kažu da će biti razmotreni.

Podsećaju da izmene koje je ministarstvo sastavilo predviđaju da, između ostalog, mame dece sa invaliditetom mogu da koriste i posebnu negu deteta i dodatak za pomoć i negu drugog lica, što ranije nije bio slučaj.

Promene će važiti i za žene poljoprivredne osiguranike, pa će obračunski period za ostvarivanje prava na ostale naknade biti smanjen sa 24 na 18 meseci.

“Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom doprineo je daljem unapređenju podršci porodicama kroz uvođenje novih prava i povećanje iznosa roditeljskog dodatka. Zakon se može dodatno unapređivati kao što se predlaže i kroz Nacrt koji je trenutno u proceduri, ali su i sva dalja unapređenja limitirana raspoloživim budžetskim sredstvima,” navodi se u saopštenju Ministarstva za demografiju i porodicu.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom je u decembru 2017. usvojen po hitnom postupku sa još 36 zakona. Primena je počela sredinom naredne godine.