Jedino borska i majdanpečka opština sa 36 otkrivenih pećina prednjače ispred Kučeva, napisao je u svom radu dr. Lazarević. – Bog i priroda su ovom kraju dali četiri poznate pećine: Ceromošnju, Ravništanku, Ševičku i Dubočku, sve su jedinstvene i različite od bilo koje druge na svetu.
Dubočka pećina je sa svojih 2.275 metara jedna od najdužih pećina u Srbiji. Nalazi se na severu Zviške kotline, u podnožju Zviških planina, na suprotnom kraju opštinske teritorije u odnosu na pećine Ceremošnja i Ravništarka.
U ataru je živopisnog sela Duboka po kome je i dobila ime, u blizini lokalnog asfaltnog puta Duboka – Radenka, oko osam kilometara daleko od magistralnog puta Kučevo – Majdanpek – Negotin. Dubočka pećina nije uređena i nepristupačna je za posetioce. NJena mistična prošlost i danas izaziva divljenje i strah.
– Iako pećina još uvek nije adekvatno uređena za turističke posete, prilaz do nje je lako dostupan. Posebno je impresivan ulaz, širok 25 i visok 20 metara. Glavni pećinski kanal u svom početnom delu, gigantskih je razmera širok do 40 i visok do 31 metara. Prohodan je u dužini od 132 metara, dokle dopire i dnevno svetlo ali je siromašan nakitom. Pećinski nakit se nalazi u udaljenim kanalima, do kojih se može doći samo uz adekvatnu speleološku opremu. Kroz pećinu periodično protiče Ponorska reka. U kratkoj, živopisnoj klisuri u podnožju pećine može se videti nekoliko neobično lepih malih vodopada. Ogroman ulaz, prostrani ulazni kanal, kao i prelepa okolina, dovoljna su preporuka za posetu ovoj neobičnoj pećini. Dubočka pećina je od Kučeva udaljena 20, a od Beograda 150 kilometara.
– Dvorana ,,Carska riznica” je dugačka 37 metara, široka do 22 i visoka 10 metara. Ovo je najlepši deo Dubočke pećine. Dvorana je krcata raznovrsnim pećinskim nakitom od snežno – belog iskričavog kalcita, sa tavanicom načičkanom sa hiljadama stalaktita, dodao je Lazarević.
Dubočka pećina je bila stanište neolitskog čoveka. U pećini su pronađene kosti pećinskog medveda, zubi dinoterijuma, koštane igle i druga ljudska oruđa.
Rusaljka
“Rusaljkin kanal” je dugačak 380 metara, a sa sporednim kanalima 472 metara. Predstavlja drugu, mlađu fazu speleosistema Dubočke pećine. Ovaj kanal je vrlo uzan i nizak, a njegova širina iznosi 2-3 m. Na jednom mestu, po sredini kanala nalazi se zid od spojenih belih stalaktita i stalagmita ispred koga je postolje visine od jednog metra na kojem se nalazi figura, koja liči na lice žene sa smeđom kosom. Figura je nazvana Rusaljka, po ženama – Rusaljkama, koje su deo jednog čudnog, mitskog običaja po kojem je selo Duboka nadaleko poznato.
Preteška đačka torba, jedan od uzroka deformiteta kičmenog stuba. Kod četvrtine dece, na sistematskim pregledima uočava se loše držanje tela koje prethodi deformitetima kičmenog stuba, najčešće skoliozi, odnosno krivljenju kičmenog stuba u stranu ili pak krivljenju kičme napred ili nazad.
Tim povodom, dr Snežana Stojković, pedijatar u školskom dispanzeru u Požarevcu, izjavila je da se deformiteti javljaju već od trećeg razreda osnovne škole.
– Već u prvom, odnosno trećem razredu, obraćamo pažnju na deformitete kičmenog stuba i uglavnom kod većine dece vidimo loše telesno držanje, a kod pojedine dece počinje skolioza.
Ona kaže da su “krivci” lošeg telesnog držanja, između ostalog, đačke torbe, koje su preteške za mlađi uzrast.
– Đačke torbe su baš teške i mi to primećujemo na sistematskim pregledima, ističe Stojkovićeva i dodaje da se ta deca upućuju fizijatru da rade određene vežbe, kako ne bi došlo do značajnijeg krivljenja kičmenog stuba i nošenja midera. Kao jedan od vidova prevencije su bavljenje fizičkom aktivnošću, posebno sportom koji istežu kičmu i kičmeni stub, pravilno držanje tela i lakše đačke torbe.
– Veoma je bitno da se izvrši restrikcija nošenja školskog pribora. Vidim da pojedina dečica čak i vuku torbe, jer je problem da ih nose pošto su teške. Čim se uoči deformitet odmah se mora reagovati, jer ukoliko se deformitet uoči u kasnijem uzrastu odnosno kod starijih učenika, tada je već kasno i sledi nošenje midera, naglašava Stojković.
Kao jedno od rešenja nameću se školski ormarići kako đaci ne bi svakog dana nosili rančeve pune knjiga. U većini požarevačkih osnovnih škola uglavnom nema ormarića za odlaganje školskih knjiga. Učiteljice u osnovnoj školi “Dositej Obradović” kažu da u njihovim učionicama uglavnom ima ormarića za mlađi uzrast, dok učenici starijih razreda nemaju gde da odlažu knjige i školski pribor, te su im rančevi preteški.
Dobrovoljni prilozi za ormariće
Direktor Osnovne škole “Kralj Aleksandar I” Goran Seger kaže da u pojedinim učionicama u školi ima ormarića, ali da je to nedovoljno. “Mi ćemo uskoro organizovati akciju prikupljanja priloga za kupovinu školskih ormarića. Naime, nastavnički hor u našoj školi održaće koncert u Centru za kulturu, gde će se prikupljati dobrovoljni prilog kako bi učenicima ove škole obezbedili školske ormariće”, izjavio je Seger.
Kao proba, kao eksperiment, kao znatiželja i dilema da li se digitalni zvuk koji je prenesen putem interneta kroz IP adresu može čuti na nekom drugom najbližem mogućem računaru. Da, uspeo je eksperiment. Bez zakupljenog servera, web sajta, bilo kakvog zvaničnog reklamiranja osim “došaptavanja” sa najbližim ljudima u tom trenutku i baš na taj način stvoren je i počeo sa radom 5. marta 2009. godine Urban City radio!
Vrlo brzo, kroz par dana, ono što je pre svega najpotrebnije jednom radiju je identifikacija, džingl, maska, odnosno neki tamo čika ili teta koji će s vremena na vreme izgovoriti to ime: Urban City radio.
Od samog početka, a i do današnjeg dana formirana je jedna navika ili bolje reći kvalitet od samog početka u izboru identifikacionog vokala. Siniša Milošević, tada kao spiker nacionalnog Radija S, a danas ni sam ne znam gde se sve njegov glas može čuti, ali recimo za ljubitelje dobrih filmova, kao najava za iste, odnosno ko god je kad kad pustio Cinemaniju, a slušao Urban City radio mogao je da primeti nešto što je negde već čuo.
Organizacije letnje žurke na plaži (bager) 2009.
Nikako ne smem da zaboravim logo koji je takođe nastao u to vreme idejom Miše Pečića koji je nacrtao jedinstven logo koji se i dan danas koristi.
Kao takav, jedva “vidljiv”, ili bolje reći jako stidljiv internet radio tog marta 2009. je tek dobio identifikaciju, pa je usledila i facebook stranica ili profil na samom početku, a ono što je falilo je naravno web sajt.
Prvi sajt ili bolje reći stranica nikla je sredinom aprila 2009. godine sa jednom prostom funkciom: Pusti radio.
I tako sa već formiranom programskom šemom i entuzijazmom pre svega, Urban City radio proširio se internet nebom kroz Požarevac, ali i Srbiju. U tom trenutku kao internet radio stanica mogao se meriti i sa onim kvalitetnijim i slušanim FM ili bar kako su tih godina se hvalili neki lokalni mediji i najslušanijim radio stanicama.
Pre svega okrenut dance, RMX-ima pop hitova, Urban City radio stvorio je jednu upečatljivu ciljnu grupu, a vreme nadolazećih pop/rock hitova, kao i nezaboravne pesme 80-ih pa nadalje tražili su nešto više od toga. Tako je odlučeno da se 8. marta pokrene i Urban City radio 2 koji je i dan danas pokazao da je bio pravi pogodak jer je slušaniji od prvog, a kasnije i od svog mlađeg brata Urban City radija 3.
DJ rezidentura u Bambi parku 2009.
Da se reči previše ne bi potrošile oko radija i ovog osmog rođendana, preskočiću neke godine koje su dolazile i sve razne moguće probleme koje su pratile rad Urban City radija kao što su internet, striming, domen, hosting, pa i mržnja određenih ljudi, ako se tako uopšte mogu nazvati prema nečemu što ni na koji način ne predstavlja konkurenciju u zaradi tih nazovimo velikih firmi ili bar koji misle da jesu, a i ubedili su sebe u to posle mnogo godina.
Kako se godinama internet i sama tehnologija od te 2009. godije širila i razvijala, od onih “glupih telefona” dobili smo najsavremenije sa sve više mogućnosti, pa se i na taj način širilo ime Urban City radija kao i mogućnosti.
Ljubičevske Konjičke igre 2010. i puštanje muzike sa glavne bine i iste večeri žurka u tadašnjem Crystal park-u
Od samog početka pa i do današnjeg dana Urban City radio niko nije finansirao, donirao, ulagao bilo kakvim novčanim sredstima osim privatnih jedva skupljenim sredstvima za one osnovne stvari, da ne zvuči kao žaljenje, postoji mnogo medija u Srbiji koji zaslužuju više naravno, ali su u sličnoj situaciji. 2012. godine dobijamo poziv glavne menadžerke EXIT festivala oko saradnje koja traje naravno i danas, što sa još jedne strane predstavlja snagu ideje i borbe za prave vrednosti u Srbiji, ali i na lokalnom i regionalnom nivou, da se želja, kvalitet i iskrenost prema najbitnijem faktoru – LJUDIMA koji nas prate bude na pravom mestu, gde ćemo pre svega prihvatiti kritike i zamerke koje se naravno javljaju kroz ovakav posao, ali ne i mržnju, jer nema mesta za mržnju!
Da misao iz prethodnog pasusa ne bi pobegla negde, sredinom 2015. godine inicijativa je počela da se širi ka facebook stranici, koja je u tom trenutku brojala oko 600 fanova. Objavljivanjem raznih zanimljivosti, udarnih vesti, deljenjem drugih web portala oko određenih aktuelnosti, ali pre svega muzičkim dešavanjima, stranica je rasla, pa je tako sredinom 2016. godine brojala oko 3500 fanova.
Velikim zalaganjem da ta neka bitna vest, naročito vezana za Požarevac i okolinu kroz slike pogrešno i bahatog parkiranja automobila i svega onoga što je u tom trenutku bio zaštitni znak stranice okupljao je iz dana u dan sve više građana Požarevca, a do današnjeg dana ima nas nešto više od 13.000 što Urban City čini među najpopularnijom stranicom na facebook-u u Braničevskom okrugu.
Medijsko sponzorstvo tada čuvenog Belgrade Foam Fest-a u Beogradskoj areni 2009/2010.
Posle više meseci razmišljanja, proračuna, 27. oktobra 2016. godine lansiran je i zvaničan web portal Urban City radija, koji je na neki način pokrenuo celu ovu priču na neki viši nivo, onaj koji je falio sve ove godine.
Danas 5. marta web portal Urban City je najčitaniji web portal u Braničevskom okrugu koji kao zaštitni znak ima vesti koje su u većini slučajeva najbrže i najneutralnije u bilo kom smislu, a u interesu svih onih koji nas iz dana u dan prate sve više.
Potpise za kandidaturu Aleksandra Vučića predali su predsednik Izvršnog odbora SNS-a Darko Glišić, potpredsednici Glavnog odbora SNS-a Marko Đurić, Marija Obradović, Milenko Jovanov i Miloš Vučević, kao i predstavnici koalicionih partnera Ivica Dačić, Milan Krkobabić i Ištvan Pastor, a kutije sa potpisima unelo je oko 20 pristalica SNS u jaknama na kojima je pisao izborni slogan “Aleksandar Vučić brže, jače, bolje”.
Partije vladajuće koalicije ranije su odlučile da će Vučić biti zajednički kandidat za predsednika Srbije.
Potpredsednik SNS Miloš Vučević rekao je da je ta stranka kandidovala najboljeg iz svojih redova i da je Vučić garant političke stabilnosti u Srbiji.
“Svi zajedno, uz pomoć građana nećemo dozvoliti makedonski, rumunski ili ukrajinski scenario. Izborna trka će biti neizvesna. Neće biti lako, ali sam siguran da će se građani odlučiti za nastavak razvoja Srbije”, rekao je Vučević novinarima u RIK-u.
Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić rekao je da činjenica da je prikupljeno oko 60.000 potpisa podrške govori o tome da su ljudi prepoznali da je vladajuća koalicija izabrala pravog kandidata.
Izbori su raspisani u četvrtak, a kandidati treba da podnesu kandidaturu do 20 dana pred izbore, koji su zakazani za 2. april.
“Ovde nema partijskih razlika. Samo SPS je prikupio 12.000 potpisa, što je pokazalo da je naš predlog široko i masovno prihvaćen. Vučić treba da pobedi da bi Srbija sačuvala političku stabilnost i kontinuitet. Da nastavimo putem kojim koračamo, da stvaramo jaku zemlju, da građani žive onako kako žive građani u modernoj evropi”, rekao je Dačić.
On je dodao da od opozicije nije čuo programske ideje i stavove o najvažnijim temama, već samo kritike na račun Aleksandra Vučića. Dačić je dodao da ne sumnja da će Vučić pobediti.
“Pa zar mislite da bih ja sa ovoliko godina političkog iskustva podržao nekoga ko neće pobediti”, rekao je on.
Predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije Milan Krkobabić izjavio je da su pred Srbijom teška vremena i da su za takva vremena potrebni ozbiljni, odlučni i hrabri ljudi i ocenio da je Vučić takav kandidat.
“Naš kandidat za predsednika republike Aleksandar Vučić ispunjava sve te uslove. Ozbiljni poslovi i ozbiljan čovek”, rekao je Krkobabić.
Predsednik Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić rekao je da je ta stranka podržala Vučića jer želi kontinuitet, kroz ekonomsko osnaživanje Srbije, nastavak evropskih integracija i političku stabilnost, koja je kao politička vrednost ugrožena širom sveta.
“Očekujem da će Aleksandar Vučić biti predsednik i onima koji su glasali za njega i onima koji su protiv njega”, rekao je Ljajić i dodao da mu se čini da će kampanja proteći u znaku kritika Aleksandra Vučića.
Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor rekao je da je juče veliki broj Mađara iz Vojvodine potpisalo podršku Vučićevoj kandidaturi za predsednika Srbije, a da je SVM sa SNS proteklih godina imao partnerske razloge. Kao razlog za podršku on je naveo i dobre odnose Mađarske i Srbije u protekle tri godine, kao i da je, kako je rekao, Vučić imao sluha za manjine u Srbiji.
“Ali politika nije i ne može biti lišena ličnih motiva. Aleksandar Vučić je meni bio prijatelj i partner”, rekao je Pastor i dodao da je prirodno da podrži kandidata SNS jer su u istom narodnjačkom klubu u Evropskom parlamentu, a da porodica treba da se međusobno podržava.
Potpise su predali bivši selektor košarkaške reprezentacije Srbije Dušan Duda Ivković, Saša Janković i predstavnici Grupe građana „Za Srbiju bez straha” koja kandiduje Jankovića za predsednika Republike Srbije.
On je uhapšen u akciji smederevske policije u sredu. Sa njim su privedeni još dva momka.
“Osumnjičeni su uhapšeni posle dužeg operativnog rada. Kod njih je, u nekoliko odvojenih pretresa, nađeno i zaplenjeno 356 grama amfetamina, 168 grama marihuane i 83 tablete za koje policija pretpostavlja da su ekstazi. Ova trojka je osumnjičena da je ekstazi i marihuanu prodavala narkomanima u centru Smedereva, a ‘posao’ su proširili i na Požarevac i Petrovac na Mlavi”, kazao je sagovornik “Blica” blizak istrazi.
Najinteresantniji među trojicom osumnjičenih dilera je N. D, sin penzionisanog inspektora, koji je upravo radio na borbi protiv droge.
“Ni taj ‘pedigre’ mu nije pomogao da mu ne budu stavljene lisice na ruke zbog trgovine drogom”, dodaje sagovornik ovog lista.
Ime se još uvek čuva u strogoj tajnosti unutar same organizacije i samo nekoliko osoba trenutno zna o kome se radi. Međutim, ono što je poznato je činjenica da je uobičajen honorar ovog benda često viši od milion dolara što znači da se radi o nekome iz malobrojne grupe najvećih, takozvanih stadionskih atrakcija! Retki su i festivali u svetu koji imaju bendove teške čak sedam cifara, jer se zna da je to rezervisano samo za najskuplje festivale poput britanskog giganta Glastoberija ili američkog megafestivala Koačele, čije cene ulaznica premašuju i 300 evra.
Takođe, ono što je pouzdano je da ovaj bend nikad nije bio u regionu, iako su gotovo svi vodeći domaći organizatori pokušavali da ih dovedu na Ušće. Višegodišnje pregovore sa Egzitom može da presudi upravo jedini slobodan datum benda – sreda, 5. jul! Budući da festival EXIT počinje dan nakon tog datuma, organizatori su za ovu priliku odlučili da dodaju takozvani nulti dan i da bend ugoste dan ranije na glavnoj festivalskoj bini uz svu spektakularnu produkciju koja za tu priliku stiže u Novi Sad.
Biće to ujedno i novi specijalni Get EXITed događaj, poput onog na kojem je pre dve godine na Ušću nastupio Robi Vilijams, a dobra vest za sve fanove Egzita je da će najverovatnije biti moguće da se uz kartu za ostala četiri dana, uz neku manju doplatu, uživo gleda i ovaj bend, čije ulaznice na turneji nisu ispod 100 evra!
Naš izvor navodi da su pregovori zaista odmakli daleko i da je ugovor skoro završen, ali da je cela stvar zapela kod visine cena ulaznica i da stvari nisu sasvim izvesne. Pored cena ulaznica koje su višestruko niže od uobičajenih, menadžmentu benda je posebno sporna niska cena doplate za kupce EXIT ulaznica i gledaju da to ograniče maksimalno kako bi im se koncert uopšte isplatio.
Kontaktirali smo i Egzit koji takođe drži ime u tajnosti, ali potvrđuje naša saznanja.
– Istina je da pregovaramo sa jednim od najvećih svetskih bendova, ali je neizvesno da li će pregovori uroditi plodom, zbog čega ne možemo da otkrijemo o kome se radi. Mi insistiramo da cena za kupce u Srbiji bude što pristupačnija, kao i da postojeći kupci EXIT ulaznica imaju mogućnost minimalne doplate za ovaj koncert. Iz ličnih kontakata koje imamo, znamo da bend jako želi da nastupi na Egzitu, ali menadžment želi da cene ulaznica budu što bliže njihovim redovnim na turneji, koje su za naše pojmove ipak previsoke. Njihovi argumenti su izrazito visoki troškovi turneje koju prati superiorna tehnička produkcija i tim od preko 50 ljudi, dok mi insistiramo na platežnoj moći domaće publike. Videćemo čiji argumenti će prevagnuti– poručuju iz Egzita.
Teodorova ili Todorova subota uvek pada u prvu subotu Velikog Vaskršnjeg posta.
Todorovu subotu, ili Todoricu, slavio je esnaf pekara.
OBIČAJI
Na današnji dan se u selima istočne Srbije priprema žito, odnosno, koljivo, kao za svaku Krsnu slavu. Pravi se i kolač na kome se obavezno nalaze ukrasi u obliku konja ili potkovice.
Na taj dan se pali smeće (radi zaštite, tj. za zdravlje konja i porodice, radi odavanja poštovanja demonima i kao zaštita od zmija).
Žene na Todorovu subotu ne smeju da peru kosu, u kući se ne sme paliti vatra (jer demoni ne vole dim), a decu treba okupati pre konjskih trka.
Neveste se tog dana ne smeju češljati zbog zmija (jer se one nalaze u konjskoj dlaci). Mnogi i danas veruju da potkovica donosi sreću. Todorov kult, kao ostatak tračkog konjanika, prisutan je u Istočnoj Srbiji, dok je u drugim delovima gotovo nestao.
Danas, 4. marta 2017. organizovane su tradiocionalne konjičke trke u Kasidolu.
Održane su tri galopske trke i to:
“Memorijal Zorana Ivića Miglje” 1200m, za sva grla od 3 godine i starija.
“Sveti Todor” 1600m, za sva grla od 3 godine i starija.
“Pehar sela Kasidol” 1000m, za sva grla od 3 godine i starija ( pravo učešća imali samo članovi konjičkog društva Knez Mihailo).
U pauzama izmedju trka održana je parada fijakera.
Današnjim trkama prisustvovao je i gradonačelnik grada Požarevca Bane Spasović sa saradnicima i tom prilikom obratio se prisutnim medijima:
“Svi ovi ljudi ovde dolaze da obeležimo ovaj dan i tu su svi oni ljudi kojima je stalo do konjičkog sporta i koji su ljubitelji ovih najplemenitijih životinja – konja. lokalna samouprava je prošle godine rekla da će uložiti velika sredstva, naravno da smo preko društva “Knez Mihajlo” preusmerili određena sredstva da bi se održale ove trke ovde i da nije Kasidola i Kasidolaca, verovatno tako ne bi bilo i dobrih Ljubičevskih konjičkih igara.”
III period igre gosti kreću znatno angažovanije i opuštenije, da bi pravu sliku o sebi i svojoj igri, naročito u odbrani, pokazali u poslednjem periodu igre, dozvolivši domaćinu da ubaci samo 7 poena.
Ekipa KK „Požarevac“ se posle XVII kola nalazi na deobi prvog mesta sa skorom od 16 pobeda i 1 porazom.
U narednom XVIII kolu ekipa Požarevca ugostiće komšije iz Petrovca, ekipu Sloge. Utakmica se igra u subotu 11.03.2017. sa početkom u 16 časova u KSC Požarevac.
Koncert Gergieva u tom gradu je ranije zabranjen, podsećaju u Građanskoj inicijativi “Koncert Vlada Georgieva – ipak ćemo održati” i dodaju da su dešavanja na Trgu mogla uživo na internetu da se gledaju preko kamera koje pokrivaju taj prostor.
U inicijativi je ranije rečeno da večeras neće biti struje, jer će biti isključena na području oko Trga Republike.
Izvor blizak Gradskoj upravi rekao je ua agenciju Beta da “struje neće biti” na prostoru Trga Republike gde je zakazan protest, a kako je dodao taj izvor, “ako bude potrebno, neće je biti ni u celom gradu”.
Organizatori skupa pozvali su učesnike da protest bude miran i dostojanstven i “veran svojoj izvornoj ideji”.
“Nema stranačkih zastava, nema političara za mikrofonom, nema uvreda ni mržnje. Na eventualne provokacije odgovaramo prezirom i smehom. Naš odgovor je pesma. Danas nas gleda cela Srbija, pokažimo joj koliko lepi i ponosni možemo da budemo”, navodi se na Fejsbuk stranici inicijative koja organizuje skup.
Betin izveštač iz Smedereva javlja da su pištaljke u prodavnicama danas poskupele sa 20 na 40 dinara.
Vlado Georgiev rekao je da će u Smederevu biti u publici, umesto na bini jer je njegov koncert zabranjen, i dodao da drugi razlog za zabranu koncerta ne zna osim taj što je javno podržao Sašu Jankovića, kandidata za predsednika Srbije. Skup se organizuje pošto je u više navrata otkazan njegov koncert.
U Požarevcu su se juče prikupljali potpisi za kandidaturu Aleksandra Vučića u organizaciji Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Požarevcu u prostorijama stranke. Za manje od osam časova prikupljeno je oko 800 potpisa. Gradonačelnik grada Požarevca Bane Spasović obratio se prisutnim medijima:
Ovom tužilaštvu je dana 23.11.2016. godine od strane PU Požarevac dostavljena krivična prijava protiv Z.O. iz Velikog Crnića zbog gore navedenog krivičnog dela, te je odmah na predlog ovog tužilaštva prema okrivljenom bio određen pritvor, koji je po isteku dva meseca zamenjen merom Zabrana prilaska maloletnoj oštećenoj i merom Zabrana napuštanja boravišta.
Optužni predlog je podnet zbog postojanja opravdane sumnje da je okrivljeni tokom 2015. i 2016. godine koristeći prijateljske odnose sa porodicom maloletne oštećene( rođ.2006 godine) u više navrata je pozivao u svoju kuću, kupovao joj slatkiše, te je dodirivao u predelu butina, zadnjice i između nogu, a dana 18.11.2016. godine je odveo u lokalnu prodavnicu gde joj je rekao da odabere nešto od slatkiša da joj kupi, dok je on za to vreme prislanjao glavu uz njeno rame, ljubio je po vratu i licu, držeći ruku na njenoj zadnjici i predelu ispod struka.
U podnetom optužnom predlogu predloženo je da se okrivljenom izrekne kazna zatvora u trajanju od najmanje dve godine, kao i mera bezbednosti Zabrana približavanja i komunikacije sa maloletnom oštećenom u trajanju od 3 godine od pravnosnažnosti presude.
Na Srebrnom jezeru delegaciju su dočekali predsednik opštine, Dragan Milić, i koordinator Austrijske razvojne agencije – ADA u Srbiji, Klaus Koper (Klaus Kapper).
Kako je većina članova COELA po prvi put u Republici Srbiji, ova poseta bila je izuzetna prilika da se upoznaju i sa našim turističkim potencijalima i gastronomijom te kulturnim znamenitostima ovog kraja. Gosti su dočekani na tradicionalan način, uz srpsku pogaču i so, a pored osveženja poslužena je i izvrsna srpska rakija, dunjevača i šljivovica.
Zahvalivši gostima na ovoj izuzento značajnoj poseti, predsednik opštine je izrazio zadovoljstvo njihovim interesovanjem za naš region i upoznao ih sa projektom sistema za vodosnabdevanje, vrednosti 4,5 miliona evra, ključnog za razvoj turizma i privlačenje novih invesiticija. Osvrnuvši se i na Golubačku tvrđavu, finansiranu istim projektom, čiji je obilazak takođe planiran ovom posetom, on je istakao da opština nastoji da uveže regionalnu turističku ponudu kako bi gostima ponudila što kvalitetniju uslugu.
Prisutnima se obratio i gospodin Klaus Koper koji je ovom prilikom istakao odličnu saradnju sa lokalnom samoupravom i predstavio detalje projekta koji je finansirala Evropska unija, a implementirala Austrijska razvojna agencija, kroz program „Socio-ekonomski razvoj dunavske regije u Srbiji“ (SEDDSR), a koji će ujedno omogućiti i dodatno zapošljavanje lokalnog stanovništva.
Gospodin Fabian Psaila, predstavnik Malte koja predsedava Savetu Evropske unije i na čiji je predlog dogovorena poseta Republici Srbiji, zahvalio se domaćinima u ime članova Radne grupe.
Sa tehničkim detaljima sistema vodosnabdevanja delegaciju je, prilikom razgledanja objekta, upoznao Srđan Radović, menadžer projekta. Ovaj infrastrukturni projekat predstavlja deo genaralnog projekta vodosnabdevanja opštine Veliko Gradište i prvu fazu rešavanja problema vodosnabdevanja na teritoriji opštine Veliko Gradište Gradište, uključujući i seoska naselja. Krajnju korist od ovog projekta imaće 25.000 ljudi. Značajno je da će magistralnim potisnim cevovodom, od autokampa do Konglavice, i rezervoarom na Kongavici, u završnom delu druge etape generalnog projekta, voda biti dostupna naseljima u podnožju Konglavice koja nisu priključena na vodovodnu mrežu.
1. U BIRAČKI SPISAK UPISUJU SE LICA KOJA IMAJU BIRAČKO PRAVO, A NAKON DONOŠENjA ODLUKE O RASPISIVANjU IZBORA I MALOLETNA LICA KOJA BIRAČKO PRAVO STIČU NAJKASNIJE NA DAN IZBORA.
2. IZLAŽE SE NA UVID DEO JEDINSTVENOG BIRAČKOG SPISKA ZA PODRUČJE GRADA POŽAREVCA RADI PROVERE DA LI SU GRAĐANI UPISANI U BIRAČKI SPISAK I DA LI SU UPISANI PODACI TAČNI.
UVID SE MOŽE IZVRŠITI NEPOSREDNO, U SEDIŠTU GRADSKE UPRAVE GRADA POŽAREVCA, ULICA DRINSKA broj 2, U KANCELARIJI broj 23, od 7,30 do 15,30 časova ILI ELEKTRONSKIM PUTEM NA ZVANIČNOJ INTERNET STRANICI MINISTARSTVA DRŽAVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE, UNOŠENjEM PODATKA O JEDINSTVENOM MATIČNOM BROJU GRAĐANA, KAO I SLANjEM SMS PORUKE SA OVIM PODATKOM NA BROJ TELEFONA KOJI SE OBJAVLjUJE U SREDSTVIMA JAVNOG INFORMISANjA I NA NAVEDENOJ INTERNET STRANICI MINISTARSTVA.
OD UTVRĐIVANjA LISTE KANDIDATA ZA IZBOR PREDSEDNIKA REPUBLIKE, PRAVO NA UVID U BIRAČKI SPISAK IMA PREDLAGAČ KANDIDATA ILI LICE KOJE ON OVLASTI U SKLADU SA ZAKONOM.
3. DO ZAKLjUČENjA BIRAČKOG SPISKA, ODNOSNO do17. marta 2017. godine u 24 časa, GRAĐANI I PREDLAGAČI KANDIDATA KOJI SE NALAZE NA UTVRĐENOJ LISTI KANDIDATA ZA IZBOR PREDSEDNIKA REPUBLIKEILI LICE KOJE ONIOVLASTE MOGU ZAHTEVATI DONOŠENjE REŠENjA NA KOJIMA SE ZASNIVAJU PROMENE U BIRAČKOM SPISKU (UPIS, BRISANjE, IZMENU, DOPUNU ILI ISPRAVKU) OD STRANE GRADSKE UPRAVE GRADA POŽAREVCA, U KANCELARIJI broj 23.
4. OD ZAKLjUČENjA BIRAČKOG SPISKA, ODNOSNO od 18. marta 2017. godine, SVE do 72 časa PRE DANA IZBORA, ODNOSNO do29. marta 2017. godine u24,00 časa, MINISTARSTVO DRŽAVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE DONOSI REŠENjA NA KOJIMA SE ZASNIVAJU PROMENE U BIRAČKOM SPISKU (UPIS, BRISANjE, IZMENU, DOPUNU ILI ISPRAVKU).
5. GRAĐANI MOGU, NAJKASNIJE PET DANA PRE DANA ZAKLjUČENjA BIRAČKOG SPISKA, ODNOSNO do11. marta 2017. godine u 24,00 časa, PODNETI ZAHTEV GRADSKOJ UPRAVI GRADA POŽAREVCA, U KANCELARIJI broj 23, DA SE U BIRAČKI SPISAK UPIŠE PODATAK DA ĆE BIRAČ NA PREDSTOJEĆIM IZBORIMA ZA IZBOR PREDSEDNIKA REPUBLIKEGLASATI PREMA MESTU BORAVIŠTA U ZEMLjI, KAO I DA BIRAČ KOJI IMA BORAVIŠTE U INOSTRANSTVU MOŽE PREKO DIPLOMATSKO-KONZULARNOG PREDSTAVNIŠTA REPUBLIKE SRBIJE PODNETI GRADSKOJ UPRAVI PO MESTU NjEGOVOG PREBIVALIŠTA U ZEMLjI ZAHTEV ZA DAVANjE OBAVEŠTENjA O PODACIMA KOJI SU O NjEMU UPISANI U BIRAČKI SPISAK.
6. SVE INFORMACIJE MOGU SE DOBITI NA TELEFON 012-539-708.
Te tri kompanije zasada su, po ceni od 500.000 dinara, otkupile tendersku dokumentaciju pred prodaju, koja će biti održana 21. aprila u Kikindi u 12 sati, u Centru za stručno usavršavanje, izjavila je stečajna upravnica Baninija Dragana Galić.
Prema nekim ranijim informacijama, za kupovinu Baninija zainteresovano je desetak kupaca iz zemlje i inostranstva – Francuske, Italije, Rusije i Belorusije, a svi oni mogu da uđu u trku za kupovinu ako tendersku dokumentaciju otkupe do 16. marta.
Poznata kikindska fabrika, koja je u stečaju od aprila prošle godine, prodaje se na osnovu odluke Privrednog suda u Zrenjaninu. Stečaj je pokrenut na osnovu zahteva Societe Generale banke kako bi naplatila svoja potraživanja od oko 15 mil EUR, jer nije mogla da vrati novac.
Još 2013. Banini je ponudio unapred pripremljeni plan reorganizacije, ali su poverioci prošle godine konstatovali da taj plan nije ispoštovan, dok je zastupnik Baninija tvrdio suprotno. Nakon toga, pogone Baninija i oko 500 radnika zakupilo je preduzeće Konditori Malenčić.
Problemi Baninija počeli su 2010, kada se fabrika kreditno zadužila kod banaka radi izgradnje novog pogona na Teremijskom drumu. Ubrzo su počele da stižu visoke rate kredita koje su se uvećavale pa je fabrika sve više zapadala u dugove.
Vlasnik Industrije mesa Matijević Petar Matijević potvrdio je svoje interesovanje za kupovinu Baninija, ističući da još proučava dokumentaciju, uz konstataciju da se “ta firma svakako ne bi ni prodavala da valja”.
Skup je namenjen lokalnim samoupravama, institucijama i privrednim subjektima koji imaju želju da afirmišu svoje proizvode i usluge u cilju podizanja konkurentnosti i boljeg tržišnog pozicioniranja kroz zaštitu prava intelektualne svojine (žig, dizajn, novi tehnološki proces proizvodnje).
Cilj seminara je podizanje svesti o značaju intelektualne svojine za smanjenje sive ekonomije a u okviru aktivnosti podrške privredi u zaštiti i upravljanju intelektualnom svojinom kroz projekat Evropske unije VIP4SME na kome je Zavod intelektualnu svojinu Repiblike Srbije partner. Sa posebnom pažnjom obrađen je segment: „Razvoj novog proizvoda sa aspekta zaštite intelektualne svojine“ i segment: „Znakovi razlikovanja u funkciji brendiranja“.
U okviru primera iz prakse izuzetno interesovanje izazvali su predstavnici Opštine Žagubica, koji su izneli prepreke i probleme na koje su nailazili u postupku zaštite geografskog porekla za „Homoljski med“ i „Homoljski sir“. Njihova upornost i prepoznavanje značaja intelektualne svojine iznedrila je ova dva proizvoda iz oblasti poljoprivrede sa zaštićenim geografskim poreklom što je retkost u Republici Srbiji.
Proteklih godina na ovajkonkursprijavljivalo se ukupno preko 6.000 izvođača, a samo prošle godine od neverovatnih 1083 prijavljenih izvođača iz 28 zemalja, izabrano je 34 bendova i 10 didžejeva. Od toga, tri sastava nastupila su na Fusionu, ukupno sedam na Explosive bini, dok je Future Shock bina ugostila ukupno 24 izvođača iz Srbije, Grčke, Kanade, Rumunije, Hrvatske, BiH, Makedonije, kao i sa Kipra. Ove godine EXIT otvara svoja vrata za najbolje sastave i umetnike iz celog sveta, koji će nastupiti na binama širom Tvrđave, od kojih najveći broj dolazi na Future Shock Stage, posvećenu upravo muzičkim nadama, a nekima će biti pružena prilika da nastupe i na binama kao što su Fusion, Explosive, No Sleep Novi Sad, Radio AS FM, Urban Bug i Gaia eXperiment Trance Stage. Bendovi, didžejevi i kantautori već od danas mogu da se prijave putem aplikacije na sajtuwww.exitmusic.rs, akonkursće trajati do subote, 25. marta, kada je poslednji dan za popunjavanje prijave.
Marko Vidojković iz beogradskog sastava Crveni vetar pozvao je muzičare iz celog sveta da se prijave za nastup na festivalu: “Future Shock Stage na Exitu je odskočna daska iz snova za svaki novi bend. Odlično pozicionirana bina, sa vrhunskom opremom, sjajnim toncima i stejdž menadžerom koji je za bend nešto između dobrog duha i starijeg brata. Na ovoj bini si kao kod kuće, bez obzira da li si u bekstejdžu ili nastupaš ili gledaš nečiji nastup.”
Neophodno je da svi zainteresovani otvore profil i postave najmanje dve svoje numere ili DJ miksa putem striming servisa SoundCloud, te da ih uz prateću biografiju, fotografije i naznačen muzički žanr uvrste u svoju prijavu na sajtu www.exitmusic.rs. Za sve izvođače koji već imaju svoje profile na ovom sajtu, dovoljno je da na svojoj ličnoj stranici kliknu na prijavu za 2017. godinu.
Selektorski tim čine muzička novinarka RTS-a i autorka emisije “Bunt” Branka Glavonjić, voditelj i urednik emisije “Tri boje zvuka” Bojan Perić, muzički urednik MTV Adria i osnivač izdavačke kuće “Lampshade Media” Nikola Jovanović, suosnivač “Koncerta godine” i muzički urednik Radija Novi Sad, Obrad Boba Škrbić, radijski voditelji Dušan Majkić, Daško Milinović i Alma Kovčić, programski urednik Studentskog kulturnog centra Novi Sad, Igor “Zgro” Todorović. Među članovima žirija naći će se i glavni urednik Nocturne magazina, Marko Ristić, dok će svoj glas za najbolje dati i predstavnik programske produkcije EXIT Festivala, Milan Rakić i stejdž menadžeri bina No Sleep Novi Sad, Sagor Mešković, Urban Bug, Dušan Kuzmanov, Radio As FM, Marko Jovanović i Gaia eXperiment Trance Stage. Takođe će i publika imati priliku da da svoj glas, jer će oni sa najviše lajkova i podrške na Facebooku, Twitteru i SoundCloudu, imati i veće šanse da nastupe na Exitu.
Kombi prevoznici su pre nekoliko dana objavili da su sa resornim ministarstvom postigli dogovor i da će moći nesmetano i dalje da prevoze putnike. U Ministarstvu građevinarstva, međutim, tvrde da oni više neće moći da se bave ovom delatnošću na način kako su i oni i njihovi korisnici navikli. Prevoz od vrata do vrata ipak neće biti dozvoljen. Vlasnici će kombi vozila moći da iznajmljuju turistima, glumcima, muzičarima u organizovanim turama. To im omogućava Zakon o turizmu iz 2009. godine, ali je potrebno da se preregistruju.
Dakle, oni koji se bave rentiranjem vozila i vozača moći će da nastave po starom, a oni koji su prevozili putnike od vrata do vrata i “sakupljali” ih po gradu, kako tvrde nadležni, neće više moći to da rade. Neće smeti ni da se reklamiraju da voze do određenih destinacija, svakog dana u određeno vreme.
U Zakonu o javnom prevozu putnika, koji se primenjuje od polovine februara, stoji da se javnim prevozom putnika ne mogu baviti vlasnici vozila sa manje od deset sedišta i nadležni tvrde da od toga nema odstupanja. Kombi prevoznici se ipak nadaju da će uspeti da održe staru formu poslovanja, tako što će i sa putnicima na međunarodnim linijama potpisivati ugovor o iznajmljivanju vozila.
– Ne očekujemo da će biti značajnijih izmena u radu u odnosu na dosadašnju praksu – kaže Igor Nestorović, iz Udruženja kombi prevoznika. – Putnici će moći da se dogovore i da ih sve povezemo sa lokacija na kojima žive ili sa jedne dogovorene adrese.
Da bi im to moglo biti omogućeno naslućuje se i iz odgovora Ministarstva građevinarstva na pitanje “Novosti” da li će kombi prevoznici moći i dalje da se bave prevozom putnika u inostranstvo, na primer, do aerodroma u Budimpešti ili do Beča.
– Oblik njihovog angažovanja definiše se ugovorom između naručioca i pružaoca korisnika usluge – odgovorili su nam u Ministarstvu građevinarstva. – Ukoliko matični zakon ne predviđa takva ograničenja, stranke su slobodne ugovorom o iznajmljivanju definisati obim usluge. Ministarstvo trgovine i turizma je nadležno za tumačenje i sprovođenje svog Zakona. Sa aspekta države, bitno je da ne bude pružanja usluge od strane neregistrovanih, neevidentiranih fizičkih i pravnih lica, bitno je da se plaćaju porezi i doprinosi kako za zaposlene, tako i na evidentirani i ostvareni promet.
IZNAJMLjIVANjE BEZBEDNO
NA pitanje kako su kombi vozila preko noći postala bezbedna i šta je sa svim njihovim nedostacima na koje su ukazivali, poput nepostojanja tahografa, reda vožnje i nedovoljnog broja sedišta, u Ministarstvu građevinarstva odgovaraju:
– Aspekt bezbednosti spominjali smo iz ugla obavljanja javnog linijskog i vanlinijskog međunarodnog prevoza koji podrazumeva održavanje registrovanih linija, praćenje radnog vremena vozača koji voze svakog dana, kao i predviđeni odmor. Kod iznajmljivanja vozila sa vozačem nema stajanja na stanicama ni svakodnevno registrovanih linija i polazaka, nema izmene putnika u vozilu zbog izlazaka na stajalištima. Nismo dozvolili niti ćemo dozvoliti mogućnost obavljanja javnog linijskog međunarodnog prevoza putnika kombijima.
Posle zdravstvenih knjižica, u Srbiji će sredinom ove godine biti uvedeni i elektronski kartoni u kojima će svi podaci o pacijentu lekarima biti dostupni na jednom mestu.
U elektronskom kartonu će se, pored osnovnih ličnih podataka, naći i krvna grupa pacijenta, spisak svih propisanih i podignutih lekova, podaci o bolestima od većeg javno-zdravstvenog značaja, podaci o alergijama, liste svih pregleda kod lekara specijaliste, prijema u bolnicu, snimanja na aparatima sa izveštajima, kao i liste zakazanih i izvršenih operacija.
– Uvođenjem ovog kartona znatno će se olakšati rad i lekarima, ali i lečenje pacijenata. Ovo će biti posebno od koristi kada je u pitanju neki hitan slučaj. Takođe, elektronski karton bi trebalo da sadrži i spisak svih skenera ili količine drugih zračenja koje je neko primio. Elektronski karton neće imati podatke o tome da li je neko donor organa – kaže izvor Kurira i dodaje da je predviđeno da samo izabrani lekar ima uvid u sve, dok će ostali doktori moći da vide samo one podatke koji su mu potrebni za lečenje.
Rok za podnošenje kandidatura za učešće na izborima za predsednika Srbije je 12. mart u ponoć, propisano je Rokovnikom o vršenju izbornih radnji u postupku sprovođenja predsedničkih izbora koji je večeras usvojila Republička izborna komisija.
RIK je večeras propisala i izgled obrazaca za podnošenje kandidatura koji će biti dostupni najkasnije 5. marta u ponoć. Kandidature će biti proglašene u roku od 24 sata od prijema predloga, ako ispunjavaju uslove.
Redosled kandidata na izbornom listiću biće određen žrebom 17. marta u 19.15.
Uz predsedničku kandidaturu, između ostalog, dostavlja se i 10.000 overenih potpisa birača, kao i izjava da će kandidat, ako to namerava, koristiti sredstva iz javnih izvora za troškove izborne kampanje.
Rok za povlačenje kandidatura ili odustajanje od kandidature je 16. marta u ponoć.
RIK će utvrditi listu kandidata najkasnije 17. marta u ponoć, a ona će biti objavljena u “Službenom glasniku” i to najkasnije 18. marta u ponoć.
Broj biračkih mesta biće određen i objavljen u “Službenom glasniku” najkasnije 12. marta u ponoć.
Birački spisak biće zaključen 17. marta u ponoć, kada će biti utvrđen ukupan broj birača koji će biti objavljen u “Službenom glasniku”.
Stalni sastav biračkih odbora RIK će obrazovati najkasnije do 22. marta u ponoć.
Strani posmatrači moći će do 22. marta da podnose prijave za praćenje rada RIK, odnosno biračkih odbora, a domaći posmatrači do 27. marta.
Najkasnije do 27. marta biračima će biti dostavljeno obaveštenje o danu i vremenu održavanja izbora.
Predizborna tišina počeće 30. marta u ponoć i trajaće do zatvaranja biračkih mesta 2. aprila u 20 sati. Biračka mesta će biti otvorena 2. aprila od sedam do 20 sati.
RIK će najkasnije do 6. aprila u 20 sati utvrditi konačne rezultate izbora, koji će biti objavljeni u “Službenom glasniku”.
Rok za podnošenje prigovora RIK je 24 sata od kada je doneta odluka, izvršena radnja ili učinjen propust.
MESEČNA NAKNADA ČLANOVIMA RIK-A 75.000 DINARA
Članovi Republičke izborne komisije za rad na sprovođenju izbora za predsednika Srbije mesečno će dobijati naknadu od 75.000 dinara, a ona će za predsednika i sekretara RIK biti veća za 30 odsto.
To je predviđeno odlukom o nakanadama i drugim troškovima vezanim za rad RIK na sprovođenju predsedničkih izbora, koja važi od danas do okončanja svih izbornih radnji.
Zaposlenima u skupštinskoj službi visinu naknade utvrdiće sekretar RIK-a.
Mesečni računi za korišćenje mobilnog telefona predsednika RIK-a, njegovog zamenika, sekretara RIK-a i njegovog zamenika biće izmireni iz sredstava RIK-a u iznosu od 4.500 dinara, a za članove i zamenike članova u iznosu od 4.000 dinara mesečno.
RIK je odredila nakandu od 5.000 dinara za zakup prostorije za biračko mesto.
U istom iznosu određena je nakanada za nabavku kancelarijskog materijala i goriva za prevoz izbornog materijala, po biračkom mestu.
Za biračka mesta u inostranstvu, za te namene opredeljeno je 30 evra po biračkom mestu.
Koordinatoru radnog tela za rad na poslovima za sprovođenje izbora za predsednika Srbije utvrđena je jednokratna nakanada u iznosu od 25.000 dinara, a članu radnog tela 15.000 dinara.
Predsednicima biračkih odbora i njihovim zamenicima dobiće po 2.500 dinara, a članovi biračkih odbora i njihovi zamenici 1.500 dinara.
Predsednicima biračkih odbora u inostranstvu i njihovim zamenicima pripada nakanada u iznosu od 20 evra, a članovima i njihovim zamenicima po 15 evra.
Novina je da će na sajtu RIK-a biti objavljena i polna struktura članova biračkih odbora koji će biti vidno obeleženi.
Novina je i da će džakovi sa glasačkim listićima, umesto kanapom, biće zatvoreni posebnim sigurnosnim zatvornicima sa kodom.
Republička izborna komisija pokrenula je postupak javne nabavke za UV lampe za sprovođenje izbora za predsednika Srbije, u iznosu od pet miliona dinara.
Knjiga nije tu da izigrava baba-rogu, plaši nedužne putnike i pritom bude bestseler, nego više da nas, poput čaja od valerijane, opusti i pokaže koliko možemo da zabludimo kad krenemo da zakeramo i laičkim okom procenjujemo sve ono što ne valja na avionu kojim upravo polećemo, e da bi smo se preko sedam gora i sedam mora prebacili – pa, recimo, do tetka u Podgorici.
Znam “stručnjake” kojima se priviđaju lepljive trake koje “pridržavaju krilo” da ne otpadne, nedostajući poklopci na motorskoj gondoli, ispali zvrtnji koji drže motor (a šta ako i poslednji izleti?), napukli prozori na putničkoj kabini, sumnjivi zvuci u avionskom repu, snažno drmusanje koje će ovog puta definitivno razneti avion na nikada više sklopivu puzlu… Sve je to, kroz odgovore na pitanja koja, siguran sam, proleću i kroz vašu pametnu glavu, Aleksandar Simić, stanovnik Lugana, državljanin Srbije i Švajcarske, informatički stručnjak u jednoj švajcarskoj aviokompaniji i saradnik dve najveće svetske vazduhoplovne organizacije, ICAO i IATA, neverovatno jednostavnim jezikom objasnio u ovoj knjizi: da je onaj “selotejp” na krilu skupocena aluminijumska traka vredna nekoliko stotina dolara koja na tom mestu, ako treba, može ‘ladno da izdrži do kraja radnog veka aviona, da je poklopac koga nema namerno skinut, da zavrtnji ne ispadaju tek tako, a ponajmanje slučajno, da ne postoje napukli, već samo ogrebani prozori, da se avioni ne raspadaju čak ni pri ekstremno jakoj turbulenciji i da svaki avion može bezbedno da ode na let bez ko zna koliko stotina neispravnih elemenata vlastite opreme ili nekog sistema – ali, naravno, nikada bez svih njih odjednom!
Već sam jednom prilikom napisao da ću Aleksandra Simića često prozivati na ovom mestu, posebno kada razvijamo teme o bezbednosti u avijaciji. No, ovog puta prozvao je on mene, pa sam govorio na promociji baš ove knjige, nedavno u Crown Plazi. Na jednoj od slika, pored nas dvojice, vidite i Dragana Vukovića, ali je, nažalost, sasvim desno, iz kadra ispao Zoran Rapajić, prvi čovek “Admiral Booksa”, kuće koja je izdala Simićevu knjigu. Pošto je, kao što rekoh, ispao, a ne znamo kako, Rapajića još uvek tražimo po Crown Plazi. Ako ga nađemo (a iskreno se nadam da hoćemo), biće ubačen u kadar, čime će i priča o ovoj promociji konačno biti zaokružena.
Zaposleni u domu za stara lica u Kučevu, pored starih i ozbiljno bolesnih pacijenata, suprotno svim higijenskim propisima, u sanitetskom vozilu prevoze drva za ogrev i pečene prasiće!
Stane i koji metar drva… Briga ih što tu treba da se voze bolesni
Na fotografijama se vidi da je u sanitetskom vozilu pleh sa dva reš pečena praseta. U istom vozilu u više navrata su iz lokalnog Centra za socijalni rad do Ustanove za odrasle i starije „Kučevo“ prevožene i cepanice.
– Sanitet, koji bi trebalo da bude besprekorno čist, koristi se u privatne svrhe. Prasići u vozilu su samo jedna od zloupotreba! – kaže izvor iz ovog doma i dodaje da, dok se prevoz prasića koliko-toliko sakrivao, prevoz cepanica je za rukovodstvo ustanove najnormalnija stvar..– Stare i bolesne ljude nisu samo maltretirali da utovaruju drva već i da sede u portirnici i čiste dvorište. Van svake pameti je šta se tamo radi! – ogorčen je naš sagovornik.
Slađana Maranović Nikolić, direktorka Centra za socijalni rad, kada smo je pozvali, prvo je oštro negirala da se u sanitetskom vozilu prevoze prasići i drva. – To su nebuloze! Ne verujem da je to naše sanitetsko vozilo, a uostalom, otkud ja znam da ste vi novinar?!– rekla je uspaničeno direktorka.
Međutim, nakon što smo joj pitanja poslali na službeni mejl, ona nas je pozvala i dalje tvrdeći da nije njihovo vozilo u pitanju. Ipak, je priznala da korisnici doma „pomažu“ u istovaru drva. – Ali to je njihova slobodna volja. To je vid radne terapije! – istakla je direktorka.
Direktorki smo prosledili i fotografije kao dokaz da je vozilo njihovo, a ona se nakon toga više nije oglašavala.
Edukativni karakter ovogodišnje Škole arhivistike posvećen je ciljnoj grupi koju čine odgovorna lica zaposlena u ustanovama kulture – muzejima, bibliotekama, kulturnim centrima, galerijama – u Braničevskom upravnom okrugu: grad Požarevac, Opština Veliko Gradište, Golubac, Kučevo, Petrovac, Žabari, Malo Crniće i Žagubica.
Tema seminara: „Zaštita arhivske građe i dokumentarnog materijala kod ustanova kulture u Braničevskom upravnom okrugu“
Program seminara:
1. Istorijski arhiv kao javna ustanova nadležna za zaštitu arhivske građe i dokumentarnog materijala (sa osvrtom na oblast zaštite kod stvaralaca iz delatnosti kulture)
2. Potreba i značaj zaštite arhivske građe i dokumentarnog materijala ustanova kulture: zakonodavno uređenje zaštite, prava i obaveze ovih stvaralaca, praktična primena zakonskih i podzakonskih propisa
3. Stanje arhivske građe i dokumentarnog materijala kod ustanova kulture u Braničevskom upravnom okrugu, sa metodološkim pristupom odabiranja arhivske građe, izlučivanja bezvrednog registraturskog materijala i predaja arhivske građe Istorijskom arhivu Požarevac, kao nadležnom, na dalju zaštitu; vrednovanje arhivske građe nastale radom ustanova u kulturi,
4. Druga aktuelna pitanja u oblasti zaštite i čuvanja dokumentacije ustanova kulture u Braničevskom okrugu: razgraničenje nadležnosti između ustanova kulture (muzeji, arhivi, biblioteke), primena informacionih tehnologija, elektronsko poslovanje, edukacija kadrova .
Prisutnima su se obratili Dejan Krstić, član Gradskog veća grada Požarevca za nevladine organizacije, informisanje i kulturu, dr Jasmina Nikolić, direktorka Istorijskog arhiva Požarevac i Jasmina Živković, Msr, viši arhivist, predavač.
Kako je Urban City saznao, a pozivajući se na izvor Ministarstva pravde i tabele koja je juče objavljena, u Braničevskom okrugu samo Požarevac ima javnog beležnika, odnosno notara i to dva.
Primera radi za Golubac i Veliko Gradište ove poslove će za sada i dalje obavljati Osnovni sud i Opštinska uprava u Velikom Gradištu, u Žagubici će obavljati Sudska jedinica u Žagubici i Opštinska uprava, u Petrovcu na Mlavi Osnovni sud u Petrovcu, kao i Opštinska uprava, u Žabarima Prijemna kancelarija u Žabarima i Opštinska uprava, a u Kučevu Sudska jedinica Kučevo i Opštinska uprava, dok će za Malo Crniće poslove overe obavljati osnovni sud u Požarevcu i Opštinska uprava.
U tabeli koja je objavljena na sajtu Ministarstva pravde su radi potpunijeg prikaza navedeni i oni gradovi odnosno opštine u kojima uveliko rade javni beležnici, i na koji je od danas isključivo vrše overe dokumenata, isprava i potpisa.
Ministarstvo pravde je najavilo da će javnost blagovremeno obaveštavati o svakom novom imenovanju javnog beležnika.
U ovom trenutku u Srbiji radi 152 beležnika, 26 pomoćnika i 248 pripravnika. Kada su u pitanju cene beležničkih usluga, javni beležnici rade po tarifama iz 2014. godine, koje su niže od opštinskih, dok su u nekim segmentima više od sudskih tarifa.
Zoran Đinđić, ubijeni premijer naše zemlje, jednom prilikom je izjavio: „Da naši ljudi ne bi odlazili u svet, potrebno je da svet dovedemo u zemlju”.
Posle snimka koji je Dušan objavio na Jutjubu ne samo da će se naša divna zemlja predstaviti potencijalnim turistima u lepom svetlu, nego će i svako od nas poželeti da istraži svaki kutak Srbije.
Svoje prijatelje na Fejsbuku je o najnovijem radu „A day in Serbia” obavestio uz poruku: „Posle dugog putovanja po mojoj prelepoj zemlji, sa ponosom vam predstavljam novi tajmleps i video Srbije iz vazduha”.
Dušan Stojančević je, inače, prošle godine dostigao i svetsku slavu, a ugledni BBC je u tekstu „Svet u kapi vode” sa divljenjem pisao o njegovom projektu „Mikrokosmos”.
U julu 2014. godine na Jutjub je postavio još jedno svoje remek-delo koje je kratko i jasno nazvao „A day in Belgrade”. Taj snimak je, kako je rekao, sastavljen od preko 20 hiljada fotografija koje su povezane u film i da mu je za to ostvarenje trebalo šest meseci. Njegov rad je tada objavio i „National Geographic”.
Dve tinejdžerke iz Požarevca, Anđela i Nađa žive u Parizu i za nekoliko meseci su pokorile balkansku Jutjub zajednicu. Na svom kanalu imaju 249.000 pratilaca.
Šta rade?
Teško je opisati. Oblače 100 majica, postavljaju različite izazove, pokazuju šta sve mogu da urade bez ruku, uzdržavaju se od zevanja, ispunjavaju “komplikovane” zadatke. Šta god da mislite, njih dve su sudeći po sajtu socialblade.com za sedam dana imale preko 13 miliona pregleda, mesečno od svojih videa zarade od 3.500 dolara, a godišnje od Jutjuba inkasiraju od 41.600 dolara.
Za Muđu znaju svi gejmeri. Pravo ime mu je Stefan Vuksanović, i iz sela Drmno je kod Kostolca. Jutjub klipove je počeo da pravi s 15 godina, kači snimke svojih gejmerskih avantura, a svi ga znaju po rečenici kojom počinje svaki klip – Pozdrav svima ljudi Muđa ovde. U vezi je sa “kolegnicom” Janom Dačović. Muđa je u svoj “biznis” uključio i svog oca Sašu Vuksanovića Ćaleta.
https://youtu.be/FklYoVsutcg
Njegove klipove je za sedam dana pogledalo preko 17 miliona ljudi, a prati ga preko 798.000 sabskrajbera. Mesečno Muđa i Ćale od Jutjuba zarade od 4.500, a godišnje od 53.700 dolara.
*Izvor podataka o zarađenim sumama su sa sajta Social Blade.
Radovi na nadvožnjaku Požarevac – Kostolac na delu drž.puta IB br.34.
Produženi su radovi na popravci nadvožnjaka iznad državnog puta IIA reda br. 159 (deonica Požarevac-Kostolac), na delu državnog puta IB reda broj 34, kod petlje Kostolac. Saobraćaj se na nadvožnjaku odvija naizmeničnim propuštanjem vozila, dok će saobraćaj na državnom putu IIA reda broj 159, samo za vreme izvođenja radova, biti regulisan devijacijom.
Opasnost zbog mogućih odrona na Đerdapskoj magistrali
Zbog česte pojave odrona, vozačima savetujemo sporiju, oprezniju i pažljiviju vožnju !
Radovi na sanaciji mosta preko Volujskog potoka u mestu Duboka
Zbog radova na sanaciji mosta, u mestu Duboko, preko Volujskog potoka koji se nalazi na državnom putu IB reda br. 33. između Kučeva i Majdanpeka i uređenju korita Dubočke reke, saobraćaj će se do 01.04.2017.g. odvijati naizmeničnim propuštanjem vozila jednom kolovoznom trakom.
Sužen kolovoz zbog odrona Aljudovo Manastirica
Sužen kolovoz u dužini od 40 m zbog odrona na deonici Aljudovo Manastirica. Saobraćaj se odvija usporeno jednom kolovoznom trakom naizmeničnim propuštanjem.
Antić je na otvaranju “Međunarodnih dana energetike i investicija”, koji se danas i sutra, šesti put održavaju na Novosadskom sajmu, istakao da je u toku izgradnja drugog bloka termoelektrane “Kostolac 2” snage 350 megavata.
Po Antićevim rečima posebno značajni za Vojvodinu su projekti vezani za izgradnju energetskih postrojenja koja će koristiti energiju vetra, kao i objekti koji kao gorivo koriste bio masu i bio gas.
“Na taj način obezbedićemo proizvodnju više od 400 megavata energije na teritoriji Vojvodine. Kada je reč o objektima koji koriste energiju vetra, tu je situacija prilično dobra i očekujem da će tokom 2018. godine prvi od tih objekata biti uključeni u energetsku mrežu Srbije”, rekao je Antić.
Govoreći o obavezi da do 2020. godine 27 odsto energije mora biti proizvedeno iz obnovljivih izvora energije, Antić je naglasio, da u Srbiji, postoje kapaciteti za proizvodnju 24 odsto energije iz obnovljivih izvora energije i da će 2020. godine taj procenat biti predviđenih 27 odsto.
“Vlada Republike Srbije je bespovratnim sredstvima pomogla izgradnju energetski efikasnih objekata u lokalnim sredinama i pokazalo se da je kod tih objekata ostvarena značajna ušteda u potrošnji energije koja iznosi i do 40 procenata”, rekao je Antić.
Ministar rudarstva i energetike, komentarišući danas otvorenu manifestaciju na Novosadskom sajmu, rekao je da su “Međunarodni dani energetike i investicija” pravo mesto na kom mogu da se razmene informacije i iskustva iz navedenih oblasti.
Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević je rekao da Pokrajinska vlada veliku pažnju poklanja energetici, energetski efikasnim objektima i obnovljivim izvorima energije.
“Za projekte iz tih oblasti Pokrajinska vlada je u Budžetu AP Vojvodine izdvojila 175 miliona dinara bespovratnih sredstava, a dodatnih 90 miliona je obezbeđeno preko Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine za izgradnju energetski efikasnih objekata javnih ustanova kao što su škole, bolnice, obdaništa i slično”, rekao je Milićević.
On je naglasio da se svi ti projekti finansiraju u saradnji sa Republičkom vladom i lokalnim samouprava, te da ta sinergija daje najbolje rezultate.
Predsednik Skupštine Grada Novog Sada Zdravko Jelušić je rekao da je ta manifestacija pravo mesto da se šira javnost upozna sa tim šta rade pre svega nadležno ministarstvo i sekretarijat, ali sa tim šta Grad Novi Sad sprema na polju energetske efikasnosti.
“Kad govorimo o energetici i investicijama moramo da shvatimo da je neophodno obezbediti investiranje za sve ono što podrazumeva zahteve koji se postavljaju pred energetski sektor i energetiku kao pojavu u savremenoj civilizaciji, zato je ovo pravo mesto da se zainteresovani upoznaju sa najnovijim dostignućima u svetu u ovim oblastima”,rekao je Jelušić.
Danas otvorena sajamska manifestacija priređena je u saradnji sa Centralnoevropskim forumom za razvoj (CEDEF) i Sekretarijatom za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj AP Vojvodine , a biće obrađene teme iz oblasti energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije, građevinarstva i zaštite životne sredine.
